Da li imate preko 18 godina?

Eurobasket 2015: Srbija postavila domaći zadatak

Remek delo srpske košarke. Teodosić 26 poena i 8 asistencija. Nek se spreme Finci. U Berlinu se od dresa nemačke reprezentacije oprostio veliki Dirk Nowitzki, a u Zagrebu od makedonskog diskretni heroj evropske košarke Vlado Ilievski.

0
0

I šestog dana Eurobasketa, Dirk nam se poslednji put poklonio, vikinzi pošteno namučiše osmanlije, sa Kavkaza se ponovo čula pesma, a Teo je nastavio sa degustacijom mediteranskih specijaliteta.

Nekada, stvari se postave tako da malo šta pametno mogu da napišem. U utakmici protiv Italija…ne, ne utakmici. U remek delu košarke koji je Srbija prezentovala svim ljubiteljima i onima koji se tako osećaju, stvari su postavljene toliko perfektno da je svaki naknadni komentar ovde suvišan. Na vašu sreću – ili žalost – ja ipak imam neku obavezu da vas informišem o tome. Na kraju krajeva, ja sam jedan od onih što kad pogleda neki film, pa odmah posle trči na Wiki da pročita i vidi jel’ mu promakao neki detalj. Možda je i vama promaklo nešto?

Ono što vam verovatno nije promaklo je da je Italija već na zagrevanju istakla belu zastavu. Marco Belinelli je sedeo i odmarao dok su se njegovi saigrači raspucavali, i komentator nas je ubrzo i informisao da heroj bitaka protiv Španije i Nemačke neće danas izaći na teren. U prevodu, to je značilo da ćemo sa umesto deset razlike pobediti sa dvadeset.

Mogla je Italija i da vaskrsne i Meneghina, i Rivu, i Brunamontija, i Carltona Myersa, ali nije bilo teorije da će moći da se ravnopravno suprostavi ovoj Srbiji, koja hladnokrvno gazi ovakve basketaške kolektive koji se povremeno preruše u košarkaške ekipe.

Ima Italija neke OK igrače, da ne grešimo dušu. Danilo Gallinari je verovatno jedan od boljih 1-na-1 igrača na krilnoj poziciji, barem što se ovog Eurobasketa tiče. Bargnani još nije stekao neku čvrstinu, ali je polako počeo da poprima obrise jednog Nowitzkog, pozdan je u šutu sa poludistance i kad popravi (ako popravi, čovek ipak ima 30 godina) skok igru zaradiće barem još neki lep ugovor u NBA pod stare dane. Gentile Junior je možda i najzaokruženiji košarkaš u ovoj ekipi – atletski sposoban slasher kome šut još uvek nije skroz u vinkli, ali ide ka tome. Svejedno, čak i kad tu igra Belinelli, pa neka igra i Datome – ovo je ekipa koja ume da gleda samo na obruč, i ništa više. Kako je to jednom opisao moj kolega Bojan Milovanović (valjda mu ne pogreših ime), komentator evropske košarke na BK televiziji tokom 90ih, „on na terenu vidi samo obruč, saigrači ne postoje, a publika se negde nazire u magli“. Kviz pitanje dana je na koga je Bojan ovde mislio – odgovor na kraju teksta. Ali jeste Italijan, da malo pripomognem.

PNB

PNB (Profesor Nemanja Bjelica)/foto: Nebojša Paraušić (KSS)

Takve ekipe, sa kampanjskom odbranom i napadom koji smo već opisali, ozbiljne timove pobeđuju uglavnom samo ako ih neograničeno krene šut, a protivnik reši da večeras ne zapinje u defanzivi, i pritom komplet zakaže u napadu. Što naravno nije bio slučaj u ovoj utakmici. Teodosić je otvorio račun šutem sa vrha kapice, u sledećem napadu Kalinić je izblokirao Bargnanija, povukao napad, i proturio loptu za Kuzmića koji je u punom trku zakucao – ovo je izgledalo toliko spektakularno da je George Zidek, ko-komentator prenosa koji sam gledao, već bio u opštem delirijumu. I tu je već svima bilo jasno koliko je sati.

Teodosić je u redovima Italijana izazvao verovatno najveću paniku još od operacije „Avalanche“. Prvu četvrtinu završio je sa 14 poena i 5/6 iz polja – jedini promašaj bila je trojka koju je ispalio u prvom napadu na meču. Do kraja meča, na parketu je postojao samo jedan tim, a on nije dolazio sa apeninskog poluostrva. Batrgali su se Azuri, mahom preko rapoloženog Gentilea (19 poena, 5 skokova, 6 asistencija), ali svaki njihov pokušaj povratka završavao bi se spremnim odgovorom Orlova. Ako to nije bio Teodosić – koji je meč završio sa 26 poena i 8 asistencija – bio je to recimo Raduljica (14 poena, 5 skokova). Ili PNB (19 poena, 8 skokova, 4 asistencije i 8/10 iz igre). Ili Bogdanović (8 poena, i jedna vrlo bitna trojka kada su Italijani nešto tobož zapretili u trećoj). Ili…pa, bilo ko, jer ko god je ušao, imao je ulogu koju je odradio kako treba.

Bila je Italija i pomalo umorna od trilera protiv Nemačke, ali ne bi im previše pomoglo ni da su stigli posle trodnevne pauze u spa centru sa pet zvezdica. Srbija je ponovo postavila domaći iz spacinga – 29 asistencija i samo pet izgubljenih lopti (as/to ratio od, khm, 580%) su brojke koje sve dovoljno govore. U nekoliko navrata, srpski kontranapadi ličili su na egzibicije Harlemovaca, sa po tri-četiri touch passa i zakucavanjem na kraju.

I sve to uz osmeh – hemija ovog tima je stvarno vanserijska, i ponovo, sve čestitke selektoru na obavljenim pripremama.

Ako nešto možda treba da zabrine, to je Bogdan Bogdanović. Pomalo strašljiv u kontaktu i još nepouzdan u skok-šutu (4/11, i svega 2/8 za tri), dvostruki osvač „rising star“ nagrade za najboljeg mladog igrača u Evroligi još uvek ne igra na nivou koji od njega opravdano očekujemo – naravno, pre svega zbog povrede leđa koju vuče za sobom. Kredita, doduše, očigledno ima : samo Teodosić šutira više od njega, i dosta setova se igra sa ciljem da se baš njemu otvori pozicija. Uz selektorovo poverenje i dva dana zasluženog odmora, moguće je da već u prvom eliminacionom meču vidimo pravog Bogdana, baš kao i prošle godine gde je bio slab u grupama.

Italija, i pored toga što smo ih zgazili (a to ne treba da prime previše lično, jer stvarno igramo fenomenalno), nema razloga za tugu. Rasplet u grupi B pokazao im je put ka Lilleu za mnogo željenog trećeg mesta, što ih prvo navodi na Izraelce, pa zatim najverovatnije na Litvaniju u 1/4. Ni jedni ni drugi nemaju neke izrazite timske kvalitete kojih bi izabranici selektora Pianigianija trebali da se plaše – pogotovo se Litvanija nazire kao intrigantan matchup (ja stvarno ne znam ko će od onih bledunjavih nesretnika da se juri sa Belijem i Gallom).

Deo o Srbiji završimo jednom prigodnom anegdotom.

Kada je na jesen 1990. menadžer Glasgow Rangersa Graeme Souness poslao svog asistenta Waltera Smitha da skautira Zvezdu, ne bi li prikupio više podataka pred dvomeč ova dva tima u drugom kolu Kupa Šampiona, popularni Uncle Wattie se – legenda veli – vratio sa puta i podneo pismeni izveštaj od jedne rečenice koji je glasio : „We’re fucked“.

Ovako nekako zamišljam naredni sastanak stručnog štaba Finske, koji je trenutno inače zauzet slanjem mailova gospodi J.A. Carrionu, P.A Estevezu i R.A. Mercedes Sanchezu, u nadi da će oni uspeti da ih posavetuju kako da se izbore sa nama. Jer, realno – ovaj trojac dželata iz 2010. su im jedina šansa.

Nowitzki, bila nam je čast

Pisao sam ja juče da se samo jednom Dirk Nowitzki oprašta od nacionalnog dresa. Kako se kockice složiše u tradicionalno veseloj grupi B, Dirku je baš zapalo da mu oproštajni meč bude ujedno i eliminacioni meč – i to baš protiv Španaca, ekipe koju su mnogi videli na čelu. Nažalost, sudbina (i razbuđeni Chacho Rodriguez) su hteli da oproštajna turneja ipak ne produži do Lillea – posle dramatične završnice, Španija je pobedila sa 77-76 i overila vizu za Lille.

Dočekao je Pau Gasol i jednom makar malo da odmori na ovom turniru. Uz konačno raspoložene Rodrigueza (19 poena, 3/4 trojke) i Llulla (14 poena i bez greške u penal završnici), starac Pau (16 poena, 11 skokova, 6 asistencija, 3 blokade) je mnogo lakše podneo borbe sa Pleissom i ostalima. Nemci su igrali egal prvo poluvreme, pali u trećoj, u četvrtoj im se puls jedva opipavao – pogotovo posle dagger trojke Chacha – ali su onda bukvalno niotkuda šest poena vezali Nowitzki i Lo i imali smo penal-lutriju pred nama. Llull je pogodio dva, Schroeder dva, potom Llull opet dva, a zatim je sudijski trojac Radović-Ryzhyk-Koljensić rešio da domaćinu da malo vetra u leđa i na 77-74 potpuno bezumno svira faul Ribasu u situaciji gde je Schroeder navodno šutnuo za tri. Oprostite sada, idem da se istuširam jer sam upravo insinuirao da je sudija pokrao Španiju i još se naglas požalio.

rondo

Dennis Schroder/foto: FIBA

Kontroverza nije dugo trajala. U situaciji koja je slomila mnoge (ali ne i svojevremeno Slavena Rimca), Deutsche Rondo – inače odličan sa 26 poena, 6 skokova i 7 asistencija – pogodio je prva dva bacanja, ali za treće vezano već nije imao koncentracije. Lopta se odbila od obruča i odskakutala daleko od ostalih Nemaca. Vremena bilo nije, i Španija je uz malo sreće ipak došla do osmine finala. Na njihovu žalost – kao drugi.

I tako je pala zavesa na jednu fantastičnu karijeru u nacionalnoj selekciji. Dobri vojnik Dirk je sa svojom zemljom odigrao čak deset velikih turnira (sedam eurobasketa, dva svetska prvenstva i jedne Olimpijske igre), što je za jednu legitimnu NBA zvezdu zaista veliko cimanje (samo je Parker u njegovoj klasi). Nije Dirk (inače samo 10 poena večeras) možda zaslužio da ovako ode, ali u krajnjoj liniji, nije ni bitno. U ovo moderno vreme gde svakog leta razni otkazuju zbog ovoga ili onoga, Dirkenstein je gotovo uvek bio na braniku otadžbine i stalno pružao sve što se očekivalo od njega. Ne gledajmo, stoga, na ovu utakmicu kao događaj koji je otpisao Nemačku. Zaboravite Schroederov promašaj i Rodriguezove trojke…pamtite samo da ste poslednji put u nemačkom dresu gledali jednog od najvećeg evropskih košarkaša svih vremena.

Auf Wiedersehen Herr Nowitzki, bila nam je čast.

Pred Špancima je sada mnogo posla ako bi da stignu do finala. Pošto ih drugo mesto vodi u onaj “gadni” deo kostura žreba, nakon lakšeg treninga sa Poljskom Scariolove trupe prvo čeka verovatno Grčka, a zatim i Francuska. Da je lako, nije, al’ nek sad opravdaju tu ulogu favorita koju su im mnogi nametnuli. Na muci se poznaju junaci – ne na Islandu.

Hrvatska i Litvanija u problemu

Rasprodaja ugleda je i sinoć bila aktuelna u Zagrebu. Nakon tri mučene pobede, te jednog poraza protiv Grčke, Hrvati su se – u ruku na srce, beznačajnoj utakmici – propisno obrukali protiv Gruzije Igora Kokoškova, izgubivši sa 71-58. Gruzini su se razigrali u pravo vreme, i zahvaljujući sretnom spletu događaja ipak kvalifikovali za dalje takmičenje, gde im je realno i mesto.

Nisam baš najsigurniji koliko je Perasović odmarao igrače – nijedan tim ne želi da se “ukotrlja” u doigravanje, već svi valjda gledaju da u što boljoj formi dočekaju nove izazove. Bojan Bogdanović je igrao 30 minuta i ponovo šutirao izuzetno užasno (1/10, od čega 1/7 za tri), Hezonja je igrao 24 minuta i ostao bez poena, možda je samo Tomić malo dobio poštedu. Svejedno, stare boljke su se opet ispoljile. Hrvatska posle grupne faze za tri poena šutira blistavih 33/115, što je čak ispod i one norme elementarne pristojnosti od 30%. Izuzmemo li iz ove kalkulacije poslovično stabilnog Krunu Simona, procenat pada na zaista nesretnih 22%. NBA igrači Bogdanović i Rudež, koji slove za vrsne snajpere, su zajedno dosad pogodili ukupno pet trojki. Iz trideset i dva pokušaja. Ovo može da znači i da će proraditi kad bude trebalo. A može i da znači da su svi prokleto stegnuti i da ih je nečega strah? I Srbija je protiv Nemačke ispaljivala ćorak za ćorkom, ali nikad nije imala govor tela koji je oslikavao dvanaestoricu pilića. Tj. jedanaestoricu i Simona. Da li će komšijama prijati promena klime ubrzo ćemo videti, žreb ih je za početak eliminacija spojio sa prilično neugodnom Češkom, a ako ih prođu najverovatnije idu na Srbiju…no daleko je još dotle.

hrvatska-gruzija

foto: Hrvatski košarkaški savez

Gruzija je imala čak šest dvocifrenih strelaca (Pachulia, Sanadze i Sanikidze po 12, Shengelia 11 i Markoisvhili i Pullen po 10), i sada u nizu od dve pobede ide na Litvaniju, koja se baš i nije najbolje pokazala u prvom krugu. Sve je moguće, ali pre svega, čestitke za Igora Kokoškova koji je i pored jako lošeg početka i šokantnog poraza od Holandije uspeo da prestroji svoje igrače i dovede ih do osmine finala. Tako se, usput, i Srbija pridružila Italiji i Izraelu kao jedina zemlja koja u najboljih 16 ima dva trenera.

Ni na Baltiku nismo videli mnogo čega novog. Litvanija je po četvrti put u pet mečeva bila prisiljena da stvari rešava na teži način odigravši sada i svoj prvi produžetak na turniru. Četrdeset i pet minuta igra bilo je neophodno da na kolena padnu borbeni Česi, i to rezultatom 81-85. Jan Vesely je očekivano zaštekao protiv prvog iole ozbiljnijeg centra (8 poena, 1 skok, 3 izgubljene i pet ličnih), pa je košgeterski teret preuzeo bivši večiti rival Schilb, koji je sa 18 poena i osam skokova, uz odličnog Satoranskog (11 poena, 15 asistencija, 9 skokova) bio najraspoloženiji za igru u ekipi Ronena Ginzburga. Satoransky je doduše bio i jedan od tragičara – nije se najbolje snašao pri izvođenju lopte na pet sekundi do kraja, u situaciji koja je Česima mogla i doneti pobedu. Produžetak je već bio relativna formalnost za Litvance, i do iznenađenja ipak nije došlo.

Litvanija izgleda na ovom Eurobasketu ne namerava da ostupi od svoje neandertalske košarke, pa su i juče apsolutno izbriljirali sa 17 izgubljenih naspram 15 asistencija…ako i ništa, konačno su im se opustile ruke pa su uputili 22 šuta iza linije za tri poena, za njih na ovom turniru iznimno veliki broj. Kalnietis je, inače, ponovo hteo da se igra Đorđevića u poslednjim sekundama, ali ga ovaj put to nije koštalo (mada je Valančiunas bio vidno iznerviran njegovom odlukom da opet proba da reši sve bez njegovog učešća). Najbolji pojedinac inaće bio je Kuzminskas sa 18 poena i 7 skokova – Čunas je dodao 13 i 10. Imao je, inače, čak i jednu asistenciju – njegovu treću na turniru.

Ako su Litvanci neandrtalci a Italijani divljaci, šta su onda kog vraga Turci? U utakmici koja je odigrana tempom jednog prosečnog filipinskog ligaškog susreta, Atamanovim spahijama takođe je trebalo “više od igre” (tj. jedan produžetak) da savladaju Island.

Gledajući barem trostruko iskusnije i kvalitetnije Turke kako tešku muku muče sa amaterima sa severa, razmišljao sam kako u stvari sve vreme u svlačionici traje razgovor između turskog i španskog saveza koji se dogovaraju oko željene cifre za uplatu. Jer, Turcima ovaj meč nije značio ama baš ništa – oni su, posle poraza Nemačke, svakako mogli da budu samo četvrti. Ali ukoliko bi Island nekim čudom pobedio, onda bi Italija otišla na drugo mesto a Španci na toliko željeno treće, što je, jasno vam je, mnogo bolji scenario za crvenu furiju. Na kraju se izgleda ipak nisu dogovorili, jer su Turci slavili sa 112-102…šalu na stranu, bilo je baš napeto. Islanđani su trojkom Logija Gunnarssona izborili produžetak, ali za dalje stvarno nisu imali energije. Tako je Island ispunio očekivanja i ostao jedini tim na turniru bez pobede, međutim ne možemo nikako reći da su se obrukali – slomili su ih samo Srbi i Španci, a u svim ostalim mečevima bili su na ivici iznenađenja.

Aplauz, dakle, za vesele ribare – njihovi igrači će još dugo prepričavati kako su zamalo stigli do barem jedne senzacije…

Turci su sa četvrtog mesta izvukli premiju, tj. imaće priliku da provere plej-of formu Francuza već koliko sutra. Uzevši u obzir kako Francuska trenutno igra (dosta neubedljivo), ne mogu isljučiti neko iznenađenje ovde. Pogotovo ako Ali-Aga Dixon (28 poena, 12 skokova, 4 asistencije, 6/8 trojke) ponovi ovakvu partiju. Setite se samo kako je Dixon svojeručno srušio prvo Fener pa Efes…da, znam, nije realno, ali zašto da ne?

Diskretni heroj evropske košarke

Nije Dirk Nowitzki bio jedini koji se juče opraštao. Uz mnogo manje medijskih fanfara to je učinio i jedan od diskretnih heroja evropske košarke u poslednjih petnaestak godina, makedonski plej Vlado Ilievski. U svojoj poslednjoj utakmici za Makedoniju postigao je 15 poena, nedovoljno da se pobede Slovenci koji su trijumfovali sa 62-51.

Ilievski, čiju smo karijeru već jednom obradili u prethodnim tekstovima, je uvek bio pobednik. U bogatoj riznici trofeja nalaze se tu i jadranska, i slovenačka, i španska, i italijanska, i češka titula, te mnogi kupovi. Meni, lično, je uvek bilo žao što ga se Partizan prerano odrekao, tamo je mogao da ostavi i mnogo dublji trag. Za Makedoniju je igrao na tri Eurobasketa, i navijači će zauvek pamtiti po onom šutu koji je potopio Litvaniju 2011. I tebi, Vlado, kao i Dirku – sve najbolje.

ilievski

Vlado Ilievski/foto: FIBA

Što se Slovenaca (Dragić 20 poena, 5 skokova) tiče, njih u prvom krugu čeka Letonija – još jedan od onih neubedljivih timova iz grupe D. Ako već spominjana četvorka BlažičDragićPrepeličKlobučar odigra na nivou, mislim da Slovenci imaju sasvim lepe šanse protiv bezličnih Letonaca koji garant ni ono malo što umeju ne mogu da repliciraju van Rige.

U duelu prežaljenih u Monpeljeu, Rusija je izbegla da je pominju u istoj rečenici sa Islandom kao ekipu koja se vratila kući bez pobede. Zbornaja je deklasirala Bosnu i Hercegovinu sa 81-61, popravivši tako opšti utisak makar malo. U prethodnim utakmicama, Rusi su nekoliko puta bili tako blizu a tako daleko – sada im pobeda nije izmakla, zahvaljujući pre sveg Fridzonu (16 poena 4 trojke) i Zubkovu (17 poena, 7 skokova). Kod “Zmajeva”, jasno, najbolji Andrija Stipanović sa 22 poena i 6 skokova…lično, ne vidim zašto neki Evroligaš ne bi još koliko sutra zvao upravu Trabzonspora i pitao za njegove usluge. Odigrao je krajnje, krajnje korektan turnir i pokazao i košgetersku formu i čvrstinu u skoku.

Od bivše SFRJ, dakle, tri idu dalje, dok dvoje idu kući. Nije loš učinak.

Francuska i Grčka bez poraza

Uz Srbiju, još dve ekipe ostvarile su maksimalan učinak u prvoj fazi takmičenja. Domaćin Francuska je jedna od njih, koja je u poslednjem meču u grupi A pokazala nešto bolju formu i tukla Izrael sa 61-86. Trener Izraelaca Erez Edelstein je dao slobodno trojici glavnih igrača, Mekelu, Elyahuu i Casspiju, dok je Fischer odigrao svega 10 minuta, pa su Francuzi očekivano lako došli do pete pobede. Svih dvanaest Francuza upisalo se u strelce, najefikasniji su bili Gobert (15 poena i 10 skokova) i Lauvergne (14 poena, 7 skokova), i sada ih, kako smo već spomenuli, u Lilleu prvo čeka Turska. Među izraelskim trećepozivcima najbolje je odigrao Raviv Limonad (13 poena), a istakao se i Robert Rothbart (11 poena, 5 skokova), u nekom ranijem životu poznat kao Boris Kajmaković.

Drugi “vukovac” je naravno Grčka, koja je potpomogla Gruziju pobedivši Holanđane sa 68-65. Lalama je glave došla penal završnica, u kojoj su njeni igrači promašili čak pet uzastopnih bacanja i tako se izgurali sa turnira…Grci, koji u 1/8 imaju relativno lak posao sa Belgijom, su igrali bez Spanoulisa koji je dobio slobodan dan, i nisu prikazali ništa bitno (Antetokounmpo je imao 11 poena i 11 skokova), ali ništa bitno im nije ni trebalo. Šta god uradili, bili bi prvi. Za Holandiju poslovično najbolji Kloof sa 15 poena, 6 skokova i 4 asistencije. Ni oni se, kao Island, nisu obrukali – još su i relativno mlada ekipa, pa ako im se još koji put u kvalifikacijama posreći Crna Gora, možda ih ponovo budemo gledali među najboljima.

U preostala tri meča koja ne spomenuh, Letonci (Strelnieks 21 poen, 5 skokova) su posle gadnog prvog poluvremena okrenuli Estoniju (Arbet 16 poena, 6 skokova) i slavili sa 75-64, dok je Belgija (Van Rossom 14 poena, 6 asistencija) porazila Ukrajinu (Fesenko 20 poena, 11 skokova) sa 79-71. Ova dva rezultata, zajedno sa porazom Čeha, kreirali su svojevrstan ljubavni trougao u grupi D jer su sve tri ekipe imali 3 pobede i 2 poraza – u formiranoj mini-grupi najbolje stoje Letonci, kojima je pripalo drugo mesto, Česi su treći, a Belgijanci na začelju. Sumnjam da će se iko žaliti na raspored, pogotovo Belgijanci koji su sa tri pobede i istorijskim trijumfom nad Litvanijom ostvarili prilično veliki uspeh za svoje norme. Već ste čuli i da će Srbija u osmini finala igrati protiv Finske – tu privilegiju obezbedili su porazom od Poljske (65-78). Kod Poljaka ponovo odličan Waczynski (17 poena, 2 trojke), kod Finaca Huff (17 poena).

I to je to od mene za ovo javljanje. Petak je dan odmora, dan kada pobednici odlaze u Lille, a gubitnici svojim kućama. Prvi deo Eurobasketa je gotov, i na programu je osmina finala – četiri meča u subotu, a četiri u nedelju. Srbija čeka Fince u nedelju u sada već dobro poznatom terminu od 14:30. Neka se spreme.

I da, igrač kojeg je kolega Milovanović spominjao pre bezmalo dvadeset godina je čovek koji je u istoriji košarke ostao zapamćen ne samo kao prvi Italijan u NBA, već kao i prvi ikada igrač koji je potpisao ugovor sa Toronto Raptorsima. Reč je o beku Vincenzu Espositu, kome su tih godina u kategoriji “ispaljujem bez savesti” mogli ravnopravno da konkurišu samo Petar Naumoski i Nenad Marković. Eto, sad ste i to naučili. Uživajte, gledajte košarku, pa se čitamo sutra kada ćemo srediti utiske iz prvog kruga i najaviti šta nas sve čeka na stadionu Pierre-Mauroy u gradu kojeg Flamanci tradicionalno zovu “Rijsel”.

*cover foto: Nebojša Paraušić (KSS)

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: