Šokantne pobede na Mundijalima

Svesti ovu subjektivnu i listu koja izaziva one najumnije, kafanske rasprave na svega deset utakmica je bio sizifovski posao. Bilo je tu možda i trijumfa za koje smo više navijali, utakmica kojih se rađe sećamo. Ipak, svi ovi rezultati imaju jednu zajedničku stvar – postali su istorijski. Pobede nekih timova se prisećamo bolje, duže i češće nego sam nastup te reprezentacije na Mundijalu. Kao da nakon tih pobeda vreme stane i da ništa više nije važno. Naravno da nije moglo bez nas. Nadamo se da još uvek nismo zatvorili tu knjigu.

SAD – Engleska 1:0, SP 1950.

Nadmeni Englezi? Skoro pa pleonazam. Stigli su ostrvljani u Brazil 1950. godine kako bi prvi put uzeli učešće na Svetskim prvenstvima pošto su prethodna tri bojkotovali usled neslaganja sa politikom Fife. Deo reprezentacije na čelu sa velikim Stenlijem Metjusom došao je tek posle prve utakmice sa Čileom pošto nije bilo potrebe da se umaraju glavni igrači. Kakva greška… Amerikanci su dobili utakmicu sa 1:0 pogotkom rođenog Haićanina Džoa Gaetjensa, a koliko je to bilo ravno čudo govori i to da su Englezi u domovini mislili da je štamparska greška i da je rezultat zapravio bio 10:1. „Gordi albion“ je ispao iz grupe nakon poraza od Španije.

Severna Koreja – Italija 1:0, SP 1966

Malo je falilo da Severna Koreja ne učestvuje na Mundijalu u Engleskoj 1966. godine. Dve države nisu održavale diplomatske odnose. To se nije ni očekivalo pošto je Korejski rat nedavno završen, ali je Fifa izvršila pritisak, te su Englezi morali da daju privremene vize Korejcima kako bi učestvovali. I zasenili. Posle laganog poraza od Sovjeta, azijska reprezentacija je otkinula bod favorizovanim Čileancima. Usledio je još veći šok. Inspirisani porukom vrhovnog vođe Kim Il Sunga da moraju da pobede neku utakmicu pošto predstavljaju Aziju i Afriku, Severnokorejci su pobedili Italijane sa 1:0 i tako otišli u drugu fazu takmičenja. I tamo su bili na pragu plasmana u polufinale (vodili 3:0 protiv Portugalije), ali to je sprečio moćni Euzebio.

Istočna Nemačka – Zapadna Nemačka 1:0, SP 1974.

Dok je Hladni rat i dalje puštao svoje pipke širom Evrope, sudbina je zadesila tako da se u grupnoj fazi Mondijala u Zapadnoj Nemačkoj 1974. godine nađu dve suprotstavljene Nemačke – domaća Zapadna i Istočna. Zapadna Nemačka, sa svim svojim velikim asovima poput Franca Bekenbauera, Gerda Milera i Pola Brajtnera nije uspela da zaustavi zahuktale istočne susede koji su pobedom nad ideološkim neprijateljem overili prvo mesto u grupi 1. Junak navijača koji su došli sa „zaštitom“ tajne policije DR Nemačke, Štazija, bio je hitri napadač Magdeburga Jirgen Šparvaser, jedini strelac na utakmici. Istočni Nemci su se u drugoj rundi SP našli u preteškoj grupi sa Holandijom, Brazilom i Argentinom gde im nije bilo prolaza.

Alžir – Zapadna Nemačka 2:1, SP 1982.

Alžir je 1982. godine mogao da bude prva afrička reprezentacija koja je prošla grupnu fazu jednog Mondijala. „Pustinjski ratnici“ su napravili ogroman podvig već u prvoj utakmici u grupi gde su savladali Zapadnu Nemačku rezultatom 2:1. Iako su Alžirci u svojim redovima imali legendarnog Rabaha Mađera, niko nije mogao ni da nasluti da će Nemci položiti oružje pred njima. Mesto najvećeg ponosa, a ujedno i najveće tuge u istoriji alžirskog fudbala bio je El Molinon, stadion u Hihonu. Pitate se zašto tuge? Na istom mestu dogodila se i „Sramota u Hihonu“ kada su Nemci minimalnom pobedom nad Austrijom obezbedili prolaz obe evropske ekipe na uštrb ogorčenih Alžiraca koji su imali najslabiju gol-razliku u tom trouglu.

Kamerun – Argentina 1:0, SP 1990.

Već na prvoj utakmici Mondijala u Italiji 1990. godine dogodila se senzacija – reprezentacija Kameruna uspela je da pobedi kasnijeg finalistu selekciju Argentine sa 1:0 sa sve Maradonom, Buručagom, Sensinijem, Kaniđom… „Lavovi“ su bili najveće iznenađenje turnira pošto su stigli do četvrtfinala gde ih je izbacila Engleska, ali trijumf nad južnoameričkom selekcijom je definitivno onaj koji će se najviše pamtiti. Znajući da tehnički ne mogu da pariraju Argentincima (jer Maradona), odlučili su se da put do pobede prokrče brzinskim sposobnostima, ali i fizičkom snagom. Često i grubošću. Faulovi nad Maradonom i Kaniđom tokom čitave utakmice i dva crvena kartona nepobitno ukazuju na to, a strelac jedinog, pomalo srećnog gola, bio je Omam-Bijik.

Senegal – Francuska 1:0, SP 2002.

Ni otvaranje Mondijala u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine nije moglo da prođe bez šokantnog pada velikog favorita. Aktuelni evropski i svetski prvak reprezentacija Francuske izgubila je od Senegala, debitanta na šampionatima sveta. Predvođeni Francuzom Brunom Metsuom na klupi i El Hađi Dijufom na terenu, Senegalci su pogotkom Pape Buba Dijupa već u 30. minutu rešili pitanje pobednika na ovom meču. Onom sada već čuvenom proslavom pogotka (ples oko dresa kod korner zastavice) kao da su najavili potpuni brodolom „Galskih petlova“ koji su eliminani već u grupnoj fazi takmičenja. Uzevši u obzir da je afrička država bila dugogodišnja francuska kolonija, pobeda nad njima je ostavila najjači utisak iako su Senegalci stigli čak do četvrtfinala.

Južna Koreja – Italija 2:1, SP 2002.

Jedna od najkontroverznijih utakmica na Mondijalima svih vremena i jedina na ovoj listi koja se odigrala u nokaut fazi svetskog prvenstva, tačnije osmini finala. Italijani će dugo zapamtiti ozloglašenog Bajrona Morena, ekvadorskog sudiju za kojeg smatraju da ih je „pokrao“. Već u uvodnim trenucima meča svirao je penal za Korejce koji je Bufon odbranio, a „Azuri“ su uspeli da povedu preko Vijerija. U dramatičnom finišu regularnog dela igre domaćini stižu do izjednačenja preko Seol Ki Hjona. Ono što je usledilo odredilo je sudbinu selekcije Đovanija Trapatonija na tom šampionatu. Moreno je u produžecima prvo poništio regularan pogodak Tomazija kojim bi Italijani prošli dalje (pravilo Zlatnog gola), a onda je isključio Totija zbog simuliranja. Pogodak Ana doneo je mnoge kontroverze – u tom trenutku napadač italijanske Peruđe je dobio otkaz iz kluba zbog tog pogotka.

Južna Afrika – Francuska 2:1, SP 2010.

Da su Francuzi reprezentacija koja kada puca, puca po svim šavovima, pokazalo je i Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Ogromne kontroverze pratile su selekciju Rejmonda Domeneka koji je prvih 11 birao po kretanju zvezda (!?). A one mu nisu bile naklonjene, naročito ne u poslednje dve utakmice u grupi. Dok poraz od Meksika od 2:0 nije (previše) ponižavajući, to se ne može reći i za izgubljen meč od Južne Afrike koja, da nije bila domaćin, teško da bi se i kvalifikovala na svetsku fudbalsku smotru najboljih reprezentacija. Kumalo i Mfela su šokirali smušene Francuze kod kojih je raspoložen za igru bio jedino strelac utešnog pogotka za svoj tim Maluda. Južnoafrikanci su čak bili blizu prolaska u narednu rundu, ali je gol-razlika presudila u korist Meksika.

Švajcarska – Španija 1:0, SP 2010.

Naravno da Švajcarska ne spada u red slabih reprezentacija, ali ovo je veliki podvig ako se pogleda činjenica da je izvojevana pobeda protiv generacije Španaca koja važi za jednu od najvećih u istoriji fudbala uopšte. Junak Švajcarske bio je Želson Fernandeš koji je iskoristio karambol u odbrani koju su činili, pazite sad, Pujol, Pike, Ramos i Kapdevilja! Ujedno, to je bio i jedini poraz „Furije“ na tom prvenstvu pošto su u finalu savladali Holandiju. Selekcija iskusnog Otmara Hicfilda, sa druge strane, nije uspela da se plasira u drugu rundu iako je imala četiri osvojena boda što je vrlo često dovoljno da se reprezentacija nađe u nokaut fazi Mondijala.

Srbija – Nemačka 1:0, SP 2010.

Ovo je jedna od onih utakmica za koju znamo gde smo bili kada smo je gledali. A svi smo je gledali. Ruku na srce, može se pričati i o sudijskoj naklonosti Undijana Maljenka, ali niko se i ne seća drugog žutog kartona Miroslava Klosea u 37. minutu. Međutim, ono što se dogodilo samo minut kasnije ostaće urezano svim srpskim navijačima i ostati negde u kolektivnoj svesti da se protiv strašnih Nemaca ipak može. Nakon Lanetovog gola prštalo je na sve strane, ekipa Jirgena Leva je bila za nijansu opasnija, ali im nije pomogao ni „rukometaš“ Nemanja Vidić koji je skrivio penal u drugom poluvremenu. Stojković je pročitao nameru Lukasa Podolskog i „Orlovi“ su dobili mogućnost da pobedom nad Australijom overe plasman u drugu rundu. Što se, kao što znamo, nije desilo.

Prizivamo da sledeće veliko iznenađenje bude ono 27. juna u Moskvi. Pretpostavljamo da nemate ništa protiv.