Da li imate preko 18 godina?

Neraskidive veze fudbala i politike: desnica

U prvom od dva dela ovog teksta bavićemo se desnom stranom političkog diskursa. Jevreji rasisti, anti-Musolinijevski desničarski klub i ruski „duh pravoslavlja“

0
1

Zvaničan stav Fife i Uefe jeste da se politički establišment ne sme mešati u funkcionisanje fudbalskih saveza i fudbala u celini na teritoriji koja je pod tom vlašću. U slučaju „čačkanja“ politike u fudbal, krovna fudbalska organizacija spremila je velike sankcije za dotični savez. Barem de jure. De fakto je to, kao i mnoge pravne regulative, malo drugačije. Neke države bukvalno postavljaju čelnike fudbalskog saveza, dok su u nekim mnogi političari unutar brojnih klubova. Da je Fifa dosledna  nisam siguran kako bi gledala na brojne političare koji (ne)formalno vedre i oblače srpskim fudbalom.

Međutim, to ima i neku svoju dobru stranu. Pretpostavljam. Klubovi su državni, te je potrebna pomoć svih uticajnih ljudi kako bi klubovi dobili sredstva koja im omogućavaju normalan život. Naravno da se to ovde zloupotrebljava, ali to je druga tema. Nekako se čini da stanje ovde i nije tako loše dok ne dođe do primera koje ćemo navesti u nastavku teksta. U Srbiji je zabeleženo prisustvo rasizma na tribinama (što je veoma zabrinjavajuće), ali to se ipak ne može porediti sa brojnim evropskim klubovima. Ideologija kao takva nije trenutno duboko ukorenjena među ultrase jer se sve radi zbog sitnih interesa, ali to treba da bude poziv na oprez kako se ne bi desilo da imamo čitave klubove koji pasivno ili aktivno konstantno podržavaju takvo ponašanje.

Navijači Beitara iz Jerusalima su otvoreno rasistički i pro-desničarski nastrojeni, koliko god to ironično zvučalo. Što je najsimptomatičnije, čelnici kluba kroz istoriju se nisu ni trudili da to promene već su svojim tihovanjem maltene davali legitimitet najtvrdokornijoj grupi navijača La Familiji.

טוב. אז אחרי משחק דרמטי, עם שערים יפיפיים של הייסטר וסאבו. נתמקד בארגון החדש "lions gate" שמעיר את היציע המערבי. הארגון עלה בקיץ עם הד סטארט ואסף 30,000 ש״ח. והחל את פעילותו במשחקי אירופה עם דגלים ובלונים. אתמול הארגון ערך את תצוגתו הראשונה, עם דגל פריסה מדהים שבו נראה שחקן המצביע על המנורה. עקרונות הארגון: ״בית״ר מעל הכל״. אין פוליטיקה ביציע. הארגון הוא אמצעי ולא מטרה. עקבו אחר הארגון בדף הפייסבוק שלהם. קישור בביו. . שוב, אנחנו לא יוצאים נגד ארגון "לה פמיליה" שדוחף בצורה מטורפת כל משחק, בית וחוץ.

A post shared by Beitar Jerusalem Fans🏆 (@forever_beitar) on

U Jerusalimu, gradu koji je sastavljen od Jevreja, muslimana i hrišćana nije potrebno mnogo da se raspali religijska tenzija. Na meti navijača Beitara su Arapi (uključujući čitav arapski svet), ali i drugi ljudi koji praktikuju islam. Dobro, izgleda ne svi.

Izvesni Tadžikistanac Goram Ajojev je bio prvi musliman koji je zaigrao u žuto-crnom dresu u sezoni 1989-90, a navijači su ga tada prihvatili bez većih problema, čak je postao i jedan od njihovih miljenika. Imali su Izraelci još jednog muslimana kojeg su prihvatili – bio je to Albanac Viktor Pača koji je za Beitar igrao na prelazu dva milenijuma. Međutim, loše je krenulo 2005. godine sa Nigerijcem Ndalom Ibrahimom, muslimanom koji se od samog početka zamerio navijačima zbog svoje veroispovesti.

Kulminacija je usledila 2013. godine kada je tadašnja uprava kluba dovela dva igrača iz Čečenije. Zaur Sadajev i Džabrail Kadijev su više bili „probni balon“ uprave da smekša stavove svojih najvernijih navijača, ali to ih je samo razgnevilo – toliko da su dva navijača zapalila prostorije kluba zbog toga!

Glas najpopularnijeg izraelskog kluba se uvek čuje, a na njihovo ponosno isticanje da su najrasističkiji klub na svetu nije bilo većih reakcija osim sporadičnih osuda pojedinih političara i nemoćnih vapaja vrhuške kluba.

Lacio se i dalje smatra kolevkom fašizma, iako je do daleko od istine. Činjenica je čak da se rimski klub usprotivio Benitu Musoliniju koji je želeo da spoji sve veće timove iz prestonice i napravi jedan super-klub. Tako je 1927. godine nastala Roma. Lacijali su rivalstvo sa Romom gajili još od osnivanja Vučice, te je sasvim logično da nisu bili oduševljeni vladavinom Il Dućea koji je fudbal obilato koristio kao sredstvo propagande. Sve je to krenulo malo kasnije.

Tokom 70-ih godina u Italiji su se dešavala velika politička previranja, te su se pojavile dve izrazito polarizovane političke ideologije –  krajnja levica i krajnja desnica. Kako je krajem iste decenije tribinu preuzela grupa Viking koja svoje rasističke i anti-semitske stavove nije skrivala, cela tribina se stopila u tu sliku. Već u poslednjoj deceniji 20. veka, najboljoj eri po italijanski fudbal, problemi sa navijačima su izlazili na videlo. Kako su kampanje protiv rasizma i netrpeljivosti Fife i Uefe postale sve jače, tako su ti problemi bili sve gori i sa većim posledicama.

⚪️🔵 #Lazio#SSL#ForzaLazio#AvantiLazio#biancoceleste#curvanordlazio

A post shared by SS Lazio 1900 (@officialsslazio) on

Zviždali su svojim tamnoputim fudbalerima kojih i nije bilo previše pre ere Klaudija Lotita 2004. godine. Na meti su bili Fabio Liverani, Aron Vinter, dok se sa provokacijama suočavaju i današnji tamnoputi fudbaleri Orlova. Fašističke parole i uzvici su deo folklora na svakoj utakmici bez obzira na činjenicu da je FS Italije redovno žestoko kažnjavao klub.

Najnoviji incident koji se dogodio jeste onaj u oktobru prošle godine kada su navijači Lacija na derbiju sa Romom lepili nalepnice sa likom Ane Frank u dresu najljućeg rivala.

Na narednoj utakmici sa Bolonjom pre meča čitan je odlomak iz „Dnevnika Ane Frank“, a najtvrdokornije pristalice kluba iz prestonice nisu propustile ni tu priliku da iznesu svoje mišljenje. Lotito je najavio finansiranje obilaska Aušvica svake godine za 200 navijača kluba, ali bojim se da to može da donese samo kontra-efekat.

Zenit je najveći klub iz Sankt Peterburga i kao takav uvek je kroz istoriju privlačio veliku pažnju tamošnjeg stanovništva. Dodatno je dobio na atraktivnosti u decembru 2005. godine kada je Gasprom otkupio klub, doveo nove igrača i prošle godine završio izgradnju novog stadiona Krestovski. Iako se očekivalo da će priliv ogromnog kapitala iz resursa državne firme doprineti mondijalizmu i širenju brenda Zenita u svetu, to se i nije baš u potpunosti dogodilo. Navijači jesu sa oduševljenjem dočekali investicije, ali su jasno stavili do znanja do koje granice mogu trpeti. Pogađate, granica su tamnoputi fudbaleri i oni koji se izjašnjavaju kao homoseksualci.

Navijači Zenita su 2012. godine izdali manifest u kojem se navodi da neće tolerisati homoseksualce u ekipi, kao ni tamnopute fudbalere, iako su u tom trenutku bila dvojica – Hulk i Aksel Vitsel koji su ipak bili žrtve rasističkih ispada od strane navijača sopstvenog kluba. Dalje se u tom manifestu navodi da se „ponose što su jedina ekipa u Premijer ligi Rusije koja nema niti jednog Afrikanca“. Oni to ne vide kao rasizam već kao „zaštitu tradicije i identiteta, ništa više“. Po njima, Zenit ima sopstveni identitet u svetu fudbala i moraju da deluju u skladu sa istim.

Smatraju da nemaju ništa protiv tamnoputih fudbalera, ali da su oni dovedeni „na silu“. Svoj stav su izneli i muralom u jednom od gradskih parkova na kojem piše; „U Zenitovim bojama nema crne boje“.

Ponosili su se time što nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa Afrikom, Južnom Amerikom ili Okeanijom. Ove sezone moraju da „trpe“ čak petoricu Argentinaca i jednog Ekvadorca. Ističu da nemaju ništa protiv dovođenja igrača iz drugih slovenskih država, kao i Skandinavija i baltičkih država, ali sigurno nisu oduševljeni „najezdom“ Južnoamerikanaca. Iako mnogi tvrde da je Zeni slika i prilika društva moderne Rusije, to baš i nije u duhu pravoslavlja.

Kako je to biti sa „leve strane ulice“ pročitajte narednog petka, a do tada pogađajte gde nas ta „šetnja“ može odvesti.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Nebojsa says:

    Lista klubova je značajno duža i tu su oni iz Zagreba, Splita, Mostara, Sarajeva, Beograda, Prištine… može i da ode do Istočne Nemačke, Poljske, Mađarske, Slovačke… Neubedljivo

Ostavite komentar:

Slični članci: