Ko će na Bosfor?
Novi format Evrolige je pun pogodak, ostaje nam da vidimo ko će na F4 u Istanbul. Ko je odigrao iznad predviđanja, a ko je potpuno podbacio u ligaškom delu? Hoće li biti iznenađenja do kraja četvrtfinala?
Nakon ravno 240 mečeva, pala je zavesa i na ovogodišnje izdanje regularne sezone Evrolige. Prvi put u svojoj istoriji, premijerno evropsko takmičenje odigrano je u ovom “jednoligaškom” formatu, gde su šesnaest odabranih timova činili jedinstvenu celinu i svako je sa svakime odigrao dva puta.
Ovaj dosta kritikovani format momentalno je podelio evropske ljubitelje košarke, ali kako je sezona odmicala sve se više činilo da su gazde Evrolige povukli pravi potez. Publika je prepoznala kvalitet i mahom verno ispratila utakmice, mnoštvo mečeva rešavano je u poslednjim minutima, i generalno ni bolji timovi se nisu previše “zezali” sa igrom čak i kada je plasman u plej-of bio obezbeđen.
Ako je ligaški deo bio korenito promenjen, doigravanje je ostalo netaknuto. Osam najboljih ušlo je u četvrtfinale, i prvi mečevi istog odigrani su ovog utorka. Danas, na programu su još dva meča, pa imamo vikend pauzu – drugim rečima, pravo je vreme da se osvrnemo na zbivanja u plej-ofu i dostojno se oprostimo od redovne sezone, te pokušamo da prognoziramo učesnike “fajnal fora” koji će se u maju odigrati u Istanbulu.
2017 Playoffs are HERE! Are you ready?? 🔥#GameON 🔥
A post shared by Turkish Airlines EuroLeague (@euroleague) on
OLIMPIJAKOS – EFES (trenutni skor 1-0)
Efes je, na prvi pogled, ove sezone konačno na vreme uspeo da sklopi sada već tradicionalno skup mozaik. Nakon dvogodišnjeg (neuspešnog) eksperimenta sa Dudom Ivkovićem, turski gigant se okrenuo Velimiru Perasoviću i naoružao ga sa mnoštvom visoko plaćenih stranaca. Trebalo je tu malo vremena da se rezultati osete, ali Peras je na kraju ipak uspeo da izgura svoju viziju “atomske košarke” u kojoj u prvi plan izbijaju atletske sposobnosti igrača kakvi su Derik Braun i Brajant Danston. Uostalom, to se možda i najbolje videlo u Beogradu protiv Zvezda, kada crveno-beli prosto nisu mogli da se izbore sa fizički nadmoćnim suparnikom.
E, sad, plej-of je ipak plej-of, a tu iskustvo i tradicija igraju enormnu ulogu. U prvom meču sa Olimpijakosom, nismo videli baš previše svega toga što “pivari” umeju da pokažu. Nikola Milutinov i Jorgos Printezis potpuno su razbili Efesovu hegemoniju u skoku, što najbolje ilustruje brojka od čak 18 uhvaćenih loptu u napadu za pirejski klub (gorespomenuta dvojica su uhvatili pola od toga). Bili Spanulis nije odigrao svoj najbolji meč, ali je i ovoliko bilo dovoljno – sa druge strane, čvrsta odbrana sputala je Tomasa Ertela, a kada on nije u svom ritmu napad teže nego obično dolazi do poena.
Nisam previše siguran šta Efes može u drugom meču u Pireju, ali zato verujem da se serija može okrenuti u njihovu korist kada se vrate na Bosfor. Dva meča u najvećem gradu Turske pružiće Perasovićevim pulenima šansu da nametnu svoj brend košarke i poljuljaju samopouzdanje stabilnim Grcima, pa tako možda ova serija potraje nešto duže nego što se na prvi pogled čini.
PROGNOZA : Olimpijakos u 5
Top 5️⃣ plays from Game 1. Check them out and get ready for Game 2! #GameON
A post shared by Turkish Airlines EuroLeague (@euroleague) on
REAL MADRID – DARUŠAFAKA (trenutni skor 1-0)
Mnogo manje sumnje ima u špansko-turskom okršaju između Reala i Darušafake. Kraljevski klub je prvu partiju odigrao taman dovoljno da se slomi otpor Blatovih najamnika, uz odličnu partiju Serhija Ljulja i zapažen učinak Gustava Ajona. Imala je “Dačka” periode bolje igre, diktirala tempo na početku i sa vođstvom otišla na odmor, ali previše je kvaliteta na Realovom rosteru da bi se tu jurio rezultat sa ičime što nije vanserijski. U utorak, jedinu vanserijsku partiju pružio je ove sezone odlični Bred Vonamejker – trebaće mu iskorak barem još dvojice kolega ako bi gazde Doguš grupe mogli ičemu da se ponadaju od svog mezimčeta.
Real je već neko vreme “viđen” na F4, i ne vidim zašto se te prognoze ne bi ni obistinile. Izgubili su Madriđani “onog starog” Rudija Fernandeza, koga su malo stigle godine, a malo i povrede, ali su zato dobili Luku Dončića, možda i najvećeg talenta na bekovskim pozicijama kojeg je evropska košarka videla još od Rikija Rubija. Mladi Slovenac srpskog porekla je tek nekoliko meseci punoletan, ali ga godine nisu sputale da tokom ove sezone ljubiteljima košarke širom planete pokaže šta on sve ume. Pravo je zadovoljstvo gledati ga kako šefuje na terenu mnogo starijim i iskusnijim kolegama, i često je baš on taj tas na kantaru koji donosi prevagu svojoj ekipi.
Ne postoji previše dobar recept koji bi košarkaši Darušafake mogli da primene u ovoj seriji – jednostavno, treba igrati rasterećno pa ako se nešto desi, super. Real je tokom sezone demonstrirao da povremeno ume i da “padne”, ali nešto mi se javlja da taj film ovaj put nećemo gledati. Uostalom, dovoljno je da Vonamejker podbaci, a nije realno očekivati da on baš celu seriju odigra na visokom nivou.
PROGNOZA : Real u 3
CSKA – BASKONIJA (trenutni skor 2-0)
Aktuelni šampion je za svog rivala u četvrtfinalu dobio, što bi naši novinari voleli da kažu, “uvek neugodnu” Baskoniju, ali je lavovski deo posla ovde već odrađen. CSKA je uspeo da odbrani svoj domaći teren i ostvari solidnu zalihu pred put u Baskiju, a glavne zvezde su, pogađate, bili Miloš Teodosić i Nando de Kolo. Ipak, treba ovde istaći i ne mali učinak Kajla Hajnsa, koji je spasao Moskovljane neprijatnosti u drugom meču kada je uhvatio jedan ključni skok u finišu i poenima sa bacanja rešio pitanje pobednika. Bilo kako bilo, dve pobede su upisane, a španskom predstavniku ostaje da pokuša da produži seriju na svom terenu.
A post shared by Turkish Airlines EuroLeague (@euroleague) on
Kako se uspešno odupreti CSKA? Slično kao i sa Realom, treba vam maksimalni napor u svakoj liniji tima. Prvi meč su vojnici Sita Alonsa odigrali sasvim solidno, i delovalo je kao da imaju snage da ozbiljnije ugroze “armejce”. Ta se prognoza donekle i obistinila, i samo im je malo falilo da se u drugom meču dokopaju brejka. Ali, kao što rekoh, sve mora biti na visokom nivou da bi se pobedio CSKA – pa još u gostima. A na nekom šampionskom nivou bio je tada samo francuski internacionalac Rodrig Buboa – izuzetno je falio poenterski učinak Šejna Larkina.
Ne mislim da će Baskonija uspeti da napravi neki veći kalambur Itudisu i drugarima, ali smatram da su, dugoročno gledano, na pravom koloseku. Minulih par sezona gazde bivše Taukeramike i Laboral Kuće previše su stihijski pristupali poslu, i sastavljali ekipe navrat-nanos, uz odsustvo ikakve logike i vizije kako bi to zaista na parketu moglo da izgleda. Ove godine, čini se da su naučili lekciju. Zadržani su jako bitni Adam Hanga, Kim Tili i Tornike Šengelija, dok su sa Larkin, Buboa i visoki Nemac Johanes Vojtman pokazali kao izuzetna pojačanja. Okej, bilo je tu i promašaja, kakav je npr. Andrea Barnjani, ali kostur ove ekipe je dosta dobar i sa još par šrafova na mestu ozbiljniji pohod na ACB-EL odličja nije daleko.
PROGNOZA : CSKA u 3
Thrilling finish as @cskabasket beats @baskonia1959 (84-82) for the 2-0 in the 2017 Playoffs.
A post shared by Turkish Airlines EuroLeague (@euroleague) on
PANATINAIKOS – FENERBAHČE (trenutni skor 0-2)
Ubedljivo najzanimljivija serija je na papiru delovala ona u kojoj se Željko Obradović susreće sa svojim bivšim klubom, gde je sa puno uspeha tokom trinaest godina osvajao sve i svja. Imao sam velika očekivanja od ovog meč-apa, ali se ispostavilo da sam ipak malo precenio “trifilaru”. Ili potcenio Fenerbahče? U minulih šest mečeva evroligaškog plej-ofa viđene su samo dve pobede gostiju – i obe je odneo aktuelni turski šampion. Dupli brejk u “Galisu”? To se, bogami, ne viđa često.
Ono što se odmah mora apostrofirati je da je režiser obe pobede bio niko drugi do Bogdan Bogdanović.
Srpski bek je sa dve izuzetne partije stavio svima do znanja da se na njega može i mora ozbiljno računati, i da su promenljive partije sada već siguran znak prošlosti.
Imao je Bogdan svojih problema minulih godina, ali ove je zaista u fantastičnoj formi. Šuterske brojke su mu najbolje otkako je uzeo loptu u ruke (nestvarnih 57.9% za dva i odličnih 43.8% za tri), poeni su na visokih 14.7 po meču (više je postizao samo u Partizanu i to u onoj sezoni kada je ispaljivao sve što mu padne ruke), a izuzetno je aktivan u odbrambenim kategorijama (skok i ukradene), kao i u asistencijama. U prvom meču, “zelenima” je spakovao 23 poena, u drugom 25, uz ukupan šut iz igre 19 od 27 i – pazite sad – nijedan poen sa penala. Nijedan. Neka se ovde čisto notira i da je u te dve pobede utefterio i 13 skokova, 10 asistencija i 4 rampe…sve ovo su podaci koji izuzetno raduju kako selektora Sašu Đorđevića, tako bogami i nas ostale.
A post shared by Turkish Airlines EuroLeague (@euroleague) on
Bogdan je često važio za igrača koji “proradi” tek kad ostali naprave štetu, pa on samo “dotuče” dušmane kada je razlika već betonirana. Sada, on pokazuje da on itekako može i sam da povuče liderski teret, i to će nam svakako dobro doći u pohodu na prvo evropsko zlato još od 2001.
Šanse Panatinaikosa su sada na nivou statističke greške – jednostavno, ako kući nisu uspeli da se izbore sa Bogdanom, te takođe u ovoj seriji izvrsnim Nikolom Kalinićem (čija odbrana i “hustle” na terenu podsećaju na ono kada se odvažite da igrate NBA 2K protiv kompjutera na najtežem nivou, pa posle pet minuta počnete da strepite za svaki dribling) i sada već “standarnim” Ekpe Judom i Bobijem Diksonom, šta je za očekivati da urade u gostima? Gubio je Fener kući ove sezone i kad se to najmanje očekivalo (što objašnjava pad na peto mesto i gubitak prednosti domaćeg terena), ali teško je očekivati da Željko Obradović propusti dve meč lopte na svom parketu. Pogotovo protiv stare mušterija Ćavija Paskvala, koga je i u prošlosti umeo da kvalitetno “školuje” u ovakvim plej-of susretima – setite se samo sezone 2010-11 i četvrtfinalne serije PAO-Barselona.
PROGNOZA : Fener u 3
@bogdan.bogdanovic13 feeds @ekpeudoh for the 🔨 dunk! #7DAYSMagicMoment #PAOFNB
A post shared by Turkish Airlines EuroLeague (@euroleague) on
A sada, kada smo se dogovorili ko će na F4, da kažemo i reč dve o ostalih osam ekipa koje nisu uspeli da se plasiraju u četvrtfinale.
Pošteno su se obrukali ispred svih Armani (8-22) i Makabi (10-22). Obe ekipe istrošile su brdo para na igrače koji su ili nedorasli vrhunskoj košarci, ili jednostavno ne mogu zajedno da nastupaju. Pogotovo je bilo tužno gledati Makabi, višestrukog evropskog šampiona i jedan od najvećih klubova u istoriji košarke, kako nalikuje više loše organizovanoj grupi basketaša nego jednom evroligaškom kolektivu. Nešto bolji utisak ostavio je Uniks iz Kazanja (8-22), koji je u ovo takmičenje ušao sa čestitim turističkim namerama i u par navrata stigao da skine neki veći skalp. Kit Lengford je dao sve što mu se dalo, ali malo je jedan Lengford ako su vam ambicije išta više.
Jednu od najgorih sezona u skorijem sećanju odigrala je i Barselona (12-18). Katalonski tim je dolaskom trofejnog stručnjaka Barcokasa doživeo temeljnu rekonstrukciju, koja za sada ne daje rezultate. Klub je dugo lutao i tražio svoj identitet, i na kraju nije ni uspeo da ga nađe – nije pomoglo ni to što je Ante Tomić potpuno neprepoznatljiv u odnosu na onog centra od pre dve godine, i što je stub ekipe iz lanjskih sezona Džastin Dolman (tj. Đastin Doljman, da budemo vickasti) propustio pola mečeva u elitnom takmičenju. Jedina svetla tačka bio je 4000. poen Huana Karlosa Navara, a da li je to prava svetlost na kraju tunela ili samo nailazeći tramvaj, videćemo na kraju sezone. Nisam siguran da li će uprava kluba istolerisati trostruki fejl stručnog štaba, budući da su u kupu kralja i Evroligi već ispaljeni ćorci.
Galatasaraj (11-19) je ušao u sezonu sa tradicionalno velikim ambicijama, ali je već posle desetak mečeva trener Ergin Ataman raspustio cirkus i vratio se proverenim snagama. Tako su skupa pojačanja Ras Smit, Džastin Dentmon i Dion Tompson brzo okarakterisani kao prekobrojni, a najviše minuta trošili su stari znanci Vladimir Micov, Blejk Šilb i naravno Sinan Guler. Gulerova “žilavost” je teško objašnjiv fenomen – da Galatasaraj sutra dovede Stefa Karija i Rasela Vestbruka, proćelavi bek bi svejedno našao načina da odigra svojih 30 minuta po meču. Broze Baskets iz Bamberga (10-20) je, gledano po tabeli, odigrao sezonu ispod proseka, ali ako zagrebete malo po površini videćete da je nemački šampion izgubio enormno mnogo mečeva na “jednu loptu”. Italijanski stručnjak sa hrvatskim korenima Andrea Trinkijeri izvukao je apsolutni maksimum iz ove grupe igrača i ovi momci realno nemaju čega da se stide – lani je veliki transfer iz Bamberga ostvario Bred Vonamejker, a ovog leta verujem da će se mnogi otimati za usluge odličnog krilnog centra Nikole Melija, koji je odigrao na izuzetno visokom nivou.
Huge win on the road as @brosebamberg defeats @maccabitlv on @nikmelli's 27p,14r,1a.
A post shared by Turkish Airlines EuroLeague (@euroleague) on
Za kraj, dva predstavnika koja dolaze iz tradicionalnih evropskih bastiona košarke – Žalgiris (14-16) i Crvena zvezda (16-14). Iako su mnogi ovim timovima projektovali mesto u evropskom podrumu, oni su pokazali da boj ipak ne bije svijetlo oružje. Proslavljeni plejmejker litvanske reprezentacije i višestruki evropski klupski šampion Šaras Jasikevičijus potpuno je preporodio klub iz Kaunasa, koji je pod njegovim vođstvom pokazao da se u “zelenoj šumi” još uvek igra odlična košarka. Jasikevičijus je odlično uklopio domaće snage sa nekoliko proverenih stranaca, i njegovi momci bili su u “priči” za plej-of bukvalno do poslednjih par kola kada su otpali. Veliki naklon za Litvance, i nadamo se da će ovaj rezultat osokoliti upravu kluba da malo uloži u neka zvučnija pojačanja na leto.
A Zvezda…eh, da mi je neko rekao u oktobru da ćemo pobediti 16 puta, pa onda da to neće biti dovoljno za plej-of…tako je malo falilo crveno-belima da oni umesto Darušafake odu u Madrid mečki na rupu, ali nije im se dalo. Povreda Stefana Jovića, bez kojeg je jadranski šampion bio primoran da igra u odlučujućim utakmicama, omela bi i mnogo kvalitetnije ekipe.
Izmoreni silnim putovanjima i obavezama u domaćem prvenstvu, Zvezdaši su odigrali najbolje moguće u datim uslovima i sigurno nisu razočarali svoje navijače.
Mene ponajmanje, uzevši u obzir da sam bio jedan od četrdesetak ludaka koji su ih u subotu, dan posle poraza od Darušafake, dočekali na aerodromu “Nikola Tesla” u Surčinu. A još kad na to sve dodamo da su dva stranca dogovorena “u hodu”, da Luka Mitrović još uvek traži svoje samopouzdanje i da je Nemanja Dangubić morao da propusti određeni broj mečeva zbog povrede…to sad sve nije bitno. Bitno je da ćemo mi i dogodine gledati Evroligu u Beogradu, i to bukvalno od početka do kraja. A o svemu ostalom ćemo natenane najesen.
Tagovi:
Slični članci:
- Velika Panini manija – cilj je album popuniti što brže i jeftinije
Velika Panini manija – cilj je album popuniti što brže i jeftinije
- Šta i kako nakon trećeg uzastopnog zlata: Kako do četvrtog?
Šta i kako nakon trećeg uzastopnog zlata: Kako do četvrtog?
Kako je izgledao put do zlata na Igrama u Parizu i šta nas čeka za četiri godine u Los Anđelesu
- Logo Svetskog prvenstva 2026. u slavu fudbala i različitosti
Logo Svetskog prvenstva 2026. u slavu fudbala i različitosti
- Održan prvi Iskra Trail na Kosmaju
Održan prvi Iskra Trail na Kosmaju
Trka je bila idealan način za proslavu početka leta u šumovitom okruženju, ali i promociju rekreativnog trčanja u drugačijem okruženju.
- Diskretni heroji Olimpijskih igara
Diskretni heroji Olimpijskih igara
Padali su na Igrama rekordi, gledali smo fenomenalne nastupe, utakmice, borbe i trke, ali smo upoznali i neke nove heroje.
Lajkuj: