Da li imate preko 18 godina?

Eurobasket 2015: Đorđevićeva dobitna formula

Španija više nije "ona" Španija, Italija na papiru moćan sastav, Turci obnavljaju tim, Novicki obradovao Nemce, Island jači trening za sve ekipe. Izuzetno teška grupa je pravi test za Srbiju.

0
1

U uvodnom tekstu smo se podsetili žreba za SP u Francuskoj ’98 i urnebesne reakcije Slobodana Santrača i njegovih saradnika. Danas, možda je prigodnije sećanje ono na Heidi Klum i žreb za SP u Nemačkoj 2006, kada nam je nemačka manekenka uz širok osmeh uvalila grupu sa Holandijom, Argentinom i Obalom Slonovače. Dalje i sami znate šta se izdogađalo – pređeni put od „hajdučke čete“ do poziva Dušanu Petkoviću, tango Argentina i Kežmanovog insistiranja da se posti sredom i petkom tokom trening kampa bio je prilično kratak. I sve to zato što je dražesna Heidi rukom posegla ka pogrešnoj kuglici.

Grupa B, u kojoj će Srbija ukrstiti koplja sa Španijom, Italijom, Turskom, Nemačkom i Islandom, verovatno je najteža početna pozicija u istoriji evropskih prvenstava za naše reprezentativce. Sem Islanđana, svi će jako teško prodati svoju kožu, pa će tako kolekcija skalpova iz prve runde sigurno biti bogatija za jedno zvučno ime iz ove grupe. Ovako isprva rečeno, Srbija bi trebalo da izbegne tu sudbinu. Mada, i sami znate koliko su ovakva takmičenja nekad nepredvidiva…

GRUPA A

Francuze u poslednje vreme baš hoće. Sklopili su najbolju ekipu u istoriji svoje zemlje, potvrdili kvalitet zlatom u Sloveniji i bronzom u Španiji, a sada im je i povrh svega dodeljeno domaćinstvo za turnir gde mogu da samo dodatno overe svoju reputaciju trenutno najdominantnije ekipe u Evropi.

Nijedan tim u grupi – Rusija, Bosna i Hercegovina, Finska, Izrael ili Poljska – ne predstavlja ozbiljnu prepreku „trikolorima“ na putu Monpelje-Lil. Ono što može igrati protiv njih je samo pritisak očekivanja, jer francuska javnost verovatno već uveliko oštri noževe za okršaj sa Amerikancima u Rio de Žaneiru. No, ima još dotle.

FRANCUSKA je, dakle, apsolutni favorit na turniru. Em domaćin, em skoro u kompletnom sastavu (fale samo Joakim Noah i Alexis Ajinca od zvučnijih imena), em su u poslednje vreme izuzetno uspešni i stvorili su neku kulturu pobeđivanja, baš kao i Jugoslavija pre 20 godina.

france

foto: http://www.ffbb.com/

Plejmejker San Antonia Tony Parker je ponovo u timu posle jednogodišnje pauze, a u startnoj petorci samo jedan igrač – Nando de Colo – nije NBA igrač sa zamašnim iskustvom među najboljima. Nick Batum je eksplozivan košgeter sa krila, Rudy Gobert je već sada dominantan defanzivac na najvišem nivou, a Boris Diaw svojim osećajem za dodavanje može otvoriti i najtvrđe odbrane tamo gde najmanje očekuju. Bek Orlanda Evan Fournier, nekadašnji centar Partizana Joffrey Lauvergne i iskusni Florent Pietrus i Mickael Gelabale čine vrlo kvalitetnu klupu, pa umor startera ne bi smeo da bude ikakav problem. Ničim izazvano u timu se bukvalno u poslednji minut našao i još jedan bivši Partizanovac Leo Westermann, koji je uleteo kao rezervni plej kada se, nakon povrede standardne rezerve Antoinea Diota, izjalovila kombinacija sa Thomasom Heurtelom koga je Efes odbio da pusti na takmičenje.

Ukoliko izabranicima Vincenta Colleta ne zafali koncentracije u završnici turnira, jedina realna prognoza vezana za Francusku je ko će im biti protivnik u finalu.

BOSNA I HERCEGOVINA je u nekoj perspektivi mogla da bude zanimljiva ekipa, ali onda su usledili otkazi Mirze Teletovića, Nihada Đedovića i Jusufa Nurkića, pa se ova selekcija rapidno preselila u kategoriju topovske hrane. Centar Trabzonspora Andrija Stipanović je odigrao odlične pripreme, uz njega je i nekadašnji igrač Zvezde Elmedin Kikanović, ali realnost je ipak surova ako su vam startni bekovi Nemanja Gordić i Marko Šutalo. Iks faktor doduše može biti selektor Duško Ivanović, koji je poznat širom Evrope po svom diktatorskom pristupu, pa će igrači možda uspeti da pobede poneku iz straha.

ivanovic

Duško Ivanović/foto:Fena

RUSIJA je imala krajnje turbulentnih par meseci pred turnir. Prvo ih je FIBA obrisala sa spiska zbog navodnog upliva politike u sportske funkcije, onda ih je vratila, ali su u međuvremenu otkazali pa…svi? Rusi kreću put Monpeljea bez pomoći NBA igrača Mozgova i Karaševa, kao i proverenih starih snaga kakvi su Aleksej Šved, Saša Kaun i Andrej Kirilenko, koji se nedavno penzionisao. Da zlo bude gore, procurele se neke priče o neskladu tokom priprema, gde je selektor Pašutin prvo poslao kući kapitena Ponkrašova, pa ga zatim i vratio posle štrajka ostatka tima. „Zbornaja“, dakle, u svom koferu osim neophodne opreme ima i brdo kojekakvih problema, i biće dobro ako se svi inkriminisani uzdrže od ekscesa barem dok turnir traje.

Kvalitativno, Rusija – za koju još uvek igraju Voronsevich, Fridzon i Monia – može protiv svih osim Francuza u ovoj grupi, ali svaki dalji progres je pod znakom pitanja.

FINSKA dolazi na Eurobasket bez svog talismana, kombo beka Teemu Rannikka, što je svakako veliki hendikep. Tu su, međutim, još uvek odlični šuteri Petteri Koponen i Sasu Salin, centar Gerald Lee, a na pripremama se takođe istakao i naturalizovani Amerikanac Jamar Wilson, inače član francuskog Rouena. Po dobrom običaju, Finci će pokušati da zatrpaju protivnike šutevima iza linije za tri poena, pa ako uspe, možda i prođu u eliminacije. Što bi zaista bio popriličan uspeh.

IZRAEL će po prvi put posle 12 godina poći drugima na megdan bez Yotama Halperina, ali ne i Yaniva Greena, koji ne propušta ovakva okupljanja, a opravdani izostanak pišemo i Guyu Pniniju zbog povrede. Ostatak tima je međutim krajnje zanimljiv – D’or Fischer i Lior Eliyahu su solidan centarski tandem, Gal Mekel i Yogev Ohayon će voditi napade, a posebnu pažnju treba obratiti i na mladog Shawna Dawsona, izvanrednog atletu kome mnogi već predviđaju NBA karijeru. Glavna zvezda tima je ipak NBA igrač Omri Casspi, krilo sa solidnim šuterskim mogućnostima. Izlazak iz grupe je realan, a uz malo sreće i drugo mesto je dostižno.

POLJSKA je malo renovirala tim u odnosu na prethodne turnire, pa tako nema recimo Macieja Lampea i Michala Ignerskog, koji su godinama bili simboli ove reprezentacije. Centar Washington Wizardsa Marcin Gortat je zato još uvek tu, i uz dobru podršku swingmana Mateusza Ponitke i beka Panathinaikosa AJ Slaughtera, Poljska može do drugog kruga. Najveći rival će im verovatno biti Finska, pa je realno reći da će pobednik ovog dvoboja i uhvatiti četvrto mesto i prolaz dalje.

GRUPA B

Stigosmo, tako, i do famozne „grupe smrti“, gde je voljom žreba završila i naša reprezentacija. Na prvi pogled, samo je jedna stvar jasna – a to je da će Island završiti takmičenje na poslednjem mestu. Sve ostalo je apsolutno moguće, i deviza „očekujte neočekivano“ je sasvim realan podnaslov za ovu grupu.

1 day to go to ‪#EuroBasket2015! Which is your favourite team in Group B?

A photo posted by FIBA (@fiba) on

Domaćin grupe Nemačka (mečevi se igraju u Berlinu), Španija, Turska, Italija i Srbija su svi ravnopravni kandidati za prva četiri mesta. Možemo reći da su Srbija i Španija nešto bliži daljem plasmanu, te da su recimo Nemci i Turci malo slabije od ostalih, ali uzbuđenja svakako neće izostati.

ŠPANIJA već nekoliko godina nije „ona“ Španija koja je mlela sve pred sobom – pomalo zbog otkaza i penzija (Marc Gasol, Ricky Rubio, Calderon, Navarro, Abrines, Ibaka), a pomalo i zbog činjenice da je došlo do zasićenja u selekciji koja je, realno, osvojila sve što se dalo osvojiti. Ipak, i takva okrnjena Španija je ozbiljan kandidat za medalje.

braca-gasol

braća Pau i Marc Gasol

Pau Gasol će ponovo obući crveni dres i biti predvodnik ovog tima, a svoju šansu da zasija na Eurobasketu dobiće konačno i rođeni Podgoričanin Nikola Mirotić, koji je do sada uglavnom uvek ispadao iz kombinacija zbog prisustva Sergea Ibake (FIBA dozvoljava samo jednog naturalizovanog igrača u konačnom sastavu). Podršku sa spoljnih pozicija daje Realov četverac Llull – Rodriguez – Rudy – Reyes, a potencijalni džoker je Guillermo Hernangomez, takođe Realov igrač koji je dve protekle sezone proveo na kaljenju u Sevilji. Reklo bi se, doduše, da je možda i najveće pojačanje povratak Sergia Scariola – njegov prethodnik Juan Orenga jednostavno nije bio dorastao zadatku kakav je vođenje jedne od najjačih evropskih reprezentacija modernog doba.

NEMAČKA se silno obradovala kada je Dirk Nowitzki objavio da će ponovo biti deo reprezentacije, pa su im shodno tome i porasli do tada skromni apetiti. Startna petorka „pancera“ nije za baciti – pored Dirka, tu su i plej Atlante Dennis Schroeder, novi centar Utah Jazza Tibor Pleiss, ali kvalitet drastično opada sa svakom narednom izmenom, pa je pitanje koliko će sada već vremešni Dirk (čovek ipak ima 37 godina) moći da kompenzuje za svoje relativno prosečne saigrače. Slovak Anton Gavel, koji je specijalnim ukazom FIBA stekao pravo da zaigra za Nemačku, je neko ko svojim stilom igre može da povuče ostale, ni Alex King i Heiko Schaffartzik nisu za baciti, ali realno je reći – Nemcima će trebati dosta sreće da prođu dalje. Čak i kao domaćini.

nowitzki

Dirk Nowitzki/foto :www.ing-diba.de

ITALIJA na papiru ima prilično moćan sastav. Startnu petorku čine uglavnom sve NBA igrači (ili barem do skora/budući NBA igrači) – Andrea Bargnani, Danilo Gallinari, Gigi Datome, Marco Bellinelli su ove godine rešili da zaigraju kako znaju i umeju, i tako malo poprave narušeni imidž italijanske reprezentacije, koja već jedanest godina nema nijedno odličje sa velikih turnira. Tu će ih još podržati i šuter Pietro Aradori, čovek-tim Daniel Hackett i izuzetno talentovani Alessandro Gentile, sin Nanda Gentilea, i sve to izgleda super dok vas neko ne upita – koliko će njima zapravi trebati lopti da bi sve išlo kako treba?

Sva bitnija imena u ovoj selekciji su surovi potrošači, i pitanje je kako će sve to izgledati na terenu kada treba organizovati napad za napadom. Ako im je dan, i ako ih krene šut, Italijani mogu i na Francuze. Ali neće ni previše začuditi ako u jutro 11. septembra budu pili kafu sa Islanđanima u bescarinskoj zoni berlinskog aerodroma Tegel dok čekaju avion do Rima.

TURSKA već godinama štancuje generacije kvalitetnih juniora, koji nikako da se snađu u seniorskoj konkurenciji. I ove godine Turci su u nekakvoj fazi obnove, i teško je realno oceniti njihove konačne domete. NBA centri Enes Kanter i Emre Asik, kao i swingman Emir Preldžić, su rešili da ove godine ne učestvuju iz ovih ili onih razloga, pa je tako jedino veliko ime na rosteru krilni igrač Detroit Pistonsa Ersan Ilyasova. Pored njega, Turci će ozbiljno i računati na Bobbya Dixona, pardon, Alija Muhameda, koji je bukvalno svojeručno doveo Karsiyaku do nacionalne titule i Evrolige, a biće zanimljivo ispratiti i učinak mladih lavova Cedija Osmana i Furkana Korkmaza, koji važe za vanserijske talente. Realno, Turci mogu da se bore za treće-četvrto mesto. A možda se ni ova generacija ne snađe među velikima?

ISLAND je već prezadovoljan samom činjenicom što su stigli do Berlina. To što će ih svako verovatno raskantati sa dvadesetak razlike je već sekundarno – kako god prođe njihov prvi boravak na Eurobasketu, oni se vraćaju kući sa jednim vrednim novim iskustvom. Jon Arnor Stefansson, prošle godine igrač Malage, je jedino prepoznatljivo ime među gomilom apsolutnih anonimusa, a nešto više pažnje privlače i Pavel Ermolinski, poreklom Ukrajinac, kao i Hordur Vilhjalmsson, koji jedini uz Stefanssona igra u ne-skandinavskim ligama (trenutno je član grčke Trikale). Za ovu četu hrabrih vikinga će se i neki potencijalno tesan poraz predstavljati svojevrstan trijumf.

SRBIJA je prošle godine isplivala iz trogodišnjeg lova u mutnom, i propisno iznenadila kako domaću, tako i stranu javnost svojim plasmanom u finale svetskog prvenstva. Sada, pred izabranicima selektora Đorđevića nalazi se mnogo teži zadatak, a to je da valorizuju svoj uspon medaljom na Eurobasketu i plasmanom u Rio. Za početak, neće moći više nikoga da iznenade, ali niko nije ni rekao da će put do finala biti lak.

U odnosu na prethodni turnir, Srbija je jača za oporavljene Nemanju Nedovića, Zorana Ercega i Dragana Milosavljevića, a raduje i to što su nosioci reprezentacije Nemanja Bjelica i Miloš Teodosić odigrali odlične klupske sezone, pokazavši najzad konsistentnost i zrelost koja se od njih očekuje.

Brige uvek postoje – prvi centar Miroslav Raduljica je još od februara bez klupskog angažmana, a startni šuter Bogdan Bogdanović kuburi sa povredom leđa i nikako da uđe u formu, ali deluje kao da su „orlovi“ pod Đorđevićem konačno našli svoju dobitnu formulu.

sale-i-raduljica

Ono što je najbitnije, i što najviše odskače u odnosu na Srbiju za Ivkovićevog vakta, je što su moral, borbenost i želja na mnogo višem nivou, i da se mečevi više ne gube u svlačionici. Izuzetno teška grupa biće odličan test njihovih mogućnosti – posle je sve moguće.

*Cover foto: www.sportinfo.rs

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. aivar kuusma says:

    Finci – učenici Mikija Pavićevića, trenera koji je pre Radonje poslednji doneo titulu Zvezdi…

Ostavite komentar:

Slični članci: