Da li imate preko 18 godina?

Final Four: Kladite se na Fener

Može li CSKA do titule ili će Željko Obradović uvećati broj trofeja, ovoga puta sa turskom ekipom. Ali, iznenađenja su moguća!

1
0

Prolaze dani, idu godine, što bi rekao Goran Bregović. Negde prošlog oktobra sam u dvodelnoj najavi predstavio ovogodišnju Evroligu, pratio je (doduše, uglavnom iz ciganske vizure, ali okej) svakih mesec-dva, apdejtovao, najavljivao, letopisao razna stara sećanja. Danas, kada je F4 na svega nekoliko časova od nas, sve to deluje nekako čudno daleko – osećam se kao da vas mučim svojim razmišljanjima barem već par godina. A onda vidiš, nije prošla ni čitava godina.

No dosta o filozofskim naklapanjima i percepciji prolaska vremena. Pređimo bolje na ono konkretno, a konkretni su samo sledeći fakti : F4 u Berlinu počinje danas u 18 časova, i u nedelju veče slavićemo izvesno novog šampiona Evrope. Kažem novog, jer Real nije uspeo da se plasira među najbolja četiri.

O sudbini kontinentalne krune odlučivaće turski Fenerbahce, španska (dobro, baskijska) Kutxa Laboral i dva ruska predstavnika, CSKA i Lokomotiva.

Tradicija koju sam sam uspostavio nalaže da se prvo oprostimo od najsvežijih otpadnika, pa pogledajmo dakle šta se zbivalo u četvtfinalnim okršajima, koji su uglavnom podbacili što se uzbudljivosti tiče. Samo je jedna serija dobacila do pet utakmica, i pored nje je još jedan tim bio koliko-toliko takmičarski raspoložen u sudaru sa favoritom, ali o tome malo više docnije.

The Final Four coaches are ready for the #F4GLORY.. Are you?? 🏀🏆 @cskabasket @lokobasket @fbbasketbol @baskonia1959

A video posted by Euroleague Basketball (@euroleaguebasketball) on

PANATHINAIKOS je po mom viđenju stvari bio blagi favorit protiv Kutxe, jer PAO je ipak ekipa koja igra nekakvu košarku, a ne skup dobro baždarenih divljaka kakvi su baskijci. Ipak, individualni kvalitet ACB ligaša je ovde presudio, pa su Grci bili konkurentni samo u drugoj utakmici serije, gde su stigli da profitiraju od nakratko vaskrslog Dimitrisa Diamantidisa. Prvi meč u Vitoriji, kao i jedini u Atini, izgubljeni su relativno glatko.

Dimitris Diamantidis/foto:euroleague.net

Reakcija uprave atinskog kluba bila je brza i žustra, smenjen je kompletni stručni štab, uručeni su otkazi Ognjenu Kuzmiću i Saši Pavloviću, vraćen je Argiris Pedoulakis i iz juniora prekomandovan “izgrednik” Pappas. To za sada donosi promenljive rezultate, jer po prvi put u ko-zna-koliko PAO će igrati “majstoricu” u domaćem prvenstvu protiv ekipe koja se ne zove Olympiakos – naime, Aris ih je, posle dva inicijalna poraza u olimpijskom centru, tukao oba puta u Solunu, pa se peti meč igra u nedelju od 17 časova u prestonici. Stiče se utisak da možda ovde Đorđević i njegova legija Balkanaca nisu bili jedini problem, te da je naš stručnjak možda mogao i da odradi domaći plej-of ako i ništa.

REAL MADRID je sezonu počeo mlitavo, umuvao se u Top 16, pojačao formu – i onda kompletno kalirao. U seriji protiv Fenerbahcea prosto i jednostavno ništa nije funkcionisalo – počevši od šuta sa distance (u tri meča, Real je šutirao 27/91, što je em previše u volumenu em neprecizno), pa do igre u reketu, gde je prednost navodno trebala da bude na njihovoj strani zbog odsustva Jana Veselog.

Posle kratke renesanse, ponovo valja postaviti pitanje je li u Realu došlo do zamora materijala, i da li treba osvežiti osovinu ekipe. Chacho Rodriguez, Rudy i Reyes više nisu mladići, i a Llullu se bliži trideseta. Jedino zvučno ovosezonsko pojačanje – Jeffery Taylor – se nije najbolje uklopio u evropsku košarku, a i ceo tim je nekako volšebno zaboravio da igra odbranu, što je Obradović itekako umeo da iskoristi. Logičan zaključak ovde je da valja sprovesti neku rekonstrukciju kluba, ali biće teško odreći se usluga “časnih starina” na rosteru.

Sergio Rodriguez/foto: euroleague.net

BARCELONA je imala dve meč lopte sa Lokomotivom, i nije realizovala nijednu. Pogotovo boli što je prva od dve bila na svom terenu u Blaugrani, kada katalonski tim nije uspeo da zaustavi pomahnitalog Anthonya Randolpha koji je seriju vratio u Krasnodar. Tamo se Barca držala u igri neke tri četvrtine, da bi im na kraju presudio jedan drugi raspoloženi Amerikanac, Chris Singleton.

Barcelona je za razliku od večitog madridskog rivala imala svež i energičan mladi roster, ali čemu to kada Xavi Pascual uporno insistira na sada već osedelom i istrošenom Navarru. Navarrovi minuti su uglavnom bili “duži” i od Abrinesa, i od Olesona, i od Satoranskog, i od većine drugih bekovskih opcija, a nije uvek mogao da pruži ono što je pružao pre šest-sedam godina. Pascualu se da i zameriti što je svojim insistiranjem na Tomiću kao Randolphovom čuvaru doslovno “kumovao” ofanzivnoj eksploziji potonjeg u četvrtom meču. Deluje kao da je vreme na Barcinoj strani, ali za pravi iskorak Pascual će morati da razvije malo više poverenja prema mladim igračima, kao i da napravi neki ofanzivni set koji se ne svodi na “dodaj Navarru pa šta nam bog da” kada utakmica uđe u fazu tesnog finiša.

CRVENA ZVEZDA je herojski izginula u tri utakmice protiv nadmoćnog protivnika, i teško im je išta zameriti.

Da li je moglo bolje – pa, možda je moglo da se dobaci do četvrte ili pete utakmice, ali treba ostati realan i reći da je ovo izuzetan domet ekipe koja je sklapana u hodu kako je sezona odmicala.

U prvom meču Zvezda je na parketu bila ravnopravan protivnik, ali je tendenciozno suđenje slovenačkog arbitra Pukla, koji još iz ABA lige ima pik na beogradskog evroligaša, upropastilo doživljaj utakmice. Bez Puklovih bravura, Zvezda je bila recimo egal protivnik, što je dokazala i u drugom meču, u kojem je imala i šut za pobedu u Moskvi. U trećoj utakmici, odigranoj u prepunoj Kombank Areni, izmoreni crveno-beli su održavali korak sa “armejcima” gotovo ceo meč, međutim na kraju je veći individualni kvalitet gostiju ipak presudio. Način na koji su igrači beogradskog kluba proslavili kraj evroligaške sezone, sa navijačkom masom na parketu koja je zdušno htela da pokaže svoju zahvalnost za magičnu sezonu za nama, vam je samo dodatno stavio do znanja da su Zvezdaši umeli da cene celosezonski trud svojih ljubimaca.

Za razliku od prethodna tri tima, budućnost Zvezde je mnogo teže prognozirati, pre svega jer ona nema finansijske uslove da zadrži svoje najbolje igrače. Čaršijske priče su već odvele Maika Zirbesa i Quincya Millera u Maccabi, isti klub navodno želi i Stefana Jovića, a gotovo svi ostali su pod znakom pitanja. Odgovor na sva ova pitanja još uvek ne zna niko, sem možda Miška Ražnatovića – a on još uvek ćuti.

Quincy Miller/foto: euroleague.net

A sada, reč dve i o samom Final Fouru. Pre svega, servisne informacije – na programu su četiri utakmice, dva polufinala koja se igraju danas, tj. u petak, od 18 i 21 čas, te meč za treće mesto i finale u nedelju od 17, odnosno 20 časova. Manifestacija se održava u berlinskoj Mercedes-Benz Areni (nekadašnja O2), kapaciteta 17,000 mesta, i biće to drugi put u istoriji takmičenja da se šampion Evrope odlučuje u nemačkoj prestonici – 2009. Panathinaikos Željka Obradovića porazio je u finalu CSKA.

Predstavljanja ekipa, barem što se mene tiče, neće biti – taj deo sam odradio još u tekstu koji najavljuje četvrtfinale, a otad se nije mnogo promenilo, pa ćemo se zadržati samo na kraćoj analizi.

Meč od 18 časova je, štono bi rekli, “rusko polufinale”, okršaj između CSKA i Lokomotive. I jedan i drugi tim su ovde pred izuzetnim psihološkim opterećenjem – Lokomotiva jer ih, ironično, samo pobeda u EL vraća u ovo takmičenje, budući da su u VTB plej-ofu izbačeni od strane preporođenog Khimkija, a CSKA jer im sećanje na poslednju titulu sada već uveliko bledi, a gospodin Vatutin bi ipak da vidi neki evropski trofej ponekad. “Armejci” su na poslednja tri Final Foura padali već na prvoj prepreci, pa im ovo predstavlja idealnu priliku za popravni.

Kad sve saberemo, reklo bi se da je pritisak na krasnodarskom klubu ipak manji, i da postoji određeni potencijal za iznenađenje u ovoj utakmici. Nando de Colo i Miloš Teodosić imaće pune ruke posla sa ove sezone izvrsnim Malcolmom Delaneyem, kome se u poslednje vreme priključio i Matt Janning. Zaustavljanje Delaneya je pola posla, ali mogu li Moskovljani do toga? Sve oči biće izvesno uprte u našeg reprezentativca, koji ima reputaciju nestajanja u odlučujućim evroligaškim utakmicama. Ako on uspe da prebrodi svoje interne probleme, tim gore za Lokomotivu.

Nando De Colo/foto: euroleague.net

U reketu se čini da Lokomotiva nešto bolje stoji, uzevši u obzir trenutnu formu Anthonya Randolpha, koji ima izuzetnu visinsku prednost nad Kyleom Hinesom i često će ga izvlačiti na spoljne pozicije, ukoliko se Dimitris Itoudis odlučni za ovakav defanzivni raspored. Randolph je već pokazao protiv Barcelone da je ponekad i on sam dovoljan za trijumf svoje ekipe, ipak CSKA je malo tvrđi orah nego Katalonci.

Drugo polufinale je na papiru mnogo manje neizvesno. Moćni Fener, koji je ove sezone u Evropi pretrpeo tek pet poraza, ne bi trebalo da ima previše problema sa Kutxom. Ali, nešto smo slično ove sezone već previše puta rekli, pa nikom ništa.

Pred Kutxinim streljačkim vodom padali su redom svi evropski velikani, i svaki put kada bi rekli, “pa dobro, ne mogu više ovako dobro da šutiraju”, oni su stigli da nas demantuju. Pogađali su Mike James, Fabien CauseurJaka Blažič, Kim Tillie, Darius Adams i Davis Bertans iz gotovo svih pozicija na terenu – a kada bi topovi utihnuli, u reketu je stvar kontrolisao veteran Ioannis Bourousis koji, ponoviću, igra ponajbolju košarku u svojoj inače dugoj i plodnoj karijeri.

Today is the day… Why not? #WhyNotBaskonia #ArabaINBerlin #F4GLORY #Baskonia #Team #KeepOnDreaming #Euroleague

A photo posted by Laboral Kutxa Baskonia (@baskonia1959) on

E sad, jedini je ovde problem što Fenerbahce ima i previše oruđa da im iskontrira. Reket će, zahvaljujući oporavljenom Janu Veselom kojeg spreman čeka takođe odlični Ekpe Udoh, skoro izvesno biti zabranjena zona. Ako se tempo uspori, Fener je definitivno nadmoćna ekipa. A ako krene da se igra koš za koš, i tu je pitanje koliko Kutxa može da izdrži. U slučaju da u Feneru zakaže recimo Bogdan Bogdanović, proradiće Datome, ili Dixon, ili neko peti. Bezmalo cela rotacija turskog kluba ima poene u rukama. Na stranu što ih trenira evropska verzija Phila Jacksona.

I sada, ide onaj deo u kojem bi ja trebalo da vam prognozu. Ovaj put ću se zaustaviti na korak do toga, jer prošli put sam bio blago jeziv, tako da nek bude ovako – navijam za Lokomotivu, simpatišem Kutxu, a kladio bih se na Fener. Iznenađenja su, naravno, uvek moguća, ali neka bude ovako.

Pa se vidimo svi sledećeg oktobra. U Areni ili Pioniru, jašta.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: