Da li imate preko 18 godina?

Najznačajniji košarkaški događaji 2019.

Reprezentacija nije uspela da osvoji medalju u Kini, Srbija je dobila novog selektora, Nikola Jokić je imao odličnu godinu "preko bare", a devojke koje predvodi Marina Maljković okitile su se evropskom bronzom.

11
0

Crvena zvezda je vratila primat na Jadranu i ponovo izborila mesto u Evroligi, ali nova sezona je turbulentna. Partizan, za sada, odlično igra u Evrokupu. Srbija je završila na petom mestu na Mundobasketu u Kini, uprkos ogromnim očekivanjima i nadanjima nacije da se može do zlata. Nikola Jokić je najbolji centar NBA lige.

Godina je završena, a šta je još sve obeležilo košarkašku 2019.?

Crvena zvezda šampion ABA lige. Da li se tenzijama nazire kraj?

Posle pet odigranih mečeva, u finalnoj seriji plej-ofa ABA lige, košarkaši Crvene zvezde uspeli su da povrate titulu najbolje ekipe na Jadranu. Podgoričani, koji su bili branioci titule, nisu uspeli da ponove prošlogodišnji rezultat, kada su, na krilima Gordića i Ivanovića, savladali crveno-bele sa 3:1 u seriji.

Ovogodišnje finale su obeležile ubedljive pobede Crvene zvezde na domaćem parketu, a posebno ubedljiva je bila ona u petom meču sa 97:54. Izabranici Milana Tomića su na taj način izborili plasman u Evroligu, ali veliku mrlju na celu finalnu seriju ostavile su nemile scene, kako u Podgorici, tako i u Beogradu, kao i tenzije, koje su podgrejane godinu dana ranije, a tačku ključanja dostigle aprila meseca 2019. godine.

Navijači na terenu, pljuvanje igrača, pretnje, uvrede, saopštenja, odlaganje početka meča, nešto je što nikako ne želimo da gledamo kao uvod, ili najvažniji deo, jednog košarkaškog meča. Međutim, očigledno je da je potrebno joše vremena da prođe, i neke stvari sistemski se promene, kako bi se ta ružna strana sporta iskorenila sa ovog podneblja.

Budućnost je sezonu započela sa Aleksandrom Džikićem na klupi, a završila sa Repešom. Eksperiment sa gomilanjem stranaca nije uspeo, ali je i pitanje, da li bi Podgoričani mogli nešto više i u tom petom meču, i da je atmosfera bila onakva kakva je trebala da bude. Kada se sagleda celokupna slika, Crvena zvezda je u ovoj seriji bila bolji rival i svojim kvalitetom vratila trofej najbolje ekipe ABA lige u svoje vitrine.

Prvi meč dva rivala u novoj sezoni, koji je odigran je u Beogradu, pred praznim tribinama, Budućnost je rešila u svoju korist. Na revanš u Podgoricu crveno-beli nisu otišli zbog bezbednosne situacije. Tenzije traju…

foto: KK Crvena zvezda

Trokorak za titulu

U finalu plej-ofa KLS-a, Crvena zvezda je bila bolja od Partizana rezultatom 3:1, s tim da je u poslednjem meču, u poslednjoj sekundi, Bili Beron postigao koš, za koji se u sportskoj javnosti pisalo da je kontraverzan, jer je usledio posle greške u koracima.

Sva četiri meča obeležila je neizvesna završnica, pobede na jednu loptu, velika borba, ali i ogromna vrućina u hali Aleksandar Nikolić, zbog koje je trener crno-belih Andrea Trinkijeri izjavljivao da mu je potreban još jedan automobil samo za garderobu, ako želi da na konferencije posle meča dolazi u odelima, a ne u majici kratkih rukava.

Zvezda je posle prvog meča povela sa 1:0 u seriji i imala odličnu priliku da napravi brejk, ali je Rade Zagorac Partizanu doneo izjednačenje trojkom u poslednjoj sekundi.

Rezultat u meču broj tri je glasio 96:90 za crveno-bele, a onda je usledio i taj, kako se ispostavilo, odlučujući meč ove serije, kada je Bili Beron napravio trokorak prilikom prodora ka košu, i poentirao za 76:75 za zvezdu. Titula je ostala na Malom Kalemegdanu, uz veliko pitanje, kako sudije nisu uspele da vide korake Berona.

Crvena zvezda je trijumfalno završila srzonu 2018/19, sa trenerom Milanom Tomićem na čelu. Stranci su bili pun pogodak, potpomognuti Dobrićem, Davidovcem i Čovićem u najvažnijim mečevima sezone. Partizan je osvojio Kup, ali dva najvažnija trofeja su završila u trofejnoj sali crveno-belih.

Andrea Trinkijeri je nesumnjivo podigao nivo igre Partizana, pogotovo kada se uzme u obzir da nije on selektirao sve igrače koje je vodio do kraja prethodne sezone. Ništa manje uzbudljivo neće biti ni u sledećoj godini kada je okršaj najvećih rivala u pitanju.

Bronza za kraljice u Areni

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu odigranom u našoj zemlji, posle trijumfa nad Velikom Britanijom 81:55. Naše devojke, predvođene sa klupe selektorom Marinom Maljković, ponovo su pokazale veliku borbenost i želju, tako da je posle evropskog zlata 2015., olimpijske bronze godinu dana kasnije, pridodata još jedna medalja.

Protiv Španije u polufinalu se nije moglo, iako su bile blizu, da po prvi put, pobede velikog rivala, ali naše dame nisu klonule ni posle tesnog poraza koji ih je sprečio da se bore za zlato. Ana Dabović je ovaj meč igrala, uprkos povredi leve šake, koju je zadobila u meču 1/4 finala protiv Švedske, tako da je nismo mogli gledati u borbi za bronzu.

U pobedi nad Britankama, sve igračice su se upisale u listu strelaca, a presudna je bila treća četvrtina, koja rešena rezultatom 21:6. Ponovo je pokazano da se odličnom odbranom dolazi do željenog rezultata.

Srčanost, borbenost, htenje, želja kao recept za uspeh ove ekipe.

Eh ta Kina..

 Svi smo očekivali, nadali se i priželjkivali finale sa Amerikacnima i zlato koje čekamo još od 2002. godine. Čekali jesmo, ali dočekali nismo. Već je jedna opširna analiza urađena na temu Mundobasketa u Kini, i zato ne želim da ponovo solim tu ranu koja boli mnoge ljubitelje košarke u našoj zemlji.

Prilika da se dođe do samog kraja, delovala je sjajno. Srbija u kompletnom sastavu, Amerikanci i ne baš. Sa svim ostalima može da se igra, i najvažnije, može da se pobedi. I, sve je krenulo kao po planu. Jokić je obelodanio da će se staviti na raspolaganje selektoru Đorđeviću, i euforija je bila potpuna. Teo, Jokić, Bogdanović, Bjelica, Marjanović- NBA petorka (ako računamo i to što je Teodosić do ove zime bio član Klipersa). Na klupi Lučić, Milosavljević, Gudurić, Raduljica, Vasa, Milutinov…

Prvi ozbiljan udarac je usledio je posle povrede Teodosića, ali je nekako do poslednjeg momenta postojala minimalna nada da će kapiten moći da putuje u Kinu. Na Akropolis kupu u Grčkoj povredio se Milosavljević, izuzetno značajan igrač za nacionalni tim. Koga nema bez njega se može, kaže izreka. Ali, na kraju se ispostavilo da nije baš tako. Falio je Teodosić u mečevima sa Španijom i Argentinom, da izvuče neku svoju magiju iz rukava, podeli asistenciju koja navijače ostavlja bez daha, a njegovim saigračima podiže moral i energiju. Falio je i da podvikne na klupi, kao što je to umeo da učini u prošlosti. O borbenosti Gagija Milosavljevića i značaju koji bi imao na igru suvišno je i govoriti.

Uprkos svemu turnir je odlično počeo. Italija je savladana po treći put u kratkom vremenskom periodu, uz rutinske pobede protiv Angole, Filipina i Portorika. A onda meč sa Španijom, posle kojeg su kola krenula nizbrdo, a kako se pokazalo, nije imao ko da ih zaustavi.

Poraz protiv, nama uvek neugodnih Španaca je mogao da ima i pozitivan efekat i da dovede do otrežnjenja, kako su se mnogi i ponadali pred meč sa „gaučosima“. Ipak, reakcije nije bilo. Vremešni Luis Skola je održao čas košarke našim centrima. Kampaco je delovao da može da radi šta hoće sa loptom. Jurili smo minus, došli do vođstva, ali snage za pobedu nije bilo.

Srbija je u Kini zauzela peto mesto. Pobedili smo i te Amerikance. Bogdan je najbolji strelac šampionata, ali žal ostaje. Neuspeh jeste, ali ne i tragedija. U Tokiju se čeka na novu priliku. Kvalitet je tu. Talenta je uvek bilo i biće.  Idemo jako i do samog kraja.

Kokoškov umesto Saleta

Novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije postao je Igor Kokoškov. Posle neuspeha u Kini, Aleksandar Đorđević je saopštio da neće nastaviti sa radom na čelu nacionalne selekcije i krenulo se u potragu za novim šefom struke. Konačna odluka je bila da pomoćni trener Sakramenta, i prvi Evropljanin koji je trenirao neki NBA tim, postane novi selektor i predvodi košarkašku selekciju na kvalifikacionom turniru za OI u Tokiju, a potom, ako sve prođe kao što je očekivano, i na najvećoj sportskoj smotri.

Zasluge Aleksandra Đorđevića, za oživljavanje kulta reprezentacije i uspeha koji su usledili je nemerljiv. Tri srebrne medalje i jedna četvrta pozicija, su nešto, što ne sme, i nikada neće biti zaboravljeno. Na Svetskom kupu u Španiji pojavili smo se kao ekipa koja ne spada među favorite za medalju da bi na kraju šampionat završili kao vicešampioni sveta.

U Riju, još jedno finale protiv Amerikanaca. Ako je i delovalo da je onaj meč u grupnoj fazi bio tesan, finale je pokazalo da su oni mnogo ispred nas, kada se pojave sa ponajboljim igračima koje imaju na raspolaganju

Poraz koji smo doživeli od Slovenije na Evropskom prvenstvu jeste bolan, ali ko je pre samog početka i mogao da se nada tom finalu, ako se uzme u obzir broj povreda i otkazi najboljih igrača.

Saletu se kao najveći minus stavlja Mundobasket u Kini. Nepozivanje Kalinića i Nedović je njegova odluka. Falili su Teodosić i Milosavljević. Da li je Jokić iskorišćen kako treba? Da li su naši centri morali da igraju više? Bjelica je pričao o pritisku sa kojim su se nosili, ali se sa njim nisu izborili. Mnogo je pitanja koja su zahtevala analizu, ali je sada sve to ostalo u drugom planu dolaskom Kokoškova.

Šampion Evrope sa Slovenijom i trener koji će svakako težiti modernoj košarci, sa kojom može da se susreće svaki dan na NBA parketima. Bogdana i Bjelicu može da gleda iz prvog reda, uz Jokića i Bobija.  Gudurić je Memfisu. Kao što i rekoh, kvaliteta itekako ima. U Evroligi su Vasa, Lučić, Jović, Milutinov. Da li ćemo ponovo videti i Micova?

Sa jedne strane slatke muke za novog selektora, ali sa druge i velika obaveza. Igor Kokoškov je sjajno         rešenje i samo nam predostoji da iščekujemo leto i gledamo naše momke kako se bore za Tokio.

Sale, hvala ti za sve. Igore mnogo sreće!

 Crveno-bele turbulencije

Kada su tokom leta Crvenu zvezdu pojačali Derik i Lorenco Braun, Džejms Gist, Ognjen Kuzmić, a postalo sasvim jasno da se okosnica tima iz prethodne sezone zadržava na okupu, očekivanja navijača bila su na maksimumu. Odbrana titule u ABA ligi se samim tim nije ni dovodila u pitanje, a ciljao se i plasman među osam najboljih timova Evrolige.

Prvi poraz u zvaničnim mečevima od Primorske u 1/4 finala ABA superkupa trebao je da deluje kao opomena, da se nijedan protivnik ne sme shvatiti olako, a čini se da je taj efekat i viđen u kasnijem ligaškom duelu ova dva rivala u Beogradu kada je Zvezda ubedljivo slavila. U Evroligi u Beogradu, pobeđen je Fenerbahče, koji se strahovito muči ove sezone, pa su se, verovatno i sa pravom navijači crveno-belih nadali da se može i do plej-ofa. Od sjaja do očaja, i obrnuto- možda je najbolji opis forme Crvene zvezde u poslednjih par meseci.

U ABA ligi daleko od toga da je sjajna situacija. Zvezda je poražena od svojih najvećih konkurenata, Partizana, Budućnosti i Cedevite Olimpije. U Evroligi je bilo nekih odlični izdanja, kao protiv Armanija u Milanu, ili trijumf nad Žalgirisom na uvek neugodnom gostovanju. Sa druge strane bilo je i poraza koji su davali razlog za brigu, poput onih protiv Albe u Berlinu, ali i Asvela u Beogradu.

Posle neočekivanog poraza od Krke, Milan Tomić je podneo ostavku, da bi kao prelazno rešenje na njegovo mesto došao pomoćni trener Gavrilović. Na kraju konačan izbor uprave za šefa struke je bio Dragan Šakota.

Kada stvari krenu nizbrdo, svaka greška se više puta analizira, pa je tako i sa izborom novih pojačanja. Ruku na srce, Derik Braun posle teške povrede nije ni blizu na nivoa na kojem je bio kao član Efesa, pa se postavljalo pitanje dokle će se imati strpljenja za njega. Džejms Gist je na početku sezone pružao partije koje smo navikli od njega da gledamo dok je nosio dres Panatinaikosa, ali je i njegova forma u silaznoj putanji. Da li je bila potrebna drugačija koncepcija igre, kako bi on pokazao ono što se od njega očekuje, pitanje je za trenere.

Ognjen Kuzmić je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, i posle najvažnije bitke koju je dobio u svom životu, i više je nego jasno da je potrebno vreme kako bi se on vratio na nivo na kojem je bio, još dok je trener Crene zvezde bio Dejan Radonjić. Lorenco Braun se pokazao kao pun pogodak na poziciji plejmejkera, što je kako se ispostavilo i goruća tema među navijačima.

Da li je Zvezdi potreban rezervni plej?  Može li Filip Čović da igra bolje, iako je jedan od najzaslužnijih zato što je Zvezda uopšte i obezbedila plasman u Evroligu kroz ABA?  Da li je sujeta njegovog oca razlog zašto se ne dovodi još jedan plejmejker? Sve su to pitanja koja se mogu pročitati na raznim forumima.

Lorenco Braun ne može sam, što je i normalno. Filip Čović, realno, ne poseduje kvalitet za Evroligu. Navijači su nezadovoljni, a sve je dostiglo kulminaciju zviždanjem pristalica crveno-belih omalenom pleju na meču sa Olimpijakosom, prilikom  njegovog kontakta sa loptom, posle čega je kapiten Lazić rekao da igrači više neće igrati u takvoj atmosferi.

Letnja pojačanja nisu donela očekivani rezultat. U prethodnih nekoliko dana dovedeni su Vladimir Štimac, Marko Jagodić Kuridža i Kevin Panter. Prekobrojni su za sada Derik Braun i Mo Faje. Dragan Šakota pred sobom ima zadatak da ekipu stabilizuje i ostvari rezultate koji su zacrtani pred start sezone. Pobede nad Zenitom, i ubedljiv trijumf nad Bajernom približavaju ekipu plasmanu u Top8 Evrolige, iako ima još mnogo da se igra , dok u ABA predstoji borba za plej-of. Saga oko meča u Podgorici će dobiti svoj ishod, ali kako stvari stoje, u eventualnom plej-ofu, Crvena zvezda neće imati prednost domaćeg terena. Turbulencija ima, ali i dovoljno vremena da se sve dovede u red pred odlučujuće mečeve.

Tradizione di famiglia

Moglo se tokom prethodne godine, na konferencijama za štampu, čuti od trenera Partizana, Andree Trinkijera, i da uprkos pobedama, nije zadovoljan igrom svojih izabranika, i da je potrebno „da se kopa“, kako bi se došlo do igre, koja je potrebna, za rezultate koje navijači očekuju od svojih ljubimaca. Vicešampioni KLS-a, polufinalisti ABA lige i osvajači Kupa, novu sezonu pod dirigentskom palicom italijanskog stručnjaka započeli su pobedom na turniru ABA Superkupa, i serijom utakmica na gostujućim terenima, što na Jadranu, ali i u Evrokupu, koju je završio sa pozitivnim skorom.

Veliki broj stranaca, pomešan sa domaćim igračima, koji takođe imaju važnu ulogu u timu, za sada, donose dobar rezultat. Dovedeni su Tomas i Mozli, koji su svojom borbenošću i energijom postali ljubimci publike. Kori Volden je došao iz Izraela, kao najbolji igrač lige, ali čini se, dobio je potpuno drugačiju ulogu u crno-belom dresu, gde se podredio timskoj igri. Gordić je već provereno rešenje, a kao promašaj pokazali su se Parahovski i Pejners. Pojačanjima tu nije kraj, jer je pred kraj godine došao i Redži Reding, a posle spekulacija da bi bivši kapiten Žofri Lovernj, ponovo mogao da obuče Partizanov dres, deo crno-belog tima postao je nekadašnji član Golden Stejta Džejms Makadu.

Rezultatski cilj je jasan. Osvajanje trofeja u ABA ligi, i pokušaj da se stigne što dalje u Evrokupu, iako bi mnogi navijači želeli da Partizan igra i finale tog takmičenja, kada se uzme u obzir sastav ekipe, ime trenera, ali i igre koje prikazuje. Kada se podvuče crta primaran je povratak u Evroligu, mada je nedavno Trinkijeri u jednom intervjuu pitao, i koji je smisao takve Evrolige, ako je jasno da bez budžeta od 15-20 miliona, ekipa ne može da se nadmeće sa najjačim evropskim klubovima. Važniji je sistem, i proces, preko kojeg se dolazi do vrhunskih rezultata.

Pecarski i Pažin su napustili klub. Miletić dobija priliku na centarskoj poziciji, pa se pored pohvala na račun rezultata, mogu čuti i kritike da se ne daje šansa mladim talentima, i da Partizan ima previše stranaca u svojim redovima. Koliko je kritika osnovana, i da li bi navijači zaista čekali da mlade nade stasaju i da se na taj način dođe do trofeja, ili se uspeh želi sada i odmah? Ako Partizan izbori Evroligu, da li će se ponovo kritikovati politika dovođenja stranih igrača? Uostalom i Trinkijeri je stranac, s toga i on sam želi da ostvari najviše moguće sa timom koji vodi, a jasno je na koji je to način jedino izvodljivo u ovom trenutku. Uostalom, mlad igrač posle jedne odlične sezone odlazi u drugi i finansijski bogatiji klub, a koliko će se čekati na novog bisera? Pogledajmo samo najjače klubove Evrope. Da li neko od njih ima pretežno domaće igrače u svom rosteru?

U ABA ligi porazi su doživljeni od Cedevita Olimpije, Budućnosti i Primorske, ali serija mečeva koju Partizan igra na domaćem parketu mu pruža odličnu šansu, da regularni deo sezone, završi na prvom mestu, i osigura prednost domaćeg terena u plej-ofu.

foto: KK Partizan

U Evrokupu, u prvom delu prve runde, crno-beli su zabeležili svih pet pobeda, da bi potom igrama, po principu toplo-hladno, prokockao prvo mesto i u drugoj fazi dospeo u grupu sa Virtusom, Trentom i Darušafakom. Publika će imati priliku da gleda odlične mečeve i bodri svoje ljubimce u pohodu na najviši plasman, na svim frontovima. Svi znamo koliko najvatrenije pristalice Partizana mogu da budu vetar u leđa košarkašima, pa s toga treba očekivati uzbudljivo proleće, i ko zna, možda od sledeće sezone ponovo crno-bele u Evroligi.

Nikola Jokić najbolji centar NBA lige

 Sa evropskih terena se selimo na NBA parkete, a ta priča ne može da započne ako se ne kaže da je srpski centar Nikola Joć izabran u idelanu petorku NBA lige. Momak iz Sombora i član Denver Nagetsa iza sebe ima sezonu za pamćenje sa 20.1 poena po meču, 10.8 skokova, i 7.3 asistencije, da bi u plej-ofu prosečno beležio 25.1 poen, 13 skokova i 8.4 asistencije uz četiri tribl-dabla.

O samoj igri Nikole Jokića već je sve ispričano. Lakoća pokreta, mekana ruka, asistencije u stilu plejmejkera. A koliko lako deluje sve ono što on radi na obe strane terena, govori i jedan podatak do kojeg su došli američki statističari. Jokić je jedini igrač, uz Vilta Čemberlena, koji je visok preko 213 cm, a da je zabeležio 20 ili više mečeva sa 10+ asistencija. Neko bi rekao, plejmejker zarobljen u telu centra.

Idealnu petorku pored Jokića čine i Džejms Harden, Stef Kari, Pol Džordž i Janis Adetokumbo.

Denver je regularni deo sezone završio na drugom mestu Zapadne konferencije, da bi u polufinalu plej-ofa bili zaustavljeni od strane Portlanda.

Ove sezone Denver je na drugom mestu Zapada iza Lejkersa. Naš centar je, čini se, rešio probleme sa viškom kilograma koje imao na samom startu regularnog dela. Kritikovan je za nešto slabije partije koje je pružao, ali to u Americi i ne treba da čudi. Ipak su oni posebni da nekog i dižu u nebo, ali i da poglašavaju za najveće krivce poraza i loše forme.

Sezona je duga. Jokić svoju formu diže. Trenutno je na proseku od 18 poena po utakmici i procentom šuta iz igre oko 50%. Biće Jokara najbolji kada bude trebalo.

View this post on Instagram

What’s going on here?😂 @nuggets

A post shared by Nikola Jokic (@nikolajokicofficial) on

We the North

Kockao se Toronto sa dovođenjem Kavaija Lenarda, jer su postojale male šanse da on ostane u Kanadi duže od jedne sezone, ali se na kraju ispostavilo da je izvučen džek-pot. Dugo godina su Reptorsi bili žrtve Lebrona Džejmsa na Istoku, i nisu nikako mogli da ponesu epitet najboljeg tima konferencije, ali odnos snaga se promenio dovođenjem, po mnogima i najboljeg košarkaša današnjice. Doduše i Lebron je otišao put Los Anđelesa, pa je pomenuti odnos snaga delovao potpuno drugačije.

Nije bio zadovoljan Lenard odnosom koji je imao u San Antoniu, pogotovu načinom na koji je tretirana njegova povreda. Za franšizu koja je sve svoje probleme rešavala u svojoj kući, slučaj Lenard je postao preveliki teret, pa je na kraju trejd postao jedino rešenje. Konkurencija na Zapadu se ne pojačava, pa je put Kanade otišao Lenard, a u Teksas je došao Demar Derouzen.

Malo ko je verovao da Toronto može do samog kraja. Milvoki je u međusobnom duelu poveo sa 2:0 u plej-ofu, ali je Toronto okrenuo na 4:2.

Antologijski sedmi meč sa Filadelfijom u finalu konferencije će se dugo pamtiti. Lenard iz kornera, i lopta koja skače po obruču i deluje kao večnost da li će proći kroz njega ili ne. Na kraju delirijum navijača. Emocije kod Kavaija, koje se ne viđaju toliko često, i konačno dugo isčekivani pehar namenjen najboljoj ekipi Istoka.

U velikom finalu Golden Stejt, i verovatno samo najvatrenije pristalice Toronta imaju nadu da se može pobediti dvostruki uzastopni šampion.

Pitanje je da li bi ishod bio drugačiji da nije bilo povreda Durenta i Kleja Tompsona. Ali i povrede su sastavni deo sporta. Kako reče Drejmond Grin: „Niko ne treba da nas pita oko povređenih momaka. Mi koji smo zdravi izlazimo na parket da igramo i damo sve od sebe.“

Na kraju, Toronto je slavio sa 4:2 i osvojio prvi šampionski trofej u istoriji. Prvi put je klub iz Kanade postao prvak NBA lige. Kavai Lenard je drugi put u svojoj karijeri postao MVP finalne serije. Sasvim zasluženo.

Svoju misiju je uspešno završio, ali kao što rekoh na početku, duže od godinu dana nije moglo da traje. Rodom iz Kalifornije, želeo je da se vrati kući i odabrao Kliperse. S obzirom da ne koristi društvene mreže, zahvalio se navijačima Reptorsa na svoj podršci, na konferenciji za novinare, gde je bio promovisan kao novi član Klipersa.

Novi klub, ali zadatak je isti. Osvojiti titulu. Bez mnogo priče, jer Kavai govori na terenu.

A Toronto…Sever je vladao 2019.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: