Da li imate preko 18 godina?

Eurobasket 2015: Bjelicin floater za pobedu

Šta smo naučili iz meča sa Nemačkom? Naučili smo da se može pobediti i sa 36% šuta, ako se igra jako ceo meč. Čekamo Tea i Raduljicu.

I drugog dana Eurobasketa, Billy je utišao zagrebačku Arenu, Francuska se vratila na pravi kolosek, Litvanija je (p)ostala gospodar Baltika, a profesor je i dalje držao čas.

Život prosto nije fer. Nekad, uglavnom kada si domaćin, na velikim turnirima namestiš sebi da k’o gospodin provedeš 20+ sati posle meča sa Islandom pripremajući se natenane za Srbiju. A nekad se skroz istrošiš posle Španije, završiš u 20h, pa pressovi, pa ovo, pa ono, pa hotel, pa krevet, pa čekaj, dok se malo smiriš jer, upravo si tukao prokletu Španiju, očas posla je ponoć-jedan sat, i onda ustaneš i šta, autobus, shootaround i op, igraš sa Švabom u Berlinu u 15:00 ? ’Alo, ej, valjda smo mi neki faktor u toj svetskoj košarci da može da se namesti da igramo neke čestite termine?

Svejedno, kako god mi ovo krstili, pred Đorđevićevim „orlovima“ bio je jedan kapitalan zadatak – vezati dve pobede protiv dva ozbiljna protivnika u svega 24 sata. Kao što smo spomenuli u najavi, Nemačka anno 2015 ima ostarelog Dirka, mladog Schroedera i još ponešto sa strane – ništa, dakle, čega bi se trebali plašiti. No, jednom je veliki Zbigniew Boniek rekao, „na domaćem terenu i stative igraju za tebe“, tako da je ipak bilo neophodno na pravi način shvatiti drugu prepreku na putu do medalja.

dirk

Dirk Novicki/foto: FIBA

A ta prepreka se bogami postavila izuzetno visoko. Posle dvadesetak minuta igre, bilo je jasno da je ovo više skok s motkom nego 110 sa preponama. Ono bitno smo, ipak, odradili na najbolji mogući način – Srbija je pobedila sa 68-66 posle rovovske borbe i sada je u apsolutnoj pol poziciji da grupe završi na čelu tabele. Nije ovo bio lep meč. Nervirali smo se svih 40 minuta, pitajući se kad će stvari doći na svoje mesto i kad ćemo materijalizovati naš neupitni kvalitet. Stvari su došle na svoje mesto tek sa poslednjim šutem – dotle, proživeli smo pravu mini-dramu koja je zamalo postala mini-tragedija. Kažem, mini, jer ipak su grupe i tako to…

Nemci su vrlo brzo postavili igru onako kako su oni hteli. Odmah je bilo jasno da ćemo imati preozbiljne probleme sa Dennisom Schroederom, momkom koga je Bill Simmons u svojim kolumnama prozvao „the German Rondo“. Schroeder je kombinacijom čistog atleticizma i plejmejkerske visprenosti sekao kroz naše zbunjene bekove, ostavljajući samo tragove za sobom, i sa uspehom upošljavao čas raspoloženog Pleissa, čas Nowitzkog koji je vrebao sa svojih standardnih pozicija na 4-5m od koša, čas Gavela, Schaffartzika i druge koji su se zahvaljujući kvalitetnom spejsingu uspešno razvili u strelce. Ponovo smo loše branili pick’n’roll i ponovo su nam centri ispadali kako defanzivno (Raduljica), tako i ofanzivno (Kuzmić), ali više je zabrinjavala tendencija ka šutu umesto čistih prodora ka košu. Da li je umor odigrao ulogu ovde? Verovatno jeste.

Stabilizacija je ponovo došla u drugoj četvrtini, kada je selektor već bio dobro promešao karte u potrazi za idealnom petorkom. Još jednom je Nedović inicirao preokret svojim ulaskom, pa smo poslednjih četiri minuta prvog poluvremena ostavili Nemce bez poena i zahvaljujući jednom virtuoznom potezu Simonovića (sećate se njega?) otišli na odmor sa poenom vođstva.

I drugo poluvreme bilo je nekako slično. Par poena naši, par poena njihovi. Biju Nemci, biju Srbi, Nedović već uveliko razmenjuje neke mrke poglede i nežne reči sa Schroederom, ali konsistentnost u šutu nikako da stigne. Svejedno, pokušavali smo i pokušavali – Srbija je u ovom meču šutirala neverovatnih 4/30 za tri, od čega su Bogdanović (1/7) i Teo (0/9) prednjačili sa ispucavanjem koje je pretilo da nas u nekom momentu i potopi. Imali su Nemci svoju šansu ovde, i to itekakvu. Ali šta ti vredi šansa kad nemaš…profesora?

SRBvsGER

Nemanja Bjelica i Saša Đorđević/foto: Nebojša Paraušić (KSS)

O da, pogodili ste. Čim ste videli da ne spominjem PNB-a ceo meč, jasno vam je bilo gde ovo ide. U stvari, gledali ste meč pa vam je svakako jasno, ali ostavio sam to ovako čisto zarad dramskog efekta. Kada je Gavel pogodio jedno slobodno bacanje i izjednačio na 56-56, ko bi drugi nego profesor odmah vratio naše u vođstvo trojkom ? Taj potez samo je najavio grande završnicu, u kojoj smo i mi i oni imali neka sitna vođstva (spomenimo i veliku trojku Ercega za 62-62), dok PNB prvo na 01:29 do kraja nije maestralno izbacio Pleissa iz patika i reverse polaganjem doneo vođstvo, a onda asistirao Nedoviću koji se provukao kroz reket i levim ulazom ubacio za velika tri poena na 54 sekunde do kraja.

Bilo bi to dovoljno dramatično samo po sebi, da zatim u narednom nemačkom napadu nismo prvo isfejlovali u skoku, a onda je Schaffartzik Teu prodao fintu iz obdaništa i pogodio trojku za izjednačenje. Na satu, 23 sekunde i kusur, plus oni mogu da nas fauliraju još par puta do bonusa. Što nas na kraju dovede do jedva 4 sekunde, loptu sa strane, i minus neurona za nas sa druge strane televizora.

Džaba smo se plašili. Dok je Đorđević tokom minuta pauze crtao ono što bi on hteo da se desi, ja lično rekoh sebi – sa’će Teo da okine, nije ništa pogodio ceo meč, sad mora. A ono, Teo izvodi? OK, izbunarićemo već nešto…i traje taj interni monolog neko vreme, razmišljam hoće li neko otvoriti pik za Bogdana ili Nedovića, a PNB uzima loptu na desnom krilu, leluja uz autliniju i u stilu Navarra i njegove „la Bombe“ ubacuje floater za 68-66. Koliko je domaćinima prisela muka dovoljno govori reakcija Schaffartzika, koji je prvi pod košem sa dignutim rukama čekao da skoči na odbitak. Kada je lopta prošla kroz mrežicu, sve što je mogao da uradi je da rezignirao spusti ruke i bledo gleda u parket. U preostalih 8 desetinki nije došlo do promene rezultata, pa je nacija kolektivno ispustila uzdah i već počela na miru da gleda u pravcu Islanda.

Bilo je, kao što smo to već rekli, tvrdo i ružno, ali ne možemo sve utakmice dobiti na klasičnu dominaciju. Pozabavimo se prvo brojkama i pogledajmo može li se išta naučiti iz njih. Uz već pomenutih 4/30 za tri, ukupan šut naših reprezentativaca bio je 24/65, iliti 36.9%. Sa tim procentom šuta se na ovom nivou uglavnom ne pobeđuje, što samo dodaje na značaju ovog trijumfa. Teodosić je sada tokom celog turnira 1/14 za tri.

I sa takvim Teom, koji trenutno ne može da pogodi Savu sa tramvajskog mosta, mi imamo španski i nemački skalp sa pojasom. Moglo je i mnogo gore.

Još jedan negativan trend su poeni sa centarske pozicije. Raduljica je u prva dva meča pokazao da još nije apsolutno fit za najviši nivo – u napadu je često previše forsirao, dok je u odbrani puno puta ispadao u rotacijama, što je na ovom meču već navedeni Pleiss izuzetno umeo da iskoristi. Kuzmić i dalje ne deluje kao čovek od poverenja kada ima loptu, ali smo još za vreme priprema primetili da je njegova percepcija defanzive mnogo razvijenija nego većini evropskih centara, i da on drastično bolje anticipira skokove nego ostali. Ironijom sudbine, trenutno najefektnije rešenje na petici je Zoran Erceg, koji u tim small-ball (opet, small ball sa 210cm centrom, ali hej, i Bargnani je na istu visinu small ball centar, tako da smo se razumeli) varijantama dobro koristi faktor mobilnosti i svoje najjače oružje – šut.

radulja

Miroslav Raduljica/foto: Nebojša Paraušić (KSS)

Dok se Teo i Raduljica ne dozovu sebi, ostaju nam Nedović i PNB. Nedović protiv Nemaca nije bio u Meat Loaf modu, ali je zato poslednjih pet minuta igrao odbranu na kojoj bi mu i Joe Dumars pozavideo, pogodio trojku kad ceo naš tim nije mogao da kupi šut spolja i imao ključni levi ulaz u poslednjem minutu meča. Šest poena uz loše procente (2/8) mu se daju oprostiti dakle, pogotovo kad dodamo velikih sedam skokova. A PNB je bio…PNB. Tih ali prisutan ceo meč, uz odlučujuće poene tamo kad je trebalo. Dvanaest poena, uz tri skoka i isto toliko asistencija, bilo je dovoljno za zvanje prvog strelca među našima večeras. Odličnu rolu odigrao je i Marko Simonović, koji je u par navrata – na sveopšte iznenađenje – apsolutno neutralisao Nowitzkog agresivnom odbranom u granicama legalnog. Njegov ulaz za kraj poluvremena bio je klasičan Simon-manevar – on igra gotovo kao fudbalsko krilo, grli autliniju i onda probija baseline prodorima koje generalno dobro realizuje. Biće tu još minuta za njega kako turnir bude odmicao.

U redovima protivnika, odličan utisak ostavio je švapski Rondo (11 poena, 6 asistencija). Vrlo je brzo bilo jasno kako je stekao taj nadimak – za cirka tri sekunde stiže od obruča do obruča, neverovatno kreira prostor i otvara pozicije i unutra i spolja. Istini za volju, većinu štete napravio je u prvom poluvremenu – posle su ga već na smenu opstruirali Nedović i Marković. Stara kuka Dirk je odigrao malo ispod očekivanja (15 poena, samo 5/15 šut), ali čovek ipak ima 37 godina i ne možemo očekivati da će baš on nositi Nemce svaku utakmicu (a i odlično su ga čuvali naši). Proradiće već on jednom prilikom, a ta prilika možda baš bude u nekoj eliminacionoj utakmici. Pleiss, novi član Utah Jazza, ubacio je petnaest poena i uhvatio sedam skokova uz samo jedan promašaj iz igre.

Na kraju, šta smo naučili? Naučili smo da se može pobediti i sa 36% šuta, ako se igra jako ceo meč.

Ta američka reč koja označava beskompromisnu borbu – hustle – postala je srednje ime Đorđevićeve  reprezentacije. I kad ne ide, i kad je teško, nema predaje. Samo hustle. U stručnom štabu naših teško da bilo ko može biti nezadovoljan, jer su u prva dva kola igrali dve utakmice sa play-off atmosferom i “jeftino” dobili još iskustva u tesnim završnicama koje će itekako koristiti do kraja turnira – posebno raduje činjenica da ni ovako rano nismo izgubili koncepciju u odsudnim trenucima, i da su igrači maksimalno koncentrisani pristupili planu igre. Sad imaju dva dana da razrade kako se još može doći do koša a da nije skok-šutem ako već dotični ne ulazi. Nemcima za utehu ostaje to što još uvek mogu da igraju fudbal 90 minuta i na kraju pobede. U košarci posle 40 minuta to uglavnom istorijski odrade Srbi.

Derbi dana

Apsolutni derbi dana odigrao se u Zagrebu. Posle teške, naporne i nadasve dosadne utakmice protiv Slovenije, sa mnogo faulova, bacanja, i ostalih radosti koje su razvukle TV prenos na gotovo NBA minutažu, Hrvati su se osokoljeni pobedom – ali bez Bogdanovića – bacili na Grke. U mnogo boljem meču nego onom juče, nakon dosta drame, Hrvatska je morala da prizna poraz – Heleni su slavili sa 72-70.

Može se reći da su odlučile sitnice. Lišeni pomoći prve zvezde tima, Hrvati su se ponovo okrenuli veteranu Simonu (18 poena, 5 skokova), koji je u prvom poluvremeno pogodio nekoliko trojki, i , još bitnije, bio jedini sa jasnom vizijom kako treba organizovati napad. Dontaye Draper, inače zahvalan on-ball defanzivac, ne bi umeo da organizuje ni ćerkin rođendan u McDonaldsu, pa je Hrvatska napadački prosperirala uglavnom kada su na parketu bili Simon i Dario Šarić (11 poena, 6 skokova). Šarić je prilično bio efektan na niskom postu (mada i spolja), i kada su napadi išli kroz njega fluidnost u igri bila je na mnogo višem nivou. Dobru ispomoć pružio je ponovo Luka Žorić (8 poena, 4 skoka) – veteransko prisustvo njega i Simona, za sada, održava Hrvate iznad nivoa prosečnosti.

Grci su se u prvih 30 minuta prilično mučili. Privremeno oslobođeni Spanoulisove lucidnosti, njihova najveća prednost bila je matchup BourousisTomić, gde je korpulentni centar Reala poslovično sabijao nežnog Antu u konstrukciju. I šut spolja je škripao (svega 4/20), pa i ne čudi podatak da je Grčka bolji deo utakmice provela u jurcanju za Hrvatima, koji su napadali u talasima.

Ako ste ikada tokom prošlih par sezona gledali Olympiacos, onda možete i da pretpostavite šta se dalje desilo. U najboljoj tradiciji SR Jugoslavije pod Željkom Obradovićem, Grci su diskretno počeli da stiskaju u poslednjoj četvrtini, lagano glockaju hrvatsku prednost, i dok ste se osvrnuli eto ga Spanoulis (16 poena, 6 asistencija) koji odjednom pogađa iz naskoka unazad sa osam metara preko nečije ruke. Proradio je odjednom i Printezis (13 poena, 4 skoka), a Simon ipak nije mogao sve sam, pa su tako Grci ostali neporaženi u svojoj grupi.

hrvatska-grcka

foto: Hrvatski košarkaški savez

Moramo se ovde i osvrnuti na nastup Maria Hezonje. Hezonja, koji je svoju nezrelost prvo demonstrirao na parketu protiv Slovenaca, je našao za shodno da u izjavi za medije ubaci političku notu koja je blago rečeno smešna. Jer, reći da ste “pobedili za sve koji su dali život za Hrvatsku” ili šta već, nakon otvaranja turnira i ponosnih 13 poena…takve izjave, mladiću, bolje sačuvaj za govor posle zlatne medalje ako ti je već toliko stalo do podilaženja desničarskim tabloidima u domovini. Karma je vrlo brzo zakucala na Mariova vrata – bez sumnje, on je bio prvi tragičar ovog poraza. Od maksimalno neodgovorne igre u napadu, koja je kulminirala sa dve vrsne cigle u clutch momentima (prvi promašaj bio je toliko ružan da je Tomića verovatno samo lepo ponašanje sprečilo da ga zadavi, verujte mi da je bio spreman), do nesportskog proslavljanja posle svakog iole bitnog poteza koji napravi, Hezonja još jednom pokazuje da je jučerašnja tvrdnja mog kolege možda i bliža istini nego što ste mislili. Da se razumemo, ja i dalje tvrdim da momak ume košarke. Ali ako ga Perasović još koliko večeras pošteno ne išamara (a bolje on da ga koriguje nego neko u Americi), njegovi idiotizmi bi mogli skupo da koštaju naše doskorašnje zemljake. Na kraju, Hezonja je završio sa osam poena uz mizernih 2/8 za tri, što i ne bi bilo toliko strašno da barem četiri ta promašaja nisu bilo čisto forsiranje jer ga je ponela atmosfera ili nešto treće.

Ilievski diktirao tempo

Holandsko čudo trajalo je ravno 24 časa – isto koliko i makedonska sramota. Težak poraz od Grka terapeutski je delovao na južne komšije, koji su pobedili Holanđane se 78-71. Kad Vlado Ilievski, čovek koji je u izuzetno bogatoj karijeri igrao i za Barcelonu, Efes, Partizan, Olimpiju, Cibonu i Sienu, uprkos godinama zaigra kako ume, pobediti Makedonce postaje dosta teža misija. Juče je baš on diktirao tempo, sa 14 poena i 7 asistencija, a pomogli su mu Kostovski i Trajkovski, koji su ubacili po 13. Kod “lala”, nešto bolji nego ostali Nicolas de Jong (19 poena), a potpuno je podbacio heroj pobede nad Gruzinima Kloof (9 poena, 3/10 iz igre).

Holanđani su sada u borbi za dalji plasman učinili korak unazad, dok su se Makedonci privremeno podigli iz kanala i sada ravnopravno konkurišu za verovatno četvrto mesto u grupi.

Bosanci nisu bili te sreće. Njima je sinoć uletela Francuska, sveža posle mini-blamaže sa Fincima i nepotrebnog igranja produžetaka. Reakcija je bila potpuno očekivana – 81-54 za trikolore, uz po 12 poena De Cola i Lauvergnea (obojica su takođe uhvatili 7 lopti). Bosna je u egalu izdržala ravno jednu četvrtinu, što je za njih možda i previše protiv ovakve sile. Najbolji strelac opet je bio Stipanović, ali ovaj put sa samo 10 poena.

Nije Bosna jedina pala nekome na volej posle teškog jučerašnjeg dana. Turska je sigurno bila žestoko inspirisana posle epske pobede nad Italijanima, nesreća je njihova bila u tome da je Španija prosto imala mnogo veću motivaciju. U meču gde je neizvesnost trajala koliko i prosečna pesma Napalm Deatha iz rane faze, Španci su propisno izgazili Turke sa 104-77 i poslali poruku košarkaškoj Evropi da još nisu za baciti. Briljirao je Pau Gasol sa 21 poenom i 7 skokova, a ceo tim šutirao je trojke odličnih 12/21, iskupivši se tako za jučerašnji debakl. Kod Turaka ponovo dobar Ilyasova sa 15 poena – Bobbi Ali Muhammad Dixon je ovaj put utanjio sa ispucavanjem, pa je ostao na “samo” 1/7 iz igre, što je ovaj put bilo dovoljno za 5 poena.

Derbi Baltika između Letonije i Litvanije držao je pažnju neutralnim posmatračima čitavo jedno poluvreme. Nakon mnogo dima u uvertiri meča, gde je Kaspars Berzins javno prozivao Valančiunasa, viđeno je u vražju mater tvrdih prvih dvadeset minuta, i minimalna prednost gostiju od 29-28. U trećoj četvrtini su ozbiljniji i konkretniji Litvanci već rešili da se ne zajebavaju, te je konačnih 68-49 realan prikaz snaga na terenu. Osporavani (eto šale) Valančiunas je završio sa 15 poena i 7 skokova, a pratio ga je Maciulis koji je ostvario double-double (13 poena i 10 skokova). Među Letoncima niko nije prešao ni magičnih 10 poena – Berzins i Freimanis stali su na osam.

Ukrajina je u subotu imala kako-tako povoljan matchup u vidu statičnih Litvanaca, protiv kojih su mogli da igraju mrtvim tempom koji im i odgovara. To nije moglo protiv rastrčanih Čeha, koji su ih rutinski pomeli sa 78-64. Ponovo smo videli odličnog Jana Veselog (19 poena, 9 skokova), kao i solidne Petra Pumprlu (17 poena) i all-round zvera Tomaša Satoranskog – 15 poena, 8 skokova i 6 asistencija. Nikad pobeda Čeha nije dolazila u pitanje, i da nije bilo malo opuštanja pred kraj mogli su Ukrajinci, za koje je još jednom najbolji bio Fesenko (14 poena, 8 skokova), i gore da prođu.

jan veseli

Jan Veseli/foto: FIBA

Neizvesna borba viđena je u okršaju Rusije i Poljske. Imali su Poljaci u par navrata po sedam-osam poena prednosti u finalnoj deonici, ali su Rusi u finišu uspeli da uzvrate trojkom Hvostova i onda posle bacanja Fridzona stignu na samo koš razlike. Ipak, više pribranosti pokazao je bivši sovjetski saveznik, pa je odlični Waczynski (23 poena, 4 trojke) sa penala postavio konačnih 82-79. Rusi (Zubkov 21 poen, 7 skokova) su sada u izuzetno nezavidnoj poziciji – posle dva kola sede na 0-2, a Francuska tek treba da im se desi. Mečevi protiv Finske i Bosne su im jedina šansa da naprave nešto, u suprotnom će se Zbornaja vratiti kući već u idući petak. Poljaci, zato, sada imaju komotnih 2-0, i njihov dalji plasman je zagarantovan – kako trenutno stoje stvari, boriće se za drugo mesto u grupi sa Izraelcima.

Island je ponovo izgubio, ali još jednom puleni selektora Craiga Pedersena idu u hotel uzdignuta čela. Nakon tesnog poraza protiv Nemačke, vikinzi su prilično skupo prodali svoju kožu i Italijanima, u utakmici koja je bila daleko neizvesnija nego što je to smelo. Island (Palsson 17 poena) je na tri minuta do kraja imao velikih 62-59 i bio na korak od istorije, kada su Italijani ipak rešili da se spasu dalje blamaže na ovom turniru i serijom od 12-2 rešili utakmicu u svoju korist. Ovoga puta najefikasniji je bio Gentile (21 poen, 5 skokova i 5 asistencija), a pobedi je bitno doprineo i Belinelli, kojega šut uopšte nije hteo (2/10 iz igre), ali je njegova sekvenca od tri pogođena penala bila početak tog završnog juriša Azura. Italiji sada predstoje tri izuzetno teška meča, i deluje da će odluka o njihovom prolazu u eliminacije pasti u meču sa Nemcima.

Slovenci najavili bolje dane

U ostalim mečevima, pišemo još jednu pobedu razigranim Izraelcima, ovaj put nad Finskom koja se izgleda previše istrošila protiv Francuza (79-66, Eliyahu 22 poena, 5 skokova, 6 asistencija – Murphy 24 poena, 9 skokova). Estonija (Veideman 9 poena, 8 skokova) je nastavila da opravdava epitet najgore ekipe na prvenstvu – Belgija (Lojeski 16 poena, 6 skokova) ih je odrala sa 84-55. Za kraj, Slovenci (Prepelič 21 poen, 5/5 iz igre i 7/7 sa penala) su najavili bolje dane na turniru pobedom nad Gruzijom (Shengelia 21 poen), pre kojom je velika borba ukoliko bi da se dokopaju mesta u najboljih 16.

I to vam je to od mene za ovaj put. Sledeći meč Srbija igra protiv Islanda u utorak od 14:30, dok se danas igra šest utakmica u grupama C i D. Uživajte u košarci, pa se čitamo sutra.

*cover foto: Nebojša Paraušić (KSS)

Lajkuj:

Komentari:

  1. Veljko Tomašević says:

    Da li posle poraza Hrvvtske od Grčke ima šanse da se desi matchup Babo protiv Chacha?

    1. Mairosu says:

      Sanse su vise nego dobre.

  2. aivar kuusma says:

    ima li neke reakcije iz nba na babovu povredu? nba je jako osetljiva kad je potres mozga u pitanju, setimo se kleja tompsona sad u plejofu…

  3. Vladimir says:

    Jovanovicu nemam pojma ko si, ali super da citam jezik koji razumem

  4. đorđe says:

    lako se kurčit, kad se cijela momčad posvađa nakon prvog poraza past će oduševljenje.

Ostavite komentar:

Slični članci: