Baš ta

Koja je tačka spajanja između toga da budeš glumica i umetnički direktor i osnivač festivala?

Pa, film (smeh). Meni je i dalje smešno to sa tom umetničkom direktorkom, kao sad neka ozbiljna pozicija. Zapravo, tako se prosto zove ono što ja radim na festivalu. Program, kreativni deo posla, izbor žirija, selektora, komunikacija sa svim sektorima, glasnogovorenje u ime festivala. Ono što je takođe jasno – ne bavim se novcem, to mi baš loše ide.

Šta sve treba da znamo o Bašta festu? Koja je tajna magija ovog festivala?

Bašta fest je internacionalni festival kratkog igranog filma koji se ove godine održava četvrti put, od 29. juna do 2. jula u Bajinoj Bašti. Svi programi – filmski, dnevni, muzički, prateći – održavaju se na otvorenom i besplatni su. Za mene je festival lepršava četvorodnevna ekskurzija u prirodi, sa dobrim filmovima, muzikom i neverovatnom količinom pozitivne energije. Mislim da je tajna jako jednostavna – Bašta fest je pokrenut sa entuzijazmom i istinskom željom da se napravi festival na kome bismo mi voleli da budemo, pa na to niko nije ostao imun. Tajni začin – iskrenost i ljubav.

Ovo je četvrta godina kako festival traje, a jedan deo programa je okrenut i ka radu sa decom. Kako će to izgledati ove godine i šta se sve menja kroz vreme?

Edukativne radionice za klince imamo od prve godine, ali se njihovi oblici menjaju. Uvek smo imali jednu likovno-filmsku radionicu koju vodi divna kostimografkinja Darinka Mihajlović. Prethodne dve godine na radionici „Ukratko, kratki film“ su osnovci iz Bajine Bašte imali priliku da saznaju sve o snimanju filma i da, kao učesnici i autori, naprave svoj kratki film. Ove godine imamo novu i ozbiljniju radionicu za srednjoškolce, „Kritični kamp“ čiji su koordinatori Maša Seničić i Ivan Velisavljević. U radu sa njima, šest srednjoškolaca iz cele Srbije će na Bašta festu pisati kritike o filmovima iz našeg takmičarskog programa. Ono što je genijalno je da se prijavio mnogo veći broj klinaca nego što smo očekivali, prijave su im odlične, gledaju dobre filmove, znaju da misle o njima, odjednom sam se osetila kao da je ta priča o „izgubljenoj generaciji“ samo neka glupa fraza sa kojom nas zaluđuju.

Šta bi bio najbolji, a šta najgori deo tvog posla?

Najbolji je svakako sam proces, istraživanje, snimanje, probe, razmena. Najgori, hm, pa definitivno čekanje – da dobiješ ulogu, da se skupe pare, da postave svetlo… I to zadržavanje produktivne energije bez obzira na sva čekanja. Strpljenje, strpljenje, strpljenje. To mi najgore ide.

Kakav savet bi dala mladim autorima neposredno pre prijavljivanja na festival?

Pa, savet u suštini nema nikakve veze sa festivalom, nego globalno – radite ono što vas se tiče, od čega vam se kuva vam u stomaku, a ako pričamo baš o Bašta festu, onda čuvajte svoje glumce i dajte im slobode, igrajte se zajedno. I molim vas, nemojte da nam šaljete dokumentarne i animirane filmove, a ni one koji traju preko 30 minuta (smeh).

Na listi tvojih opsesija, koje bi mesto moda zauzela?

Ma šta sad moda? Kao, šta je u trendu? Ja ne znam to uopšte.

Koji je najveći modni krik koji si sebi dozvolila?

Dozvoljam sebi šta god mi se nosi taj dan. Moje kolege sa klase su me zezale kako ja ustanem ujutru, otvorim orman, uzmem bilo koje dve stvari i izletim iz kuće, a da to izgleda kao da baš tako treba. Tako zapravo često i protekne moje sređivanje.

Podeli sa nama jedan od svojih omiljenih filmova i zašto ga voliš.

Zato što se često tako osećam. Zatim, „Laurence Anyways“, zato što sam posle tog filma naučila da volimo dušu nevezano za pol, izgled, različitosti. Objasnio mi je mnogo toga o ljubavi. A i ona scena kad na nju padne vodopad… Kad smo kod ljubavi, onda moram da kažem „L’amour“. Mada, obožavam i „Profesorku klavira“. Dobro, dosta!

Kako bi svoju estetiku opisala?

Balon, vatromet, tufna, šlag. E, i konfete!

Koga smatraš ikonom stila?

Svakog ko se oblači u skladu sa svojim temperamentom, karakterom i osećanjem. Onda ti to i stoji dobro.

Koji je to ključni trenutak i podsticaj u tvojoj karijeri do sada?

Nemam utisak da postoji jedan, nekako je svaki proces za sebe i uvek počinješ ispočetka. Uvek isti strahovi, muke i dileme (smeh). Podsticaj su naravno iskrene reakcije, kada neko dođe i ima potrebu da sa tobom nešto podeli posle predstave ili filma.

Šta ti ne pada na pamet da obučeš, čak ni kada je posao u pitanju?

Pa, ne znam. Naš posao je da obučeš svašta na sebe i vrlo često su najidiotskiji kostimi najzabavniji.

Kakva vrsta zabave te privlači? Gde odeš kada te privuče?

Isključivo neočekivana i neplanirana, a idem gde treba, nemam nikakav problem sa kilometrima.

Omiljena stvar koju imaš?

Moraću da izdvojim dva divna poklona – dedin sat, koji je dobio od firme kada je otišao u penziju (ja sam tad kretala u prvi razred osnovne škole), a meni ga je poklonio kada sam diplomirala – i repliku jakne koju Rajan Gosling nosi u filmu „Drive“. Nisam ni znala da postoji da se kupi, a onda mi se samo jednog dana pojavila u rukama.

Gde bi provela ostatak svog života?

Sa nekim koga volim, na moru.

I da vidimo kakva si bila kad si bila mala?