Da li imate preko 18 godina?

Preko trnja do Berlina: Bitka za F4 počinje

Poslastica četvrtfinala Evrolige je meč Fenerbahce-Real. Mogu li atinski "zeleni" na završni turnir posle 4 godine posta, kakve su šanse Katalonaca protiv prebogate Lokomotive. Može li Zvezda na Final Four?

8
0

Top 16 faza Evrolige nominalno traje još danas, ali su pobede španskih “večitih” i poraz Panathinaikosa na Bosforu zvanično zaokružili parove četvrtfinala. Barcelonin trijumf u Kaunasu, tj. Realova uspešna odbrana domaćeg terena protiv Khimkija i utešna pobeda Efesa nad atinskim „zelenima“ uklonile su svaku dozu neizvesnosti iz poslednjeg dana takmičarskog kalendara regularne sezone. Za Final Four 2016 koji se igra u Berlinu boriće se Laboral Kutxa i Panathinaikos, Lokomotiva Kuban i Barcelona, Fenerbahce i Real Madrid i…CSKA i Crvena zvezda.

playoffs1516

Pre nego što se pozabavimo scenarijima u četvrtfinalu, hajde da se prvo oprostimo od timova koji su izginuli na ovom poslednjem koraku. Red bi bio da počnemo od onoga ko je ostavio najbolji utisak, a to su za mene zasigurno košarkaši Brose Basketsa iz Bamberga. Iako se ovom timu nisu davale ama baš nikakve šanse u paklenoj grupi F, Bavarci su ponovo iznenadili celokupnu košarkašku javnost i skorom 7-7 pobrali puno neutralnih simpatija. Andrea Trinchieri je tako još jednom pokazao da se radi o izuzetnom stručnjaku, a koliko je kvalitetan ovaj kolektiv dovoljno govori činjenica da je šest igrača postizalo više od devet poena u proseku – samo su Bradley Wanamaker i veteran Nikos Zisis bili dvocifreni, dok su Nicolo Melli, Darius Miller, Janis Strelnieks i Daniel Theis svi ostali na koti 9.xx.

Khimki je imao silovit start sezone, uspeo je da se iz kvalitetne prve grupe izvuče kao drugi, ali im je u Top 16 fazi ponestalo motivacije – i oni su završili 7-7 kao i Brose, ali sa jedno osam puta većim budžetom od nemačkog kluba. Cenu neuspeha platio je dugogodišnji trener Rimas Kurtinaitis – tim se malo prenuo pod Duškom Ivanovićem, ostvario solidnih 2-2, ali dalje ipak nije moglo. Svakako neuspeh, ako uzmemo u obzir koliko je ovaj tim koštao. Alexey Shved je na momente briljirao ali tih momenata nije bilo dovoljno – Zoran Dragić, koji je plaćen gotovo suvim zlatom za EL uslove, je igrao svega 16 minuta u proseku. Svašta tu nije valjalo, a Ivanoviću ostaje da napadne finale VTB lige i tako osigura EL za dogodine. Khimki je inače u VTB trenutno neshvatljivo peti, što ga u gotovo svim kombinacijama navodi na CSKA u polufinalu (i verovatno brz kraj svakoj daljoj ambiciji)…biće ovo napornih nekoliko nedelja za tim iz Podmoskovlja.

Još jedno skupo razočaranje je i Anadolu Efes našeg Dude Ivkovića. Pivari su se tek sticajem okolnosti držali u igri do pretposlednjeg kola, kada im je Fener i definitivno zapečatio sudbinu – ključan poraz bio je onaj u Vršcu od Crvene Zvezde, posle tog meča, sve je izgledalo kao polu-uzaludna borba. Žaliće se Ivković još dugo kako bi „sve bilo drugačije da je igrao Krstić“, ali to je prilično jalov alibi za sastav u kojem se nalaze imena kakva su Dario Šarić, Thomas Heurtel, Jon Diebler i ostali. Efes za razliku od Khimkija ima osiguran evroligaški status za sledeću sezonu, što ipak neće sprečiti nekakvu rekonstrukciju – Osman i Šarić će put NBA, a nije isključeno i da Heurtel i ostali potraže zelenije pašnjake. Glede Ivkovića, po meni je on već nekoliko sezona prva pesma sa četvrtog studijskog albuma Ramba Amadeusa, mada ko sam ja da to tvrdim.

Po prvi put posle nekog vremena nećemo u plej-ofu gledati bravure Vassilisa Spanoulisa, jer je na drugoj strani ograde koja odvaja ostao i Olympiakos. Pirejski klub je igrao solidno protiv većih imena, ali su tri poraza protiv Bamberga i Žalgirisa – pogotovo ovaj poslednji, misterioznih dvadeset razlike u Litvaniji u četvrtom kolu – koštala nastavka EL avanture.

Billy, koji puni trideset i četiri godine u avgustu, je konačno pokazao da je ljudsko biće i da je podložan starenju – 37% za dva, 25% za tri i 70% sa penala najgori su procenti u njegovoj dosadašnjoj karijeri.

Veliko pojačanje iz NBA Kostas Papanikolau se prekasno priključio ekipi da bi se njegov učinak osetio, a ostali nisu uspeli da nadomeste Billyevo posrnuće i to je otprilike to. Šteta za ljubitelje košarke, jer dobro se zna da drame nikad ne izostane kada su ovi momci u igri.

Darussafaka Dogus je već izbacivanjem Maccabija u prvom krugu napravila dovoljno veliku senzaciju, pa bi im prolazak u najboljih osam bio takoreći i previše. Ipak, nisu loše odigrali svoju ulogu u Top 16 fazi za jednog debitanta. Dosta utakmica su izgubili na „jednu loptu“, i nisu se predavali do samog kraja, što smo u Beogradu i najbolje mogli da osetimo. Šareni sastav u kojem dominiraju bivše turske vedete i internacionalci svih dezena se gotovo sigurno neće održati do naredne jeseni, osim ako se ne obistine tračevi da će baš oni dobiti specijalnu pozivnicu za novi kontinentalni bal velikih. Tada možda ovi momci i dobiju drugu šansu da zablistaju.

Unicaja, Žalgiris i Cedevita završavaju spisak prevremeno otpisanih. „Inćuni“ iz Andaluzije su posle odličnog utiska u prvoj rundi potpuno podbacili, i sve su prilike da će Top 16 fazu završiti sa svega tri pobede, što je premalo za tim koji je svake godine među najboljima. Žalgiris je u pola sezone izvršio neke rokade, dao trenerski angažman velikanu litvanske košarke Šarunasu Jasikevičiusu, i deluje kao da su za sada zadovoljni da kalkulišu o budućnosti (koja je zahvaljujući ULEB-ovoj slamki spasa itekako svetla). Cedevita je naletela na onaj isti „zid“ sa kojim se lani i Zvezda susrela – nedostatak iskustva na velikoj sceni, kao i nedovoljno „dubok“ roster, kumovali su neuspehu Zagrepčana, koji bi svakako morali da budu srećni što su uopšte i dovde došli.

A sada, da se pozabavimo i glavnim jelom – osam timova, četiri plej-of serije, i samo jedan potencijalni šampion Evrope…pa, da krenemo.

trofej

 

FENERBAHCE vs. REAL MADRID

Šta bi se zapravo desilo da je Fenerbahce pod punim gasom odigrao taj meč u Madridu 3. decembra 2015.? Pa, izvesno bih ja sad pisao o nekom drugom četvrtfinalnom paru, jer je upravo popustljivost Željka Obradovića prema svom bivšem klubu tada održala Real u životu. Kao znak zahvalnosti, Madriđani će imati priliku da eliminišu svog nekadašnjeg trofejnog trenera i njegove trupe iz daljeg takmičenja, i tako dođu u priliku da odbrane titulu prvaka Evrope.

Neće to, naravno, biti lak posao, ali treba napomenuti da je Fener lišen pomoći Jana Veselog mnogo ranjivija ekipa. Bez visokog Čeha u centarskoj rotaciji, sav teret pada na Ekpe Udoha i Peru Antića, koji ionako više voli da kampuje na liniji 6.75 i čeka povratne pasove – to ostavlja dovoljno prostora ove sezone odličnom Gustavu Ayonu, kao i staroj kuki Felipeu Reyesu, da uspostave kontrolu u reketu i ponište prednost domaćeg terena koja pripada “kanarincima”.

Izuzetno zanimljivi matchupi postoje i na spoljnim linijama. Bogdan Bogdanović i Luigi Datome (57.9% za tri u Top 16!!!!!) su u odličnoj formi, a dobro je već poznato da Bobby Dixon može da ubaci i pedeset poena kad ga “krene”.

bogdan-bogdanovic-fenerbahce-istanbul-eb15

Bogdan Bogdanović/foto: euroleague.net

Njima nasuprot stoje konačno oporavljeni Rudy Fernandez, te standardni Sergio Llull i Sergio „El Chacho“ Rodriguez, trojac koji se toliko dobro poznaje iz Reala i reprezentacije da stičete utisak da su zajedno još od predškolskog. Ne treba ovde ni zanemariti doprinos KC Riversa i Jaycee Carrolla, koji imaju ulogu snajperista sa klupe – Fener pak ima defanzivnog specijalistu Sloukasa, koji je sada opet u sastavu posle kraće pauze.

Samo je jedno ovde garantovano, a to je da će ovo biti serija za sladokusce.

PROGNOZA: Realov repeat kreće iz Carigrada.

KUTXA LABORAL vs. PANATHINAIKOS

Kakvu košarku igra Kutxa ove sezone, to je gotovo za anale. Apsolutno divlja ekipa koju naizgled dobro zauzdava hrvatski stručnjak Velimir Perasović i dalje na papiru izgleda kao nespretno sklepani fantasy tim, ali sada tu postoje i opipljivi rezultati. Kutxa je u Top 16 fazi tukla i Real i Barcu oba puta, a tiebreaker od CSKA izgubili su tek garbage time trojkom Miloša Teodosića u moskovskom revanšu. Kutxa umnogome podseća na one sjajne timove Dallas Mavericksa koje su drale u regularnom toku sezone a onda naletali na “tvrdo” u doigravanju. Panathinaikos Saše Đorđevića biće pravi test njihovih mogućnosti.

Jer, budimo realni, kolektivno ludilo može da “vozi” samo neko određeno vreme, a da li je to vreme isteklo saznaćemo ubrzo.

Previše su Baskijci ove sezone slavili u nekim apsolutnim frik-scenarijima (Bertansova trojka za pobedu protiv Reala je samo najsvežiji primer), i nije najrealnije očekivati da Mike James, Darius Adams i pogotovo Ioannis Bourousis nastave onoliko da sipaju.

Bourousis u svojim zrelim godinama (napuniće trideset i tri u novembru) igra najbolju košarku karijere, i nekako je i Kutxina najsigurnija opcija.

ioannis-bourousis-laboral-kutxa-vitoria-gasteiz-eb15-6qk6sk5c37fbvp7a

Ioannis Bourousis/foto: euroleague.net

Sa druge strane, PAO je od nove godine kompletno drukčija ekipa. Zvezdin šamar u Atini prestrojio je selektorovu vojsku, a i pojačanja – pre svih odlični Elliot Williams – su se uklopila na pravi način. Grci su trenutno u seriji od 8-2, i čini se da im sve ide baš kako treba. Bekovska linija „zečeva“ ume da se izbori sa Kutxinim divljacima, brine jedino kako će Raduljica i Kuzmić na smenu da se snađu sa Bourousisom…

miroslav-raduljica-panathinaikos-athens-eb15

Miroslav Raduljica/foto: euroleague.net

PROGNOZA: Kraj četvorogodišnjeg F4 posta za zelene.

LOKOMOTIVA KUBAN vs. BARCELONA

Još jedan krajnje zanimljiv par. Tim iz Krasnodara za sada figurira kao apsolutni favorit ovde. Imaju prednost domaćeg terena, imaju čvrstu, kompaktnu ekipu koji predvode odlični Malcolm Delaney, te ništa manje impresivni Anthony Randolph i Victor Claver, trofejnog trenera koji je već okusio F4 i vratio se ovečan lovorom (Iorgos Bartzokas). Na prvi pogled, „Lokosi“ su trenutno u boljoj poziciji.

Barcelona je sada već čuvena po svom “kasnom paljenju”, mada imam izvesne rezerve što se njih tiče ovaj put.

Njihov plasman overen je tek sinoć posle teško izvojevane pobede na Baltiku, i pitanje je koliko ovaj tim ima želje, a pre svega i snage, da iznese teret naporne plej-of serije sa motivisanim protivnikom.

Xavi Pascual se i dalje zabrinjujuće mnogo oslanja na Juana Carlosa Navarra, koji neshvatljivo prosekuje više minuta i od Alexa Abrinesa, i od Pau Ribasa, i od Brada Olesona, i od … i od cele bekovske linije Barcelone, ukratko. Voleo bih da kažem ovde nešto ohrabrujuće za Barcelonine fanove, ali ne znam ko u Kataloniji nije zabrinut zbog činjenice da će Navarro i Carlos Arroyo (zbir godina iznad 70) morati da se jure sa raspojasanim Delaneyem, koga je tek par timova ove sezone umelo da svede na neke “pristojne” učinke.

Šta je Barceloni potrebno da preživi ovo iskušenje i ponovo se, po šesti put u poslednjih osam godina, nađe na završnoj smotri najboljih? Pa, mnogo sreće i kvalitetne odbrane, jer ako ne prorade gorenavedeni, tu su još i Ryan Broekhoff, Chris Singleton, Matt Janning i još poneko…sa druge strane, Barca ima kec iz rukava u vidu Joeya Dorseya, koji kao niko u Evropi može da zaključa reket kad je tvrdo, ali moraće i ostali da odgovore.

Joey Dorsey/foto: euroleague.net

PROGNOZA: Lokomotiva pod punim gasom kreće za Berlin.

CSKA vs. CRVENA ZVEZDA

Znate šta…da mi je neko još pre tri godine rekao da će Zvezda dvaput zaredom igrati Top 16, a kamoli nešto drugo, ja bih mu baš kao i svojevremeno Milić Barjaktarević rekao “alaaaa laažeeeeš!”. Međutim, došlo neko čudno vreme da je tim u crveno-belim dresovima vodeći na našim prostorima, a meni je samo ostalo da maksimalno uživam u tome dok traje.

Previše sam puta pisao o Zvezdi ove sezone tako da ću vas ovaj put poštedeti predugačkih analiza. Ono što ću reći doduše je da će aktuelnim gospodarima Jadrana trebati doslovno “više od igre” ako planiraju da moskovskom gigantu „skinu“ makar i jednu utakmicu u ovoj seriji.

Na kraju krajeva, skloniti CSKA sa završnog turnira od 2003. naovamo nešto je što je pošlo za rukom samo Dušku Vujoševiću, a na sreću po “armejce” on je sada dovoljno daleko.

Recept za trijumf je ovde na papiru barem jasan – ukrasti jedan meč u Moskvi, i onda na krilima dvadeset i kusur hiljada navijača napraviti čudo u Beogradu. Naravno, sama pobeda u Megasport Areni biće klasifikovana ne kao čudo, već kao kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom, ali znate šta, ako je to pošlo za rukom Malagi ove sezone, ljudski je nadati se. Potrebno je samo nekako uštopovati prvo fantastičnog Nanda De Cola (19.7 poena po meču uz prilično nestvarnih 56.2/49.4/90.7 za 2/3/1), pa onda i Miloša Teodosića (16.7 poena), pa Kylea Hinesa, pa Vorontsevicha, pa Higginsa, pa…dobro, da stanemo ovde.

Miloš Teodosić/foto: euroleague.net

Ne može Zvezda ovde mnogo štošta da obeća, osim onoga po čemu ih već dobro poznajemo – odbrana na ivici noža, maksimalan trud, pa šta bude. Sezona je već sama po sebi enorman uspeh, obezbeđena je prestižna nova Evroliga, i klub po prvi put u istoriji igra četvrtfinale Evrolige. Sve više od toga bilo bi samo šlag na torti. A kad su već tu…ma, daj da se pokuša.

PROGNOZA: Gudurić pogađa trojku pod faulom za pobedu u Moskvi, a onda dobijamo dve uzastopne u Beogradu i odlazimo u Berlin. Javiću vam šta se još desi kad i ako se probudim.

crvena-zvezda-telekom-belgrade-celebrates-eb15

Radost košarkaša Zvezde posle pobede u Malagi/foto: euroleague.net

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: