Da li imate preko 18 godina?

Šta to učini, čoveče – kratak pregled najgorih trejdova u istoriji američkog sporta

Medijska pažnja koju je Kazinsov odlazak iz Sakramenta izazvao dovoljan je motiv da malo istražimo istorijat trejdova u američkim sportovima, i izdvojimo neke koji su imali dalekosežne posledice.

2
1

Protekle nedelje, sportski događaj broj jedan u Americi, a što ne reći i u svetu, bio je zatvaranje NBA tržišta za razmenu igrača – iliti, što bi rekli, “trejd dedlajn”. Kao i svake godine u ovo doba, telefonske linije se užare u danima koji vode do krajnjeg roka, jaki timovi traže pojačanja, a slabiji gledaju da se liše balasta i olakšani uđu u fazu rekonstrukcije.

cp-nba-trade-deadline

Ove godine, najzanimljiviji i ujedno i najkontroverzniji trejd inicirao je jedan Srbin, to jest, jedini Srbin koji uopšte ima i mogućnost tako nešto da inicira u NBA ligi. Sakramento Kingsi našeg Vlade Divca povukli su jedan krajnje radikalni potez, i svoju prvu – a i jedinu, realno – zvezdu tima Demarkusa “Bugija” Kazinsa poslali u Nju Orleans. To što je Bugi poteran iz kalifornijske prestonice nikoga ne treba da čudi. Iako se, po mnogima, radi o jednom od najboljih ako ne i najboljem centru u ligi, Kazins je bio konzistentni izvor problema za “kraljeve” kako na parketu, tako i van njega. Njegove brojne tehničke greške srozavale su reputaciju i njemu i klubu, a nije baš previše sijao ni u komunikaciji sa medijima. Što bi rekao jedan naš veliki mislilac, jedan Bugi je morao biti ubiven, i tu nema mnogo šta da se razmišlja.

Ono što je međutim začudilo sve je to što je Vlade za Kazinsa uspeo da dobije, iz današnje vizure, šaku jada. U Kaliforniju su iz Lujzijane krenuli stari igrač Kingsa Tajrik Evans, mladi perspektivni bek Badi Hild, i poneki pik i još nešto, ali deluje kao da je Divac mogao i morao da izvuče nešto više za svog “blue chip”-a. Štaviše, na konferenciji za štampu, nekadašnji centar Lejkersa i Kingsa je otvoreno priznao da je dva dana ranije imao i bolju ponudu, ali je nije uzeo, što je momentalno izazvalo podsmevanje gotovo celog medijskog kora i samo dodatno potkovalo teorije da Vlade još uvek ne zna baš šta radi.

Medijska pažnja koju je Kazinsov odlazak iz Sakramenta izazvao kako u svetu, a tako i kod nas, dovoljan je motiv da malo istražimo istorijat trejdova u američkim sportovima, i izdvojimo neke koji su imali dalekosežne posledice. Iako je NBA tradicionalno domaći teren za užasne trejdove, raširio sam malo temu tako da obuhvati i preostala tri velika američka sporta – bejzbol, američki fudbal i hokej. Dakle, ono što sledi je kratak istorijski prikaz nekih transakcija koje su obeležile američki sport do te mere da se njihovi učesnici i danas slave tj. proklinju.

Demarcus-Cousins

MJUZIKL KOJI JE PROMENIO ISTORIJU

Džordž Herman Rut, za prijatelje “Bejb”, bio je i ostao prvo ime koje vam padne napamet kada govorimo o bejzbolu. Bejb Rut je bio toliko dominantan u svojoj eri, da ga novinari često i danas prizivaju kao reper za nečije umeće u ovom sportu. No, iako je “Bejb” ostao zauvek zapamćen kao ikona Njujork Jenkiza, prosečni ljubitelj sporta ne zna da je on svoju karijeru počeo u redovima njihovog najljućeg rivala – Boston Red Soksa.

U tih pet godina koliko je proveo u Masačusetsu, Rut je postao manje-više narodni heroj. Red Soksi su osvojili tri titule, a debeljuškasti Bejb je svakog letnjeg dana demonstrirao svoje talente na mitskom “Fenvej Parku”. “Soksi” su tako žarili i palili ligom, i sve je delovalo kako treba, dok tim nije otkupio njujorški pozorišni impresario Hari Frejzi.

Frejzi je 1919. došao na, legenda kaže, suludu ideju – prodaće Ruta u Njujork kako bi isfinansirao novi brodvejski mjuzikl koji bi ga spasao bankrotstva. Dotični mjuzikl – No, No, Nannette! – na kraju i jeste pomogao Frejziju, ali ne i Bostonu. Ova transakcija napravila je tekstonski poremećaj u svetu profesionalnog bejzbola i američkog sporta uopšte.

Naime, veliki šampion iz Bostona je nakon odlaska Ruta toliko potonuo, da su prvu sledeću titulu uzeli tek 2004., dok su Jenkizi, do te tačke manje-više minorni tim u ligi, postali ono što i jesu danas – najveća franšiza u istoriji američkog sporta. Stari stadion Jenkiza je čak i stekao nadimak “the house that Ruth built”, eto koliko je njegov dolazak promenio stvari.

Čitali ste već u mojim pređašnjim napisima o bejzbolu da Amerikanci istoriju ovog sporta vole malo da zapapre mitovima i legendama, pa zašto ne spomenuti i ovu koja se vezuje za ovaj slučaj. Priča kaže da se Rut, tada na odmoru 20km od Bostona u brvnari kraj nekog jezera, toliko razbesneo kada je čuo da ga šalju u Njujork, da je zavrljačio neki tamo nazočni klavir u jezerce i besno dreknuo da nema Soksima radosti dok ne izvade ovaj grandiozni instrument iz slatkovodnog mulja. Godinama kasnije, navijačka ekspedicija pokušala je da nađe klavir u mutnim jezerskim vodama, ali bez uspeha.

Druga legenda veli da su se Bogovi bejzbola (sportska božanstva su inače čest lajtmotiv u američkim narodnim spisima) toliko razljutili što se Boston drznuo da potera najboljeg igrača u istoriji sporta u drugi tim, da su bacili kletvu na Red Sokse koja će trajati do daljnjega. U svakom slučaju, ta “kletva” je skinuta i Soksi su ponovo uspešan tim, sa nekoliko titula u poslednjih petnaestak godina. Ali legenda o najgorem “trejdu” ikada opstaje.

2665068

A HISTORY OF VIOLENCE

Danas, anno 2017, Golden Stejt Voriorsi su toliko uspešni i primerni da je jako teško poverovati kako su bukvalno između 1976 i 2012 oni bili sinonim za loše poslovanje. Uprava „ratnika“ je u tom – prilično dugom – vremenskom periodu načinila toliko svinjarija, da je teško izdvojiti samo ponešto pa im dajemo celo poglavlje. Evo kratkog pregleda gluposti koje je tim iz Oklenda stigao da načini.

n  1980., Voriorsi su u Boston poslali Roberta Pariša i treći pik na draftu i u razmeni dobili prvi i trinaesti pik na draftu. Taj treći pik je ispao Kevin Mekhejl, koji je zajedno uz Pariša bio okosnica bostonske dinastije Larija Birda. Ko je bio pik Golden Stejta sa broja 1? Džo Beri Kerol, koji je zahvaljujući svojim partijama zavrednio nadimak Joe Barely Cares.

n  1983., Voriorsi su na draftu sa šestog mesta birali izvesnog Rasela Krosa i tako promašili Klajda Drekslera, Dereka Harpera i još ponešto. Kros je odigrao čitavih 45 utakmica u NBA. Tri godine kasnije, sa trećeg mesta su birali Krisa Vošburna, koji jeste bio talentovan ali je usput bio i narkoman, pa je tako u ruki sezoni propustio pola utakmica zbog pozitivnih testova i nekih infekcija. Bila je to ujedno i njegova jedina godina u dresu Voriorsa, a ESPN ga je nedavno prozvao jednim od najvećih „bastova“ tj. neuspeha u istoriji NBA drafta.

n  1989., Voriorsi su naizgled odigrali pametno, poslali svog 16. pika u Sijetl za budućeg pika prve runde. Onda su se predomislili, pa su tokom sezone „vratili“ taj pik Soniksima u zamenu za centra Altona Listera. Taj pik je ispao drugi na draftu, a Sijetl je njime izabrao Garija Pejtona. A da dodamo tek da većina ljudi danas Altona Listera pamti po tome kako ga je Šon Kemp poslao na parket tokom jednog od svojih najčuvenijih zakucavanja.

n  1991., iz danas još neutvrđenih razloga, Voriorsi su razbucali svoj talentovani „Run TMC“ trio (Tim Hardavej, Mič Ričmond, Kris Malin) trejdom Miča Ričmonda u Sakramento – dobili su Bilija Ovensa, a prost gugl rad će vam otkriti ko je ovde izvukao deblji kraj (hint : nije Sakramento).

n  1994., supertalentovani Kris Veber je rešio da mu se više ne igra u Golden Stejtu jer ne želi da igra centra. U razmenu za njega, dobili su od Vašingtona Toma Gugliotu i tri draft pika prve runde. Ti pikovi su postali Tod Fuler, Kris Mim i Kion Klark. Zamislite da je Zvezda ’91. dala Partizanu Dejana Savićevića u zamenu za tri buduća „talenta“, i dobila Darka Tešovića, Zoltana Saba i Igora Taševskog. Tako nekako otprilike, verovatno još gore.

n  1995., Tim Hardavaj je poslat u Majami za Vernela „Bimba“ Kolesa i veterana Kevina Vilisa. Ni ovo nije ispalo onako kako baš treba.

n  1998. delovalo je kao da su Voriorsi konačno uboli nešto draftovanjem Vinsa Kartera, velike zvezde univerziteta Severna Karolina. Naravno, odmah su ga još na draftu poslali za njegovog bivšeg koledž saigrača Entoana Džejmisona. Okej, Džejmison je ostvario solidnu NBA karijeru, mada je u Voriorsima izgurao tek nekih pet godina. Ali zaboga, Vins Karter! Taj čovek još igra, i još zakucava preko ljudi. Mada, našli bi Voriorsi već načina i to da, da prostite, useru…

I mogu ja sad ovako do prekosutra (a verujte, ima toga ohoho, moj omiljeni potez iz skorije istorije Voriorsa je draftovanje Ekpea Judoa, sada centra Fenerbahčea, odmah posle Demarkusa Kazinsa i pre Grega Monroa, Gordona Hejvarda i Pola Džordža). Na sreću po sve dugo napaćene navijače Voriorsa, priča ima srećan kraj – nekim čudom, 2009, su draftovali Stefa Karija i uspeli da ga zadrže u ekipi, 2011. su dodali Kleja Tompsona, a godinu dana kasnije su u bunaru druge runde izvukli Drejmonda Grina. I eto, tek tako, stvorili šampionsku ekipu, a trebalo im je jedva četres’ leta…

6257_2014-01-06_00009

KRALJEVSTVO ZA KONJA

Dalas Kaubojsi su, znano vam je, jedan od najvećih klubova u NFL-u. Njihov niz uspeha doneo im je i nadimak America’s Team, jer su bili izuzetno popularni u svakom kutku Sjedinjenih Država. “Kauboji” su zenit popularnosti doživeli sedamdesetih, kada je kvoterbek Rodžer Stobak bio glavna zvezda u dva uspešna pohoda na Superbol.

Međutim, osamdesete nisu počele dobro. 49ersi iz San Fransiska su zahvaljujući magiji Džoa Montane preuzeli primat u NFL-u, a da zlo bude gore, čak su i ljuti rivali iz Vašingtona, Redskinsi, počeli da osvajaju titule. Kada je 1988., posle još jedne neuspešne sezone, legendarni trener Tom Lendri – inače, do tog momenta jedini trener teksaškog kluba – napustio kormilo, a na njegovo mesto došao nekadašnji univerzitetski trener Džimi Džonson, budućnost uopšte nije izgledala previše svetlo.

Džonson je, međutim, imao druge ideje. Rešio je da učini nešto krajnje radikalno i trejduje svog najboljeg igrača, smatrajući da bi Kaubojsima dobro došla “transfuzija” sveže, mlade krvi. U tom trenutku, zvanje najboljeg bez sumnje je nosio bek trkač Heršel Voker, koji je u poslednjoj Lendrijevoj sezoni napabirčio čak 2000 kombinovanih jardi, od čega 1514 trčanjem. Ako vam ove brojke zvuče nejasno, zamislite da pričamo o centarforu koji je upravo uterao 30 golova u sezoni. A klub reši da vas se odrekne.

Kupac se ubrzo našao – bili su to Minesota Vikingsi. U to vreme, “Vajksi” su bili bukvalno na ivici nečeg krupnog, ili su tako barem mislili. Posle dve godine u kojima su bili zaustavljani blizu Superbola, uprava kluba iz jednog od “gradova blizanaca” odrešila je kesu i dovela Vokera, smatrajući da je upravo on taj poslednji komad koji će sklopiti šampionsku slagalicu. Cijena? Sitnica – pet igrača i šest pikova.

Kako su u prvoj sezoni Heršelovog vakta u Minesoti Vikingsi ponovo ušli u plej-of, a Kaubojsi skončali sa mizernih petnaest poraza i jednom pobedom, činilo se da je rezon severnjaka ipak bio zdrav. Kako se to samo okrenulo par godina kasnije – draft pikovi iz Heršelovog trejda pretvorili su se u igrače kakvi su Alvin Harper i Emit Smit. Ovaj drugi je kasnije ušao u istoriju američkog fudbala kao bek sa najvećom jardažom ostvarenom u karijeri, ovaj prvi je bio standardni hvatač Kaubojsa početkom devedesetih kada su Teksašani harali NFL-om.

Da, dobro ste pročitali – Dalas se ubrzo oporavio i osvojio tri Superbol prstena, a Vikingsi i dan-danas čekaju svoj prvenac. Nije greška reći da je upravo Heršel Voker nehotično izgradio velike Kaubojse devedesetih – ova prijava je toliko opšte mesto, da je čak i ESPN svojevremeno producirao dokumentarni film o tom događaju, pod nazivom The Great Trade Robbery. Sve jasno.

Inače, ako ikada u životu sretnete nekog navijača “vikinga” i poželite da ga iz nekog razloga iznervirate, samo pomenite Heršelovo ime i potražite zaklon, jer će ka vama poleteti prvi najbliži predmet koji je dotičnome u domašaju. Verujte mi – probao sam.

0116061001444566001_filepicker

KAKO JE JEDAN ČOVEK STVORIO HOKEJ U KOLORADU

Ako ste početkom devedesetih pratili hokej, sve su šanse da ste u jednom trenutku navijali da se vaš tim putem drafta dočepa mladog centra Erika Lindrosa. Lindros, praunuk švedskog emigranta koji se preselio u Ontario, bio je toliko visoko cenjen kao mladi hokejaš da su ga mediji krstili The Next One, što je bila jasna aluzija na nadimak The Great One koji je pripadao velikom Vejnu Greckom. U svakom slučaju, Lindros je bio projektovan kao prvi pik na draftu tog leta 1991. Postojao je samo jedan problem – taj pik su držali Kvebek Nordiksi.

Lindros, koji je kao što smo već ustanovili bio anglofoni Kanađanin, nije hteo ni da čuje o odlasku u frankofoni Kvebek. Smatrao je da bi to bio loš marketinški potez, da bi u engleskom govornom području imao više prilika da ostvari dodatne prihode kroz reklame i sponzorstva, i čvrsto je zapretio Nordiksima da ni ne pomišljaju na njega na nailazećem draftu. Nordiksi ga nisu poslušali, i birali su upravo njega – Lindros se nije predomislio, i odbio je da potpiše ikakav ugovor sa njima, računajući na to da će ga pre ili kasnije trejdovati negde drugde.

Taj trejd se na kraju i desio, posle čak godinu dana čekanja. Kupac je došao u vidu Filadelfija Flajersa, koji su put Kanade poslali pet igrača, jedan pik na draftu 1993., petnaest miliona dolara i još ponešto. Ako ste dosad nešto naučili iz ovog teksta, to je da se ovakva trgovina gotovo nikada ne isplati. Međutim, naplata je ovde došla na pomalo i neočekivan način.

Lindros je, što se njega tiče, ovde sasvim okej prošao (ako izuzmemo činjenicu da je kao slinavi klinja diktirao svoje uslove rada profesionalnom klubu – to nikad nije okej). Izgurao je devet godina u gradu “bratske ljubavi”, svojom popularnošću ubedio gradske oce da finansiraju novu arenu, stigao do jednog finala Stenli Kupa i na kraju i ušao u hokejašku kuću slavnih. A šta se zbilo sa druge strane?

Gazde Kvebeka su, valjda frustrirani činjenicom da će Montreal Kanadijensi uvek biti broj 1 svakog poštenog frankofonog Kanađanina, 1995. preselili klub u Denver, postali Kolorado Avalanš i iz “prve” osvojili Stenli kup. Ključni igrači ovog tima bili su legendarni Šveđanin Peter Forsberg i Majk Riči, obojica pristigli u Lindros trejdu. Sećate se inače onog pika iz trejda? Nordiksi su 1993. njime birali Žoslina Tiboa, kojeg su kasnije prosledili u Montreal za golmana Patrika Rou. Roa, jedan od najboljih golmana u istoriji hokeja, je itekako pomogao “Avsima” da osvoje ne samo taj trofej iz 1996. – već i još jedan šest godina kasnije.

Možda bi neki ovde rekli da su obe strane dobro prošle, ali lično, ipak smatram da je sreća ovde više pogledala ljubitelje hokeja u Koloradu. Čudan je to osećaj – jedne godine nemate ekipu, a sledeće slavite šampiona. Sve to jer je neki klinja odbio da igra u Kvebeku. Kolo sreće se nekad baš čudno okrene.

eic

VLADETOVA DINASTIJA BEZ VLADETA

Sasvim je logično da na kraju teksta jedan deo posvetimo i samom Divcu, iako je on u ovoj priči bio tek slučajni akter. Ali svejedno, zanimljivo je podsetiti se na trejd koji je, ispostaviće se, doneo pet titula u Los Anđeles.

Pre tačno dvadeset i jednu godinu, NBA je priredila svojim klubovima jedan od najbogatijih draftova u istoriji košarke. Toliko je ovaj draft bio nabijen kvalitetom da danas, kada u gugl ukucate “1996”, on vam sugeriše “1996 NBA draft” ispred “1996 presidential election”. Alen Ajverson, Šarif Abdur-Rahim, Stefon Marberi, Rej Alen, Peđa Stojaković, Stiv Neš, Džermejn O’Nil, Židrunas Ilgauskas, sve su ovo igrači izabrani te junske večeri 1996.

Ipak, jedno ime u bubnju privuklo je nešto više pažnje nego ostala. Reč je bila o Kobiju Brajantu, tada još uvek sedamnaestogodišnjem klincu koji je direkt iz srednje škole rešio da se prijavi na draft. Brajant, kojeg će istorija između ostalog pamtiti i kao prvog ikada srednjoškolskog beka izabranog na NBA draftu, zapao je za oko promućurnom operativcu Los Anđeles Lejkersa i legendi košarke Džeriju Vestu – međutim, šansa da on “preživi” do 24. pika, koji je pripadao “jezerašima”, bila je mala.

Vest je onda uradio nešto opet nekonvencionalno – okrenuo je par telefona i počeo da razgovara sa klubovima, i ubrzo našao i nekog dovoljno ludog (ili pametnog?) za saradnju. Šarlot Hornetsi, kojima po sopstvenom priznanju Kobi nije bio “ni na kraj pameti”, su pristali da Lejkersima ustupe svoj srećni 13. pik u zamenu za startnog centra Lejkersa Vladu Divca.

I ostalo je, što bi rekli, istorija. Hornetsi su od Divca dobili dve produktivne sezone i ništa više – Vlade je otišao nazad u Kaliforniju čim mu je ugovor istekao. A Lejkersi… Pa dobro, ne moram da vam crtam šta su Lejkersi dobili sa Brajantom. Vlade Divac, eto, nije za svog igračkog života uspeo da osvoji NBA prsten, ali mu uvek ostaje uteha da je kao pion lucidnog Vesta ipak odigrao bitnu rolu u ne jednoj, nego pet šampionskih kruna kojima su se Lejkersi podičili od 2000. do 2010.

Imate i vi vaše predloge za ovu listu? Voleo bih da ih vidim, komentari su odmah ispod.

poslednjafotka

Lajkuj:

Komentari:

  1. Srdjan says:

    Polynice (zna li neko kako se ovo izgovara? ) za Pippena, i Perdue za Rodmana.. Chicago profitirao u oba slucaja, pitam se sta je bilo u mozgovima ljudi iz Seattle i San Antonia…
    Takodje-nije trejd ali draft iz Pippenove godine je bio fail na 2,3 i 4om piku… Samo bacite pogled ko je bio na sledecih nekoliko mesta od 5og (Pippen) pa nadalje…

Ostavite komentar:

Slični članci: