Crvena zvezda je tamo gde i pripada!

Crvena zvezda je izborila učešće u najelitnije evropsko klupsko takmičenje u fudbalu, prvi put otkad se ono naziva Liga šampiona i na taj način stekla priliku da ispisuje nove stranice sopstvene istorije. Mislim da skoro nisam bio ovako srećan i uzbuđen zbog nekog sportskog uspeha, a kao iskrenom i pasioniranom navijaču beogradskih crveno-belih ne mogu vam opisati koliko mi je drago što je upravo ovaj Zvezdin podvig povod za tako nešto.

Svi prethodni porazi (a bilo ih je), sve neprospavane noći, suze zbog nesrećnih ispadanja iz Evrope još u sezoni kupanja (a bilo ih je), golova u poslednjim minutima mečeva (o, Bože, bilo ih je i previše), propuštene prilike protiv Dinama iz Kijeva, petarda u Ajndhovenu, rastavljanje na proste delove od Leverkuzena, Naćo Novo u 92. minutu u Glazgovu, pa i Selta, Rozenborg, Monpelje, Ludogorec, Kairat, Strazbur (još mi je fizički loše kada se setim te utakmice) sada su nevažni. Prosto, blede ekstremno brzo. Crvena zvezda uspela je da eliminiše austrijskog prvaka, ekipu Red Bul Salcburga i baci u zaborav sve te neuspehe, sve proklete faulove, penale, sudijske nepravde, primljene golove zbog kojih smo proklinjali sve živo i koji su se kao ožiljci na koži urezivali godinama u našu svest.

I ova utakmica nije prošla bez drame. A kako drugačije i da bude kada mi igramo? Salcburg je započeo meč u totalnoj suprotnosti u odnosu na ono kako su odigrali u Beogradu. Dok su na stadion Rajko Mitić došli sa namerom da ne prime gol, pa ukoliko iskrsne šansa, da i postignu gol, na svom bunjištu su od starta krenuli silovito. Želeli su da što pre načnu Zvezdinu mrežu i onda u jednom mirnijem tempu da privedu utakmicu kraju. Ređale su se prilike i šutevi ka golu Milana Borjana; Volf, Daka (kada smo svi već videli loptu u mreži, ali se u odsudnom trenutku isprečio Savić), Ramaljo, Hajdara, ponovo Daka (ovoga puta vrhunska intervencija Borjana) kidali su živce Delijama, a kada smo svi mislili da smo izdržali i da ćemo na poluvreme sa nerešenim rezulatatom, usledio je hladan tuš. Ulmer je uputio centaršut sa leve strane, a neshvatljivo sam je bio Dabur i između Degeneka i Savića lagano savladao Zvezdinog golmana. Na pamet mi je odmah pao duel iz prošle godine, protiv ekipe CSKA u Moskvi, kada nas je Dzagoev golom ispratio na poluvreme, a kako se ispostavilo, ovo je označilo i oproštaj od Evrope.

45' TOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOR!!!!!!! MUUUUUUNAS #DABBUR!!!!!! #FCSCZV 1-0 #UCL pic.twitter.com/QJ2LV5w9co

— FC Red Bull Salzburg (@RedBullSalzburg) August 29, 2018

Zvezdini igrači delovali su smušeno tokom čitavog prvog poluvremena. Izašli smo u postavi bez klasičnog napadača, Simić se nije najbolje snašao, pa je i zamenjen u 37. minutu, Milić je bio neupotrebljiv, nije bilo Radonjićevih prepoznatljivih prodora, Stojković je, valjda, prvi put odigrao utakmicu u Zvezdinom dresu, a da nije bio na visini zadatka.

Drugo poluvreme je počelo najgore moguće po nas. Penal za domaće nakon što je oboren Volf koji već šutirao i akcija je bila gotova, ali sudija Čakir iz Turske je bio neumoljiv. Pripišite to mojoj subjektivnosti ako želite, ali ne mislim da je bio faul, niti mislim da je bilo u našem šesnaestercu. Sada mi je na pamet pala utakmica protiv Lacija na Marakani, kada je pri rezultatu 1:0 za Zvezdu, sudija ponovio slobodan udarac za Rimljane, nakon kojeg su nebesko-plavi izjednačili i prošli dalje. Džaba što sam arbitru sasuo sve što sam znao od verbalnog psovačkog folklora, Dabur je postigao drugi gol i doveo nas do ivice ambisa.

DES IS SOIZBURG!!!! 🔥 #120Prozent #königsCLasse

A post shared by FC Red Bull Salzburg (@fcredbullsalzburg) on Aug 29, 2018 at 1:00pm PDT

Zatim na scenu stupa Zvezdin strateg, gospodin Vladan Milojević. U igru ubacuje Pavkova umesto neprimetnog Milića i smatram da je ovo jedan od odlučujućih poteza na čitavom meču. Do kraja utakmice, napadač crveno-belih nije izgubio gotovo nijedan vazdušni duel, a posle jednog od njih bukvalno je zavšio u krvi. Naime, posle sudara glavama sa Samasekuom, glavu mu je oblila krv, a dok je ležao, štoper Salcburga Pongračić ga je (opet po mom mišljenju) namerno zgazio. Razbesnelo je ovo igrače Zvezde, došlo je do guranja i kratkog prekida, a sudija iz Turske nije našao za shodno da ovo sankcioniše crvenim kartonom. Ova situacija nas je dovela do tačke pucanja. I navijače, a što je još važnije i igrače, koji su od tog trenutka zaigrali na sve ili ništa.

Samo četiri minuta kasnije, prvo je Pavkov izvojevao loptu u skoku, zatim je Degenek oduzeo loptu odbrambenom igraču austrijskog šampiona i centrirao ka daljoj stativi gde je Ben čekao i uspeo da pošalje loptu u mrežu. Utakmicu sam gledao u kladionici u kraju i malo je reći kakvo je probijanje zvučnog zida usledilo nakon tog momenta. A, potom, tektonski poremećaj kada je Krstičić poslao loptu u protivničkih šesnaest metara, gde je Degenek glavom poslao lob u dalji deo gola, a tamo ponovo Ben samo potvrdio pogodak.

Hej, 2:2 je!!! Imamo rezultat koji nas vodi u Ligu Šampiona! O, da li ćemo konačno ostvariti toliko željeni san? Euforija dostiže vrhunac!!! Pre tekme, bespućima interneta kružila je, za ovu zgodu modifikovana navijačka Svaka noći sanjam ja/Salcburg-Zvezda 0:2, ali nemam ništa protiv menjanja teksta. Samo neka ostane 2:2

Do kraja utakmice, sa sve nadoknadom vremena, igralo se čitavih trideset minuta. Izdržala je Zvezda strašnu ofanzivu ekipe koja je prošle sezone došla do polufinala Lige Evrope. Tada se istakao Borjan, golman čije je srednje ime pouzdanost (pregrmeli smo onu nesmotrenost iz 10. minuta) i koji je ponovio maestralne odbrane kao protiv Krasnodara prošle godine. Uhvatio je živu loptu nakon slobodnjaka rezerviste Jaboa, odranio Ramaljov šut glavom sa desetak metara od gola, a sreća ga je pogledala (a i sve nas) kada se Dabur nije najbolje snašao kod našeg peterca.

Iiiiiiiiiiiiiiii……kraaaaaaaj!!! Crvena Zvezda je u Ligi šampiona. Poslednji Čakirov zvižduk (nemoj nam više suditi nikad, molim te) označio je istorijski plasman srpskog prvaka i trenutnog lidera na tabeli u najpoznatije i najrenomiranije klupsko takmičenje u Evropi. Kao u prošlom veku, ponovo će, u zavisnosti od žreba, na beogradskoj Marakani gostovati Real Madrid, Mančester Junajted, Barselona i ostali velikani fudbalskog sporta. I mislim da ovo nije kraj, te da i u grupnoj fazi imamo šta da kažemo. Nadam se da će nam UEFA dozvoliti da bodrimo svoj tim, pa mogu da tvrdim da kod dođe na “našu Maru”, da će se dobrano pomučiti da odnese bodove.

U daljim vestima, tradicionalni “prijatelji” Crvene zvezde doživeli su brodolome u plejofu. Dinamo je u Zagrebu pretrpeo poraz od švajcarskih “mladih momaka”, dok je Paok doživeo katastrofu na svom terenu protiv Benfike. Hm, ovo veče je kompletan uspeh Zvezdaša, tu nema zbora.

Momci, hvala vam za sve što ste do sada pružili. Zaslužili ste sve ovo što vam se dešava. Svojom ludačkom željom, zalaganjem i besprekornom borbom za dres i grb voljenog kluba uspeli ste ono što su brojne generacije pre vas uzaludno pokušavale. Hvala što shvatate poentu šta znači igrati u crveno-beloj majici i koliko ovo znači nama, navijačima Zvezde.

Istorija je ispisana! #fkcz #crvenazvezdafk #crvenazvezda #zvezda #ucl #ligasampiona #championsleague

A post shared by FK Crvena zvezda (@crvenazvezdafk) on Aug 29, 2018 at 1:55pm PDT

Najiskrenije vam se zahvaljujem što ste mi omogućili priliku da sa svojom ganferskom braćom prvi put u životu prisustvujem utakmici Ligi šampiona. Zajedno sa njima, ostaviću grlo i dlanove na severu, a vi vrlo dobro znate šta treba da radite.

Do tada, sa nestrpljenjem očekujemo žreb u Monte Karlu.