Postati prvak Evrope, čin drugi

Slika 1: Marijampolj, Litvanija, 1. avgust 2013. godine, 22 sata i 56 minuta po lokalnom vremenu – Pavlovski „bockom“ dodaje loptu Mitroviću koji potom na levoj strani peterca šalje po novine, burek i jogurt defanzivca Francuske i prosleđuje loptu mirnom Lukoviću za sigurnu egzekuciju…

Slika 2: Ouklend, Novi Zeland, 20. jun 2015. godine, 19 sati i 25 minuta po lokalnom vremenu – po desnoj strani terena Ilić sa svoje polovine iznosi loptu koju pritom dodaje Živkoviću koji sigurnim dodavanjem iz drugog dodira protura istu kroz noge brazilskom štoperu. Na blizu 30 metara od gola Karioka do lopte dolazi Maksimović koji nakon trijumfalnog trka hladnokrvno sa desetak metara prosleđuje loptu u mrežu ispod golmana Brazila…

E sad, zamislite kada biste ove dve najtrofejnije slike koju srpski fudbal ima pretočili u jedan film?

Zar ne bi bilo idealno da se taj film odigra u domovini jednog Romana Polanskog? Naravno, sa nadom da bi taj film bio samo nagoveštaj ostvarenja kinematografije za odrasle. Mislim na iskorak iz „malih“ na „velika“ fudbalska prvenstva, naravno, sve ostale aluzije su samo vaše.

U Poljskoj nas očekuje Evropsko prvenstvo za fudbalere mlađe od 21 godine. Tačnije, od 16. juna i utakmice između mladih selekcija Švedske i Engleske u Kijelceu, pa sve do 30. juna kada ćemo u Krakovu saznati ime najboljeg U21 sastava u Evropi. Vredi napomenuti da je učešće izborilo 12 ekipa podeljenih u tri grupe, a u jednoj od njih će biti i mlada reprezentacija Srbije. U grupi B Orlići će se sastati sa Portugalijom, Španijom i Makedonijom. Deluje pomalo kao „grupa smrti“, zar ne? Naročito ako se zna da u polufinale idu samo prvaci istih i najbolji drugoplasirani tim, što se određuje prema broju bodova, zatim gol razlici, broju postignutih golova itd.

Učenike Ljubinka Drulovića i Veljka Paunovića očekuje đavolski težak zadatak. Poznato je da se u Srbiji uspeh najmanje prašta, ali kad se oprosti, on prouzrokuje velika očekivanja. Čak i  megalomanska. Titule prvaka Evrope, a dve godine kasnije i sveta donele su ovim momcima velike blagodeti u životu. Nekima unosan ugovor u inostranim klubovima gde grade obećavajuće karijere, a nekima „tek“ ponos i moralnu satisfakciju. Ipak, izabranici Nenada Lalatovića suočavaju se sa neviđenim pritiskom javnosti da donesu zlato sa nikada jačeg U21 evropskog takmičenja. Uz podatak da se takmičenje proširilo sa prethodnih 8 na 12 učesnika, primećujemo da prvenstvo nije promašila gotovo nijedna vrhunska selekcija osim Francuske koju je iz grupe eliminisala verovali ili ne – Makedonija!

Pošteno, pa ko koga…

Pričati o snazi rivala naše reprezentacije je skoro pa nepotrebno, dovoljno je samo pogledati imena. Portugalija nije izgubila u regularnom toku meča više od dve godine. Došli su sa seniorskim reprezentativcima poput Renata Sančeza (zvanično najbolji mladi igrač Evrope), Rubena Nevesa i Žoaa Kansela kojeg traži „pola Evrope“. Što je još bitnije, stigli su sa ogromnim motivom da dovrše posao započet 2015. godine kada su na penale ispustili titulu prvaka Evrope protiv Švedske.

Motiva svakako neće manjkati ni Španiji, još jednoj ekipi iz grupe B. U kvalifikacijama za EURO 2015. godine Furija je ispala u baražu upravo od Srbije, iako je bila veliki favorit. Stižu sa Ektorom Beljerinom, Saulom, Markom Asensijem, Gerardom Delofeuom, Denisom Suarezom… U pitanju su standardni prvotimci Arsenala, Atletika, Milana i uglavnom bitnim figurama Reala i Barselone. Uz igrače iz klubova gornjeg doma Primere, Španci će biti jedni od ozbiljnih favorita za osvajanje trofeja.

Hoy empieza nuestro reto. ¡Ya estamos aquí 🇵🇱! ¡Vamos España🇪🇸! #U21

A post shared by Saul Ñiguez Esclapez (@saulniguez) on Jun 15, 2017 at 1:19pm PDT

Dolazimo i do naših južnih suseda, selekcije Makedonije. Daleko od zvučnih imena igrača i klubova, zasluženo su se plasirali na EURO. Debitantski nastup su im omogućile sjajne partije protiv Francuske (?!), Ukrajine, Škotske, Severne Irske i Islanda, protiv kojeg su zabeležili jedini poraz. Ekipa koju sa klupe predvodi Blagoja Milevski nema puno nama poznatih imena. Srce i duša tima je bivši fudbaler Crvene zvezde i nekadašnji član Barselone David Babunski, a tu je još jedan bivši crveno-beli Danijel Avramovski.

A gde smo tu mi?

Pravo na učešće na ovom prvenstvu imaju svi fudbaleri rođeni posle 1. januara 1994. godine. Možda se pitate kako to da igrači koji imaju 23 godine mogu igrati za U21 selekciju, ali stvar je prosta – računa se datum početka kvalifikacija za to takmičenje, u ovom slučaju 2015. godina.

Ovoj generaciji igrača pripadaju i Aleksandar Mitrović, Lazar Marković i Predrag Rajković, ali oni su prerasli svoju generaciju i aktivno učestvuju u akcijama seniorske reprezentacije.

Poseban je slučaj možda i ključnog fudbalera ovog tima – Sergeja Milinković Savića. Prvotimac Lacija je u debitanskoj sezoni u Seriji A premašio sva očekivanja i ubrzo postao jedan od najboljih fudbalera ekipe iz Rima. Prirodno je da prvak Evrope 2013. i sveta dve godine kasnije svoju priču u mlađim kategorijama reprezentacije zaokruži učešćem u Poljskoj, ali matični klub mu to nije dozvolio. Problem je taj što termin odigravanja prvenstva ne spada u zvaničan Fifin kalendar, pa klubovi nisu u obavezi da puste svoje igrače. Ne sumnjam da su još neke reprezentacije imale ovih problema, ali na primer Italija je na izričitu naredbu selektora seniorske reprezentacije Đanpjera Venture poslala sve najbolje mlade igrače u U21 selekciju sa samo jednim ciljem – zlato.

Ostaje žal što nećemo videti kako popularni SMS komanduje ekipom, ali iz spiska igrača dȃ se primetiti da Orlići neće biti u toliko velikom hendikepu kako se to činilo na prvi pogled.

Golmani:

Vanja Milinković Savić – Prvak Evrope. Branio je odlično za poljsku Lehiju, sve dok nije potpisao ugovor sa Torinom usred sezone. Tog trenutka je sklonjen sa gola što je dovelo do toga da Lehija ne osvoji titulu iako je do tog trenutka bila prva na tabeli. Div među stativama, očekujem sigurnost na golu.

Filip Manojlović – Prvak sveta. O talentovanom čuvaru mreže Crvene zvezde se pričalo daleko pre njegovo debija za beogradski klub u derbiju protiv Partizana. Zasluženo na spisku, debitovao i za A reprezentaciju.

Đorđe Nikolić – Bivši fudbaler i Partizana i Crvene zvezde, sada je u Bazelu gde je odigrao samo jednu utakmicu. Uspeo je da sačuva mrežu svog tima u pobedi nad Sent Galenom od 3:0.

Odbrana:

Milan Gajić – Prvak sveta. Veoma promenljiva sezona u Bordou, zaigrao standardno baš na sredini šampionata Francuske, da bi u poslednja dva meseca u prvenstvu odigrao samo dve utakmice. Ipak, čini mi se da je nezamenjiv na desnom beku reprezentacije.

Nemanja Antonov – Prvak sveta. Ustalio se u ekipi Grashopera što samo može da raduje našeg selektora. Sećamo se svi njegovih sprinteva po levoj strani na Novom Zelandu, pa verujem da će i ovoga puta biti prvi izbor selektora na levom beku.

Miloš Veljković – Prvak Evrope i sveta. Ako je nešto potrebno skoro svakoj reprezentaciji koja pretenduje na evropski ili svetski tron, onda je to svakako defanzivac koji je standardan u nemačkoj Bundesligi. Momak rođen u Bazelu je odigrao sjajnu sezonu u Verderu, potrebno je „samo“ da pelcer prenese i na reprezentativni plan.

Vukašin Jovanović – Prvak sveta. Odlaskom u Bordo na pozajmicu dobio je prekopotrebne minute kako bi ostao u kakvoj-takvoj formi. Bio je jako dobar, ali nije imao kontinuitet na terenu i ne zna se kako bi to moglo da se odrazi na teren. Boriće se za minutažu sa Milenkovićem.

foto: FSS

Aleksandar Filipović – Prvak Evrope. Fudbaler Voždovca je polivalentni odbrambeni igrač, može da odgovori na gotovo sve zadatke u odbrani. Ne tako zvučno ime, ali ne postoji trener koji ne voli pravog „univerzalca“ u ekipi.

Nikola Milenković – Defanzivac Partizana je najveće otkrovenje u domaćem fudbalu. Tiho i nenametljivo je ušao u prvih 11 Partizana i postao komandant odbrane. Odigrao je „kao mator“,  pa je posle samo jedne profesionalne sezone apsolutno zaslužio transfer u Fiorentinu. Ne bi me čudilo ni da ga vidimo u prvoj postavi u Poljskoj.

Miroslav Bogosavac – Lalatović je dobro upoznat sa kvalitetima izdanka Partizanove škole fudbala pošto ga trenira i u Čukaričkom. U Humskoj nije ostavio naročito poseban utisak i nisam preterano oduševljen kvalitetima koje poseduje. Zato ja i nisam selektor, pretpostavljam.

Radovan Pankov – Prvak sveta. Jedan od miljenika Veljka Paunovića, a interesantno je da na Novom Zelandu jedino ovaj Novosađanin od igrača u polju nije odigrao ni jedan minut na terenu. Paunović je često isticao njegovu ulogu u pravljenju dobre atmosfere u ekipi, pa se Lalatović verovatno više vodio time.

Sredina:

Marko Grujić – Prvak sveta. Definitivno i više nego spreman da zameni Sergeja Milinkovića Savića, podsetiću vas samo da za Gruju nije bilo prostora u prvih 11 pre dve godine na Novom Zelandu (verovatno i zasluženo). Iza sebe ima sezonu prilagođavanja u Liverpulu i sigurno će imati motiv više da se dokaže kao lider generacije u odsustvu SMS-a.

Andrija Živković – Prvak sveta. U prvoj polusezoni se nije naigrao u dresu Benfike, ali je zato u drugom delu oduševio sve i svojim igrama pokazao zašto važi za jednog od najtalentovanijih fudbalera Evrope. Duša tima, mnogo će toga zavisiti u napadu srpske reprezentacije od talentovanog Nišlije.

💪🇷🇸

A post shared by Andrija Zivkovic 17 (@zivkovic17) on Jun 13, 2017 at 5:48am PDT

Saša Lukić – Vezni fudbaler je sakupio dosta više minuta u dresu Torina nego što su mnogi očekivali u prvoj sezoni u Seriji A. Šapčanin je odnedavno postao i A reprezentativac, pa se sve više čini da će činiti udarnu trojku na sredini terena (Grujić-Maksimović-Lukić).

Mijat Gaćinović – Prvak Evrope i sveta. Sjajni fudbaler Ajntrahta je postao jedan od najbitnijih igrača Nike Kovača. Postao je i A reprezentativac, pritom debitovao golom protiv Gruzije. U prošlosti je u raznim selekcijama Srbije igrao uglavnom po levoj strani, ali je prethodnu sezonu u Nemačkoj proveo uglavnom kao klasičan polušpic. Jedna od ključnih figura ove reprezentacije.

Nemanja Maksimović – Prvak Evrope i sveta. Pobednički mentalitet je potreban na svakom delu terena, ali ako mislite da se nadigravate sa svakim protivnikom, onda je najpotrebniji na sredini terena. Jedina mana lidera ekipe sa Novog Zelanda je ta što je šest meseci prikovan na klupi Astane zato što je potpisao ugovor sa Valensijom.

Mihailo Ristić – Malo je falilo da fudbaler Crvene zvezde ponovo „izvisi“ za reprezentativno takmičenje. Pred Novi Zeland je to bila navodna operacija krajnika (čitaj Zvezdan Terzić), dok je ovog puta dobio poziv tek nakon nemogućnosti da se selekciji priključi SMS. U Zvezdi je forsiran na levog beka, iako je prirodno veznjak ofanzivnih karakteristika.

Srđan Plavšić – „Atomski mrav“ je bio jedna od retkih svetlih tačaka u igri Crvene zvezde ove sezone. Standardno je bio dobar i u mladim selekcijama, pa je i debitovao za seniorsku reprezentaciju. Igra na oba krila, ali teško da će dobiti prednost u odnosu na Živkovića i Gaćinovića.

Dejan Meleg – Prvak Evrope. Dete Vojvodine se posle tri godine provedene u Holandiji vratio u Novi Sad gde je postao kapiten i nosilac igre ekipe sa Karađorđa. Klasična „desetka“ sa sjajnim udarcem i završnim dodavanjem. Zna kako se osvaja Evropa i jedan je od iskusnijih fudbalera.

Nemanja Radonjić – Verovatno najkontroverzniji član ekspedicije, toliko da je u seniorskom fudbalu debitovao tek sa 19 godina. O talentu koji poseduje moj sugrađanin brujao je ceo Niš, naravno da čekamo da ga vidimo na velikoj sceni, iako je njegovo pozivanje naišlo na veliko nezadovoljstvo javnosti. Formalno član Rome, ali je prethodnu sezonu proveo u Čukaričkom. Potencijalni džoker.

Napad:

Uroš Đurđević – Prvak Evrope. Gol-mašina Partizana (28 golova na 34 utakmice) i Zlatna kopačka Superlige Srbije. Lalatović je najavio da će Đurđević biti kapiten ove generacije  što deluje kao logičan splet okolnosti s obzirom na činjenicu da je jedan od najstarijih u ekipi. Zna da se nosi sa svakom vrstom pritiska i pokazao je da je pravi gol-igrač. A ima i ko da mu ih namesti.

🤰🏻🍼👶🏻❤️⚽️

A post shared by Uroš Djurdjević (@djuka32) on May 11, 2017 at 10:30am PDT

Aleksandar Čavrić – Prvak Evrope. Imao je nekadašnji fudbaler OFK Beograda velikih problema sa povredama ove sezone, ali je i pored toga uspeo da odigra 24 utakmica u dresu Slovana iz Bratislave. Sezonu je završio na najbolji mogući način – svojoj ekipi je pogotkom doneo trofej u Kupu Slovačke.

Ognjen Ožegović – Prvak Evrope. Sećamo se onih fantastičnih partija u dresu Vojvodine kada je bukvalno razmontirao Sampdoriju u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Napadač sličnih karakteristika kao i Đurđević. Ako nam je druga opcija na špicu fudbaler koji je na 28 utakmica postigao 18 golova protekle sezone, mislim da ne bi trebalo da brinemo za efikasnost.

Selektor:

Nenad Lalatović – Optuživan je da je prepotentan, bezobrazan, nadmen, miljenik vladajućih političkih struja, u mogućem sukobu interesa jer vodi i Čukarički, ali… Kao navijač Partizana tvrdim da je on najbolje moguće dostupno rešenje za klupu Orlića uz Aleksandra Stanojevića. Svaka njegova ekipa je igrala dopadljiv i napadački fudbal, često je od svojih igrača izvlačio više od 100% mogućnosti. Mladi igrači sa kojima je sarađivao kažu da je izvrstan pedagog i sjajan motivator. Deluje obećavajuće.

foto: FSS

Prognoza

Prvaci Evrope, prvaci sveta, prvaci svemira, prvaci Mlečnog puta… Osvojili su sve što jedan dečak može da osvoji u fudbalu. Nadam se da u njima postoji i taj odrastao čovek kojeg treba nahraniti trofejima. Ako prepoznam tu „žicu“ koja ih je krasila 2013. i 2015. godine, moja su očekivanja ispunili. Inače, zlato, naravno.