Da li imate preko 18 godina?

Top lista: Najbolji koncerti u 2017.

Live in Serbia: najuzbudljiviji nastupi, bez žanrovske hijerarhije.

1
1

Godina koja izmiče donela je, posle dužeg vremenskog perioda, veliki broj dobrih koncerata kod nas. Generalno se u 2017. održao veliki broj svetskih turneja slavnih i manje slavnih izvođača. Valjda je to neka kompenzacija univerzuma za masovnu izgibiju rok starova u 2016. Možemo da se pohvalimo da je dobar deo tih turneja zahvatio i nas i da smo sve manje tačka koja se zaobilazi kad je reč o velikim zvezdama. S nekima od njih smo se sreli prvi put posle mnogo godina čekanja a neki su stari znanci s kojima se uvek rado gledamo. Ovo je lista od, po mom mišljenju, 5 najboljih koncerata u ovoj godini rangiranih od pete do prve pozicije. Pa hajde da krenemo:

5. NICK CAVE & THE BAD SEEDS

Kejv ima ogromnu naklonost domaće publike. Još od onog prvog koncerta u SKC 1990, preko legendarnog nastupa u Beogradskoj areni 2008. kada je na bisu ispunjavao muzičke želje, zatim koncerta sa svojim side projektom Grinderman na Exitu 2011, povratka na Exit dve godine kasnije ali sa Bad Seeds, pa do ovog poslednjeg koncerta. Arena je bila rasprodata, karte su se mesecima ranije preko Viagogo preprodavale po ceni i do četiri puta većoj, dobar deo publike došao je iz drugih gradova u regionu. To je valjda neki perfierni pozitivan pokazatelj… Nečega.

Kejv je prašio dva i po sata, publiku je konstantno držao u transu, bilo svojom izvedbom, bilo direktnim kontaktom.

Više puta se bacao u publiku, pozdravljao i komunicirao s ljudima, davao autograme, na kraju je čak izveo na scenu veliki deo publike iz prvih redova. Veoma se srčano davao publici i sve je delovalo kao spontano izazvana katarza. Naravno, sve je to deo dobro uvežbanog nastupa koji se ponavlja svako drugo veče. Vrhunskog nastupa. Bio je možda čak silovitiji i eksplozivniji nego pre devet godina kada je bio isto toliko mlađi i neopterećen lošim stvarima koje su mu se u međuvremenu desile. Kako to obično biva, odmah su se našla „stručna lica“ da komentarišu kako nije to baš bilo nešto posebno i kako je to foliranje. Ali takvima ko drma kavez. Nije baš da će neko da te vuče za uši da ideš na koncert jednog od najvećih umetnika našeg vremena za koji karata nema i dešava se jednom u 10 godina.

4. INTERPOL

Interpol je stupio na scenu 2002. godine i pripretio da postane jedan od najvećih savremenih bendova. Album pokupio je najbolje kritike i uz prvi album grupe The Strokes, koji je izašao godinu dana ranije, otvorio jedno novo poglavlje u istoriji rokenrola. Poglavlje bazirano na postmodernizmu, muzičkoj eklektici i kompletnom iskustvu tog muzičkog pravca 20. veka. Proglašen je za moderni klasik i kamen temeljac indie muzike novog doba koji vuče korene iz početka 80ih a kasnije je navođen kao jedan od najuticajnih albuma na bendove koji su došli ubrzo nakon njih. Prognoze se nisu ispunile, Interpol nije dospeo do visina za koje je bio unapred viđen, ostao je cenjen ali mali indie bend čiji kasniji albumi nisu dosegli kvalitet prvog. Cela ova turneja bila je i posvećena albumu „Turn On the Bright Lights“, tojest jubileju – 15 godina od kada je objavljen. Nastup je bio koncipiran na tome da se u središnjem delu koncerta odsvira taj album u celosti, od prve do poslednje pesme. Tako smo se i mi prvi put sreli s bendom koji je ovdašnja indie publika rado prihvatila te 2002.

Nastup je bio matematički tačan, bez šlihtanja publici, onako malo introvertan kako bendu kao što je Interpol priliči. Ali ni za šta nismo bili uskraćeni.

Najvažniji je kvalitetan nastup, „Dobra vece Beograd“ nam nije toliko neophodno. Osim što je ovo bio prvi susret s Interpolom, takođe je bio i prvi susret s rovom ispod Vojnog muzeja na Kalemegdanu kao koncertnim prostorom. Nadam se da će biti češće korišćen ubuduće.

3. BAJAGA & INSTRUKTORI

Neka misli ko šta hoće ali Bajaga je beogradska, srpska i jugoslovenska institucija. I ovaj koncert održan na zatvaranju BELEF-a je to i potvrdio. Bio je raspordat danima unapred, ispred SKC-a su tapkaroši prodavali karte za duplo veću cenu.

Unutra je bilo krcato, a park Manjež bio je prepun publike koja nije uspela da uđe unutra a htela je da sluša koncert.

Bio sam u tom manje povlašćenom delu publike i koncert sam slušao podno zidina SKC-a. Ali to nije bilo ništa manje zadovoljstvo. Bila je tu publika različitih godina, različitog stila i karaktera. Bilo je porodica s decom, raznih ekipa u grupama od starijih do klinaca. Ovo je bio ujedno prvi put da bend nastupa u bašti SKC-a, nije mi jasno kako je moguće da za 35 godina ni jednom nisu overili baštu. U parku se desila se i jedna nemila scena u vidu masovnog vatanja u vozić na pesmu „Moji drugovi“. To treba zabraniti zakonom, ali sve ostalo bilo je sjajno. Bajaga je odavno prevazišao ovako male prostore kad je Beograd u pitanju ali potvrdio je trosatnim koncertom da je u njima još uvek kao riba u vodi. Bajaga je car!

2. THE KILLERS

You know what the say: Bolje ikad, nego nikad!“ reče Brendon Flauers na početku ovog antologijskog koncerta i obori s nogu onu publiku što voli da čuje srpski od američkog pevača. Ali u pravu je harizmatični frontmen, propustili smo sve dosadašnje faze Kilersa iz Las Vegasa ali smo ih konačno uhvatili u ovoj. Još od kad su izdali album „Hot Fuss“ i zauzeli ono mesto koje je bilo predviđeno za već pomeuti Interpol, mesto najvećeg savremenog benda. Zašto su to mesto zauzeli baš oni a ne The Strokes, Editors, Arctic Monkeys, Franz Ferdinand…Zato što su Kilersi objednili SVE ono najbolje iz prošlog veka. Kroz njih protiču uticaji svih najvećih izvođača od Elvisa do Depeche Mode. I to su pokazali na petrovaradinskom koncertu koji je bio istinski podvig Exit ekipe.

Sat i po vremena bilo je ispunjeno najboljim pesmama i nabijeno ogromnom energijom koja je prštala kako s bine, tako i iz publike.

Iako se nadam da će ispuniti obećanje da do sledećeg koncerta neće proći 14 godina ovo je bila možda poslednja prilika da ih vidimo u skoro pa originalnom sastavu. Prošle godine basista Mark Stormer je doneo odluku da ostane u bendu ali da više ne ide na turneje i na ovoj ga menja pridruženi član Džejk Blenton. U septembru, ubrzo nakon koncerta u NS, istu odluku je doneo i gitarista Dejv Kening i sada su u live verziji tu samo Flauers i Vanući. Bilo kako bilo, konačno smo se sreli s bendom čija muzika je nekima od nas bila saundtrek nekih bitnih godina u životu.

1. SINAN SAKIĆ

Jedna od većih beogradskih institucija su i Sinanovi koncerti na Tašu. Isto kao i Nik Kejv, Sinan je poslednji put nastupio u Beogradu 2008. I tu se svaka sličnost prekida. Zapravo postoji još jedna a to je držanje publike u višesatnom transu. Ne pune beogradske hale i i stadione samo Balaševići i Čole, puni ih i Sinan, suočite se s tim već jednom. Od zatvaranja Stadiona Tašmajdan zbog renoviranja Sinan nije ni jednom imao veliki beogradski nastup. Ali ovim koncertom nadoknadio je dugu pauzu. Tri sata su pljuštali hitovi, što iz faze Južnog vetra, što iz onih kasnijih faza.

Sike kao šaman vodi publiku kroz nastup, kratkim pokretima ruke provocira horsko pevanje i ovacije, kad ga glas izda publika je uvek tu da nastavi.

Baklje iz publike, braćale koje se kače na ograde tribina i likuše koje im se penju na ramena. I to je Beograd, jedan drugi Beograd ali i dalje Beograd. Ono što je ovaj koncert činilo drugačijim je bio sastav publike. Novo vreme očigledno je dovelo do toga da njegov rad priznaju pripadnici slojeva i subkultura kojima je ranije bio stran ili nezanimljiv pa je Taš to junsko veče bio prilično pun hipstera, metalaca, gradske mejnstim publike. Zanimljivo je da je romske publike, koja je uvek bila njegovo hard core jezgro, bilo u veoma malom broju. Nije bilo ni šorki po tašmajdanskom parku koje su uvek bile standardni deo ponude. Njegovi koncerti uvek su bili fešta marginalaca ali sada to više nije slučaj. „The times they are changin’“ rekao bi Dilan.

Lajkuj:

Komentari:

Ostavite komentar:

Slični članci: