Eurobasket 2015: koliko mogu Litvanija, Grčka i Hrvatska?
Prvi put u istoriji, Evropsko prvenstvo u košarci igraće se u četiri države. U Rigi nas očekuju dueli baltičkih suseda. Može li Hrvatska u Zagrebu da pobedi Grčku?
U subotu 5. septembra, u 14:30 časova, meni za sada nepoznati sudija podbaciće loptu u Areni Riga, u glavnom gradu Letonije. Sa jedne strane naći će se Česi, sa druge Estonci – a iza TV ekrana, ispratiće ih milioni širom Evrope, i verovatno i sveta. Što bi bilo ovako dosta neuobičajeno – ne znam zaista ko bi posvetio dva sata gledanju Estonaca i Čeha kako igraju košarku – da nije reč o prvom meču ovogodišnjeg evropskog prvenstva u košarci. Evropskog prvenstva koje će se po prvi put odigrati u četiri različite zemlje.
“Zahvaljujući” vojno-političkoj krizi koja se rasplamsala na proleće 2014, prvobitni domaćin Ukrajina morala je da se odrekne svog prava na organizaciju Eurobasketa. FIBA je brzo reagovala i raspisala konkurs, a odlučeno je da organizator ne bude jedna zemlja, već njih nekoliko. Dobili smo, tako, četiri domaćina za ovogodišnji turnir – Letoniju (Riga), Hrvatsku (Zagreb), Nemačku (Berlin) i Francusku (Monpelje i Lil), i po prvi put u istoriji evropske košarke organizacija turnira pripala je grupi zemalja umesto samo jedne.
Sistem takmičenja takođe je neznatno promenjen. Nakon grupne faze, u kojoj će svaka grupa igrati u jednom gradu, uslediće odmah eliminacije – sistem koji nije primenjivan još od Eurobasketa 2005 u Beogradu. Po četiri najbolje ekipe iz svake grupe formiraće kostur plej-ofa, i prvak će se znati posle četiri nokaut kruga. Unikatno je to i što će se cela završnica, po uzoru na američki NCAA turnir, odigrati na jednom – fudbalskom stadionu. Stadion Pierre-Mauroy u Lilu biće konvertovan specijalno za košarkaške potrebe, i svi mečevi doigravanja odigraće se upravo tamo. Najbolji će se preseliti u Lil po završetku grupnih mečeva 10. septembra, prve utakmice osmine finala su na programu dva dana kasnije, a medalje će biti dodeljene 20. septembra.
Te medalje nisu jedini ulog na ovom takmičenju. Finalisti će, pored odličja, dobiti kao nagradu i direktan plasman na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. Oni koji završe od trećeg do sedmog mesta dobiće kartu za kvalifikacione turnire, koji će se održati tokom sledeće godine i odrediti poslednje tri vize za ovaj prestižni turnir. Tako da, možemo slobodno reći da je ulog ovog leta prilično krupan.
Po treći put, Eurobasket će imati 24 učesnika. Jedini debitant je Island. Što se ostalih tiče, svi koji bi trebali da budu tu su generalno tu, a jedino krupno iznenađenje je izostanak Crne Gore, koju je u kvalifikacijama nadigrala Holandija.
O kakvim se zapravo timovima radi, koje su njihove prednosti i mane, pokušaćemo da vam približimo u ovoj najavi. Počećemo otpozadi – sa najslabijom grupom D, a završiti sa popularnom grupom smrti B, u kojoj se, naravno, našla i Srbija.
GRUPA D
Kada sam prvi put pogledao ko sve igra u Grupi D, prisetio sam se zgode od pre osamnaestak godina, kada su kamere uhvatile reakciju stručnog štaba SR Jugoslavije prilikom žreba za baraž za plasman na SP u fudbalu, u Francuskoj 1998. Voljom kuglica, Jugoslavija je izbegla rivale kakvi su bili Rusi, Italijani, Belgijanci i za protivnika dobila Mađare – ovaj trenutak ovekovečen je erupcijom oduševljenja u prostoriji, sa izrazom lica „OK, usralo nas je neograničeno!“ koji se ocrtavao kod svih prisutnih.
Tako nekako zamišljam i da su reagovali u košarkaškom savezu Litvanije kada im je predočeno da će biti u istoj grupi sa Letonijom, Estonijom, Ukrajinom, Češkom i Belgijom – pa još i na jedva 80km od državne granice, u susednoj Rigi. Na stranu što grupa ovako na papiru liči na reunion turneju zemalja potpisnica Varšavskog pakta (minus, je li, Belgija), reč je o krajnje bizarnoj konstrukciji koja će nehotično omogućiti da se u eliminacionoj rundi nađu barem tri totalna autsajdera, jer, realno gledano – osim Litvanije, niko odavde nije vredan preterane analize. Što nas ipak neće sprečiti da se malo pozabavimo njima.
LITVANIJA na velikim turnirima uvek ima breme favorita, i uvek se teško izbori sa njim. Za naciju koja za sebe tvrdi da je prvenstveno košarkaška, litvanske vitrine sa peharima su prilično praznjikave – izuzmemo li one predratne Eurobaskete, samostalni Litvanci sa evropskih smotri najboljih imaju samo četiri odličja – jedno zlato, dva srebra i jednu bronzu.
Na putu do nove medalje glavni adut biće ponovo centar Toronto Raptorsa Jonas Valančiunas, koji je ovog leta dobio lepu povišicu u svom klubu pa se očekuje da na turnir stigne spreman i oran.
Ekipa oko Valančiunasa se više može opisati servisnom nego ekstra-kvalitetnom – projektovani ostatak petorke čine krilni centar Žalgirisa Paulius Jankunas, njegovi klupski saigrači bekovi Renaldas Seibutis i Mantas Kalnietis, te Realovo krilo Jonas Mačiulis, sve igrači zadatka koji će se prilagođavati potrebama iz meča u meč. Arturas Milaknis će donositi poene sa klupe, dok će dosta očiju biti uprto u Domantasa Sabonisa, sina “onog” Sabonisa, koji će debitovati za seniorski tim. Veliki hendikep je odsustvo drugog litvanskog NBA igrača, Donatasa Motiejunasa, koji neće biti sa ekipom zbog povrede leđa. Sa njime, Litvanija bi bila kandidat za medalje – ovako, svrstavamo ih u grupu prvih pratilaca. Pomažu i povoljan žreb, po kojem će verovatno izbeći Srbiju, Španiju ili Francusku sve do polufinala, kao i činjenica da grupnu fazu igraju u susednoj Letoniji, gde će sigurno biti njihovih navijača. Mada, kakva im je grupa, ta prednost će verovatno biti čisto kozmetička.
LETONIJA će pokušati da domaćinski izgura do sledeće runde, i pored činjenice da na turnir stižu bez dvojice najboljih pojedinaca – bivšeg Partizanovca Davisa Bertansa i nove dugoročne investicije New York Knicksa Kristapsa Porzingisa. Bez ovog dvojca, sav teret će pasti na proverene veterane, centra Kasparsa Berzinša i šutera Janisa Blumsa. Blumsov imenjak Strelnieks će doprineti u šutu sa druge bekovske pozicije, kao i Davisov brat Dairis Bertans, ali kvaliteti ove ekipe su relativno ograničeni, tako da im je karta domaćinstva možda i najjači adut. Barem u prvoj fazi takmičenja.
UKRAJINA je bila jako prijatno iznenađenje na prethodnom Eurobasketu, kada je ekipa pod vođstvom Amerikanca Mike Fratella upecala vizu za SP u Španiji plasmanom među sedam najboljih. Dve godine kasnije, ceo taj tim se potpuno raspao – Fratello se vratio u domovinu, a tim su redom napuštali Pooh Jeter, Lishchuk, Pecherov, Gladyr, Kravtsov i drugi…uostalom, možda je dovoljno da vam kažem da je trenutno jedan od glavnih igrača Ukrajine Oleksandr Lipovij, i brzo ćete shvatiti da je vrag vrlo odneo šalu u ovoj selekciji. Nešto poznatija imena su i swingman Maksim Pustozvonov, te nekadašnji NBA igrač Kirilo Fesenko, a Jeterovu ulogu preuzeće 175cm visoki Jerome Randle, dugogodišnji veteran evropskih liga. Sve to vrlo verovatno neće biti dovoljno da izbegnu jedno od dva poslednja mesta u grupi.
ESTONIJA je totalni autsajder, ne samo u ovoj grupi, već i na celom turniru. Sada već vremešno krilo Varesea Kristjan Kangur je jedino zvučno ime, a najbolju podršku pružaće mu šuter Gert Dorbek, član domaćeg Tartu Rocka. Na terenu već odavno nema Tiita Sokka, legende estonske i sovjetske košarke, ali tu su zato njegovi sinovi Tanel i Sten Sokk, koji dele plejmejkersku poziciju. Estoniji će trebati više od igre da pobede čak i Ukrajinu, a kamoli da pomisle nešto više od toga.
ČEŠKA REPUBLIKA ovako na prvi pogled i nema loš sastav. Plejmejker Barcelone Tomaš Satoransky je lani pokazao da se na njega itekako može računati, dok je stari grobar Jan Vesely odigrao solidnu povratničku sezonu u evropskoj košarci. Tu su, naravno, i neuništivi Jiri Welsch, kao i Lubos Barton, koga neki i pamte kao najprijatnije iznenađenje Eurobasketa ’99, gde je kao devetnaestogodišnjak bio drugi strelac turnira. Bivši Zvezdaš Blake Schilb, najednom Čeh zahvaljujući svojoj supruzi, će izneti dosta košgeterskog tereta. Poklope li se kockice kako treba, Česi mogu i da napadnu drugo mesto u grupi, mada deluje kao da nemaju benzina za dalje od eventualno četvrtfinala.
BELGIJA je svojevrsna misterija. U poslednje vreme beleže sve bolje i bolje nastupe na velikim takmičenjima, i videćemo kako će im prijati boravak u Letoniji ovog septembra. Sam Van Rossom je sasvim solidan plejmejker i definitivni vođa tima, i glavne podrške su mu kolege iz ACB lige iskusni krilni centar Axel Hervelle i plej Fuenlabrade Jonathan Tabu. Najzvučnije pojačanje doduše je definitivno Olympiacosov Amerikanac Matt Lojeski, čovek poznat po činjenici da u kratkom roku može da postigne baš puno poena kad ga „krene“. Odoka deluje kao da je Belgiji predodređeno četvrto mesto u grupi, mada iznenađenja su svakako moguća, pogotovo ako Česi zaštekaju na startu.
GRUPA C
Posle ravno 26 godina, Zagreb će konačno opet videti Eurobasket. Na leto 1989. Zagrepčani su imali priliku da vide kako tim za koji su tada navijali redom gazi sve i dolazi do evropskog zlata. Taj tim se u međuvremenu malo izmenio, pa tako publiku u Areni Zagreb neće veseliti Dražen Petrović, Žarko Paspalj, Vlade Divac i ostali, već Dario Šarić, Bojan Bogdanović, Mario Hezonja i drugi „novi klinci“.
Ti novi klinci predstavljaju možda i najbolju šansu za novu, dugo očekivanu hrvatsku medalju – pauza traje ravno 20 godina, a javnost je već poprilično gladna opipljivog uspeha. Posle četvrtog mesta u Sloveniji usledio je veliki pad na SP u Španiji prošle godine, pa će sad „kockasti“ morati dobro da zapnu da bi izvadili fleke, prvo pred svojim navijačima, a nakon toga i u Lilu.
HRVATSKA je jedan od dva glavna favorita u ovoj grupi, i član već spomenute „grupe pratilaca“ što se tiče konačnog plasmana. Do pre tri meseca sve je delovalo manje-više idealno za naše zapadne susede, a onda se povredio uvozni američki plej Olivier Lafayette i to je drastično uzdrmalo selekciju. Stisnuti da biraju između „bivšeg“ uvoza Dontayea Drapera i stare ljubavi Marka Popovića, Hrvati su izabrali Amerikanca, koji ostaje jedina slaba tačka na inače dobro popunjenom rosteru. Ostatak tima je zaista jedan od kvalitetnijih na turniru – NBA igrači Mario Hezonja i Bojan Bogdanović su u stanju da svakom ubace po 30 poena dok ne trepnete, Dario Šarić je ove sezone stasao u stabilnu evroligašku četvorku, dok je Ante Tomić već par godina jedan od ofanzivno najdominantnijih centara u Evroligi. Damjan Rudež je još jedan NBA igrač u ovoj selekciji, dok iskustvo donose Roko Leni Ukić, Marko Tomas, Kruno Simon i Luka Žorić. Ako nešto, ipak, može da zabrine selektora Perasovića, to je već spomenuta pozicija pleja – Draper em nije na nivou koji je neophodan za dirigovanje ovom selekcijom, em se neko vreme šuška da se i ne slaže najbolje sa ostalima.
Ako Hrvati prevaziđu probleme na poziciji organizatora igre, ne vidim zašto ne bi konačno razbili dvadesetogodišnji post.
GRČKA je u ovoj grupi drugi favorit čisto zato što se igra u Zagrebu. Grci na Eurobasket stižu sa zlo kvalitetnom ekipom, popunjenom na bukvalno svakoj poziciji – Billy Spanoulis će sigurno biti čovek koji će uzeti sve odlučujuće šuteve i diktirati tempo napada, ali pored njega tu su i odlični Jorgos Printezis, takođe dokazani meč-viner, te centri Koufos i Bourousis, krilni igrači Perperoglou i Papanikolau, bekovi Zisis i Calathes, i naravno nova atrakcija NBA lige, „Greek freak“ Giannis Antetokounmpo, čiji raspon ruku podseća na kondora na steroidima. Grci su prilično loše podneli ranu eliminaciju na prošlogodišnjem Mundobasketu, i sad dolaze prilično naoštreni. Izuzmemo li iz računice konsesuzne favorite Francusku, Španiju i Srbiju – ja lično najveće šanse za zlato dajem upravo Grcima.
SLOVENIJA u Zagreb stiže prilično oslabljena. Prva zvezda tima, plej Miami Heata Goran Dragić, je rešio da ovo leto iskoristi za malo duži odmor, a na spisku selektora Zdovca nema ni Bena Udriha, Eda Murića, Mirze Begića, braće Lorbek…tu su, zato, mlađi Dragić (Zoran), koji se sveže vratio u Evropu i potpisao za moskovski Himki, Zvezdin (ako do objavljivanja teksta ne ode negde, prim. aut.) swingman Jaka Blažič, Klemen Prepelič i Alen Omić iz Olimpije za kojime je dobra klupska sezona, kao i veterani Jure Balažič, Uroš Slokar i Miha Zupan, uglavnom zaduženi za igru pod košem. Stari vuk Zdovc će sigurno izvući maksimum iz ove selekcije, ali ne deluje kao da su spremni za nešto jače od četvrtfinala – u najboljem slučaju.
MAKEDONIJA je pre četiri godine ničim izazvano završila četvrta na turniru, ali to sad deluje kao jako jako jako daleko sećanje na neki davni događaj. Od bitnijih igrača iz „zlatne“ ere makedonske košarke ostali su Vojdan Stojanovski i – hoće li se ikad povući? – Vlado Ilievski, njima je priključen naturalizovani Richard Hendrix, ali nad ostalima je prilično veliki znak pitanja. Teško je verovati da će grupa građana iz makedonskih klubova ozbiljnije zapretiti za četvrto mesto, sem ako duh Boa McCalebba ne zaposedne nekog trećeg člana nacionalne selekcije i onda potpuno podivlja u svom stilu.
GRUZIJA, koju već neko vreme vodi naš Igor Kokoškov, je dosta intrigantna ekipa. Startna petorka u kojoj igraju NBA veteran Zaza Pachulia, te iskusni Toko Shengelia, Viktor Sanikidze i Manuchar Markoisvhilli, kao i naturalizovani Amerikanac Jacoba Pullen, predstavlja solidan izazov i nekim mnogo zvučnijim sastavima. Dok god navedena petorica budu imali snage, Gruzijci će moći da se nose sa mnogima na ovom turniru. Međutim, budući da na klupi de facto nemaju nikoga vrednog pomena, s izuzetkom rezervnog centra Giorgija Shermadinija, ta magija će ipak kratko trajati. Četvrto mesto u grupi bi trebalo da bude dostižno – za dalje je teško dati ikakve garancije.
HOLANDIJA je poznata po košarci otprilike koliko i Srbija po kriketu, što ih ipak nije sprečilo da u kvalifikacijama naprave vanserijsko iznenađenje i eliminišu favorizovanu Crnu Goru. Glavni igrač „lala“ je dugogodišnje krilo Den Boscha Kees Akerboom Jr., sin Keesa Akerbooma Sr. (očigledno), jednog od najvećih igrača u skromnoj istoriji holandske košarke. Charlon Kloof i Roeland Schaftenaar, košarkaši grčkog Rethymna, te 212cm visoki centar Zaragoze Henk Norel dodaju nešto kvaliteta, ali budimo realni, i jedna pobeda (protiv recimo Makedonije) biće enorman uspeh za Holanđane, kojima je ovo prvi Eurobasket još od – čudne li koincidencije – Zagreba ’89.
Lajkuj:
Tagovi:
Komentari:
Ostavite komentar:Cancel reply
Slični članci:
- Najveći na svetu – stadion koji je nikao iz inata!
Najveći na svetu – stadion koji je nikao iz inata!
Prestonica Severne Koreje Pjongjang vlasnik je velelepnog sportskog zdanja.
- Pariz 2024 – održivi spektakl
Pariz 2024 – održivi spektakl
Ostalo je još manje od dve nedelje do početka i čini se da nas očekuju odlične Olimpijske igre!
- Kako se pametno kladiti na utakmicama svetskog prvenstva u fudbalu
Kako se pametno kladiti na utakmicama svetskog prvenstva u fudbalu
Najvažniji savet je da izbegnete impulsivno klađenje. Oslonite se na pravovremene informacije i statistiku.
- Pariz 2024: Velikani Olimpijskih igara
Pariz 2024: Velikani Olimpijskih igara
Očekujemo spektakularna takmičenja, nove rekorde i nove heroje na borilištima u Francuskoj.
- Šta i kako nakon trećeg uzastopnog zlata: Kako do četvrtog?
Šta i kako nakon trećeg uzastopnog zlata: Kako do četvrtog?
Kako je izgledao put do zlata na Igrama u Parizu i šta nas čeka za četiri godine u Los Anđelesu
- Logo Svetskog prvenstva 2026. u slavu fudbala i različitosti
Logo Svetskog prvenstva 2026. u slavu fudbala i različitosti
realne prognoze
Grci sigurno dobijaju Hrvate.
Grci moraju u sebi da prelome…
Mislim da će Hezonja ovog leta imati prilike da se nametne kroz reprezentaciju i postane heroj kakvim se predstavlja. Ako se to ne desi, onda Bogdanović ima prostora da se pokaže kao lider, a Šarić kao vrhunska četvorka. Dakle, motiva ima jako mnogo. Za razliku od ranijih godina nema puno otkaza hrvatskih igrača, nema sporova sa NBA, sve je mnogo čistije.
Kad će nastavak?
A Rik Smits kao najslavniji nizozemski košarkaš?