Eurobasket 2015: igrači večitih rivala

I petnaestog dana Eurobasketa, stare rane još nas peku, ali svejedno razmišljamo o uticaju beogradskih  večitih rivala na ostatak kontinenta.

Subotnje jutro sam proveo na telefonu. I to ono, old fashioned way – razgovarao sam, nisam visio na Fejsu ili tome slično. Baš kao i žene kad ih ostavi dečko ili tako nešto, i muškarci nekad padnu u taj mod da moraju da pozovu nekog bliskog da se izrazgovaraju kad im je teško. A pošto je prethodna noć bila vrlo mučna, postojala je potreba kod svih koji su gledali košarku da otvore dušu.

Jedan čovek mi je tako pričao kako se napio od muke, a onda nije mogao da spava. Drugi je rekao da je gledao sa njih osmoro i da si na kraju prenosa mogao otprilike da čuješ mikrokomarca kako klepeće krilima. Treći, četvrti i ostali su mahom imali slične ispovesti.

Jutro 19. septembra 2015. zvanično je i najgori mamurluk za srpske ljubitelje igre pod obručima još od polufinala sa Turcima pre pet godina.

Samo, tada smo svi univerzalno želi da razapnemo sudijsku trojku koja je pogurala osmanlije ka Dream Teamu i srebru. Bili smo više besni nego ožalošćeni. Juče je, zato, samo falila crnina. Nismo znali šta nas je snašlo. Punih 24 sata kasnije, gorčina u ustima još uvek ne jenjava.

Ostavimo to sad po strani i zabavimo se nekim vedrijim temama. Pre neki dan, jedan prijatelj mi je sugerisao kako je ovaj Eurobasket unikatan po jednoj stvari, a to je broj igrača koji su overili Zvezdu ili Partizan – a da pritom nisu članovi srpske reprezentacije. I zaista, mislim da nikad dosad na evropskom prvenstvu u košarci nismo imali slučaj da među učesnicima imamo čak 14 igrača (opet ponavljam, bez naših) koji su igrali večiti derbi. Neki od njih su prilično poznati, kao što su Jan Vesely i Blake Schilb, ili novi plejmejker Zvezde Gal Mekel. Ali ko su ostali?

Jaka – omiljen i omražen

Prirodno je početi od reprezentacija iz regiona. Bosna i Hercegovina je reprezentovana sa tri igrača, dva Zvezdaša (kapiten Elmedin Kikanović i Milan Milošević) i jednim Partizanovcem (Nemanja Gordić). Kikanović je u crveno-belom proveo tri sezone i igrao značajnu rolu za vreme Pešićevog mandata – bio je i ljubimac onih liberalnijih navijača, dok su neki imali izvesnih problema sa njegovom verskom deklaracijom (bile su već one pesmice o suhomesnatim proizvodima svinjskog porekla o kojima sada ne moramo). Nemanja Gordić je u Partizan stigao kao mid-season zakrpa novembra 2012. kada su crno-beli utanjili na poziciji plejmejkera, i stigao da osvoji ABA i srpsku ligu. Grobari ga pamte po onom derbiju kada je sa 17 poena bio ključni faktor u pobedi Partizana od desetak razlike. Milan Milošević je odigrao jednu sezonu za Zvezdu bez bitnijeg učinka.

Emedin Kikanović/foto: FIBA

U Makedoniji, Predrag Samardžiski je igrao i za jedne i za druge. On je kao petnaestogodišnjak stigao u Beograd 2001. i bio član Partizana naredne četiri sezone. U Zvezdi se obreo na sredini sezone 2012-2013, kada je stigao kako bi pojačao slabašnu rotaciju pod košem. Ipak, ni tu se nije previše istakao. O Vladu Ilievskom je već bilo reči, ali spomenimo ga opet – i on je kao mladić stigao u Beograd, dobio šansu kod Laleta Lučića na jesen 1999. i odmah skrenuo pažnju na sebe. Nije on baš mogao do mnogo minuta pored Lukovskog i Đokića, sezonu kasnije Lukovski je otišao u Zvezdu, ali je i ekipu ubrzo napustio i Lučić – Vlado je na leto 2000. otišao u Antaliju, zatim u Olimpiju i ostalo znate – Barcelona, Roma, Siena, Efes itd. Ponoviću još jednom – šteta je što ovaj igrač nije ostavio većeg traga u Partizanu i srpskoj košarci uopšte.

Vlado Ilievski/foto: FIBA

Slovenci imaju po jednog igrača iz oba tabora. Jaka Blažič, novi član Laboral Kutxe, je u prethodne dve sezone sa promenljivim uspehom branio boje Crvene Zvezde – to nije sprečilo navijače, koji su brzo zavoleli plavokosog Slovenca zbog svog all-hustle pristupa igri, da ga usvoje kao najrođenijeg. Jaka Klobučar, sa druge strane, je ime koji verovatno svi grobari žele jako brzo da zaborave – njegova epizoda u Partizanu (2010-11) bila je kratkotrajna i jalova, a epilog iste (tužba zbog neisplaćenih zarada koja je crno-belima na vrat navukla BAT sankcije) još gori.

Lauvergne i Westermann

Najgrobarskija reprezentacija na turniru definitivno je Francuska, gde nastupaju Joffrey Lauvergne i Leo Westermann.

belle rencontre dans les rues de Lille #eurobasket2015 #westerman #lauvergne #allezlesbleus

A photo posted by @jo_v_ber on Sep 19, 2015 at 8:05am PDT

Leov boravak u Beogradu obeležilo je dugo privikavanje na život i košarku van domovine (svoju prvu i jedinu punu ABA sezonu završio je sa bizarnom statistikom od 68 izgubljenih lopti i 62 asistencije, što je valjda jedini put u istoriji da plejmejker posle 30tak utakmica ima negativan AS/TO rejting), kao i teška povreda na početku druge sezone sa klubom. Međutim, igračke kvalitete nadomestio je marketinškim – francuski Canal+ snimio je dokumentarac o njemu i njegovom boravku u prestonici Srbije. Trenutno je član Limogesa, a u reprezentaciju je stigao u poslednjem trenutku kao zamena za povređenog Antoinea Diota.

Lauvergne je već drugačiji slučaj. On je stigao šest meseci nakon Westermanna i isprva je delovalo da će ovaj mršavi, vižljasti momak biti totalni promašaj. Ipak, zahvaljujući predanom radu pod nadzorom Duška Vujoševića, današnji krilni centar Denver Nuggetsa izrastao je u verovatno najdominantnijeg skakača u Partizanovom dresu još od Tomaševića i Milojevića, drastično popravio skok-šut i uopšte postao kompletan igrač.

Njegov gest da prilikom transfera u Khimki Partizanu oprosti dugove naišao je na odobravanje kako trenera tako i navijača, i on je i dan danas aktivan na društvenim mrežama u bodrenju bivšeg kluba (često i na srpskom, koji se potrudio da kako-tako nauči).

Još jedan veliki ljubimac grobara igra za Češku, i reč je naravno o Janu Veselom. U svoje tri sezone u Partizanu Vesely je brzo impresionirao celu južnu tribinu svojim atraktivnim zakucavanjima i borbenošću, kao i činjenicom da je protiv Zvezde u derbijima uvek nalazio dodatnu inspiraciju. Jan je 2011. draftovan sa visokog šestog mesta od strane Washington Wizardsa, ali se uopšte nije snašao u NBA (redovno ulazi u diskusiju kao najgori lottery pick Wizardsa ikad), i trenutno je član Fenerbahcea. Uzevši u obzir da je odigrao fantastičan Eurobasket, mnogi NBA skauti predviđaju da bi američka publika mogla ponovo da ga gleda već od sezone 2016-17.

Jan Vesely/foto: FIBA

Njegov saigrač iz reprezentacije, Amerikanac sa češkim pasošem Blake Schilb, je pre dve godine bio najavljen kao veliko pojačanje Crvene Zvezde. Ipak, nije se zadržao duže od jedne polusezone – nakon promenljivih partija u Evroligi i nekih neslaganja sa upravom, Zvezda je okončala saradnju a on je potpisao za Paris-Levallois. Od iduće sezone braniće boje Galatasaraya.

Sećate li se Erdena i Lipovija?

Poslednja trojica sa liste spadaju u blagu egzotiku. Centar turske reprezentacije Semih Erden je tako pre 11 godina kao osamnaestogodišnjak doveden u Partizan sa epitetom super-talenta – zadržao se samo jednu sezonu, nakon koje se vratio u Tursku potpisavši za Fenerbahce. Nije on igrao loše za crno-bele, ali mu je iskustvo života daleko od kuće verovatno manje prijalo. Kasnije je igrao i u NBA, i to za Celticse i Cavalierse, a trenutno je član Darussafake, kluba u kojem je i ponikao.

Spisak završavamo sa dva Zvezdaša – Galom Mekelom i Oleksandrom Lipovijem. Lipovij je u Zvezdi proveo sam finiš sezone 2013-2014 i ostavio bled utisak. Ovaj 200cm visoki swingman iz Harkova trebalo je da doda malo čvrstine u spoljnoj liniji Radonjićeve ekipe tokom ključnog dela sezone, ali ga se danas uglavnom sećamo kao promašene investicije. Sada je član Budiveljnika.

Plejmejker Izraela Gal Mekel je zvučno ime, i deluje kao da je Zvezda u njemu našla ozbiljno pojačanje.

Bivši član Maccabija, Benettona, Dallasa, New Orleansa i Nizhnya bio je uz Elyahua i Casspija ključni igrač Izraela na Eurobasketu, i očekivanja od njega izuzetno su visoka, pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da je njegov prethodnik na mestu organizatora igre Marcus Williams apsolutni idol Delija. Mekel je inače drugi Izraelac u srpskoj klupskoj košarci (treći ako računamo Borisa Kajmakovića tj. Roberta Rothbarta koji je igrao u Republici Srpskoj) – pre njega, neko kratko vreme u Železniku proveo je krilni igrač Maccabija Guy Pnini.

Gal Mekel/foto: FIBA

Spomenimo ovde i neke igrače koji su ili donedavno bili aktivni reprezentativci, ili su ih povrede sprečile da učestvuju ovog leta. Pre svega ovde mislim na centra Zvezde Maika Zirbesa (Nemačka), bivšeg crno-belog snajpera Davisa Bertansa (Letonija), kao i novo pojačanje crveno-belih Sofoklisa Schortsianitisa (Grčka). Nadam se, takođe,da nekoga nisam zaboravio…

“Bronza sija zlatnim sjajem”

A sada…ponovo je vreme za neku prognozu. Mrzim prognoze, to već znate, pa evo ukratko šta očekujem od današnjih mečeva.

Meč između SRBIJE i FRANCUSKE odlučiće manje deprimirana ekipa. I jedni i drugi su doživeli mini-brodolome u svojim polufinalnim mečevima, i pitanje je ko će tu na kome da se vadi. Motivacija je takođe upitna – bronzana medalja ne znači mnogo jer ne garantuje olimpijske igre. Svejedno, ja bih mnogo voleo kada bi se naši dovoljno oporavili i vratili kući sa odličjima oko vrata. Ne zbog priznanja kao takvog, nego što bi pokazali da mogu da se dignu posle poraza – što im recimo nije pošlo za rukom 2010. U rečniku klišea srpskog sportskog novinarstva, „bronza sija zlatnim sjajem“ i „psihički smo pali nakon napornog polufinala“ jednako su užasni primeri. Ipak, od ta dva radije biram onaj prvi.

Serbia and France have to put their semi-final losses behind them with a place on the podium still to fight for! Read the preview of the #EuroBasket2015 3rd place game on EuroBasket2015.org

A photo posted by FIBA (@fiba) on Sep 19, 2015 at 10:10pm PDT

A u finalu…ma nadam se da će ŠPANIJA razbiti LITVANIJU. Jeste, jesam deklarisani hispanofob, ali kako da navijam za ove? Španija ima šansu da u velikom stilu odjaše u suton – evropsko zlato, i onda medalja u Riu (gde će verovatno igrati u punom sastavu, jer Olimpijske igre), i onda adios amigos. Bolji scenario se teško mogao zamisliti.

I tako, dođosmo i do kraja ovog teksta, a bogami skoro i do kraja našeg druženja za sada. Na Eurobasketu ostadoše još samo dva meča – finale se igra od 19 časova, a onaj za treće mesto, koji nas više zanima, od 14. Što će reći da će tekst u ponedeljak biti poslednji na temu Eurobasketa barem do 2017…nadam se da ste uživali koliko i ja.

Ali još je rano za oproštaj. Imamo još jedan račun koji treba da zatvorimo. I samo da vas podsetim – Srbija je poslednji put za treće mesto u Evropi igrala 1999. I to baš protiv Francuske.

Neka to bude jedini detalj iz te inače sumorne godine koji bih voleo da se ponovi. Uživajte, gledajte košarku, pa se čitamo sutra.