Da li imate preko 18 godina?

Tower Records: Hronika jedne supkulture

O istoriji "najveće prodavnice kaseta u poznatom svetu".

7
0

Uvid u istorijat i sudbinu legendarnog lanca prodavnica muzičkih izdanja, kao i osvrt na njegovog neumornog osnivača, priča su o kreativnosti, te o vremenu u kome smo voleli gramofonske ploče, kasete i kompakt diskove.

Od lokalne atrakcije do svetskog brenda

Tauer rekords (Tower Records) je bio lanac prodavnica koji je postojao između 1960. i 2006. godine. Ime je dobio po bioskopu Tauer, gde se nalazila radnja oca osnivača, Rasela Solomona, koji je tu počeo s prodajom ploča. Prva radnja pod firmom Tauer rekords je, nešto kasnije, otvorena u Sakramentu. Ljudi su početkom šezdesetih živeli za muziku. Dešavali su se fenomeni poput albuma Surfin’ Safari grupe The Beach Boys. Bejbibumeri su odrasli i mogli sebi da priušte ploče i taj trend je pogodovao razvoju Tauera, koji je postao mesto okupljanja i druženja u Sakramentu.

Jedna od ploča koje su uticale na popularnost muzike u SAD

Prelomna godina je bila, za popularnu kulturu čuvena, 1968. godina. Tada je Solomon pokrenuo u tom trenutku najveću prodavnicu muzičkih izdanja u SAD, i to u San Francisku, “pred nosevima dece cveća”, kako je jednom istakao. Cvetala je i muzička industrija, pa je narednih godina posao proširio na sve važnije tačke zapadne obale SAD, potom na Japan, a tek onda – preko Njujorka – na istočnu obalu i ostatak sveta. Najpoznatija prodavnica se nalazila na Sanset stripu, delu holivudskog Sanset bulevara. Žuta tabla i ime ispisano crvenim slovima su dugo predstavljali jedan od zaštitnih znakova ovog kraja, ali i čitavog Los Anđelesa. Muzičke zvezde su slobodno šetale losanđeleskim Tauerom, a nekima od njih, poput Eltona Džona, to je bio ritual. (Sanset strip je poznat i po Rodniju Bingenhajmeru, radijskom DJ-u i prijatelju brojnih muzičkih zvezda. Njegov lik i delo su ovekovečeni u sjajnom dokumentarcu Mayor of the Sunset Strip.)

Ras – od strane medija prozvan “Kralj” – Solomon je bio vizionar i kolekcionar umetničkih dela. Solomon je govorio kako za avanturu nije potrebno penjati se po planinama, već je dovoljno da otvorite međunarodni prodajni lanac, i to pod sloganom “najveća prodavnica kaseta u poznatom svetu”. Drugu polovinu XX veka su obeležile smene u popularnosti različitih nosača zvuka. Zbog toga je priča o njegovoj imperiji priča o svim onim generacijama koje su muziku slušale sa ploča, kaseta ili CD-ova, ali i mlađim naraštajima, koji se poslednjih godina pločama – vraćaju! Pored toga, priča o Tauer rekordsu je i priča o tome gde, kako i koja se to dimenzija izgubila kroz digitalizaciju muzike.

Razvoj Tauera je bio ostvaren zahvaljujući direktnom kontaktu prodajnih objekata i izdavača, bez posrednika. Za nabavku su bili zaduženi mladi zaposleni, koji su pratili trendove. Tauerove prodavnice su radile i vikendom, tokom većeg dela dana. Zbog toga je u Engleskoj nastao problem krajem osamdesetih, gde je bio zabranjen rad nedeljom. Pored ploča i kaseta, kasnije i CD-ova, u ponudi su bili muzički uređaji, vokmeni i diskmeni, ali i filmovi, knjige i stripovi. Tauer je bio ključan za promociju nekih umetnika i njihovih dela. Tako je jedan od najboljih stripova u istoriji, Vrana (The Crow) Džejmsa O’Bara, došao do publike zahvaljujući distribuciji u Taueru. Naime, O’Bar je priču, kasnije ekranizovanu s Brendonom Lijem u glavnoj ulozi, mahom stvarao pod uticajem muzike koju je slušao krajem osamdesetih. Zato i dan-danas Vranu više vole ljubitelji muzike, nego ljubitelji stripova.

The Tacoma Tower Records Store (38th Street)

Tauer je bio prepoznatljiv i po magazinu Pulse!, sa intervjuima i prikazima novih izdanja. Rečju, bogat sadržaj kako po pitanju sâmih muzičkih izdanja svih žanrova i datuma izlaska, tako i prateće ponude. Bila je razvijena autentična poslovna kultura, u kojoj su kupci razgovarali s prodavcima o ukusima i aktuelnostima, oličena u jednoj rečenici Brusa Springstina.

“U muzičkoj prodavnici je svako vaš prijatelj na otprilike dvadeset minuta.”
~ Brus Springstin

Vizuelna prepoznatljivost

Tauer rekords je u osamdesetim beležio svoje vrhunce. Tome je, nakon posrtanja rokenrola i kratkog perioda vladavine diska, kumovao MTV. Važno je bilo i objavljivanje albuma Thriller Majkla Džeksona, kao i pojava CD-ova, koji su bili skuplji od ploča i nudili digitalno prečišćen zvuk. Pored toga, Tauer je kreirao upečatljivi imidž – kroz ilustracije, grafike i reljefne kolaže od karton pene. U prodavnici u Berkliju, u Kaliforniji, se pojavilo posebno odeljenje koje se bavilo kreiranjem ogromnih panela jarkih boja, na kojima su reprodukovani omoti ploča. Kao što je to nekad bio slučaj s naslovnim stranama stripova, još jednom supkulturom koja je doživela digitalni preobražaj, tako su omoti ploča bili prvo što je upadalo u oči ljubiteljima muzike.

Omot ploče “Thriller” Kralja popa, jednog od najpopularnijih albuma u istoriji muzike

Pogled prikovan za omot, ta veza nije prestajala ni po dolasku kući i slušanju ploče ili CD-a. Ideja da reprodukcijom omota ulepšaju prostor firme došla je od sâmih zaposlenih i tako je osnovano Umetničko odeljenje Tauer rekordsa (Tower Records Art Department). Inicijator je bio Stiv Polutro, koji je držao seminare kako bi mlade kolege uvodio u kreiranje unikatne atmosfere Tauerovih prodavnica. Ubrzo je svaka radnja dobila sopstveni umetnički tim, što je pojačavalo njhovu autentičnost.

Reprodukcija omota ploče “Surfing with the Alien” Džoa Satrijanija

Ovakav pristup je davao kupovini ploča emotivnu dimenziju. Vizuelna komponenta je približavala zvučnu. Sve je bilo veliko, šareno i primamljivo; rečju – osamdesete. Nekadašnji zaposleni zbog toga s pravom na taj period gledaju kao na “žurku života”. Neke radove su završavali za nekoliko sati, dok su za druge bili potrebni dani. Ponekad su inspiraciju crpeli iz promotivnih postera, ako bi omot ploče bio generički. Reklamni panoi su svoje mesto u nekoj od radnji imali između nedelju i mesec dana. Mnogo toga je zavisilo od reputacije benda, da li je reklama naručena ili posveta nekog od umetnika omiljenom bendu. Strefon Tejlor, nekadašnji umetnik Tauera, snimio je 2012. dokumentarac Bogovi umetnosti (Art Gods), posvećen odeljenju u kom je radio. Okupio je nekoliko kolega i evocirao dane u kojima je vizuelna prepoznatljivost bila ne samo važna, već je predstavljala ključni faktor koji je intrigirao prolaznike i privlačio ih da uđu u neku od prodavnica. Sve to – bez upotrebe računara.

Jedan od protagonista je ispričao sjajnu anegdotu u vezi sa bendom Van Halen. Dejvid Li Rot, pevač benda, se u jednom intervjuu požalio na slab bužet za promociju albuma 1984, rečima “nikad nećete videti moje lice na zidu [neke od prodavnica] Tauer rekordsa”. To je Tauerovce navelo da fasadu i enterijer prodavnice u Berkliju posvete upravo Van Halen-u. Bend je bio oduševljen i odužio im se materijalom koji je pratio aktuelnu turneju.

Rot ovo nije očekivao

Još jedna anegdota vezuje ovaj bend, odnosno nedavno preminulog Edija van Hejlena, za Tauer rekords. U vreme kad je objavljen Thriller Majkla Džeksona, na kome je Edi gostovao sa svojim legendarnim solom u besmrtnoj Beat It, jednom prilikom se našao u jednoj Tauerovoj prodavnici, dok je emitovana ta pesma. “Kreće solo i čujem nekog klinca kako kaže ‘provali kako ovaj lik pokušava da oponaša Edija van Hejlena’. Dodirnuo sam mu rame i rekao ‘hej, to sam ja!’, što je bilo urnebesno.” – ispričao je u jednom intervjuu.

Svedočenja, sećanja i čuvanje tradicije

Za razliku od Tejlorovog dokumentarca, koji je više poput drugarskog projekta, film Sve jednom prođe: Uspon i pad Tauer rekordsa (All Thing Must Pass: The Rise and Fall of Tower Records) iz 2015. je privukao više pažnje. Scenarista je Stiven Lekart, a u režiji se okušao glumac Kolin Henks (sin Toma Henksa). U njemu učestvuju glavni akteri trodecenijskog uspeha Tauera, ali i muzičke legende, pomenuti Springstin i Elton Džon, zatim Dejv Grol (Foo Fighters), koji je nekad radio u Taueru, te producent Dejvid Gefen. Ipak, onaj ko nosi ovaj film je isti čovek koji je nosio i širio samu ideju Tauera, Ras Solomon.

Solomon je bio širokogrud čovek koji je voleo druženje, žene i piće, ali kao da ništa nije voleo više od svog posla. A neopravdano je zanemarena uloga Bada Martina, drugog čoveka Tauera – one čvrste ruke koja nije dozvoljavala da stvari izmaknu kontroli, što ovaj dokumentarac ispravlja. Solomon je bio vizionar i čovek koji je olako izgovarao “da” po pitanju raznih ideja i predloga, a Martin, koji se brinuo o finansijama, omogućavao da takva “da” stvarno to i postanu. Nekadašnji čelni ljudi se sa osmehom prisećaju opuštene atmosfere u američkim prodavnicama, gde su žurke, seks u kancelarijama ili uživanje droge u toaletima bili normalna stvar, sve dok bi se svaki zaposleni sutradan uredno pojavljivao na poslu: takva je bila korporativna kultura u Taueru. O skoro svemu se pitao Ras Solomon i glavna procedura u donošenju odluka je bila da on nešto odobri, a bio je otvoren za lude ideje, koje su i doprinele širenju posla. Situacija u muzičkoj industriji je dugo omogućavala Taueru ne samo da jaše taj talas, već i da izaziva neke nove vetrove, sve dok se nisu pojavile prepreke na koje ili nije adekvatno odgovoreno ili to nije bilo moguće.

Izlog prodavnice na Menthetnu, neposredno pred zatvaranje

Naime, Tauer je 1999. imao profit od milijardu dolara, a već 2006. su zatvorene sve radnje u SAD. Koliko je isprva pojava (skupih) CD-ova podigla industriju, problem se javio sa odsustvom singl izdanja, karakterističnih za eru gramofonskih ploča. Fanovi određenih izvođača su bili primoravani da kupuju kompletne albume, dok su se po supermarketima poput Volmarta pojavljivala jeftina CD izdanja. Pored toga, digitalna distribucija muzike je polako, ali sigurno preuzimala primat, što je uticalo ne samo na pad prodaje, već i na gubitak interesovanja za fizičke nosače zvuka. Setimo se i Nepstera, servisa za razmenu fajlova, koji je doprineo popularnosti mp3 formata. Sa istim izazovom su se suočile filmska i izdavačka industrija. To, naravno, nije dovelo do potpunog prestanka kupovine, ali su tradicionalne bricks and mortar prodavnice praktično iskorenjene (na našem portalu možete pročitati osvrt na sudbinu beogradskih video-klubova).

“No music, no life.” – bio je jedan od slogana Tauera.

Dalje, Bad Martin je napustio Tauer, čije su se akcije potom našle na berzi. Prodavnice su otvarane i u mestima za koje je sâm Ras Solomon priznao da nije imao onaj stari, dobri osećaj da je to prava stvar, mahom u Južnoj Americi. Vlasništvo nad uspešnim japanskim lancem je prodato, zahvaljujući čemu je održan do današnjeg dana i broji preko osamdeset prodavnica. Došlo je do mešanja banaka, a na čelne pozicije su postavljani ljudi koji nisu poznavali biznis. Solomon je u trenutku zatvaranja američkog Tauer lanca imao preko osamdeset godina i remda se nedugo zatim vratio tamo gde je sve počelo, u Sakramento, i otvorio novu prodavnicu – pod drugim imenom, ali po istom poslovnom principu – ona nije zaživela. Na zidu Tauer rekordsa u Sakramentu je poslednjeg dana rada osvanuo natpis “All things must pass. Thanks, Sacramento.”. Ras Solomon je preminuo u martu 2018. u 93. godini života, dok je gledao dodelu Oskara, prethodno zamolivši suprugu da mu dopuni čašu viskija…

Sve jednom prođe…

Međutim, priči tu ipak nije kraj. Nedugo nakon zatvaranja američkog lanca, jedna kanadska kompanija je sredinom 2007. oživela Tauerov sajt i pokrenula onlajn prodaju. Bilo je planova da bude obnovljeno nekoliko velikih prodavnica, ali je sve ostalo na ideji. Sajt je nedavno redizajniran, ponovo je pokrenut kultni magazin Pulse! u onlajn verziji, a Tauer od 2019. ima i aktivan Instagram profil. A osim japanskog lanca, gde je Solomon do kraja života bio rado viđen gost, bitnu ulogu u očuvanju tradicije ima i radnja u Dablinu.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: