Da li imate preko 18 godina?

Eurobasket 2015: ključni meč sa Turcima

Simpatični su Islanđani, ali je meč protv njih za Srbiju bio produženi odmor. Slede Turci i Italijani. Da li Španija kalkuliše ili ih je Italija naprosto razbila? Računica u našoj grupi B postala kompleksna.

0
1

I četvrtog dana Eurobasketa, orlovi se najedoše ribe, Peras je primirio Hezonju, Berlin ceo crveno-beo, a Španija je kalkulisala. Ili nije. Ili jeste.

Ima ona dobro poznata floskula da su najteži mečevi oni koji se unapred ubeleže kao pobede. Susret Srbije i Islanda bi konvencionalnom logikom trebao da potpadne pod ovu kategoriju, osim što neke realne težine baš i nije bilo, i pobeda otprilike ni jednog momenta nije dolazila u pitanje. Island jeste lepo izgrizao prva dva meča – Nemce su solidno namučili, a Italijane zamalo i pobedili – ali Srbija je ipak malo tvrđa kost za basket ribare.

O samom meču i ne moramo previše da trošimo reči jer računam da ste ga svi gledali, a i rezultat ne ostavlja neki preveliki manipulativni prostor za mene. Da registrujemo, eto, da su se Islanđani bolje  borili u prvih dvadeset minuta dok su imali gasa, te da su se posle apsolutno raspali, i da su naši igrali možda ne baš „bolje“ (jer, kako ćeš protiv Islanda da premeriš šta valja a šta ne), ali recimo barem raznovrsnije i atraktivnije. Konačan rezultat – 93-64, pri čemu je Srbija šutirala bizarnih 79% za dva – jasno govori o tome ko kosi, a ko vodu nosi.

Da počnemo od centara. Ognjen Kuzmić je konačno stekao neki osećaj u dlanovima, pa je prilično komotno završavao situacije oko obruča (4/4 iz igre) i bolje se kretao u napadu. Isto pišemo i kod Raduljice, čiji je učinak – 6/8 za dva – najavio bolje dane. E sad, jel’ to ima veze sa činjenicom da je najviši igrač Islanda – ako izuzmemo Nathanaelssona koji je 218cm i ne igra baš previše – otprilike 2 metra (Ermolinski), i pritom ne igra centra? Apsolutno da ima. Pogotovo je Raduljica izgledao dominantno u ovim mismatch situacijama, rasklanjajući visinski inferiorne Islanđane kao kegle. Zaigrao je, inače, i po prvi put Nikola Milutinov, ubacio 6 poena (2/4 iz igre), i generalno izgledao mnogo zainteresovanije za zbivanja na parketu nego don Radule.

kuzmic

Ognjen Kuzmić/foto Nebojša Paraušić (KSS)

Raduljica je, inače, možda ubacio 13 poena, ali još uvek ne može da otrese taj govor tela koji sugeriše da je pošao na plažu i usput svratio da odigra utakmicu. Da li je to neka urođena ležernost, blage nemam, ali sve vreme – apsolutno sve vreme – on deluje kao da mu je glava negde drugde. Imao je i jedan nesmotren potez, kada je početkom poslednje deonice u odbrani zakasnio na skok i onda spustio „sekiricu“ na nesrećnog Baeringssona, koji je malo pokvario utisak iz ofanzivnog segmenta, ali dobro. I on i u Kuzmić su se uhodali u nekakav ritam, makar protiv Islanda, i to će im biti dobra uvertira za Semiha Erdena i ostale.

Teodosić još uvek nije pogodio trojku (0/3 danas, tj. 1/17 na turniru, al’ nije da brojimo), međutim izgledao je drastično manje nervozno (možda zato što se obrijao?), upisavši šest asistencija uz svoja četiri poena. I on i PNB su igrali sitnije minute, što je i očekivano ako uzmemo u obzir da se grupa rešava u sredu i četvrtak. Većinu štete u napadu napravio je zato Nedović. Naglasili smo protiv Španije da se Nemanja konačno vratio onoj igri koja ga je proslavila u Evropi, tako da su ružni dani poziranja na pleju potpuno gotovi. Iako je na početku delovalo kao da ekipa nema previše rešenja ako su Teo i PNB na klupi, Nedović je kasnije preuzeo tu odgovornost i kad nije išlo, on je kreirao prostor svojim ulazima i vrtenjem islandskih bekova u krug. Nekoliko situacija rešio je i skok-šutevima iz naskoka, i dobro je videti da i dalje čvrsto veruje u sebe kao šutera. Njegova asistencija Kaliniću za alley-oop je verovatno potez utakmice. Na kraju, 15 poena, 3 skoka, 4 asistencije…sasvim dosta.

Bogdan Bogdanović je odigrao možda i malo atipično – posle forsirane kanonade protiv Nemaca koja mahom nije davala rezultate, Bogdan je većinu minuta na terenu proveo u ulozi sekundarnog pleja, i zabeležio šest asistencija. Bio je, ujedno, i prvi skakač ekipe sa 7, ali par puta je imao tako kretenske šuteve – jednom je čikao svog čuvara fejkovima sa 8m i na kraju ispalio bez preke potrebe npr. – da mi se to manje svidelo. No OK, nećemo zamerati sitno glupiranje. Kalinić je vratio šutersku formu, pogodio tri trojke iz isto toliko pokušaja, dodao pet asistencija i imao spektakularnu blokadu na samom početku meča, tako da se nadam da je i to neka najava bolje forme od njega (šut ga totalno nije išao u prva dva kola). Ja samo pominjem nečije asistencije, pa da dodamo i da je timska brojka u ovoj statističkoj kategoriji bila impresivnih 32 – onoliko koliko smo ukupno skupili protiv Španije (18) i Nemačke (14). Protivnik je dozvolio manje soliranja i ispucavanja, neke taktičke varijante su bolje realizovane i valjda tako i ostane.

Ono što ne bi valjalo da ostane je broj izgubljenih lopti. Poneseni polurevijalnim karakterom utakmice, Orlovi su, što bi rekli kolege sa ESPN-a, iskašljali loptu čitavih 21 put.

Prednjačio je tu Raduljica sa 4, dok su jednako nepažljivi bili i Kalinić i Nedović (obojica po 3). Možemo ovde reći da bi protiv Turaka morali mnogo bolje – a možemo i reći da će onda valjda biti svesni da igraju protiv Turaka, a ne Islanda. Kako god želite.

Protivnik možda kvalitativno nije na nivou, ali im želje nije falilo. Kako bi drugačije istumačili činjenicu da nam je tim sa 198cm visokim centrima uzeo 13 ofanzivnih skokova?! Dok PNB-a nema, vikinzi kolo vode…glavni košgeter Jon Arnar Stefansson je zatajio sa svega tri poena, pa je njegov deo odradio Logi Gunnarsson sa 18 koševa (4/7 trojke). Kapiten Hlynur Baeringsson je dodao osam i četiri skoka.

Kako god okrenuli, i uz svo dužno poštovanje simpatičnim ostrvljanima, ovo je za Srbiju bio skoro pa produženi odmor.

Sledi sada ključni meč sa Turcima, a zatim i dvoboj sa Italijanima u četvrtak. Otom potom.

A da, i da dodam, kad sam već spomenuo da smo meč sa Nemcima igrali posle skraćenog odmora – e pa to isto čeka Tursku. Hee hee.

Italija igra kao Budućnost ’97

Poslednji put kad su se Italijani i Španci sreli na Eurobasketu, tj. pre dve godine, Španci su se vođeni nekom internom kalkulacijom (čitaj : hteli su da raspolove Dudinu erektilno disfukcionalnu Srbadiju) sklonili Italijanima i tako dobili “povoljniji” deo žreba. I ove godine, na tanjiru je ovako odoka slična situacija. Naime, ko završi prvi u grupi A ima relativno “pristojan” put do polufinala (verovatno Hrvatska u 1/4), ko završi drugi zakucava jako brzo u Francusku što ne valja, a ko treći…ee taj treći ide u onaj deo kostura koji naleće na sterilne momke sa Baltika i onda u polufinalu se opet sreće sa, najverovatnije, prvom iz matične grupe. Kako je španski plan A propao one noći kada im je profesor održao prvi čas na turniru, počelo je otvoreno da se naklapa o sprovođenju plana B. A plan B podrazumeva određeno tankovanje. Je li toga stvarno i bilo?

Znate šta…Španci jesu da prostite stare pizde, ali mislim da je ovoga puta sve bilo čisto. I mislim da je i vreme da malo preispitamo energetske nivoe i motivaciju projekta Scariolo v2.0.

Jer, tankovati u poslednjem kolu nekim tupavim smicalicama je jedna stvar. Pustiti da ti Italijani – bez Datomea – ubace 100 i kusur poena? To je, čini mi se, ipak svoja kategorija.

Italijani, ljubi ih majka, ne umeju da igraju nikako drugačije nego kao Budućnost ’97. Budućnost je, doduše, imala tada barem Marka Ivanovića koji je bio spreman da se pobije sa nekime, posle toga i tough guys Željka Topalovića i Nikolu Bulatovića, ali ovi…kad vidite Bargnanija i Galloa kako na svoju visinu natežu sa 5m u tranziciji, euuuuuh. Dobro, na papiru je ovo svakako bio povoljan matchup za Špance. Računalo se na to da će Gasol da detonira ragazze u reketu, a Realovi momci će da pometu ostalo, sad kad su uhvatili zalet protiv Turaka.

gasol

Pau Gasol/foto: FIBA

Prvi deo i jeste realizovan – magistar košarke iz Barcelone ubacio je 34 poena, uz još 10 skokova i 5 asistencija. Ostalo baš i nije krenulo po planu. Rudy, Chacho, Reyes i Llull su zajedno dali 6 poena manje, uz kombinovanih 2/11 za tri i pet izgubljenih lopti. I da to ne prođe nekažnjeno, pobrinuli su gospoda Belinelli i Gallinari.

Držala se klimava španska armada dobrih dvadesetak minuta. U prvom napadu treće četvrtine, Pau Ribas pogodio je za 47-42, i delovalo je da će se tada Španci odlepiti. Stvar je tada uzeo u svoje ruke novi bek Sacramento Kingsa. Posle koša Bargnanija, Belinelli je vezao – khm – osam poena, da bi ga na kratko prekinuo ponovo Bargnani, pa je Marco reda radi dodao još jednu trojku. Serija 15-0 totalno je demoralisala Španiju, dok su azuri nastavili da prangijaju ko na treningu. Do kraja treće, koja je završena rezultatom 73-63, Belinelli je dodao još dve trojke – ukupno ih je inače dao sedam od devet pokušanih, i zaustavio se na 27 poena.

Marco-Belinelli-1

Marco Belinelli/foto: FIBA

Krenuli su tada Španci na sve ili ništa (ako verujete u teoriju poštenja barem), ali ako bi Belinelli nešto i promašio (a slabo smo to gledali, barem za tri), uskakali su na smenu Gallinari (29 poena, 8 skokova, 6 asistencija), Bargnani (18 poena) i Gentile (13 poena, 6 skokova). Kod Španaca je jedino Gasol konsistentno odrađivao svoj posao – ostatak je promašivao i glupirao se, pri čemu ovde naravno pre svega mislim na Rudya, koji je na klasičan rudijevski način gistro slučajno odalamio Aradorija po nosu i onda se folirao da se ništa nije desilo. Samo je pravovremena intervencija Galloa sprečila tuču…na kraju, 105-98 za Italijane, i konstatacija da je povreda Datomea zapravo možda i sreća u nesreći – sa jednim potrošačem manje, ostali uzimaju više odgovornosti, i tim je nekako kohezivniji.

7/8 from 3 in the 2nd half… @MBeli3 was on fire tonight ??? #EuroBasket2015

A video posted by FIBA (@fiba) on

I ‘ajd sad, ko da bude pametan. Da li je Španija imala nekakav interes da ovo izgubi? Jeste, jer, već smo objasnili zašto. Ako verujete u to, onda verujete i u činjenicu da se jedna od najmoćnijih evropskih selekcija namerno obrukala pred svetskim auditorijumom, i pustila da im neko ko se ne zove “Team USA” utera 105 komada na pravdi boga. Jeste, znate već šta ja mislim o Špancima. No možda ipak treba dobro promisliti pre nego ih optužimo za muljačinu.

Ova španska reprezentacija osvojila je apsolutno sve što se osvojiti moglo sem olimpijskog zlata. Njeni igrači su na klupskom nivou osvojili, takođe, apsolutno sve. Pau Gasol je dvostruki NBA prvak, Realovci su osvojili Evrolige, itd. U takvom kolektivu, kako godine nailaze, može da se stvori izvesno zasićenje – pogotovo na reprezentativnom nivou. Jer, jednom kad ste sve uzeli, teško je opet izmotivisati “staru ekipu” da se skupi jednom godišnje i proba da sve to uradi ponovo.

Na poslednja dva velika turnira, videli smo bezuspešne pokušaje da se uzme zlato “za ona dobra, dobra, dobra stara vremena”. Igrači stare, a opterećenje se samo povećava.

Gasol ima izuzetno napornu NBA sezonu iza sebe – ni igrače iz ACB klubova kalendar nije štedeo, pogotovo Realove igrače koji su otišli sve do kraja. Sav taj akumulirani umor pre ili kasnije mora da dođe na naplatu. Jedina sveža lica su ovde verovatno samo Mirotić i Llull (mada i Llull već sto godina igra na visokom nivou) – Llullu bih još i verovao da bude predvodnik generacije, ali možda neke mlađe, dok Mirotić kontinuirano nestaje kada se na njega najviše računa. Ni Scariolo, arhitekta nekada velikih španskih timova, već nekoliko godina nije značajan faktor na evropskoj klupskoj sceni.

Znam, možda se sve ovo ispostavi kao gomila gluposti, i možda su Španci zaista organizovali prevaru i onda se opet nađemo u polufinalu. Ali razmislite i o ovome što sam napisao gore. Možda je ovo godina kada će točkovi i definitivno otpasti sa tog starog Mercedesa, koji već peti put prodajete sa satom vraćenim na 120.000km i garancijom da ste prvi vlasnik.

Savršeni plan Turske na klimavim nogama

Stih Đorđa Balaševića „ko je domaćin, a ko je bio gost“ je ovih dana toliko over-used u opisu meča između Nemačke i Turske da je to već opasno smorilo. Turaka hvala bogu ima dovoljno u Nemačkoj, i da, bilo ih je puno na tribinama, ali to po meni ipak nije bilo nešto što je trebalo da odluči utakmicu. Ako smo Nemačku već prilično dobro mogli da ocenimo posle susreta sa Islandom i Srbijom – sporija ekipa (minus Deutsche Rondo) koja metodički dolazi do svojih poena, Turke uopšte nismo. Protiv Italijana su u beskrajnoj jurnjavi slavili u samom finišu – protiv Španije su izgledali kao na brzinu sastavljena grupa građana kojima je neko prvi put pokazao loptu. Dodajmo tu još i X faktor tj. Alija Muhammeda, i njegovih kumulativnih „nekoliko-od-milion“ iz polja, i imali smo potencijalno jako zanimljiv matchup pred nama.

Ispostavilo se ipak i ne previše zanimljiv. Turci su posle dve trojke Ali-Age Dixona i and-1 Cedija Osmana poveli sa 9-0, i tako nam otkrili kakav ćemo ovde dvoboj gledati. Nisu Nemci ama baš nikako mogli da se izbore sa suludo brzom spoljnom linijom gostiju – čas Guler (11 poena), čas Osman (17 poena, 5 skokova), čas Muhammed (15 poena, 5 asistencija, 5 skokova)…falio je samo mehter orkestar da ambijent ovde bude kompletan. Na kraju prve četvrtine bilo je čudesnih 31-11 za Turke – na kraju poluvremena 24-41. Uterani u ćorsokak čiste frustracije, Dirk i ekipa šutirali su trojke nesretnih 1/15 tokom prvih dvadeset minuta – do kraja će „popraviti“ taj učinak na 5/26, što svakako nije bilo dovoljno da se reše raspoloženi đaci Ergina Atamana. Uspeli su Nemci par puta da siđu na manje od deset razlike, ali je uvek neko bio tu da odbije dalji prilazak – kada se Muhammed umorio, uskočili su Erden (16 poena, 9 skokova) i opet Ilyasova (15 poena). Kako je Nemačka imala samo Schroedera – 25 poena, 5 skokova, 6 asistencija – konačan rezultat od 75-80 sasvim je realan (samo pet razlike je garbage time efekat doduše). Samo šestorica igrača turske ekipe upisali su se u strelce – ja nisam spomenuo jedino Mahmutoglua koji je postigao 6 – a samo osmorica su uošte i zaigrali, i ova skraćena rotacija dovoljno vam govori koliko je Ataman ozbiljno shvatio ovaj meč.

Na samo nekolio časova, Turci su imali savršeni plan – pobedili bi Island, završili treći, i krenuli lagano u Lille sa saznanjem da mogu da iznenade i stignu u polufinale. Kako je španski kolaps pokvario tu računicu, Turci će morati da se snađu kako najbolje umeju…plej-of su, doduše, svakako obezbedili. Nemci, pak, sada sve nade polažu u okršaj sa Italijom, koji deluje kao njihova slamka spasa. Mada, kako je krenulo, možda baš i protiv Španaca Dirk zaigra kako najbolje ume. Najednom je cela računica u grupi B postala u tri pm kompleksna – opet, samo za Island znamo na koji će avion da se ukrcaju u petak.

berlin

Mercedes-Benz Arena u Berlinu/foto: FIBA

Perasović poslušao savete

U mini-derbiju SFRJ koji se odigrao u grupi C, Hrvati su se celo poluvreme mučili sa srčanim Makedoncima, koji su se držali u životu – i u vođstvu – pre svega zahvaljujući šutu za tri. U najboljem stilu litvanskih ekipa u EL na strani, kad je prestao šut prestalo je i sve ostalo, pa je Hrvatska bez previše muke preuzela štafetu sredinom treće deonice i na kraju komforno pobedila sa 73-55. Ponovo je zaigrao Bojan Bogdanović i upisao 13 koševa, Šarić je bio najbolji strelac sa 15, a selektor Perasović poslušao je moje savete i Drapera i Hezonju mahom ostavio na klupi. Naravno, nije izostao učinak Krune Simona, koji je još jednom demonstrirao organizatorski talenat sa 5 asistencija, uz 12 poena i 2 trojke. Tridesetogodišnji swingman Milana, inače, na celom turniru trojke šutira 7/12 – ostatak Hrvatske je na bednih 13/53.

Makedonija – za koju je nekadašnji Zvezdaš Samardžiski postigao deset poena – još uvek ima solidnu šansu da se dograbi plej-ofa, za šta će im najverovatnije biti potrebna pobeda protiv Gruzije. Uzmemo li u obzir na šta trenutno liče obe ekipe, biće to jedan prilično ozbiljan cripple fight.

#Croatia #furom #basketball #basket #eurobasket2015 #eurobasket #eurobasket15 #betarades #stoixima #pamestoixima #sport #saric

A photo posted by Betarades Newspaper (@betarades.gr) on

Spomenuta Gruzija je na kraju prvog poluvremena protiv Grka gubila sa prilično impresivnih 22-50. Grčka je u tih dvadeset minuta šutirala trojke 9/12, na šta Gruzini nisu imali pametan odgovor, što objašnjava i toliku razliku. Do kraja meča su momci sa Kavkaza iskamčili nekih časnih 68-79, ali šta dalje pitanje je sada – poraz protiv Holandije dobrano im je pomrsio računicu, i sada će do kraja morati da pobede i Hrvatsku i Makedoniju ako im je do daljeg plasmana. Teoretski moguće, ali u praksu, kiksiraće barem jednom.

Nick Calathes, koji se posle dvogodišnje NBA avanture u Memphisu nedavno ponovo vratio u Panathinaikos, predvodio je Grke sa 19 poena (4/6 za tri) i 8 asistencija. Antetokoumpo i Koufos dodali su po 12, a da spomenemo i svojevrsnu statističku anomaliju – Billy Spanoulis u svojih 20 minuta na parketu nije uputio nijedan šut iz igre!? U ekipi Igora Kokoškova jedini raspoložen za igru bio je ponovo Toko Shengelia – 20 poena, 9/13 iz igre i 8 skokova nisu bili dovoljni da se motiviše ostatak ekipe.

U poslednjem meču dana, Slovenija (Prepelič 16 poena, 6 asistencija) je zamalo prokockala pobedu protiv Holanđana (Kloof 25 poena, 6 skokova, 4 asistencija), posle vođstva od 12 razlike na poluvremenu. Stigli su Holandezi na 72-70 u poslednjem minutu, kada je Zoran Dragić preuzeo stvar u svoje ruke, vezao pet poena i obezbedio drugu pobedu Slovencima (81-74). Holandiji je ostalo da veruje u čudo, tj. pobedu protiv ili Hrvatske ili Grčke, dok će Slovenci pokušati da dođu do trećeg mesta i nešto povoljnijeg žreba za dalje.

dragic

Zoran Dragić/foto: FIBA

I opet, kojih tri soma reči kasnije, stižemo do završne note za ovaj današnji blog. Dok vi ovo budete čitali, naši košarkaši uveliko će se zagrevati za meč protiv Turaka, a na programu je opet svih dvanaest mečeva posle ova dva dana polu-odmora. Uživajte, gledajte košarku, pa sutra diskutujemo o novoj pobedi Srbije.

srbija

foto: FIBA

*cover foto Nebojša Paraušić (KSS)

Lajkuj:

Komentari:

  1. Nebojša says:

    To Raduljicino kretanje i ponašanje mu dođe kao deo imidža

Ostavite komentar:

Slični članci: