Da li imate preko 18 godina?

Da li znate da je prvi stranac u istoriji Pari Sen Žermena bio Srbin?

Zamislite da vam tu „šesticu“ u donjoj vilici u vašem kraju popravlja bivši fudbaler jednog od najmoćnijih klubova današnjice? U Železniku su mnogi to i radili, a da nisu ni znali...

9
0

Rođeni Beograđanin, igrač Partizana, diplomirani stomatolog i velika misterija. Da li znate ime prvog stranca u istoriji Pari Sen Žermena?

Da je Pari Sen Žermen klub kosmopolitskih shvatanja to smo shvatili još mnogo pre nego što su katarski šeici rešili da se poigraju malo Fudbal menadžera u Parizu 2011. godine. Mnogi se setom sećaju velikih inostranih fudbalskih imena koji su nosili bordo-plavi dres „Svetaca“ kroz njegovu kratkotrajnu istoriju postojanja koja traje tek od 1970. godine. Plesali su na Parku prinčeva majstori poput Žorža Vee, Raija, Džej Džej Okoče, Ronaldinja, Paulete, Dejvida Bekama, Zlatna Ibrahimovića i mnogih drugih, a ljubiteljima fudbala na ovim prostorima će zauvek biti upamćena karijera koju je Safet Sušić proveo u Pari Sen Žermenu.

U poslednjoj deceniji sve je to dobilo neku potpuno novu dimenziju, pa sada navijači kluba iz prestonice iz nedelje u nedelju mogu da gledaju Nejmara, Kavanija, Di Mariju, Veratija, Bufona i ostale strane fudbalera. Međutim, sve postaje mnogo zanimljivije ako se zna da im je siguran put utabao jedan Srbin po imenu Živko Lukić.

Nekadašnji član mlađih kategorija Partizana nije bio samo misterija u Parizu, već i na našim prostorima sve dok čitav slučaj nije razotkrio osnivač sajta „Crno-bela nostalgija“ Aleksandar Pavlović. Godina rođenja Živka Lukića je sporna, datum je sigurno 5. jul, ali postoje verzije da je rođen 1943. godine, dok u isečku iz Frans fudbala piše da je rođen godinu dana kasnije. Postoje naznake da je možda upravo on „prepravio“ krštenicu kako bi bio godinu dana mlađi… Rođen u beogradskom naselju Železnik, odmah je zavoleo fudbal i počeo da trenira u lokalnom Napretku do marta 1961. godine kada prelazi u mlađe kategorije Partizana. Za dve godine provedene među „crno-belima“ nije uspeo da se probije u prvi tim, a jedinu utakmicu za seniore tog kluba odigrao je u junu 1963. Godine kada je Partizanov B tim otputovao na turneju u Nemačkoj. Bio je to meč protiv Merbeka koji su Beograđani dobili sa 6:2, a Lukić je ušao u igru naknadno.

Omladinci Partizana, osvajači Kupa oslobođenja Beograda 1962. Živko Lukić je u sredini sa prekrštenim rukama. Foto: Crno-bela nostalgija

U rodnom gradu se zadržao sve do septembra 1963. kada je svoju sreću potražio u mladom timu Rijeke za koji je nastupao sa velikim uspehom i čiji je bio kapiten. Interesantno je to da je u finalnom duelu vršnjaka na jednom od međunarodnih turnira u Rijeci uspeo da pobed upravo mlade igrače Partizana, pa je popularni Žika tako dočekao svojevrsnu „osvetu“. Ubrzo je zatim napustio hrvatski grad kako bi pokušao da iskoristi priliku u Mariboru. Međutim, u arhivima slovenačkog kluba nije bilo njegovog imena kada su u pitanju nastupi prvog tima, pa je pretpostavka da ni tamo nije uspeo da stigne do statusa prvotimca.
Iako veoma nizak (tek 169 cm) i lagan (65 kila) igrao je na poziciji štopera i veziste i to, prema svedočenju uglednog riječkog novinara Miše Cvijanovića, veoma uspešno. Bez obzira na to, on nije uspeo da dobije šansu u ozbiljnom fudbalu, pa se posvetio studijama stomatologije koju je završio na Univerzitetu u Osijeku gde se pretpostavlja da je igrao fudbal za lokalne niželigaše.

Verovatno se sada pitate otkud on u Parizu 1970. godine?

Pari Sen Žermen je osnovan na leto 1970. godine kao pokušaj pariskih biznismena da naprave jedan moćan klub iz prestonice fuzijom dva lokalna, pa su takmičenje iste godine počeli u Ligi 2. Jugoslovenski fudbaleri su bili veoma popularni i Francuskoj, a jedan od njih bio je i Ilija Lukić, čovek koji je nakon Partizana imao zapažene nastupe u dresu Rena. Upravo je on bio ključan čovek za vezu između Živka Lukića, sa kojim je bio u srodstvu, i čelnikom „Svetaca“ Gilom Kresentom koji je u svojoj autobiografiji objasnio kako je došlo do saradnje. Bila je to prva i poslednja Lukićeva utakmica u dresu Pari Sen Žermena, ali dovoljna da se upiše u istoriju tog kluba kao prvi inostrani fudbaler.

„Doveli smo tog jadnog Jugoslovena po imenu Lukić čijim smo pedigreom bili oduševljeni. Imali smo problem pošto nam je falilo igrača zbog povrede, pa smo rešili da probamo sa njim. Prvu zvaničnu prvenstvenu utakmicu smo igrali protiv Kelija, njegov zadatak je bio da neutrališe njihovog ključnog igrača Orlavila od kojeg smo zazirali. A Lukić… Sve vreme je bio uz njega kao oktopot uz kamen, ali Orlavil ga je driblao iznova i iznova, sve dok ovaj nije pao na zadnjicu“, prisetio se prvi predsednik kluba ove neslavne epizode nekadašnjeg omladinca Partizana.

Bilo je to 29. avgusta 1970. godine kada su Parižani pobedili sa 3:2, ali čini se da Lukić nije pronašao ritam nakon samo dve nedelje provedene na treninzima i godina van ozbiljnih fudbalskih dešavanja.

Bio je to i kraj njegove fudbalske karijere nakon čega se posvetio svom pozivu, stomatologiji. Držao je i svoju privatnu ordinaciju u Železniku sve do 2015. godine kada je preminuo. Kažu da je bio veoma prijatan i vesele naravi, te da je bio sjajan kolega. Mnogi njegovi saradnici nisu ni znali ne samo da je bio deo istorijske utakmice Pari Sen Žermena, već i da se bavio fudbalom uopšte. Neki bi mogli da povuku paralelu sa slučajem legendarnog „prevaranta“ Alija Dije koji je na osnovu toga što je čelnicima Sautemptona rekao da je rođak Žorža Vee dobio priliku u Premijer ligi. Ali, istina je da je Živko Lukić bio deo Partizana koji je u to vreme jako cenjen u evropskim okvirima, toliko da na osnovu igranja u mlađim kategorijama „crno-belih“ možete dobiti priliku u francuskom drugoligašu iz srca Pariza.

Danas je to ipak malo drugačije…

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: