Klubovi koji su šokirali fudbal

Kako biste postali šampion u bilo kojem sportu, potrebno je da se vaša energija, talenat, znanje i entuzijazam poklopi sa nizom okolnosti na koje ponekad i ne možete da utičete. Neko bi to nazvao karmom, neko srećom, ali svakako da je to gotovo po pravilu uvek pratilo hrabre i odvažne. Makar oni bili i autsajderi. Ovo je priča o njima.

Notingem 1979, 1980.

Briljantni Brajan Klaf je napravio možda i najveći podvig od svih na ovoj listi. Preuzeo je Notingem Forest u Drugoj diviziji i za samo četiri godine od njega napravio suverenog vladara Engleske 1977-78, a zatim i dvostrukog prvaka Evrope naredne dve sezone. Imena Pitera Šiltona, Viva Andersona, Arčija Džemila, Džona Robertsona, Trevora Frensisa i drugih biće zauvek urezana u istoriji Notingema nakon što su uspeli da osvoje Prvu diviziju odmah po ulasku u nju i posle toga odbrane titulu šampiona Evrope. Interesantno je da je Klaf svoju prvu pripremnu utakmicu u sezoni u kojoj će pokoriti Evropi vodio protiv Crvene zvezde (poraz od 2:1).

Verona 1985.

U sezoni 1984-85 u Seriji A Juventus je imao Mišela Platinija, Inter Karl-Hajnca Rumenigea, Roma Falkaa, Napoli velikog Dijega Maradonu, ali Verona je imala nešto što niko od njih nije imao – Skudeto. Tihi i povučeni Osvaldo Banjoli uzdao se samo u svoju ekipu propagirajući napadački fudbal, što je na „Čizmi“ to i dalje bila svojevrsna tabu tema pošto se nasleđe katenaća i te kako osećalo. Klub sa severa Italije je izgubio samo dve od 30 utakmica uz najmanje primljenih golova – samo 19. Legendarnu ekipu su činili Danac Preben Elkjaer, Nemac Hans Peter Brigel, napadač Đuzepe Galderisi, golman Klaudio Garela i ostali.

 Steaua 1986.

Rumunski klub je uspeo da „probije led“ i postane prvi tim iz takozvanog Istočnog bloka koji je osvojio Kup šampiona. Svoju dominaciju na domaćem tlu (i dalje važeći evropski rekord od 104 uzastopne utakmice u prvenstvu bez poraza) Steaua je potvrdila i u Evropi 1086. godine porazivši Barselonu u svom prvom evropskom finalu. Nakon regularnih 0:0, Rumuni su bili bolji u izvođenju penala, a briljirao je fantastični golman Helmut Dukadam koji je Špancima odbranio sva četiri izvedena jedanaesterca. Uz Dukadama, Stefan Jovan, Laslo Bolonji, Marijuš Lakatuš i Viktor Picurka su odigrali jako bitne role, ali ostaće upamćen i Miodrag Belodedić koji je pet godina kasnije trofej prvaka Evrope osvojio i sa drugim istočno-evropskim klubom.

 Crvena zvezda 1991.

Nema šta nije rečeno o podvigu „crveno-belih“ u Bariju 1991. godine. Najbolja generacija kluba iz Ljutice Bogdana uspela je da „osveti“ mnoge prethodne koje nisu uspele da osvoje neki evropski trofej, a imale su velike prilike za tako nešto (polufinale KEŠ 1971. i poraz u finalu Kupa UEFA osam godina kasnije). Ekipa Ljupka Petrovića je, između ostalih, u svojim redovima imala vanserijske tehničare poput Dejana Savićevića i Roberta Prosinečkog, ubojitog napadača u liku Darka Pančeva, sjajnu odbranu na čelu sa Miodragom Belodedićem i kapitena Stevana Diku Stojanovića. U sada već čuvenom finalu sa Olimpikom iz Marseja birali su defanzivni pristup i nisu pogrešili.

Obilić 1998.

Verovatno najkontroverznija titula u istoriji jugoslovenskog/srpskog fudbala bila je Obilićeva iz sezone 1997-98. Tabela kaže: 86 bodova u 33 utakmice uz samo jedan poraz i dva boda više od drugoplasirane Crvene zvezde. Ipak, na terenu su se dešavale jako čudne stvari, te je poznata anegdota kako je alfa i omega kluba sa Vračara Željko Ražnatović Arkan pretio Perici Ognjenoviću da će mu „pucati u kolena“ ako ovaj krene da igra kako ume. Sudijska zastraživanja verovatno i nisu imala presudnu ulogu jer se znalo šta je Arkan predstavljao u tadašnjoj Jugoslaviji. Zoran Ranković, Nenad Grozdić, Dragan Šarac i Kuzman Babeu su bili najzapaženiji pojedinci u timu Dragana Okuke.

 Kajzerslautern 1998.

Nemačka ekipa je uspela da uradi nešto neverovatno – nakon promocije u Bundesligu 1997. godine, Kajzerslautern je osvojio čuvenu „salataru“ samo godinu dana kasnije. Iskusni Oto Rehagel očigledno zna kako se prave čuda (vidi pod „Grčka 2004.“), ali je za razliku od Helena, svoje „Crvene đavole“ uspeo da nauči i ofanzivnom fudbalu – ekipa je te 1998. bila u TOP 3 napada, ali i odbrane što je činilo savršen balans. Prve zvezde ove neverovatne ekipe bili su čuveni Andreas Breme (imao više mentorsku, nego li ulogu na terenu), drugi strelac lige Olaf Maršal, Sirijako Sforca, Miroslav Kadlec, Andreas Rajnke i drugi. Svoje mesto na terenu našao je i tada 21-godišnji Mihael Balak.

 Monpelje 2012.

Prvu godinu novih vlasnika Pari Sen Žermena, prebogate Katarane, nije obeležio niti jedan osvojen trofej već poslednji „Trojanski konj“ francuskog fudbala (a kroz istoriju ih je bilo zaista mnogo), ekipa Monpeljea. Klub čiji je vlasnik bio pokojni Luj Nikolin – vrlo kontroverzna ličnost – osvojio je ligu tako što je primio najmanji broj datih golova (34, uz Tuluz), ali i prikazao vrlo dopadljivu igru. Najzaslužniji za epohalni trijumf ekipe sa juga Francuske bili su Olivije Žiru (najbolji strelac Lige 1), Junes Belanda, Hilton, Anri Bedimo… Retko ko je od njih napravio iskorak u top klubove Evrope osim Žirua, što dosta toga govori o tome kako je trener Rene Žirar napravio kompaktnu ekipu.

 Lester 2016.

Kvota da će Lester siti osvojiti Premijer ligu pred početak sezone 2015-16 iznosila je 5001, gotovo isto koliko verovatnoća da će se Elvis Prisli pojaviti u javnosti živ! Četa Klaudija Ranijera uspela je da osvoji najtežu ligu na svetu u konkurenciji divova poput Arsenala, Totenhema, Mančester sitija i Junajteda, Čelzija, Liverpula… „Lisice“ niti u jednom trenutku nisu bile ispod šestog mesta na tabeli, dok se nakon 22. kola nisu mrdnuli sa pozicije lidera. Magija Džejmija Vardija i Rijada Mareza, stotine kilometara Denija Drinkvotera, hiljade dobijenih duela Huta i Morgana, fantastične odbrane Kaspera Šmajhela na golu i veoma direktan fudbal ostaće putokaz svim ekipama koje priželjkuju ovakav scenario.

Šta je za vas predstavljalo najveće iznenađenje u klupskom fudbalu?