Da li imate preko 18 godina?

Eurobasket 2015: Srbija preskače prepreke

Trenutno ne postoji neki idealni plan kako protiv Srbije. I stvarno, kako biste vi napali srpsku reprezentaciju? Litvanija zaigrala svoju igru i došla do polufinala. Borbe za medalje počinju!

6
2

I dvanaestog dana Eurobasketa, Teo je delio, Erceg pogađao, Valančiunas rušio, a Gallinari, negde u ćošku, zbunjeno gledao.

Baš je čudan ovaj Eurobasket, barem kada je Srbija po sredi. Za razliku od konvencionalne putanje koju mnogi timovi često prođu na putu do medalje  – zagrevanje u grupama, a onda sve jače i jače do najboljih četiri, mi smo ove godine okrenuli taj trend. Nama je grupa bila prilično teška, prva dva meča su nam odlično testirali spremnost, a u eliminacijama je za sada – šetnja. OK, možda i nije baš šetnja, ne želim da potcenjujem Fince i Čehe, ali rezultati ne lažu. Posle preskočene prve prepreke, Srbija je juče uspešno prevazišla i drugu. Česi, jedno od najprijatnijih iznenađenja turnira, ostali su zamrznuti na -14 – Orlovi su u polufinalu.

Prosečni gledalac mogao je i pomisliti da su naši protivnici sinoć dugo bili u priči i da su dobro držali, ali iskreno nisam tog mišljenja.

U jednoj jako dobro pripremljenoj utakmici, Đorđevićevi momci efektno su sprečili Čehe da dejstvuju iz svojih najjačih oružja, i konačan ishod skoro nikad – ponavljam, nikad – nije dolazio u pitanje. A evo i zašto tako mislim.

Češka je došla ovoliko daleko pre svega jer dosadašnji protivnici nisu umeli da se izbore sa njihovim primarnim kvalitetima. Tim Ronena Ginzburga je sve samo ne ortodoksna košarkaška ekipa – mečeve uglavnom igraju sa jednim plejom, tri krila i jednim lažnim centrom, i osnovna specijalnost im je akcija iz drugog plana. Jan Vesely, verovatno jedan od najgorih draft pikova u istoriji Washington Wizardsa, ponovo je skrenuo pažnju NBA skauta na sebe igrama u poslednjih desetak dana. Nije preterana tajna da je Vesely slab igrač u post-upu, i da je pogotovo jalov čim ga izgurate iz reketa. Hrvati, na primer, nisu to shvatili na vreme – protiv njih, Vesely je ceo meč kružio oko obruča kao lešinar, i efektno prikucavao sve što mu je palo šaka.  Dakle, prvi ključ utakmice bio je ograničiti 2nd chance mogućnosti za bivšeg igrača Partizana.

Drugi ključ bio je pametno pristupiti Tomasu Satoranskom. Satoranski – dva metra visok plej fantastičnih atletskih sposobnosti – se pokazao kao prava napast u tranzicionoj igri. Visina mu daje odličan pregled igre, pritom je brz kao munja, i efektan u napadima na obruč. I pored svojeg lepog proseka od 14 poena po meču, Tomas se ne može pohvaliti epitetom dominantnog košgetera. Ako će vas on pobediti, pobediće vas pasovima i brzinom.

satoranski

Tomas Satoranski/foto: FIBA

I šta je Srbija uradila? Jasno, pustila je da Češka proba da ih nadjača onime u čemu nisu vični. Vesely se igrao u niskom postu, ubacio svoje poene (23, 10/12 iz igre), ali je jedini ofanzivni skok uhvatio tek tamo kada je Srbija već gledala ka polufinalu. Atrakcije su izostale, a verovatno bi i procenat šuta bio manji da su Raduljica i Erceg malo češće dizali ruke na njegove floatere. Satoranski, pak, je ostvario svega četiri asistencije – opet, većinu u manje bitnoj fazi utakmice. Prvo poluvreme je završio sa samo jednom, onda krenuo da uzima šuteve i čak i pogađa, ali kao što vam rekoh – vi i želite da on tako odigra. Jer sigurno neće dati 40 i kompromitovati vas na taj način.

Kad rešite te probleme, sve ostalo se lagano sredi. David Jelinek, koji je u evropsku košarku uveo novi termin – bek hipster – se izgleda skroz istrošio protiv Hrvatske, igrao je jedva osam minuta i promašio sva tri pokušaja iz igre. Blake Schilb je pogodio svašta u prvih petnaest minuta, a onda je netragom nestao. Ostali i nisu vredni pomena. Izuzmemo li iz računice Schilba i Satoranskog, Česi su za tri gađali 2/14.

A Srbija? Pa Srbija je još jednom pokazala da je ekipa za koju ne umete da se spremite. Jer, dosad smo već naučili šta treba uraditi da bi pobedili Špance, Nemce, Islanđane, Italijane, Turke, Fince i Čehe.

Ali trenutno još uvek ne postoji neki idealni plan za Srbe. I stvarno, kako biste vi napali našu reprezentaciju? Hajde, igrajmo se malo „behind enemy lines“. Stisnete Teodosića? Samo će se brže oslobađati lopte i uvek praviti višak. Stisnete Profesora? Svejedno će vam dati 15 poena i uhvatiti 10 skokova bez da ga uopšte i primetite na parketu. Igrate zonu? Izbušiće vas Erceg, Bogdan, Simon ili neko peti. Srbija vam je, prijatelji, kao poslednji nivo na Tetrisu – ako negde i uspete da uvalite liniju, pa i kocku, neki drugi oblik će vas već brzo zatrpati (ovo je prilično užasna metafora).

sale

Aleksandar Saša Đorđević/foto: FIBA

Česi su, recimo, prvo pokušavali da ograniče Teodosića, ali nisu uopšte svesni da Teodosića jedino može da ograniči on sam. Juče je ponovo donekle uspeo u toj nameri – sa 0/6 za tri i 3/11 ukupno sada je na užasnih 23.3% trojki na turniru – ali kad god ga šut napusti, on se iskupi u organizacionom segmentu. Tako je čak 14 njegovih pasova našlo čoveka u koš poziciji sinoć, i to na najraznovrsnije moguće načine. Dobar deo otišao je na Raduljicu koji je ponovo gospodario na niskom postu, lagano se razračunavajući sa Veselim u igri jedan na jedan i u pick’n’rollu, ali puno puta je Teo sa, hokejaškim rečnikom rečeno, „plave linije“ iskopavao naše cuttere koje su češki bekovi konstantno gubili u rotacijama – ovde su pogotovo opasni bili Marković i Nedović.

Profesora, zato, već malo teže ograničavate, jer on vam je poput velikog hita 2Unlimited.  Veći deo meča njegov učinak je bio gotovo nevidljiv, ali onda je u poslednjoj četvrtini pogodio nekoliko trojki, zatvorio reket kad je trebalo i tako ponovo iskazao svoje nepobitne liderske kvalitete. Neki će reći da je PNB zaista samo dominirao protiv Španije, i tu ga je zaista barem bilo najlakše primetiti. A onda, odete u statistiku i primetite da gađa bolesnih 62% iz polja, da hvata 7.1 skokova i da je generalno uvek tu…i bude vam toplo oko srca.

Naravno, kao i na svakom meču, heroji imaju sidekicka, ili njih nekoliko. Protiv Čeha je recimo prvi među jednakima bio Zoran Erceg.

Erceg, o kome je već bilo reči u ranijim tekstovima, je sa 20 poena bio prvi strelac našeg tima – samo je jednom promašio iz igre, ubacio tri trojke i pravio ogroman matchup problem kad god bi bio u igri.

A u igri je čini mi se sve više, jer selektor Kuzmića izgleda samo koristi za podbacivanje i prvih par minuta meča – kako je večeras ponovo razočarao u napadu ono malo što je igrao, čini mi se da ćemo sve češće gledati patentirane Erceg small ball setove.

erceg

Zoran Erceg/foto: FIBA

Drugi je, sada već standardno, bio Miroslav Raduljica. I pored činjenice da u pick’n’rollu ne bi umeo da se odbrani od mene i mog urednika, Radule izuzetno efikasno realizuje sve što mu doture u reket. Njegov procenat šuta od 65.2% je izuzetan, ali ipak pomalo varljiv. A evo i zašto – ako iz konačnog salda izbacimo mečeve sa Špancima i Nemcima, koje je i po sopstvenom priznanju odigrao kao da su ga juče prvi put izveli na teren, Raduljica u poslednjih pet utakmica ima učinak od 77% iz polja! Jedva čekam njegov dvoboj sa Valančiunasom – gde takođe predviđam i mali povratak Kuzmića, jer ostavimo li litvanskog centra samog sa Raduljicom i Ercegom ishod sigurno neće biti prijatan.

Jesmo li pokazali neke slabosti? Pa, nije da nismo. Konačnih 89-75 dovoljno pokazuju razliku u kvalitetu, ali ne pokazuju da smo naprimer imali problema sa bekovskom linijom Češke koja je često brzo izbacivala sve naše sem poslovično upornog Markovića, što je otvaralo prostora za pick’n’roll igru u našem reketu ili otvaranja pozicija na krilima. Takođe, nivo zalaganja u odbrani Raduljice i Ercega sam već spomenuo – jednom je čak i kamera skrenula na selektora koji je vidno negodovao zbog njihovih letargičnih reakcija kada bi Vesely išao jedan na jedan. Na kraju je to ispala svesna žrtva, pa im nećemo previše gledati kroz prste. Bogdanovića ovog leta izgleda čekamo sve do polufinala, ali nema veze, dok ostali ferceraju kako treba i to se da istrpeti.

Česima naklon za sve prikazano. Četvrtfinale je realno kvalitativni plafon ove ekipe, koja je u eliminacijama odigrala na 120% svojih mogućnosti i izvukla najviše iz tandema Vesely-Satoransky.

Ukoliko ova dvojica u skorije vreme dobiju na raspolaganje nekoliko kvalitetnih šutera (ovde ne mislim na Schilba) i još jednog visokog koji ume da gradi reket, Češka će biti jako zanimljiva ekipa u godinama koje nailaze. Pred njima je olimpijski baraž sa Italijanima, videćemo kako će se snaći – obe ekipe su se prilično istrošile sinoć, te laganu prednost dajem ipak Ginzburgovim momcima.

Dok pregledate domaću štampu od danas, primetićete puno naslova kako „igra nije bila baš neka, ali…“ i tome slično. Blago nama – sa „ne baš nekom igrom“ pobeđujemo u četvrtfinalu sa 14 razlike. Ja sam vam objasnio zašto mislim da je ovaj meč bio odrađen sasvim korektno, a dalje zaključke izvucite sami.

Litvanci zaigrali svoju igru

Meč u kasnijem terminu je bio mnogo dramatičnijeg karaktera. Posle 45 minuta igre, koju su obeležile sulude serije i jednih i drugih, kao i uglavnom kompletan manjak odbrana, svoje pravo da se sastanu sa Srbima ostvarili su i Litvanci. Ekipa koju vodi Jonas Kazlauskas ispustila je pobedu još u regularnom toku, ali u produžetku nisu imali milosti – konačan rezultat glasio je 85-95.

Koliko je utakmica bila neizvesna govori vam i skor po četvrtinama – 20-21, 16-16, 23-23, 20-19. Smenjivali su se u vođstvu jedni pa drugi, neko bi povukao i do 7-8 razlike pa bi se protivnik vratio serijom 10-1, itd itd. Najraspoloženiji na početku kod Italijana bio je Gentile, dok su Litvanci standarno opteretili Čunasa, koji je prilično lako rešavao duele sa nežnim Bargnanijem.

Do početka drugog poluvremena igrači oba tima držali su još i neku iluziju da se igra odbrana, ali sve je to nestalo u trećoj deonici. Igralo se koš za koš – Litvanci bi delovali malo fokusiranije, i njihove akcije bi imale kakav-takav smisao, dok su Italijani mahom natezali posle dva-tri driblinga (i pogađali). Probudio se tada Bargnani, otkrio čari mid-range šuta, i sve se debelo zakuvalo.

Da Italijani imaju devet života osetili smo i u samom finišu inicijalnih 40 minuta. Litvanci su imali šest razlike na 4:30 do kraja, što je obrisano serijom 6-0. Zatim smo videli razmenu poena koja je završila bacanjima Aradorija na minut do kraja – Seibutisov pas za Čunasa prošao je centru Raptorsa pravo kroz ruke, a Gallinari je poentirao za izjednačenje. Imali su i jedni i drugi šansu da odluče u preostalih dvadeset sekundi, ali je prvo promašio Mačiulis, dok je u komično organizovanom poslednjem napadu za Italiju Gentile prvo napravio grešku udriblavši se u levi ugao terena, a zatim je i Belinelli promašio iz nemoguće pozicije.

Sreća je tada i definitivno napustila Azure. Izmučeni od jurnjave za Litvancima, izabranici trenera Pianigianija održali su se u nekom egalu do minut i po do kraja, kada je Kalnietis konačno pogodio neki veliki šut i odveo Litvance na kapitalnih +5. Otpor je bio i definitivno slomljen kada je Jankunas pogodio trojku iz kornera za 85-93, a tačku na i sa penala stavio je Kalnietis, i Litvanija je izborila polufinale.

Po prvi put na ovome turniru, Litvanci su odigrali nešto pametnije nego regularno i to je dalo rezultate.

Imali su čak 28 asistencija (Kalnietis 11), i šut za tri ih je konačno poslužio (11/18). Valančiunasova povreda je po svemu sudeći prošost (26 poena, 15 skokova, 11/13 iz igre), dok je neverovatni Mačiulis nastavio sa sjajnim nizom – upisao je 19 poena (od čega tri trojke) i 10 skokova, ponovo pogodivši nekoliko baš clutch šuteva usput (trojka za 77-74 bio je baš sulud pokušaj). Znači li ovo da i oni konačno hvataju turnirsku formu? Videćemo jako brzo.

Italijani su realno dostigli ne maksimum, nego maksimum maksimuma za ekipu čiji je playbook dug pola stranice, i instrukcije su „šutni odmah“, „šutni posle prvog driblinga“ i „dodaj…ne, šalio sam se, šutni“. Bargnani je bio najefikasniji sa 21 poenom, doduše samo 1/7 za tri, dok je Belinelli postigao 18, uz jako slabih 3/11 spolja. Bek Sacramento Kingsa je nagovestio velike stvari u kanonadi protiv Španije, ali je do kraja turnira jako lutao i uglavnom promašivao – u ogromnim količinama.

Pitanje koje se samo nameće ovde je zašto lopta nije češće završavala kod Gallinarija. „Pevac“ je ubedljivo najbolji krilni scorer na ovom prvenstvu, ali je protiv Litvanije bio tek neka četvrta opcija posle Bargnanija, Belinellija i Gentilea.

danilo-gallinari

Danilo Gallinari/foto: FIBA

Gallo je tako ostao na 17 poena, i gotovo ceo meč niko se nije potrudio da napravi ozbiljnu akciju za njega. Teško mi je da poverujem da bi Italija gore prošla da je barem pola Belinellijevih šuteva uzeo on.

Okreni-obrni, Italijane danas čekaju nešto svežiji Česi, koje su Srbi barem spasli duže partije.

Neuspeh u olimpijskom baražu bio bi surova osuda za Italiju, koja je, ako i ništa, pokazala da je barem ekipa u kojoj vlada dobra, prijateljska atmosfera.

Videćemo je li to dovoljno za ove poslednje napore koji slede.

Borba za medalje i olimpijske vize

Imamo, dakle, i oba polufinalna para – Španija i Francuska, Srbija i Litvanija – i možemo reći da je ovaj ishod manje-više ispunio očekivanja mnogih. Neki su tu videli i Grčku, neki hrabriji i Hrvatsku, ali jednostavno, ovo su trenutno četiri najjače ekipe na svetu koje se ne zovu „USA“. Borba za medalje sada i zvanično počinje – kao i konačni stadijum borbe za OI u Riu. Jer, kao što znate – samo finalisti idu direktno, pa će srebro sijati „zlatnije“ nego bronza (koja često ume da „sija zlatnim sjajem“).

Olimpijske igre su se pobrinule i da ostatak četvrtfinalista ne bude baš besposlen. U dodatne kvalifikacije za Rio ućiće, pored finalista, i timovi koji završe od trećeg do sedmog mesta, pa će izvisiti samo najgore plasirani od gubitnika. Tu su u konkurenciji Grčka, Letonija, Češka i Italija – Grci danas igraju sa Letoncima od 16 časova, dok će Česi i Italijani odmeriti snage dva i po sata kasnije. Pobednici srećno idu kući (pogrešio sam kada sam vam pre neki dan rekao da će biti meča za peto mesto – neće), dok gubitnici imaju pravo na jedan popravni kako bi se dokopali te vredne sedme pozicije. Ovako odoka, deluje kao da će Letonci tu izvući najkraću slamku. Što naravno, i može i ne mora da se desi…

I to vam je to od mene za danas. Srbija svoje prvo evropsko polufinale još od 2009. igra u petak, u 21 čas – dotle, zabavićete se baražnim mečevima za Rio, kao i super-derbijem Španija – Francuska koji je na programu danas (takođe od 21:00). U poslednje vreme Francuska je preuzela primat u ovom rivalstvu, ali Španija mi deluje izuzetno motivisana…uživajte, gledajte košarku, pa se čitamo sutra, kada ćemo, bože zdravlja, saznati ko nas čeka u finalu.

*cover foto: KSS (Nebojša Paraušić)

Lajkuj:

Komentari:

  1. e says:

    aj idi na blic da pises pateticne hvalospeve reprezentaciji
    sinoc smo se na srecu i autoritet izvukli, samo slepac to ne vidi, one dve bjelicine bombe i jedna bogdanoviceva su presudile. resenja za veselog i onog njihovog cudovista od pleja nije bilo, ali ne mogu 2 igraca da pobede ceo tim

    see what you made me do, posting rants&shit?

    1. Mairosu says:

      Rant on brother, blogovi i sluze za to. Imamo razlaz u misljenju i to je sasvim OK. Nije doduse sasvim OK sto me saljes u Blic, to bih ti jos i mogao zameriti :D

Ostavite komentar:

Slični članci: