Da li imate preko 18 godina?

Karmička naplata za proliveni znoj

Tim Crvene zvezde, koji je menjan u hodu, ostvario je cilj i plasirao se u Top 16 Evrolige. Sastav nove grupe i magija Pionira pružaju nadu i za plej of.

4
0

Pre ravno dvadeset i četiri godine, veliko finale američke bejzbol lige igrali su Minnesota Twinsi i Atlanta Bravesi. To finale, tojest, ako ćemo precizno, taj „World Series“, ESPN je naknadno proglasio najveličanstvenijim finalnim okršajem u istoriji bejzbola – što nije mala stvar, jer, ovaj sport se ipak igra više od stotinu godina. Serija je tekla „domaćinski“ – Twinsi, potpomognuti domaćim navijačima u svom Metrodomeu, uzeli su prve dve pobede. U glavnom gradu Džorždije Bravesi su uzvratili udarac, i u poslednjoj utakmici pred povratak  na hladni sever uspeli da upišu i prvu meč loptu. Šesti susret u finalnoj seriji, odigran 26. oktobra 1991. pred više od 55 hiljada ljubitelja sporta, bio je dakle biti il’ ne biti za „blizance“.

Drame, naravno, nije izostalo. Pošto su na kraju devetog ininga oba tima imala po tri upisana poena, usledila je serija produžetaka. U jedanaestom iningu, red je ponovo došao na Kirbya Pucketta, omalenog centerfieldera Twinsa, da pokuša da okonča ovu agoniju. Puckett, ljubimac navijača i jedan od najboljih igrača tima iz Minnesota, „istrpeo“ je tri bacanja Charliea Leibrandta, a četvrtu lopticu koja mu je prišla lansirao je u tribine. I dok je debeljuškasti momak iz Chicaga trčao oko baza sa uzdignutom pesnicom, Jack Buck, komentator američke televizijske stanice CBS, trijumfalno je uzviknuo „and we’ll see you tomorrow night!“, jasno implicirajući na to da će pitanje konačnog pobednika biti odlučeno – tek sutra.

Reči pokojnog kolege Bucka, inače člana bejzbol kuće slavnih, javile su mi se u malom mozgu kada sam sa vrha Partera B u prethodni petak video kako Quincy Miller, posle još jedne kvalitetne odbrane svoje ekipe, trojkom iz „kornera“ zabija bodež direktno u srce Bavarske.

Po treći put u četiri nedelje Crvena zvezda odbranila je domaći teren, uspela da upiše petu pobedu u gotovo nerealno teškoj grupi i tako i drugu godinu za redom overi vizu za Top 16. Bio je to još jedan spektakularan nastup crveno-belih – počelo je furiozno, onda je usledio sada već tradicionalni pad, pa, takođe možemo reći tradicionalni, dvocifreni deficit, i na kraju nečiji bljesak ludila, preokret, i sigurna, gotovo rutinska, završnica. Ovaj put, čovek preokreta bio je Marko Gudurić – njegovih sedam vezanih poena iz dva šuta iz igre galvanizovali su domaću ekipu, prenuli je iz prividnog sna, i ostalo je istorija.

marko-guduric-crvena-zvezda-telekom-belgrade-eb15

Marko Gudurić/foto: euroleague.net

Prethodni petak, dakle, završena je prva faza takmičenja u ovogodišnjoj, verovatno poslednjoj u ovom formatu, Evroligi, i poznata su imena svih ekipa koje će nastaviti da jure naslov prvaka starog kontinenta. U ovih turbulentnih par meseci, ljubitelji košarke imali su svašta da vide. Neki timovi su opravdali očekivanja i jasno istakli kandidature za najviša odličja – neki su pak začuđujuće posrnuli i pali već na prvoj prepreci. Pogledajmo sada šta se to u prethodnih deset sedmica dešavalo na Evropskim parketima, i najavimo ono što nam tek sledi.

Grupa A – feniks iz ulice Čarlija Čaplina

Kada je letos Zvezda, sveže ostala bez Williamsa, Jenkinsa, Marjanovića i Kalinića, dobila grupu u kojoj se još nalaze i Fenerbahce, Khimki, Real Madrid, Bayern i Strasbourg, samo optimisti mogli su da prognoziraju srećan kraj. A kada je beogradski klub završio prvi mesec takmičenja sa skorom 1-3 i dva propisna debakla na gostovanjima u Madridu i Podmoskovlju, mnogi su već otvoreno digli ruke. Mnogi – ali ne i trener Dejan Radonjić i njegovi vojnici. U preostalih šest mečeva crveno-beli upisali su četiri pobede, što ih je sa trećeg mesta odvelo dalje.

Bayern je poražen i u Minhenu i u Beogradu, a velike pobede izvojevane su protiv aktuelnog prvaka Evrope Reala, te poslednjeg osvajača Evrokupa Himkija.

Kada svemu tome još dodamo i činjenicu da je sastav propisno pretumban „u hodu“ (a potresima i dalje nema kraja, poslednje vesti kažu da je Marcus Williams najuren iz za sada neznanih razloga, a da je umesto njega doveden povremeni reprezentativac Vasa Micić), možemo mirne duše reći da je po sredi izuzetan podvig.

Marcus Williams i Quincy Miller

Iako je moj stav na temu Arena – Pionir najbolje objasnio Gene Hackman u onoj mitološkoj sceni iz Hoosiersa, moram ipak dodati da je ključno pojačanje jadranskog šampiona bila Hala Pionir. Zvezda je u svom tradicionalnom domu ostvarila tri od četiri domaće pobede, a utisak sa mečeva protiv Reala i Khimkija bio je toliki da je Bayern, inače zakazan za Arenu, prebačen u stari deo grada. Finansijski, ova odluka i nije toliko isplativa – nije mala stvar ako za utakmicu prodate petnaest hiljada karata više – ali sportski gledano bila je pun pogodak.

Crveno-beli su u poslednje dve evrosezone neporaženi u Pioniru – redom su tu padali Kutxa Laboral (bez publike), Alba, Panathinaikos, Real, Khimki i Bayern – dovoljan razlog da se domaćinstva u ulici Čarlija Čaplina i dalje nastave.

A kako je Arena u januaru i februaru zauzeta prvo zbog vaterpola, a zatim i zbog futsala, realno je da tako i bude.

Što se ostatka grupe tiče, Fenerbahce je odigrao kvalitetnu prvu fazu i bez po muke sa prvog mesta prošao dalje. Khimki je na momente igrao onako kako bi očekivali od tima koji toliko vredi, a na momente očajno (dva poraza od Bayerna pogotovo bodu oči), ali očekujem da će pružati sve bolje partije kako vreme bude odmicalo. Realu je dugo vremena trebalo da poveže redove, u jednom trenutku delovalo je i kao da su na pragu ispadanja, ali im je relativno lak raspored u poslednja tri kola – nezainteresovani Fenerbahce, te objektivno slabiji Bayern i Strasbourg – ipak trasirao put do šesnaest najboljih. Bavarci su imali stvar u svojim rukama na domaćem bunjištu u pretposlednjem kolu, ali nisu uspeli da dovoljno kvalitetno odigraju protiv Reala i tako se stavili Zvezdi na penal – Strasbourg je sa tri pobede, od kojih su sve tri došle protiv timova koji su otišli u drugi krug, realno prevazišao očekivanja. Da mi je neko pre tri meseca rekao da potpišem prolaz u top 16 sa trećeg mesta, mislio bi da me, da prostite, zajebava. Ali eto…žao mi je jedino što je Bayern propustio svoju šansu.

Grupa B – milanska tragedija

Prvo krupno iznenađenje viđeno je u grupi B, gde je preskupi tim Armanija rano završio svoju novu evroligašku avanturu. Milanezi Jasmina Repeše, od ove sezone jači za između ostalih Charlesa Jenkinsa, Milana Mačvana i Krunoslava Simona, nikako nisu mogli da uhvate pobednički ritam. Posle uvodnog trijumfa nad Laboralom, usledila je serija od čak pet poraza, a najbolniji su stigli kod kuće protiv Cedevite i u gostima sa Limogesom. Presuda je izrečena kolo pred kraj, kada je italijanski predstavnik pobedio zagrepčane sa 85-82 – nedovoljno da se međusobni skor okrene u njihovu korist, i to je bilo to.

Olympiacos je ponovo pružio odlične partije i bez previše problema završio na čelu grupe, dok je Efes dosta varirao u formi, ali je snažan finiš od tri uzastopne pobede, od kojih je najbitnija bila ona u Zagrebu, ipak doveo „pivare“ Dude Ivkovića do željenog drugog mesta. Renovirana Kutxa Laboral je atraktivnom igrom okrenula glave širom Evrope i zasluženo prošla dalje – šta tek reći o Cedeviti?

cedevita-milano26-2015_12_11

Miro Bilan/foto: KK Cedevita

Puleni nekadašnjeg krila Cibone Veljka Mršića ispustili su prva dva meča, ali su onda trijumfovali u Istanbulu, pa u Milanu, i na kraju kod kuće protiv Baskijaca. Stečeni kapital su potvrdili u Limogesu, a za ostalo se pobrinuo nemoćni Armani. Cedevitin prvi istorijski plasman u drugu fazu takođe je i premijera za ABA ligu – u smislu, otkako dotična daje dva predstavnika, po prvi put su oba otišla korak dalje. Nije moglo u bolji čas.

Limoges, tim koji u vitrinama ima pet evropskih trofeja, ponovo je izvisio za dalji plasman. Svega tri pobede, od kojih je poslednja došla u beznačajnom meču protiv Armanija u desetom kolu, nisu bile dovoljne za neki ozbiljniji napad na drugi krug. Limoges i Strasbourg su ove godine zajedno ostvarili skor 6-14, što je svakako napredak u odnosu na neke skorije učinke francuskih klubova (Limoges 2-8 prošle godine npr.) – zapravo, poslednji francuski predstavnik u Top 16 fazi bio je Pau-Orthez sada već davne sezone 2006-2007. U međuvremenu, Francuzi su skoro svake godine imali po redovna dva predstavnika u takmičenju, a dok su kvalifikacije trajale, umeli su i tamo da se uvuku. Lepo je biti član osnivač ULEB-a, zar ne?

Grupa C – selektrorovo prvo iskušenje

Možda je nekome pomalo i čudno to što je na prvom mestu grupe C završila krasnodarska Lokomotiva uz skor 8-2, a Barcelona „tek“ druga sa 6-4, ali to i nije bogznakakvo iznenađenje. Katalonski tim već nekoliko godina unazad, što bi rekli nadrealisti, pali „k’o golf dizel na Bjelašnici“, svesno se zavitlava u prvom krugu i onda tempira formu za dalje. Jedino što ih je to ovaj put odvelo u drastično težu grupu, ali malo o tome kasnije.

Nama Srbima najzanimljivija stvar u ovoj grupi bio je Panathinaikos Aleksandra Đorđevića, za koji nastupaju naši reprezentativni centri Miroslav Raduljica i Ognjen Kuzmić, kao i doskorašnji ljubimac „grobara“ Saša Pavlović.

Image

navijači Panathinaikosa

Grupa, u kojoj su se pored već navedena tri tima obreli i Žalgiris, Pinar Karsiyaka i Zielona Gora, bila je što bi rekli, taman po meri za prvi put. Početak je bio trnovit – „zeleni“ su u prvih šest mečeva izgubili čak četiri puta, uz naročito bolan poraz u Poljskoj. Ipak, selektor je u finišu uspeo da uigra svoje trupe, pa su Atinjani serijom 4-0 okrenuli stvar u svoji korist i završili treći. Vredno iskustvo za nekadašnjeg plejmejkera Partizana, koji je sada malo osetio kako je to sedeti na jednoj od najužarenijih klupa Evrolige. Videćemo kako će se stvari dalje razvijati.

Kao četvrti očekivano je dalje prošao „kupujmo domaće“ Žalgiris, a snage za dalje nisu smogli Pinar, čiji se šampionski tim ionako raspao još letos, kao ni Zielona Gora – njima su i dve pobede puna kapa.

Grupa D – mrtvo more

Ako je posrtanje Armanija bilo solidno iznenađenje, šta onda reći za ćorak koji je ispalio Maccabi iz Tel Aviva ? Dovoljan vam je podatak da još od 1972. Maccabi nije prošao prvi krug samo jednom, i to na jesen 1992. Reč je, dakle, ne o iznenađenju – već o senzaciji. Tako je ujedno i okončan eksperiment sa Guyom Goodesom, verovatno jednim od najneuspešnijih trenera u istoriji ovog kluba (gori učinak od njega ostvario je samo njegov bivši saigrač Oded Kattash pre sedam godina) – u svojih sezonu i frtalj provedenih na čelu izraelskog velikana, Goodes je uspeo da osvoji samo izraelski kup, što je naravno premalo. Maccabi je posle četiri utakmice zaposlio Žana Tabaka da vadi kestenje iz vatre, ali sve što je šestostruki evropski šampion uspeo da uradi je da agoniju produži do poslednjeg kola i meča sa Darussafakom, kada je u komičnom raspletu uspeo da pobedi sa nedovoljnih četiri poena razlike. Kakva divna reklama za ULEB ove sezone – dva nosioca A licenci su im izleteli na prvoj krivini.

Leon Radošević (Brose Baskets)/foto: euroleague.net

Ostatak grupe razvio se po nekom očekivanom scenariju – koliko god scenario u kojem Maccabi ispada može biti očekivan. CSKA je ponovo izdominirao prvom fazom, i sa 9-1 vlasnik je najboljeg skora u prvom krugu. Unicaja je završila druga sa sedam pobeda, dok je malo iznenađenje Brose Baskets iz Bamberga – povratnici u evropsku elitu ostvarili su impresivnih šest pobeda i tako obezbedili nemačkoj košarci barem jednog predstavnika u šesnaest najboljih.

Četvrti kvalifikant je turska Darussafaka, koja je sa ovim prolazom donekle opravdala enormne investicije i sada ima još četrnaest mečeva da pokaže može li, fakat, nešto više ili će samo ostati malo kvalitetnija Nescafe ekipa. Društvo Maccabiju u Evrokupu praviće Dinamo Sassari – jedina ekipa koja ove godine nije uspela da zabeleži ni jednu jedinu pobedu. Momci sa Sardinije u poslednje dve godine imaju briljantnih 1-19 – šta ono rekosmo? Ah da, super je biti dobar sa ULEB-om.

A sada, spektakl!

Rečenica koja se često mogla čuti među navijačima Crvene zvezde nakon pobeda nad Realom i Khimkijem bila je, „eh da smo samo pobedili Strasbourg“. Tada je to itekako imalo smisla – danas, kad pogledate kako se Top 16 postavio, možemo samo da slavimo svevišnjeg što se to nije desilo. Da je Zvezda sačuvala onih dvadeset razlike u Alzasu, završila bi prvi krug sa skorom 6-4 na drugom mestu. A drugo mesto bi je odvelo u grupu u kojoj se nalaze…

Olympiacos, CSKA, Barcelona, Laboral Kutxa, Brose, Real i Žalgiris.

Drugim rečima, Top 16 bi se završio pre nego što je i počeo najverovatnije. Ovako, taj vrući krompir zapao je Khimkiju, a Zvezdi će na megdan…

Fenerbahce, Lokomotiva Kuban, Efes, Unicaja, Panathinaikos, Cedevita i Darussafaka.

Posle onakve prve faze, dođe mi da kažem da je ovo svojevrsna karmička naplata za proliveni znoj. Bilo bi malo arogantno reći da je ovo izlazna grupa – ali, ovo jeste izlazna grupa.

Od ovih osam timova samo Fenerbahce može da se nazove favoritom kad dolazi u Beograd – Lokomotiva jeste jaka, ali jak je bio i Khimki, dok Efes ume itekako da posrne na gostovanjima. Sa španskim ekipama koje se ne zovu „Real“ i „Barcelona“ Radonjićeva Zvezda ima skor 8-0, što suštinski ne znači mnogo ali daje dobar štimung pred Unicaju, Cedevitu odveć dobro znamo iz ABA lige, a Darussafaka je i pored nepobitnog kvaliteta evropski „zelena“. Tu je, naravno, i Panathinaikos – zbog dobrih odnosa sa Olympiacosom, ovi mečevi uvek nose epitet derbija, i njima izvesno neće biti lako u Pioniru (ili Areni, šta već). Ako crveno-beli odbrane domaći teren barem pet-šest puta, i tu još pridodaju poneki trijumf na strani, neće biti loš kandidat za jedno od četiri mesta koja vode u plej-of fazu.

12366308_10153494195568725_2518588415649440828_n

navijači Crvene zvezde u Pioniru

Ali daleko je još do toga. Sada – jedino je bitno ono što je onomad rekao gospodin Buck. „And we’ll see you tomorrow night“ – da preciziramo, još četrnaest puta. Znate gde se nalazim, pa, mahnite ponekad.

I koga inače zanima, Minnesota je pobedila u sedmoj utakmici. Veliki Jack Morris bacio je deset ininga bez primljenog poena, i ovaj podvig opisao je novinar Sports Illustrateda Tom Verducci u priči po imenu „The Ultimate Gamer“ – neka to bude lep predznak za iskušenja koja nailaze.

*cover foto: euroleague.net

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: