Da li imate preko 18 godina?

Eurobasket 2015: nezaustavljivi Pau Gasol

Imperijalni Pau Gasol. Koliko često viđamo da neko van NBA ubaci 40 komada, pa još i u polufinalu Eurobasketa protiv ozbiljne ekipe?

3
0

I trinaestog dana Eurobasketa, Gasol. Samo – Gasol.

Na sportskim manifestacijama svih vrsta – utakmice, trke, šta god – se povremeno desi nešto nesvakidašnje, nešto neobično. Neko veliko zakucavanje, neka trojka, penal, gol iz slobodnog, neki…momenat. Nekad je to samo momenat – nekad je to ceo meč. U svakom slučaju, ovakve anomalije dešavaju se svake godine. I ako imate tu sreću da im prisustvujete u živom prenosu, bilo na licu mesta, bilo pred vašim TV ekranom, laptopom, tabletom, telefonom, u kafiću, sa drugarima, sami…ako ste verzirani ljubitelj sporta, vi prosto znate da ste upravo prisustvovali nečem istorijskom. Da se desilo nešto što će godinama bitisati u vašem sećanju, i da ćete pričati drugima, mlađima, kako ste vi bili svedok istorije. Kako se legenda iskovala pred vašim očima. Danilovićevo hop-la preko Sabonisa, Đorđevićeve trojke u Istanbulu i Badaloni, Darkov penal u Bariju, Jordanov „flu game“…ima toga i previše.

Sinoćnje polufinale između Španije i Francuske, koje je posle 45 minuta pakla i rovovske borbe završeno rezultatom 80-75 u korist gostiju, jedan je od tih mečeva koje ćete itekako pamtiti. Pregršt NBA igrača na terenu, atraktivni potezi, drama, trojka za produžetak, reliji, zakucavanja, blokade, i pre svega imperijalni Pau Gasol stvari su o kojima će ljubitelji košarke pričati barem do idućeg evropskog prvenstva. Ali krenimo redom.

 

hala 1

foto: FIBA

Ovo je još u najavi bilo više od igre. Rivalitet Francuza i Španaca je relativno nova stvar – traje neke dve-tri godine, ali se jako brzo zahuktao. Francuzi su porazili Orenginu Španiju u polufinalu 2013. i četvrtfinalu 2014, i pogotovo je ovaj skoriji poraz boleo – uzevši u obzir da se desio u Madridu. Netolerancija među igračima se čak i prenela na klupski nivo, pa su tako recimo Memphis Grizzliesi Marca Gasola prilikom gostovanja u Portlandu tokom plej-of serije sa Trailblazersima u svojoj svlačionici zatekli zalepljen natpis „NE GUBIMO OD ŠPANACA“. Vinovnik je, jasno, bio Nick Batum (setite se samo one pesnice u stomak Navarra 2012 u Londonu) – ovaj potez je izazvao zgražavanje među američkim novinarima naviklim na modernu eru političke korektnosti, ali poruka je bila kristalno jasna. Velike ljubavi ovde nema.

Ako ste čitali ovaj blog – ili zapravo gledali košarku – svesni ste da su obe ekipe igrale do sada ispod nekih realnih mogućnosti. Dok je Španija za svoju slabiju formu možda i imala objektivne izgovore – Rudyeva povreda, istrošenost ključnih igrača koji se ne zovu „Gasol“ i odmakli kilometri na cajgeru – Francuska je već bila mnogo neuverljiviji slučaj. Evropski prvaci iz 2013. su se ponašali kao da su na odmoru, gotovo kao i Brazil 2006. u Nemačkoj. Doza ozbiljnosti je bila na nekom minimumu, a pošto ih je FIBA prvo častila domaćinstvom, a zatim i cupcake žrebom, nije bilo ni preterane prilike da se oni tu sad nešto dokazuju. Računali su svi, zaigraće već oni kad dođe vreme.

Vreme je došlo u četvrtak veče, ali zaigralo se baš i nije. Imali su Franci prividnu inicijativu bolji deo meča. Bekovska linija im je nešto bolje funkcionisala nego španska, 27 hiljada navijača dalo je vetar u leđa, pa su se tako izabranici selektora Colleta u par navrata našli i na dvocifrenoj prednosti. Svi timovi koje su Francuzi sretali dosad – a reč je o eminentnim velesilama kakve su Finska, Poljska, Rusija, Izrael, Bosna, Turska i Letonija – bi uglavnom u tim momentima digli sve četiri u vis i pomirili se sa sudbinom kletom. Ali ne i Španija. Preciznije – ne i Pau Gasol.

Katalonski Mikan Grušanović je ponovo bio centralni akter u španskom timu. Pošto je Rudy trenutno dobar samo da doda prvom do sebe, Chacho i Llull ne funkcionišu baš 100% a Mirotić se vratio na staro, Scariolu je osnovna i jedina proverena metoda za proturanje lopte kroz obruč bila pas do Gasola – pa šta bude. Gasol nije ball-stopper kao Valančiunas npr., tako da se ova strategija može razviti na više načina, ali uglavnom ovaj tridesetpetogodišnjak uspe i sam da nađe put do koša. Ovaj put, kontra Gasola stajao je Rudy Gobert, jedan od najcenjenijih rim protectora u NBA i čovek kojem mnogi vide izuzetno svetlu budućnost, dugo godina u društvu najboljih i kofere zelenih novčanica. Duel starog euro-asa i nove nade starog kontinenta, koliko to samo na papiru zvuči uzbudljivo.

I bilo je uzbudljivo. Ali ne za Goberta. Gasol je pogađao iz svih pozicija – posle pick’n’rolla, iz post-upa, posle ofanzivnog skoka, iz fade-awaya, pa čak i u par navrata u stilu Kareem Abdul-Jabbara „nebeskom udicom“.

Nesretni Gobert za ovo prosto nije bio spreman, a nije da mu se nije uneo u lice pri bukvalno svakom kontaktu. Kad god bi Francuska povukla malo jače i ostvarila veću prednost, Gasol je bio tu da odgovori. Nije ga omelo to što su Llull, Ribas i Rudy zajedno napabirčili tek 14 poena uz šut iz igre 4/20. Ni to što stu kolege iz reketa Mirotić i Reyes jedva znali gde udaraju, gubeći gotovo svaki 50-50 sa upornim Francuzima. Nije ga, čak, ni omelo ni čak kad su navijači horski zagrmeli Marseljezu u nekoliko navrata, što vam samo govori da je reč o apsolutnom nadčoveku – i fudbaleri Hitlerove Nemačke pucali su penale pravo u Stallonea kad im se to desilo.

Kada je na oko sedam minuta do kraja meča De Colo – jedini ozbiljni francuski igrač na turniru ali više o tome kasnije – pogodio trojku za velikih 52-61, mnogi su na stadionu Pierre-Mauroy počeli da slave i planiraju odlazak na finale. Bio je to, ispostaviće se, račun bez krčmara, jer je onda i počeo poslednji čin Gasol showa. U seriji od 10-0 centar Bullsa učestvovao je sa čak osam poena – nakratko ga je prekinuo Batum sa dva bacanja, ali je onda ovaj ponovo poentirao. Prosto je bilo nerealno posmatrati tu sekvencu – toliko nerealno da su pri rezultatu 64-63 i 25 sekundi do kraja potpuno sluđeni Francuzi igrali odbranu sa četiri čoveka u reketu, jer im je Pau toliko napunio koš da su ga Gobert i Diaw verovatno videli duplo i pozvali pojačanje. Ta nesvakidašnja scena, u kojoj Chacho Rodriguez, jedan od najopasnijih snajpera evropske košarke u minulih pet godina, stoji sam sa loptom na trojci (prvi čovek je barem 4m od njega) nekih pet sekundi, dok Gasola okružuje gomila plavih dresova, dovoljno opisuje koliko se trikolorima tada strah uvukao u kosti.

Chacho nije šutirao, stabilisao je napad i poentirao iz ulaza, ali bilo bi previše jednostavno da kraj nastupi baš tu. Francuzi su pozvali tajm, ubacili Batumu sa strane, a ovaj je brže bolje ispalio trojku iz ćoška i naravno pogodio za izjednačenje. Naravno, kažem, jer je do te tačke šutirao otprilike 1/6…Gasol se tada na trenutak pretvorio nazad u ljudsko biće – Gobert je izblokirao njegov pokušaj polaganja za pobedu, i sirena je objavila kraj regularnog toka.

Ponovo je Francuska krenula jako, ponovo izvukla neko vođstvo na minut i po do kraja (72-75) – i ponovo se desio Gasol. Sa dva bacanja i jednim zakucavanjem iz kontre posle odličnog dodavanja Llulla vođstvo je otišlo u španske ruke. Rudy je u sledećem napadu izblokirao Parkera, Rodriguez promašio trojku, ali Gasol se – gle čuda – našao na ofanzivnom skoku i povećao na 78-75.

Tu smo bili svedoci jednog malog napada ludila čija je žrtva bio Victor Claver. Batum se ponovo dokopao lopte i tražio poziciju za tri, zaobišao Clavera, a novi košarkaš Lokomotive Kuban ga je neshvatljivo faulirao dok se ovaj dizao. Ova glupost je ipak prošla nekažnjena – Batum je promašio prvo, pa zatim i drugo, treće je već namerno promašio nadajući se skoku, što se nije desilo. Špancima je samo ostalo da izbegnu zonski presing i „ubiju“ preostalo vreme – u poslednjim sekundama, nesuđeni tragičar Claver našao je Gasola u reketu, a ovaj se po poslednji put juče uzdigao iznad obruča i definitivno zakucao francuske nade svojim četrdesetim poenom na meču.

 

Da, da, dobro ste pročitali – četrdesetim. Četiri-nula. Koliko često viđamo da neko van NBA ubaci 40 komada, pa još i u polufinalu Eurobasketa protiv ozbiljne ekipe?

Errrr…ne baš najčešće. Dirk Nowitzki je baš Špancima uterao 43 2001. u meču za treće mesto (tek da spomenemo da je ovaj isti Gasol tada imao 31). Nenad Marković je 1997. očerupao Letoniju sa 44 komada – veliki izraelski strelci Doron Jamchi i Miki Berkovich postigli su isto toliko protiv Rumunije 1987. tj. Turske 1975, a ova lista nije kompletna ako ne spomenemo Nikosa Galisa i njegovih 46 protiv Švedske pre ravno 32 godine. Gasol je, dakle, upisao 40 poena uz odlične procente (12/21 iz igre, 16/18 sa ponela), a stigao je i da doda 11 skokova, po jednu asistenciju i ukradenu i tri blokade. U prebogatoj karijeri, tokom koje je bivši centar Barcelone, Grizzliesa i Lakersa osvojio dve NBA titule, dve španske lige, nagradu za rukija godine, pet all-star poziva, jedno svetsko i jedno evropsko zlato, dva olimpijska srebra, postigao više od 20,000 NBA poena – ovaj meč protiv Francuske, ova noć u Lilleu, zauzeće sigurno počasno mesto.

gasol i igraci

foto: FIBA

No, košarka je ipak timska igra, čak i kada neko ubaci 40. Pomenimo prvo Sergia Rodrigueza – dodao je 10 poena sa klupe i bio jedina konsistentna ispomoć Gasolu kada je zatrebalo. Nije Chacho više onaj igrač koji je u 15 minuta mogao da stavi 30 koševa bez da trepne, i već neko vreme je jasno da su godine igranja košarke na najvišem nivou (ne zaboravite da je ovaj momak upisao i četiri godine NBA staža) i povrede ostavile tragove na njegovom telu. Međutim, u polufinalu je definitivno bio na zadovoljavajućem nivou – imao je kontrolu u napadu, i donosio ispravne odluke kad god je to situacija pozivala. I Llull i Rudy su bili ofanzivno odsutni ali se dvojac Reala iskupio odličnom odbranom – Rudy je upisao pet skokova i tri rampe, dok je Llull ceo meč bez predaha jurcao za Parkerom i De Colom.

Šta sad reći o domaćinima, koje smo tiho kritikovali ceo turnir i nešto čekali da promene brzine? Nije ovaj polufinalni meč izgledao drastično drugačije od ostalih dosad – sem što su izgubili.

Odbrana je ponovo bila ležerna, napad vrlo casual, neke fluidnosti u igri gotovo i da nije bilo. Možete se vi zezati sa Fincima i Poljacima i nadigravati ih na konto individualnog talenta, ali Španija je drugačija sorta. Za Špance vam treba ili neka suluda kanonada kakvu je demonstrirala Italija, ili moć kolektiva koju je prikazala Srbija. Sve ostalo je čista kocka.

Glavni kockar bio je upravo čovek od koga se i najviše očekivalo. Proslavljeni as San Antonio Spursa i četvorostruki NBA šampion Tony Parker odigrao je turnir bukvalno kao promoter. Odbranom se mahom nije bavio, napad je igrao pro forme, šutirao je kad je hteo i uglavnom neprecizno, sve u svemu – očaj. U polufinalu je ubacio 10 poena uz šut 4/17, a tokom celog takmičenja pogađao je tek 35.4% iz igre. Ove godine u timu Vincenta Colleta nije bilo mesta za Heurtela – nisam siguran da li je Parker bio baš toliki upgrade, lani je Francuska igrala mnoooogo tečnije i brže kada je plejmejker Efesa vukao konce.

tony

Tony Parker/foto: FIBA

Ni drugi bitni NBA Francuz nije pokazao bogznašta ovog septembra. Nicolas Batum, za kojeg je Raduljica pre godinu dana izjavio da bi i veš mašinu ubacio u koš sa trojke, je šutirao mizernih 6/32 spolja u osam mečeva što je odigrao, uz tek 9.4 poena proseka. Ako se neko od Francuza nije obrukao to je svakako bio bek CSKA Nando de Colo – protiv Španije je imao 14 poena i bio je jedini konsistenta kroz turnir, a solidno su svoje minute odrađivao i veteran Gelabale. Gelabale (6.8 poena u svega 15.9 minuta) mi je fantastična pojava – čovek koji je menjao klubove kao svojevremeno Zeka Milisavljević, i igrao svugde od Supersonicsa do Cedevite, i dan danas sa 32 godine pun samopouzdanja uzima svoje mesto u petorci sa NBA zvezdama, bez pardona igra jedan na jedan i nateže skok-šuteve sa 4-5m dok ostali gledaju. Kakav mag.

Raspisah se ja tako, pa da mi ovde povučemo crtu i kažemo ono najbitnije – Španija će u nedelju igrati svoje šesto finale u poslednjih devet Eurobasketa, dok će Francuzi sa, zasad još nepoznatim rivalom, pokušati da dođu do utešne bronze. Španiji je takođe sada garantovan Rio – domaćin će morati u dokvalifikacije. To vam je to u osnovnim crtama, ali ako kojim slučajem čitate ovaj tekst a niste gledali utakmicu juče…pogledajte makar snimak. Već koliko danas, posle prospavane noći, možemo reći da se radi o velikom klasiku Eurobasketa.

A por el ORO #EuroBasket2015 !!!

A photo posted by Sergio Rodriguez (@sergiorodriguezoficial) on

Grčka i Italija obezbedile kvalifikacije za Rio

Francuzima će društvo u baražu za Rio praviti – za sada – Grci i Italijani. Grčka je posle 30 minuta drame uspela da slomi Letoniju i pobedi sa 97-90, dok je Italija imala dovoljno benzina da posle onog prekjučerašnjeg ludila sa Litvanijom smogne snage i porazi Čehe 85-70.

Ne desi se često da neki tim ostvari seriju od 24-0, ali upravo to desilo se Letoncima protiv Grka. Nekako se 37-28 pretvorilo u 37-52, i delovalo je da su se Grci skroz raspali. Ipak, Bourousis nije dozvolio iznenađenje, i zahvaljujući njegovih 20 poena i 6 skokova Heleni su stigli do preokreta u četvrtoj deonici, koja je završena sa bizarnih 37-29. Nakon utakmice, svoj oproštaj od nacionalnog dresa objavili su Bourousis, Zisis i Spanoulis, iniciravši time proces obnove i formiranja nove ekipe, čiji će predvodnici najverovatnije biti NBA igrači Koufos i Antetokounmpo, kao i krilni igrač Efesa Kostas Papanikolau i bek Fenerbahčea Kostas Sloukas.  Kod Letonaca, inače, najbolji Janičenoks (22 poena, 5/5 za tri).

 

spanulis

Vassilis Spanoulis/foto: FIBA

Italijani su malo utanjili sa ispucavanjima (svega 8/16 za tri), i to se pokazalo kao magična formula za istrošene Čehe, kod kojih su ponovo na nivou zadatka bili jedino Vesely (26 poena, 12 skokova) i Satoransky (12 poena, 6 asistencija). Azuri su digli tempo u trećoj četvrtini i pobegli na velikih 20 razlike, što je teško stići ako vam samo igraju dvojica. Bargnani je postigao 21 poen, dok su Gentile i Gallo dodali po 15.

Finalni meč olimpijskog baraža na programu je danas od 18:30, gde će o poslednjem putniku za kvalifikacije odlučivati Česi i Letonci. Kako je Česima ovo treći meč u tri dana, neku blagu prednost ipak moram da dam momcima sa Baltika. Mada, možda u timu Ronena Ginzburga konačno proradi neko ko se ne zove Jan, Tomas ili Blake.

Svaki dan poslednjih trinaest dana ja vama poručujem da uživate i gledate košarku. Ako ste me barem juče poslušali i to uradili, ne može se reći da ste na gubitku. I danas ponovite isto, i ne zaboravite – samo bez brige. Litva, Litva, e pa šta je, ako je Litva nije SAD. Čitamo se u subotu u standardnom terminu, kada ćemo – bože zdravlja – ćaskati o srpskom prolazu u finale.

*cover foto: baloncestoenvivo.feb.es

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: