Da li imate preko 18 godina?

Trčanje kao iskonska sloboda

Veroljub Zmijanac za Before After govori o svojim prvim trkačkim koracima i trčanju kao vrsti oslobađanja

Veroljub je pre nekoliko godina pokrenuo sajt trčanje.rs, platformu koja pruža informacije i podršku svima koji ulaze u trčanje. Na sajtu, svakodnevno možete pročitati najrazličitije tekstove koji se tiču trčanja, zdravog života, ishrane, trkačke opreme…Veroljubova misija je uvesti nas u svet trčanja i ostati u njemu… zavoleti ga i uživati.

2015-BA-Veroljub-NK-4

Kada si počeo da trčiš?

Počeo sam da trčim 2008. godine. Još dok sam bio student, sa drugarima sam trčao na Olimpu, takmičili smo se ko može duže da istrči – trčao sam 20 krugova, to je negde oko 4 km. Tada sam bio baš ponosan što to mogu da istrčim, a da ne stanem. Zatim sam 2009. otišao u Nemačku, na praksu, i živeo sa cimerom, Nemcem. Rajner mi je predložio da trčimo 10 km, što je meni tada zvučalo nezamislivo. Istrčimo mi tih deset kilometara i ja se potpuno oduševim! To je bio baš veliki skok u psihi – ja mogu ovo! Tada sam zavoleo trčanje, i shvatio da mogu mnogo više nego što mogu da zamislim. To je trenutak kada sam počeo stvarno da trčim, sećam se rute kao da je juče bilo.

Imam utisak da ceo svet trči…

Jeste, svi negde trčimo i nikako da tamo stignemo. To je jedno shavatanje, a drugo je to da je istina da nikada nije postojala tolika količina ljudi koja se bavi trčanjem. Zapravo krenulo je sa fitnes ekspanzijom, teretanom, bodibildingom i Švarcenegerom, pa je 70ih nastao aerobik pokret sa džogiranjem, a sada su ljudi masovno krenuli da ulaze u rekreativno trčanje. Najširi mogući krug ljudi se bavi trčanjem. Polumaraton je u svetu najbrže rastući sport ikada. To je trend, ali mislim da će trajati dugo, dugo. Trčanje je prirodni oblik kretanja. Mi smo dizajnirani za pokret i trčanje! Sada u ovom vremenu kada svi sedimo, prikovani za stolice, trčanje se javlja kao vrsta oslobađanja.

Zašto je trčanje taj sport?

Pre svega zato što svako može da trči. Mi svi znamo da trčimo. Pogledaš decu, ona imaju savršenu tehniku trčanja, posebno kad ih skineš gole i bose! Dakle mi svi znamo da trčimo, ali moramo da se podsetimo. Recimo u fudbalu, ipak moraš da znaš pravila, u tenisu moraš da imaš neki čas, bitna je tehnika… Zatim, zato što je jako efikasan trening – izađeš – istrčiš – vratiš se – istuširaš – sve je gotovo za sat vremena. Nezavistan si, kad hoćeš da igraš tenis treba ti partner, za basket ti treba ekipa, sala. U trčanju sam upravljaš svojim vremenom. To su tri najvažnija razloga: nezavisnost, prirodan oblik kretanja, i vremenska efikasnost – možeš da trčiš ujutru, uveče kada god i gde god da se nalaziš. A, i energetski je efikasno – ne trošiš benzin, ne zagađuješ okolinu, nema posebno napravljene sale, nema viška.

Ok, svi znamo da trčimo, a tehnika?

Tehniku zna naše telo, ne moraš da je učiš. To kažem prvi put nekome koga treba da motivišem i to delom jeste tako, ali kao i u kuvanju, ako već učiš da kuvaš možeš da naučiš neke dobre stvari pa da kuvaš veštije, ukusnije i zdravije! Postoji duža priča o tome šta je pravilna tehnika trčanja i kako doći do nje. Slažem sa da ljudi treba da uče tehniku, ali ne treba da se opterećuju. Tehnika sama dolazi vremenom. Imao sam priliku da posmatram kako se i gojazni ljudi bez ikakve koordinacije razvijaju u tri godine. Naše telo ima svoju svest, i ono hoće da pravi najefikasnije pokrete. Daću ti primer: recimo ljudi koji odskaču dok trče gube energiju na kretanje uvis umesto unapred. Telo vremenom samo nauči koji je pokret najefikasniji, a u međuvremenu ojačaju svi mišići, i trbušnjaci i leđnjaci, što je sve podrška pravilnom trčanju. Kasnije možemo da učimo tehniku kroz atletske vežbe koje telu pomažu da bude bolje u koordinaciji, da nema viška pokreta, kao u plesu…

Da li je trčanje način života?

U trčanju ima stvari koje možeš da primeniš na ceo život. Za mene je trčanje iskonska sloboda. Kada izađeš napolje i oslobodiš se koncepata – takmičenje, moram da napredujem, nemam vremena, nisam dovoljno dobar – kada napraviš prve korake, ti imaš osećaj da si povezan sa prirodom. U isto vreme osećaš slobodu jer si povezan sa svojim telom – ti dišeš, misliš o tom disanju, osetiš bol u nozi – imaš nogu, i ako ideš dalje kroz to, ti se oslobađas i tih misli. To je meditativno, posebno ako trčiš u prirodi. Kretanje je meditativno, jer kako je rečeno – Sve teče.

Kojim tipom trčanja se ti baviš?

To je dugoprugaško rekreativno trčanje tj. ja sam se bavio kompetitivnim amaterskim trčanjem.

Jesi li nekad računao koliko si kilometara prešao?

Prosečno prelazim oko 2000 km godišnje. Sedam godina trčanja…znači oko 14 000 km.

Gde si sve trčao?

Gde god odem trčim. U Berlinu sam trčao polumaraton nekoliko puta, u Lisabonu, Zagrebu, na Alpima, u Bratislavi, Ljubljani, malo na Himalajima, u Beču Half Ironman…

Da li imaš u sećanju najlepšu trku?

Imam, to je  Beogradski maraton 2009. godine. To je bio moj prvi maraton, koji sam svima najavio (smeh) tako da nisam smeo da odustanem. Bio sam prvi u svojoj porodici i među prijateljima ko je hteo da istrči maraton. Moj burazer me je čekao negde na Bežanijskoj kosi na nekom tridesetom kilometru, u nekoj kafani je pio pivo. Mene je na 30-om kilometru uhvatila velika kriza, maratonski zid. Kada sam prošao brat je video da sam loše, ustao je i u starkama i farmerkama na 35 stepeni počeo da trči sa mnom. Istrčali smo zajedno poslednjih 10 km. Sećam se tog prolaska kroz cilj, kada su me svi sačekali, cela porodica…To je bio inspirativan trenutak za našu porodicu, brat je počeo da trči, ćale je postao maratonac (istrčao je do sada 9 maratona) i mama, oni nikada nisu trčali.

Gde voliš da trčiš u Beogradu?

Imam 3 omiljena trčanja u Beogradu. Jedno je rano jutro pored Save na Ušću, drugo je “trail” trčanje Košutnjakom, Hajd Parkom i Miljakovačkom šumom – kada spojimo i 20km Beogradom, a da ne zgazimo 5 minuta asfalt, a treće je uz muziku u ušima kroz Knez i ulice Beograda. To je ludački osećaj.

2015-BA-Veroljub-NK-19

Trčanje u grupi ili solo?

I jedno i drugo. Trčanje solo je meditativno, sam si u miru, a grupa je dobra jer te vodi. Imaš kompanjerosa koji ti pomaže da daš onaj dodatni procenat koji ne bi dao dok trčiš sam, a dobro je i zbog takmičarskog duha, to nam je u krvi kao vrsti. Osećaš se kao Mi smo grupa koja lovi zajedno, Tu smo da zajedno budemo bolji, ali da ja ipak budem malo bolji od tebe (smeh). Svi svetski rekordi u maratonu su i tako postignuti, kada trčiš u zavetrini svog pejsmejkera možeš da budeš brži i do 10 sekundi po kilometru. Kenijci i Etiopljani uvek trče zajedno.

S tim u vezi, pojam sportskog orgazma?

Ili runner’s high. Mislim da je za svakoga drugačiji. Ume da bude jako lepo, kada se rasplačeš na cilju, kada te obuzme sreća postignuća i toga što si uradio. Meni je to trenutak apsolutne radosti, sreće, blaženstvo, kao flow o kojem priča Daniel Goleman u Emocionalnoj inteligenciji. Savršena bezbrižnost i sigurnost da radiš najbolju moguću stvar u Univerzumu u datom trenutku.

Slušaš muziku dok trčiš?

Nekad slušam, nekad ne, ali volim da slušam muziku, i pravim posebne liste – za brzo trčanje, lagano… Ujutru uglavnom bez muzike, a uveče kroz grad slušam jaču muziku (smeh).

Lista za noćni kruzing gradom:

Šta sledeće trčiš?

Plan mi je da vozim mlađeg klinca u trkačkim kolicima na Beogradskom polumaratonu 16. aprila 2016. godine. Onda ću verovatno putovati po Srbiji po trkama SkyRunning lige – u pitanju su planinske trke po našim najlepšim planinama. Jednog dana bih voleo da završim Ultra Trail du Mont Blanc.

Imaš sajt o trčanju, školu trčanja za početnike… šta je još u planu?

Najnovija stvar je Maraton akademija. Shvatili smo da je ljudima potrebna podrška i trener da se izbore sa izazovom kao što je maraton. Taj program kreće od decembra i spremamo se za Beogradski polumaraton i maraton.

2015-BA-Veroljub-NK-20-2

I za kraj, kako da ljudi počnu da trče?

A to i nije tako teško, samo kreneš. Tako su i mnogi od nas počeli! Mnogo je važnije, kako ostati u trčanju, tako da stvarno osetiš mnogo dobre stvari koje trčanje može da donese. Iz mog iskustva to je odluka da se prijaviš, učestvuješ i završiš zvaničnu trku, onu posle koje dobiješ finišer medalju. Nije važno da li je to trka na 10km, 21km ili maraton. Srećno!

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: