Da li imate preko 18 godina?

Estersund: evropsko labudovo jezero na švedski način

Švedski Estersund je već sada obeležio ovogodišnje izdanje Lige Evrope, upravo ono u kojem su dva srpska kluba prezimila u Evropi prvi put posle više od 25 godina. To bi trebalo da govori dovoljno o ovom pomalo „fudbal-menadžerskom“ podvigu ekipe iz Skandinavije.

0
0

Kada smo došli u Estersund, moja žena je prvi put otišla u lokalnu prodavnicu. Prodavačica ju je pitala odakle je i zbog čega je došla u grad, a Rejčel joj je odgovorila da je došla zbog posla svoga muža. Zatim je ta gospođa pitala čime se bavim i kada je dobila odgovor “trener Estersunda“, prodavačica je rekla: “Da sam na tvom mestu, već bih se spakovala“.

Možda se gospođa Poter zaista i spakovala, ali njen muž Graham nije imao takvu ideju kada je 2011. godine, kao trener, došao u tipični švedski gradić Estersund i istoimeni fudbalski klub koji je upravo ispao u četvrti rang takmičenja. Iza sebe je imao očajnog, ali ambicioznog predsednika kluba Danijela Kindberga, bivšeg tenkistu (koji je bio član mirovne misije UN u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih godina) i imućnog biznismena, a ispred sebe tim sa nekolicinom fudbalera, stručni štab sa tačno NULA ljudi i tek dvestotinak navijača od kojih je, prema Poterovom mišljenju, „polovina njih želelo da Estersund izgubi“.

Bez novca, moći i fudbalske kulture, Poter i Kindberg su morali da posegnu za nešto drugačijim metodama kako bi napravili nešto vredno pomena.

Međutim, ako je neko znao kako da izgradi odnos sa ljudima onda je to svakako Graham Poter, bivši fudbaler Birmingema, Stouka i Vest Bromvič Albiona između ostalih. Fudbalsku karijeru završio je 2005. godine sa svojih 30, a iste godine je dobio diplomu Open univerziteta na smeru Sociologija. Uporedo sa tim završavao je trenerske kurseve, da bi mu se potom ukazala prilika da radi kao fudbalski trener pri Univerzitetu u Lidsu. To možda i ne bi bilo toliko bitno da nije upisao i master na istom univerzitetu na smeru Liderstvo i emocionalna inteligencija.

Graham Poter

Tim su počeli da grade od igrača koji nisu bili dovoljno dobri za ostale klubove iz viših rangova, pritom vodeći računa o njihovom temperamentu i ponašanju. Englez je ubrzo shvatio da švedski igrači nisu baš raspoloženi da se presele u ovaj planinski grad gde se prosečna dnevna temperatura spušta i do -25 stepeni, te se okrenuo onima koje je život najmanje mazio – migrantima. Fudbaleri poreklom iz Palestine, Irana, Iraka, ali i Gane, Nigerije, Komora činili su, i čine jezgro ekipe koje je za pet godina preskočila tri ranga i potom osvojila Kup Švedske prošle godine.

Biti pobednik nacionalnog kupa u Evropi znači samo jednu stvar – Evropa. Estersund je napravio istorijski iskorak ne samo za klub, već i za švedski fudbal. Prva prepreka bila je naizgled neprelazna, žreb im je dodelio veliki Galatasaraj. Pobeda u prvoj utakmici (2:1) i remi u Turskoj (1:1) značilo je ogromno iznenađenje, a kao svojevrsnu nagradu žreb ih je pogledao i izvukli su luksemburšku Folu Eš. Nakon njih, usledila je poslednja runda kvalifikacija gde su uspeli da izbace grčki PAOK. I pored poraza u Solunu (3:1), puleni Grahama Potera uspeli su da uđu u grupnu fazu Lige Evrope pobedivši Grke sa 2:0 u revanšu. I ne, vlasnik „crno-belih“ Ivan Savidis ovoga puta nije sišao na teren sa pištoljem opasanim oko struka.

I pored istorijskog uspeha, Estersundu niko nije davao ni promil šanse da može dalje iz grupe J u kojoj se našao sa Atletikom Bilbaom, Hertom i Zorjom. Dva kluba iz „Liga petice“ i ukrajinski predstavnik koji je već imao iskustva u Evropi. Međutim, Šveđani nisu mislili baš tako, te su se pobedama nad Zorjom u obe utakmice i Hertom kod kuće plasirali u nokatu rundu drugog po važnosti evropskog takmičenja!

San je nastavio da živi i pored toga što ih je u eliminacionoj fazi sačekao veliki Arsenal. Već u prvoj utakmici u Švedskoj bilo je 99% posto jasno da će Tobdžije nakon laganih 3:0 proći dalje, ali niko nije mogao ni da pomisli da će se Estersund od Evrope oprostiti pobedom na Emirejtsu (2:1). Ipak, u klubu veruju da je moguće doći do narednog cilja, a to je ni manje ni više nego – Liga šampiona.

Svoju taktiku i filozofiju igre Graham Poter je prilagodio igračima koje ima – u navali su to brzi i ne toliko snažni fudbaleri, pa je akcenat bio na posedu lopte i napadačkom fudbalu. Uz najčešću formaciju 3-5-2, sa čestim promenama tokom utakmice, Poter je forsirao čvrstu odbranu iz koje se brzom tranzicijom tražila šansa u kontranapadima. Golman Keita je pokazao kvalitet i pored sjajnih Papajanakopulosa i Petersona koji su činili odbrambreni bedem. Godos i kapiten Nuri daju stabilnost i mirnoću veznom redu, dok je u napadu stameni Gero koji nije toliko efikasan, ali pruža različite mogućnosti svojim saigračima za pogodak. To je inače i karakteristika ovog Estersunda, da veliki broj fudbalera postiže golove i da nemaju samo jednu gol-mašinu koja može da utrpa 20+ golova svake sezone.

Toliko su nepredvidivi da se ne zna odakle pre preti opasnost.

Kako bi izgradio potpuno novi identitet, Graham Poter je mora da posegne za nekonvencionalnim metodama koje ne uključuju rad sa fudbalerima samo na terenu, već i van njega. U službi „pridobijanja“ lokalne zajednice koja je izgubila interesovanje za utakmice Estersunda, Poter je ubedio svoje igrače da bi svakog novembra u godini trebalo da izađu iz svoje zone komfora. To je u dosadašnjoj praksi značilo: izložba slika igrača, izvođenje pozorišnog komada koji su igrači i stručni štab napisali, fristajl rep veče, izvođenje „Labudovog jezera“, recitovanje poezije…

„Takve večeri koje, pritom, imaju i humanitarni karakter, pomažu fudbalerima da izađu iz svoje komforne zone, da ispitaju svoje sposobnosti i van fudbalskog terena. Nama kao klubu je to značilo jer smo ponovo stvorili vezu sa ljudima iz grada koji je od narednog većeg udaljen dva i po sata vožnje. Ti ljudi su nam jedini navijači i zato je bilo bitno ponovo dobiti njihovu pažnju i izgraditi međusobno poverenje“, jasno je objasnio dipolomirani sociolog koji u „slobodno vreme“ dobija moćne evropske klubove sa desetostruko većim budžetom.

Zamislite sada prosečnog superligaškog štopera kako recituje stihove Jovana Dučića. Ne možemo ni mi.

*fotografije: Ostesund fc

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: