Da li imate preko 18 godina?

Letonski recept za Čehe

Košarkaška reprezentacija Srbije ima šansu za plasman na Olimpijske igre koju ne bi smela da se propusti!

1
0

Uz sav ovaj fudbal koji se dešava ovih dana, lako je bilo zaboraviti da su u ponedeljak počeli kvalifikacioni turniri za olimpijske igre u Riu. Osamnaest timova trenutno je u borbi za tri poslednja mesta u olimpijskom vozu, i jedan od njih je i Srbija. Za našu ekipu, ovaj turnir predstavlja ne samo popravni za slabu završnicu prošlogodišnjeg Evrobasketa u Francuskoj, već i lepu šansu da se posle 12 godina ponovo nađemo na najznačajnijoj svetskoj sportskoj smotri. Šansu koju ne bi smeli da ispustimo. Ostavimo, dakle, malo fudbal po strani i pogledajmo šta se to dešavalo u košarci ove nedelje.

Pozabavićemo se prvo dešavanjima na dalekom istoku, gde se za olimpijsku vizu bore Filipini, Turska, Senegal, Kanada, Novi Zeland i Francuska. Na papiru, ovde sve vodi do finala između Kanade i Francuske, i za sada je i zaista tako. Ipak, nije da usput nije bilo trzavica.

U grupi A, gde se takmiče Turska, Kanada i Senegal, očekivano su prošli Kanađani i Turci. Nešto manje očekivan je bio hrabar otpor Senegalaca, koji su u oba meča slomljeni tek u poslednjim minutima. Iako su došli bez prve zvezde, centra Minesota Gorgija Dienga, tim iz Afrike pokazao se u najboljem mogućem svetlu. Protiv Kanade su izgubili 58-55, a protiv Turske 68-62, što ih šalje kući odmah posle prvog kruga, ali ne i bez steknutih simpatija neutralaca. U oba meča, najbolji akter bio je krilni centar madridskog Reala Moris Ndur – protiv Kanade postigao je 16 poena, uhvatio 10 skokova i udario 5 rampi, a u meču sa Turskom imao je dva poena manje i skok više. Kvalitetne podrške ipak je izostalo, što je nedovoljno za neki veći uspeh.

Kanada, lišena pomoći prve zvezde Endrua Viginsa, je bez preteranih problema pobedila u oba meča. Prvi strelac je u obe partije bio bek Toronto Reptorsa Kori Džozef, a pratili su ga i plejmejker Milvokija Tajler Enis, kao i krilni igrač Venecije Melvin Edžim – još se čeka šuterska eksplozija našoj publici poznatog Bredija Heslipa (ex-Igokea), čija dalekometna paljba može doneti prevagu u odlučujućim mečevima. Turci su se u ključnoj pobedi protiv Senegala oslonili na Bobija Ali Muhamed Diksona (23 poena, 7 skokova, 4 asistencija, ali i jezivih 6/21 iz igre) – vredi spomenuti i da je četa Ergina Atamana u grupama šutirala za tri tek 15/53 (Dikson 3/18, tek da dodamo), i ako misle da nešto naprave protiv Francuza u polufinalu ove će brojke morati drastično da skoče. Za sada one služe samo kao opomena.

Grupa B nije donela previše iznenađenja, osim ako ovde ne uračunamo nešto herojskiji otpor Novog Zelanda prema Francuskoj. „Trikolori“, kojima na turniru nedostaju samo Rudi Gober i ionako mahom odsutni Joakim Noa, su tek odličnom partijom u poslednjoj četvrtini uspeli da naprave preokret, i tako prevaziđu slabu šutersku formu koja ih prati na ovome turniru – tek 8/37 za tri. Što se „kivija“ tiče, oni su svoj prvi cilj ispunili pobedom nad domaćinima turnira, što im je obezbedilo plasman u polufinale. Filipinima, pak, je malo bio raspoloženi Endru Bleč – nekadašnji NBA igrač dao je sve od sebe, ali “domaće” snage iz PBA lige se baš i nisu istakle. Utakmica protiv Novog Zelanda bila je uzbudljiva, sa puno preokreta, ali su se na kraju braća Vebster – Tai (25 poena, 11 skokova) i Kori (ex-Mega Leks, 23 poena) – pokazali kao preveliki zalogaj. Ovo je inače prvi put posle mnogo godina da za Novi Zeland ne nastupa sjajni bek i nekadašnja prva zvezda Kirk Peni, pa je ovaj mini-uspeh sastava iz Okeanije utoliko i impresivniji.

Na kraju, imamo krajnje očekivano polufinale – Francuska protiv Turske i Kanada protiv Novog Zelanda. Favoriti su jasno Francuzi i Kanađani, ali znate i sami šta sve može da se desi ako se Turci raspucaju, a i Novi Zeland je pokazao da može čvrsto da odigra.

Iznenađenja su izostala i u Torinu, na turniru na kojem pored domaćina Italije učestvuju i Grci, Meksikanci, Hrvati, Iranci i Tunišani. I tamo će polufinale biti izuzetno očekivano – Grci sa Hrvatima, tojest Italija sa Meksikom.

Najinteresantnije je ovde bilo pogledati dvoboj Italije i Hrvatske. Odigrali su komšije ovde dobar meč, bili skoro 40 minuta kompetitivni, ali ih je niz grešaka i loša realizacija sa penala sprečila da u samom finišu održe priključak, pa je pun plen otišao Italijanima. Izuzetno slab šut ponovo je bio u prvom planu (ukupno iz polja 33.8% Italija i 36.1% Hrvatska), a čini se da je domaćin odneo prevagu na konto duže klupe i više međunarodnog iskustva. Zanimljivo je što je selektor Hrvatske Aca Petrović dao Roku Leniju Ukiću čak 32 minuta na parketu, dok jedini rezervni plejmejker Rok Stipčević nije ni ulazio u igru. Pozicija organizatora igre, dakle, i dalje ostaje rak-rana hrvatske selekcije.

hrv

foto: FIBA

Utakmica je imala i mali epilog u vidu protesta Petrovića zbog onoga što je on percipirao sudijskom nepravdom. „Aca Trica“ je nakon jednog nedosuđenog faula nad Bojanom Bogdanovićem u trećoj četvrtini izuzetno burno reagovao i zaradio tehničku, a kasnije je iskoristio i to kao osnovu svoje teorije o nezasluženom porazu. Njegov kolega sa italijanske klupe Etore Mesina je na to samo prokomentarisao kako „poznaje Acu trideset godina i nikad nisam čuo od njega kako je izgubio zbog košarkaških razloga“. Dovoljno da se zaključi svaka priča o suđenju. Obe ekipe su inače dosta komforno pobedile Tunis, koji je bez pomoći NBA košarkaša Salaha Mežrija pao bez praktično ispaljenog metka – ukupno su u dve utakmice postigli tek 93 poena (41+52).

Na kontra strani žreba, Grci su se rutinski prošetali do već viđenog polufinala sa Hrvatskom. Iako po prvi put posle milion godina ne igra Bili Spanulis, previše je tu bilo individualnog kvaliteta da bi Iran i Meksiko napravili nekakve probleme. Briljirao je pogotovo Janis Adetokumbo, za kojeg malo ko van NBA ima adekvatno defanzivno rešenje, a svoj doprinos dali su i Perperoglu, Kufos i veteran Burusis. Meksikanci, kojima je usluge otkazao odlični centar Reala Gustavo Ajon, su imali taman toliko snage da se na mišiće izbore sa Iranom i nominalno se pojave u polufinalu. U odsustvu Ajona, košgeterski teret preuzeo je bek VEF Rige Fransisko Kruz, čijih su 18 poena Irancima bili od vitalnog značaja.

grc

foto: FIBA

Što se tima iz Persije tiče, propala je verovatno i poslednja prilika da legenda iranske košarke Hamed Hadadi vidi još jedan veliki turnir. Hadadi, koji je našim ljubiteljima košarke postao poznat kada je pre desetak godina odbio ponudu beogradskog Partizana, više nije dominantna snaga pod reketom koja je nekad bio – godine su mu ograničile mobilnost, meka ruka je još uvek tu, ali videlo se pogotovo protiv Grčke koliko on ima problema sa ozbiljnijim protivnicima na međunarodnom nivou. Sumrak njegove karijere donosi i puno pitanja za iransku košarku u globalu, koja je predvođena maestralnim Hadadijem dugo vremena imala dominantnu ulogu na azijskom kontinentu. Videćemo ima li selektor Dirk Bauerman dobra rešenja kada ostane bez čoveka čiji su talenti Iranu doneli čak tri titule prvaka Azije u minulih devet godina.

I ovde se dakle, baš kao i u Manili, namešta „očekivano“ finale – Grčka protiv Italije.

Sumnjam da Meksiko može nešto da uradi, ali Hrvatska se neće tek tako predati. Grci su poslednjih godina umeli itekako da zakažu kad krenu eliminacije, a Hrvati i dalje imaju mnogo oružja u spoljnoj liniji koje uvek može da proradi kad zatreba. Ipak, rotacija na plejmejkeru, gde Grčka pored iskusnog Kalatesa ima i izuzetno raspoloženog Adetokumba, biće verovatno odlučujući faktor u ovom polufinalu – trebaće Hrvatskoj ovde i „više od igre“ ako misle do nekog rezultata.

Na kraju, tako, stižemo i do Beograda – jedinog turnira gde se desilo neko, da kažemo, iznenađenje. Srećom, do toga nije došlo u našoj grupi, gde su „orlovi“ rutinski upisali pobede nad Portorikom i Angolom. Reč je ovde o pobedi Letonije nad Češkom, koja je malo poremetila planirani kostur doigravanja i učinila da Srbija težeg od dva protivnika dobije na prvom umesto drugom stepeniku.

Letonija je, dakle, mnogo lakše nego očekivano isprašila Čehe. Iako bez usluga Davisa Bertansa (koji upravo potpisuje dvogodišnji ugovor sa San Antoniom) i NBA fenomena Kristapsa Porzingisa, Letonci su, predvođeni starim favoritima kakvi su Janis Blums, Janis Strelnieks, Kaspars Beržinš te Davisovim starijim bratom Dairisom Bertansom, odigrali odličnu utakmicu i taktički razbili atletski na papiru superiornije Čehe. Pokazala se ovde još jednom ta velika slabost centralnoevropske ekipe, a to je da im je ekipa malo reći prosečna kad se ograniče Veseli, Satoranski i Šilb – ma, dovoljno je i Veseli da odigra ispod očekivanja i to je već problem. Protiv Letonije, konkretno, sada već bivši centar Fenerbahčea brzo je uleteo u probleme sa ličnim greškama, što se ispostavilo kao gotovo nepremostiv problem za ekipu koju vodi izraelski stručnjak Ronen Ginzburg. Kada vam tri udarna igrača daju dvadeset pet poena i spadnete na Bendu, Pumprlu i ocvalog Jiržija Velša, to nikako nije dobro. Treći tim u grupi B, Japan, je (takođe) očekivano komotno izgubio obe utakmice, a beogradska publika je barem imala priliku da u akciji vidi prvog i jedinog japanskog NBA igrača, veterana plejmejkera Jutu Tabusea.

srb-ces

foto: FIBA

Što se Srbije tiče…preskočićemo ovde sve probleme koji su zadesili našu selekciju u najavi turnira (slučaj Marjanović, povrede Bjelice i Mačvana itd.) i pozabavićemo se čisto stvarima na parketu. Protiv Portorika, ležeran pristup igri rezultovali su tesnim prvim poluvremenom, u trećoj smo dodali gas i onda ponovo popustili, pa na kraju „samo“ šest razlike protiv ekipe od koje smo objektivno bolji barem dvadeset. Iako je reč o nezahvalnoj utakmici za analizu, ovde se kristalisao jedan od problema koji Srbija trenutno ima, a to je skok igra – odsustvo Marjanovića i Bjelice izuzetno utiče na ovaj segment. Ako nešto pak može da raduje, to su dobre uloge pojedinih igrača sa klupe kakvi su Štimac (8 poena, 4 skoka) i Nedović (14 poena), kao i povratak Nikole Kalinića (12 poena, 4 skoka, 3 asistencije, 4 ukradene) čiji je učinak na lanjskom Evrobasketu mahom izostao. Lepu partiju odigrao je i Stefan Birčević (12 poena, 5/7 iz igre), koji je zaslužio mesto nakon lavine otkaza, a Bogdan Bogdanović je i pored lošije šuterske večeri (2/8 za tri) stigao da uhvati sedam skokova i podeli pet asistencija.

srb-port-1

foto: FIBA

U drugom meču protiv Angole viđena je i drastično bolja šuterska partija (10/22 za tri), ali smo opet neshvatljivo dozvolili protivniku veliki broj ofanzivnih skokova (čak 16) i još jednom na trenutak iskazali tu svoju slabost. Ponovo je raspoložen bio Bogdanović, ovaj put sa osam asistencija i boljim procentima (4/5 za tri), a svoju visinsku prednost u napadu iskoristili su i Raduljica (13 poena) i Jokić (17 poena, 6 skokova). Košarkaš Denvera, koji je i u prvoj utakmici ostavio dobar utisak, za sada deluje kao neko ko bi itekako mogao da donese prevagu u velikim mečevima.

Prvi je zadatak dakle uspešno obavljen, a to je plasman u polufinale, i na redu je sada Češka. Sa Česima smo odigrali izuzetno tesan meč na Evrobasketu, koji smo na kraju prelomili individualnim kvalitetom uprkos dosta bledoj timskoj partiji – ovo ne sme da se ponovo večeras u Beogradu. Naš protivnik je jak baš tamo gde smo mi trenutno u slabosti, i zato treba ozbiljno pristupiti ovom susretu, te iskopirati „letonski recept“ i prvo se pozabaviti Veselim, pa ako to rešimo, sve ostalo će lako. Zategnut reket će umnogome olakšati posao ostatku ekipe, i fokus će večeras biti upravo na našim centrima. Bilo bi pametno i rano napasti Veselog u fazi odbrane i opteretiti ga ličnim greškama – ovde Jokić deluje kao idealan kandidat.

veseli

foto: FIBA

Neće biti nezanimljivo ni drugo polufinale, gde je Letonija nominalni favorit protiv Portorika, ali latinoamerička selekcija ima izuzetno iskusne i kvalitetne igrače, te se nalazi i u dobroj formi nakon uspešno okončanog takmičenja na ovogodišnjem Centrobasketu. Letonci će, jasno, pokušati da u svom stilu „umrtve“ igru i tako osujete Aroja i drugove, koji tradicionalno igraju u visokom tempu i na koš više.

Par servisnih informacija za kraj – polufinala u Torinu i Beogradu igraju se danas od 16:30 (Grčka – Hrvatska), 18:00 (Letonija – Portoriko) i 21:00 (preostala dva meča, dakle i Srbija), dok su u Manili ovi mečevi na programu u subotu od 12:30 i 15:00. Evropska finala su na programu u subotu, oba od 21 čas, dok je finale u Manili zakazano za nedelju i 15:00. Sada kad to znate, možda i ne bi bilo loše da se uputite do Novog Beograda ako ste u mogućnosti – poseta je na prva dva meča bila nedostojna naše nacionalne selekcije. Znam, znam, i sam sam kriv ponekad, ali ja sam večeras uspeo da se izborim za mesto u Areni. Pa što ne biste i vi.

A što se fudbala tiče…jel’ red više da Portugal osvoji nešto? 2000. su bili meni najatraktivnija ekipa na turniru, 2004. su naleteli na grčki zid, 2008. je Nemačka bila prejaka, 2012. su proklinjali penale.

Ove tekuće 2016. godine, ekipa je sazrela u svakom pogledu, ima čvrstu organizaciju u odbrani i par kvalitetnih napadačkih pojedinaca, i iskusnog selektora koji zna kako da izvuče maksimum iz svojih resursa. Neće, naravno, biti lako sa nadahnutim Francuzima i odličnim napadačkim triom Grizman-Paje-Žiru, pogotovo sada kada su iz daljeg takmičenja eliminisali velikog rivala Nemačku. Francuska je po svim shvatanjima favorit, ali znate i sami već…fudbal je čudna igra.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: