Kakva je budućnost Olimpijskih igara?

Tri meseca pre održavanja Olimpijskih igara u Tokiju gotovo 60% stanovnika japanske prestonice bilo je protiv njihovog održavanja zbog straha od virusa Korona. Opcija ponovnog odlaganja ili otkazivanja Igara zapravo nikada nije bila na stolu, a japanske vlasti su odlučile da u Tokiju tokom njihovog održavanja na snazi ostane vanredno stanje i da na borilištima nema publike. Tako da su ovo najčudnije i najbizarnije Olimpijske igre u istoriji.

Međutim, činjenica je da interesovanje za organizaciju Olimpijskih igara nije tako veliko kao ranijih decenija. Nekada je to bilo stvar prestiža, ali su preveliki troškovi organizacije i kritike javnosti, posebno posle finansijske katastrofe koju su doživeli organizatori Igara u Montrealu 1976. godine, ali i neki slučajevi u bližoj prošlosti, uticali na to da mnogi gradovi povlače svoje kandidature. Potencijalnim organizatorima je glas naroda izuzetno važan, tako da su često rezultati anketa, koje kritikuju davanje novca na organizaciju najvećeg globalnog događaja, jedan od ključnih razloga da se kandidature povuku.

Tokio je u glasanju za organizaciju pobedio Istanbul i Madrid. Imao je snažnu podršku stanovništva i organizacioni komitet se potrudio da javnost angažuje što više potezima kao što su reciklaža starih elektronskih uređaja, čiji su delovi ugrađeni u olimpijske medalje, traženjem volontera i javnim glasanjem za izbor maskote. Posle cunamija i nuklearne katastrofe u Fukušimi, Igre su trebale da budu simbol nacionalnog oporavka.

Ipak i godinama pre održavanja Igara, i pre pandemije, stanovnici Tokija su gubili interes za njihovo održavanje, pre svega zbog prekoračenja troškova. Korona je definitivno srušila sve ideale da bi Olimpijske igre mogle da budu simbol oporavka nacije.

View this post on Instagram

A post shared by Tokyo 2020 (@tokyo2020)

Procene o tome koliko će Japan i Tokio izgubiti zbog toga što nema publike na borilištima je između 16 i 23 milijarde dolara. Organizatori najmanje zarade od ulaznica. Najveća zarada je od novca koji dolazi od turizma, pre svega smeštaja, hrane i putovanja.

I Brazil se suočavao sa ogromnim problemima. Domaćin Igara 2014. bio je rastuća i stabilna ekonomija kada je 2009. godine Rio de Žaneiro dobio domaćinstvo. Ipak, nekoliko godina kasnije, počeli su problemi i najveća južnoamerička ekonomija suočila se sa recesijom, a zemlja sa političkom nestabilnošću. Sve to se odrazilo na organizaciju dva velika sportska događaja – Svetskog fudbalskog prvenstva 2014. i Olimpijskih igara 2016. godine. Budžet je višestruko premašivan, organizatori su se suočavali sa štrajkovima radnika i kašnjenjem radova. Jedan od ključnih problema bila je korupcija, koja je ozbiljno urušila ugled ove manifestacije koja je tada prvi put održana na tlu Južne Amerike.

Posle najvećeg događaja koji je održan u Brazilu ostala je samo gomila neispunjenih obećanja i dugova. Među njima su najznačajnija ona data građanima – da će gradska vlast zahvaljujući Igrama modernizovati Rio, unaprediti gradski prevoz, smanjiti stopu kriminala i očistiti i urediti favele.

Neki od sportskih objekata koji su izgrađeni za Igre, i na koje su potrošeni milioni dolara, zapušteni su ili nedovoljno iskorišćeni. Ni pet godina posle rukometna arena nije demontirana i pretvorena u četiri škole, kako je bilo obećano. Saobraćajna infrastruktura je takođe nedovoljno iskorišćena.

Tako je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) leta 2017. došao u situaciju da pred sobom ima samo dve kandidature za domaćina Letnjih olimpijskih igara 2024. Bili su to Pariz i Los Anđeles, gradovi koji su već bili domaćini. Naposletku, pala je kompromisna odluka da Pariz bude domaćin 2024, a Los Anđeles 2028.

Kandidaturu za domaćinstvo Igara 2024. povukli su Hamburg, Budimpešta i Rim. Olimpijski komitet Italije povukao je kandidaturu Rima, pošto je gradski savet glasao protiv tog projekta. Prethodno je gradonačelnica Virdžinija Rađi istakla da grad ima mnogo važnijih projekata i da bi organizacija Igara „sahranila italijansku prestonicu pod planine duga i tone cementa“. Građani Hamburga su se na referendumu izjasniili protiv kandidature tesnom većinom od 51,6 odsto glasova. Glavni razlozi za “NE” bili su preveliki troškovi i strah od terorizma. Iako je imala najmanje šanse za pobedu, iz trke se povukla i Budimpešta budući da je inicijativa protiv kandidature prikupila više od 260.000 potpisa. Već u ranoj fazi kandidature su povukli Baku, Istanbul, Doha, Madrid, Gvadalahara, Sankt Peterburg i Boston.

Kakva su iskustva gradova domaćina

Kada govorimo o organizaciji Igara koncepti su različiti. Tako recimo Kina nije štedela za organizaciju Olimpijskih igara 2008. godine, želeći da pokaže svetu svu snagu svog ekonomskog rasta i ogroman politički uticaj.

Impresivni stadion „Ptičije gnezdo“, čiji je trenutni kapacitet 80.000 mesta, postao je jedan od simbola Nove Kine, a njegovo godišnje održavanje je oko 9 miliona dolara. Deo profita se ostvaruje od turističkih poseta kojih i dalje ima nekoliko hiljada dnevno. Teško da će u mnogim segmentima impresivnosti iko dostići Peking koji je tokom organizacije najvećeg globalnog događaja pokazao svoju moć i snagu.

stadion “Ptičije gnezdo”

Četiri godine kasnije Organizatori Olimpijskih igara u Londonu  igrali su na drugu kartu. London jeste dobio novi Olimpijski stadion (za razliku recimo do Tokija, Rija ili Atine koji su renovirali i modernizovali postojeće), koji je posle igara dat u zakup premijerligašu Vest Hemu na 99 godina. Olimpijski stadion bio je i domaćin nekoliko utakmica Svetskog kupa u ragbiju 2015. godine, Svetskog prvenstva u atletici 2017, Dijamantske lige, utakmica američke bejzbol lige…

London je zahvaljujući konceptu održivosti potpuno transformisao istočni deo grada u kome je smešteno Olimpijsko selo i Park kraljice Elizabete, tako da izgrađeno novo stambeno naselje, a otvoreni su kafići, barovi, restorani, parkovi, igrališta, javn prostori…

Glavni grad Ujedinjenog kraljevstva je za neka takmičenja koristio već postojeće objekte, pa je tako teniski turnir igran na Vimbldonu, a sajamski ExCeL centar korišćen je za takmičenje u boksu, tekvondou, džudou, rvanju, dizanju tegova, mačevanju i stonom tenisu, dok su takmičenja u gimnastici i završnica košarkaškog turnira održani u O2 areni, otvorenoj 2007. godine.

Dvorana u kojoj su igrane utakmice grupne faze košarkaških takmičenja i završnica rukometnih posle Igara je u potpunosti demontirana i reciklirana, a stolice su prodate fudbalskom klubu Barnet za njegov novi stadion, a demontiran je i recikliran objekat u kojem se igrao vaterpolo.

Svakako su organizatori Igara u Londonu, koje su održane posle velike ekonomske krize 2008. godine, u vidu imali i iskustvo Atine koja se suočila sa recesijom, merama štednje i pritiscima kreditora. Među kreditima koje Grčka vraća je i onaj od 15 milijardi dolara, koliko je koštala organizacija Olimpijskih igara 2004. godine. I glavni grad Grčke je dozvolio da neka od olimpijskih borilišta budu zapuštena i zatvorena, i sada stoje kao spomenik loše odluke da Atina po svaku cenu bude domaćin najvećeg globalnog događaja.

Sve Olimpijske igre, od 1968. do 2014. godine, premašile su budžete. Barselona 1992. za četiri puta, a Atlanta 1996. za nekih 150 %. Međutim ovi gradovi nisu bili u minusu. S druge strane, Montreal, koji je bio domaćin Letnjih olimpijskih igara 1976. godine, budžet je premašio za neverovatnih 720% i oporavak je trajao decenijama.

Za vraćanje kredita Montrealu je bilo potrebno gotovo četiri decenije.

Ipak Barselona je odličan primer kako Igre mogu imati pozitivan uticaj na grad i društvo. Vlasti su zahvaljujući njihovom održavanju u potpunosti transformisali lice grada i sproveli velike projekte čiji je cilj bio promocija bavljenja sportom i jačanje lokalne ekonomije.

Olimpijske igre u Barseloni 1992. pokrenule su brojne razvojne programe koji su osigurali da se deca i mladi, bez obzira na njihovo društveno i ekonomsko poreklo, bave sportom. Sličan projekat je pokrenut kako bi obezbedio besplatne sportske sadržaje i ljudima starijim od 40 godina u gradskim parkovima, igralištima i na trgovima.

Umesto izgradnje koncentrisanog područja za sve sportske objekte, poput Olimpijskog parka, odlučeno je da se objekti šire po gradu i na dodatnim lokacijama u regionu Katalonije, tako da su napravljeni sportski objekti koji se i danas koriste, a brojne zapuštene lokacije i industrijski objektu postali su stambena naselja i turističke lokacije. Najvažniji transportni projekat omogućio je da se saobraćaj u centru grada smanji za 15%.

Odličan primer pozitivnog uticaja Igara na zajednicu su i one u Sidneju 2000. Organizatori su naporno radili na tome da smanje uticaj na životnu sredinu, te su olimpijski objekti izgrađeni od održivih materijala i dizajnirani tako da čuvaju energiju i vodu.

Napravljen je sistem koji štedi približno 850 miliona litara vode za piće svake godine, a izgradnja Olimpijskog parka u Sidneju dovela je do obnove 160 hektara teško degradiranog zemljišta i osnivanje jednog od najvećih gradskih parkova u Australiji. Sve lokacije koje su izgrađena za Igre i dalje se koriste, a Olimpijski park, koji je izgrađen specijalno za Igre, postao je uspešan komercijalni, stambeni i sportski centar.

Kakav je plan budućih gradova domaćina

Pariz će prvi put posle tačno jednog veka biti domaćin Olimpijskih igara. Želja organizatora je da, u saradnji sa čitavom olimpijskom porodicom, ali i lokalnom zajednicom, pokažu da sport više nego ikad ranije, a posebno nakon izuzetno izazovnog perioda, ima jedinstvenu moć da pomogne u stvaranju boljeg sveta.

Organizatori ovih Igara će izgraditi novo olimpijsko selo i park na teritoriji severnih pregrađa grada, koje će, kada ih olimpijci i paraolimpijci napuste, biti transformisano u socijalne stanove, studentski dom, poslovni prostor i objekte za javnu upotrebu. Ovako će vlast u Francuskoj pokušati da pomogne siromašnim i marginalizovanim pregrađima i njihovim stanovnicima, koja godinama čekaju na to. Takođe, 95 odsto objekata za takmičenje biće ona koja su već izgrađena ili su u pitanju privremena borilišta.

Tako će Stade de Frans biti domaćin ceremonije otvaranja i zatvaranja, turnira u ragbiju i atletskih takmičenja, tenis će se igrati na Rolan Garosu, gde će se pod zatvorenim krovom stadiona Suzen Lenglen održati takmičenja u boksu. Sajam će biti domaćin takmičenja u odbojci, stonom tenisu, dizanju tegova i preliminarne runde košarkaškog turnira, dok će Bersi biti domaćin završnice košarkaškog turnira i takmičenja u gimnastici.

Fudbal će se igrati u sedam gradova, uključujući i stadion Park prinčeva, rukomet na multi-funkcionalnom stadionu u Lionu, takmičenje u jedrenju će biti održano u Marseju, dok će takmičnje u surfu biti održano hiljadama kilometra od Pariza – na Tahitima.

Los Anđeles je najpre pobedio Njujork i dobio organizaciju Igara 1984. godine. Ovaj grad je odlično profitirao od Igara održanih 1984. godine. Tada je interesovanje za najveći sportski događaj bilo veoma nisko, jer su ambiciozni građevinski projekti prethodnih domaćina, Montreala 1976. i Moskve 1980, opteretili organizatore velikim dugovima, jer su troškovi višestruko premašili prihode. Za razliku od Montreala i Moskve, gde su Igre finansirale vlade, one u Los Anđelesu su finansirane iz privatnih izvora, uz strogu kontrolu troškova. Tako je grad u Kaliforniji postao primer za ostale kako treba organizovati najveći globalni događaj.

Već tada se Los Anđeles okrenuo već postojećim objektima, tako da je Memorijalni koloseum u Los Anđelesu, koji je bio olimpijski stadion za Letnje olimpijske igre 1932, ponovo imao tu funkciju, i na njemu su pored ceremonija otvaranja i zatvaranja, održana atletska takmičenja. Jedina dva objekta izgrađena specijalno za Igre bila su Veledrom i Plivački stadion, podignuti uz pomoć sponzora (7-Eleven i McDonald’s).

Dobro oprobani metod biće iskorišćen i za Olimijske igre 2028. Kampus Univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) biće olimpijsko selo. Memorijalni koloseum će ponovo biti domaćin ceremonije otvaranja i zatvaranja igara, manifestacije koja će se sinhronizovano odigrati i na modernom SoFi stadionu. Koloseum će biti domaćin i atletskih takmičenja, dok će se na stadionu SoFI, uz stadion Rouz Boul, igrati završnica fudbalskog turnira.

Stejpls Centar će biti domaćin preliminarne faze takmičenja u muškoj košarci i završnice u obe konkurencije, dok će se utakmice preliminarne faze ženskog turnira, kao i takmičenja u boksu, mačevanju, tekvondou, stonom tenisu i BMX-u održati u LA kongresnom centru. Ne isključuje se mogućnost ni da će se košarka igrati u novoj dvorani Klipersa koja bi trebala da bude izgrađena 2024.

Zapravo, domaćin će iskoristiti sve velike hale, kongresne centre, stadione, plaže i terene na širem području za sportska borilišta. Neće biti izgrađen nijedan novi objekat. Podjednako je važno  što će Olimpijske igre ubrzati realizaciju nekoliko projekata poboljšanja saobraćajne infrastrukture u ovom delu Kalifornije.

Brizbejn je bio jedini kandidat za domaćinstvo Igara 2032. i zvanično je proglašen jula ove godine. Kandidature su najavljivali Indija i Nemačka, koja žarko želi Olimpijske igre, jer je prethodno bila domaćin u Minhenu 1972. Nemačka ideja je bila posebno zanimljiva, jer kandidat ne bi bio grad, već pokrajina Severna Rajna Vestfalija, sa 13 gradova uključujući Dizeldorf, Dortmund, Keln i Bon. Ipak se čini da je Nemačka odustala jer je praksa da se Igre u protekle četiri decenije u Evropi održavaju svake osme godine. Ali će možda ova oblast imati svoje adute pred glasanje za domaćina 2036.

Indija je želela i kandidaturu za Azijske igre 2030, ali je očito izostala podrška vlasti. Domaćini najvećeg sportskog takmičenja u Aziji 2030. i 2034. biće Doha i Rijad, pa će se i gradovi u ovom delu sveta sasvim izvesno pojaviti kao kandidati za neke buduće Olimpijske igre. Njima novca neće nedostajati, a ostaje da se vidi da li će i MOK, poput Svetske fudbalske federacije (FIFA), pristati na odlaganje takmičenja za zimske mesece, kada se prestonice zemalja smeštenih na Arabijskom poluostvu kandiduju.

Adut Brizbejna, kao i Pariza i Los Anđeleas, su već definisani projekti izgradnje infrastrukture i obnove sportskih objekata, koji nisu isključivo vezani za Igre. I čini se da će ovo biti dobitna kombinacija za budućnost. Događaji koji će biti jeftiniji, bez previše opterećenja za javne finansije i koji će, uz postojeće, koristiti privremene objekte. Važna stavka za podršku javnosti biće i infrastrukturni projekti koji će integrisati dugoročne potrebe lokalnih zajednica.

Svi ovi gradovi imaju izazov pred sobom – da budu dobri domaćini i da pokuašaju da nadmaše svoje prethodnike. Sportistima ostaje da iznova postavljaju nove rekorde i ostavljaju bez teksta publiku na borilištima i ispred ekarana.