Da li imate preko 18 godina?

Top lista: 50 najboljih albuma u 2020. godini

Sjajna izdanja svih žanrova koja su obeležila ovu ne tako sjajnu godinu.

Selekcija najboljih, tačnije rečeno, najslušanijih muzičkih izdanja pred vama sastoji se od najrazličtijih žanrova – od hardkora i post-panka, preko synthpopa i garažnog roka, do singer-songwritera i orkestriranog popa, kao i svega između toga. Tu su, rame uz rame, albumi veterana, povratnika i novajlija na sceni, bendova koji su u zenitu svog kreativnog naboja, oni uz koje đuskamo do besvesti, odnosno zbog kojih nam se oči znoje. Najzad, oni koji nam pružaju nadu u bolje sutra.

Neminovnost je da je neko izostavljen, praštajte, ali kako volim da napomenem, ovo je samo jedan od bezbroj mogućih izbora. Kockice će se posložiti u nekim narednim listama. Ova godina je bila daleko od sjajne, dok za muziku važi sasvim suprotno.

Idles / Ultra Mono (Partisan)

Treći album ekipe iz Bristola sadrži sve one elemente koji su napravili eksploziju sa prošlom pločom, pa tu imamo žestoke gitarske rifove, zarazne melodije, tekstove inspirisane politikom i buku koja se suprostavlja sadašnjosti koju proživljavamo. Frontmen Džo Talbot stisnutih pesnica i stegnute vilice predvodi paradu protestujući protiv rata, društvene nejednakosti, rasizma, uticaja kapitalizma koga osećamo svakog dana. Na pojedinim pesmama gostuju im Dženi Bet (Savages), Voren Elis (Nick Cave and the Bad Seeds), te pijanista Džejmi Kalum, koji su se savršeno uklopili u Idles priču. Jedan od najomiljenijih mi bendova današnjice.

Baxter Dury / The Night Chancers (Heavenly/[PIAS])

Nova kolekcija pesama na šestom albumu engleskog muzičara pršti od senzualnosti, gracioznosti i noćne atmosfere. Zavodljive bas linije i synth ritmovi preuzimaju kontrolu nad vašim telom pre nego što stignete i da se zapitate zašto vam se bokovi mrdaju u ritmu, a do tada su vas funky i soul melodije već potpuno osvojile. Sexy ploča, od početka do kraja, bez ikakvog upadanja u patetiku.


Dingospo Dali / O
nečemu lepom (Long Play)

Duboki, teški gitarski rifovi, mračnija, anksiozna atmosfera i nadahnuta lirika dominiraju u ovih 46 minuta koliko traje ova ploča. Sandrin glas, jedan od najubitačnijih stvari na albumu, idealno plovi tim hipnotičkim, melanholičnim melodijama, istovremeno čineći da osećate i tenziju i lagodnost, a instrumentalne deonice grade ne zid, već tvrđavu zvuka!

Deftones / Ohms (Reprise Records)

Alt metal legende iz Sakramenta obožavaju da eksperimentišu sa kontrastima krećući se od atmosferičnih, smirenijih momenata do teških, sludge deonica. Faktor koji povezuje dva ekstrema jeste Moreno, čiji glas vas u jednom trenutku tera na headbangovanje, dok u drugom sanjate zatvorenih očiju. Mislim da će verni fanovi biti zadovoljni novim kvalitetnim delom svojih heroja, a svakako bih preporučio ovu ploču i onima koji nisu toliko upoznati sa pređašnjim Deftones opusom.

Sevdaliza / Shabrang (Twisted Elegance)

Naslov drugog albuma iransko-holandske kantautorke referiše na mitskog persijskog konja  (Shabrang Behzād) što bi se moglo prevesti kao “boje noći”. Takvo slojevito značenje reči, podeljeno na mnoštvo tema i mračnih tonova možemo pronaći u ovih petnaest numera.  Predočeno nam je duboko i prilično otvoreno samoistraživanje, napisano poetskim stihovima. Sevdaliza odaje počast svojim korenima obrađujući trauma koje dugo nosi sa sobom što možemo čuti u pesmi “Lamp Lady”, a tu je i stvar otpevana na farsi jeziku. Čist užitak.

Rebel Star / Demoni (Pop Depresija)

Ovaj album je u potpunosti autorsko čedo Milana Glavaškog, budući da je sve pesme sam napisao i sve instrumente sam odsvirao. Bilo mu je potrebno deset dana da od početnih ideja stvori ovo divno izdanje prepuno najlepših letnjih asocijacija.

Working Men’s Club / Working Men’s Club (Heavenly Recordings)

Ples naš nasušni. Tinejdžeri iz Mančestera donose ubitačnu kombinaciju synthpopa, post-panka i elektronskih beatova koji, dok slušate, prostor oko vas u momentu pretvaraju u plesni podijum. Čuju se New Order i Suicide uticaji, a vokal frontmena benda podseća na Džarvisa Kokera. Jedan od najplesnijih albuma godine, svakako.

Jarv Is… / Beyond the Pale (Rough Trade)

Kad smo već kod Džarvis Kokera, večiti dečak zajedno sa skupinom vrsnih muzičara, na svom četvrtom post-Pulp albumu, uspeo je da kreira mini remek-delo, gde se eksperimentisalo sa pop i rok zvukom, dance i orijentalnim melodijama. Njega je oduvek krasio onaj inteligentni britanski humor, što je i ovde pokazao, a stihovi ostavljaju mnogo prostora za različita tumačenja.

Andy Shauf / The Neon Skyline (ANTI- / Arts & Crafts)

Fenomenalna kombinacija indie popa i savremenog folka, sa aranžmanima u kojima se prepliću lagane gitare, klavirske melodije i duvačka sekcija. Muziku na ovoj ploči nije briga za odnos kazaljki na satu, dane u nedelji niti koje godišnje doba je u pitanju. Bilo kada, bilo gde – pristaje uz sve.

Muzz / Muzz (Matador)

Novoformirani bend Muzz predvodi Pol Benks iz Interpola, a trio kompletiraju Met Barik iz The Walkmena i Džoš Kaufman iz sastava Bonny Light Horseman, pa mu mnogi daju epitet supergrupe. Rezultat njihove saradnje jeste fantastični s-t prvenac koji priziva mračnu atmosferu (zar smo nešto drugo očekivali?) i gde instrumentali u kombinaciji sa toplim baritonom Benksa odišu elegancijom i dosežu direktno do duše slušalaca. Spori ples po melanholičnim nitima bez padanja u dosadu.

Random / Random (Rock Svirke Records)

Au, kakvu nam je vožnju priredila beogradska četvorka na svom drugom studijskom albumu. Od momenta kada uvodna numera „F34“ otpočne svoj tok, jasno je da se Random zasniva na dualizmu privlačnih, ugodnih melodija sa jedne i kontrolisanog haosa sa teškim, udaračkim zvukom sa druge strane. To čujemo i u pesmama poput „Mountain“, „Conjuring“, „Liar Liar“, između ostalih.Takav miks ima sposobnost da vas izmesti sa vaše trenutne lokacije, a kako putovanje odmiče, praćeno divnim ženskim vokalom sve više se prepuštate uživanju.

21 Vek / 2 LP (Balkan Veliki)

Melodični post-punk dragulj stiže nam direktno iz Skoplja. Vasko Atanasoski je u sjajnoj seriji kada je produkcija odličnih albuma u pitanju, pa i ne čudi što je trio fantastiko, koga još čine Deni Krstev i Rade Jordanovski, stvorio još jednu magičnu ploču. Vole momci da eksperimentišu sa raznim žanrovima, što su dokazali i na ovom albumu. Iza plesnih i primamljivih melodija, koji teraju kukove da se mrdaju u ritmu, kriju se angažovani tekstovi sa osvrtom na društvene probleme sa kojima se običan narod u Makedoniji svakodnevno susreće.

HAIM / Women in Music Pt. III (Polydor Records)

U poslednjih nekoliko godina, svaka od sestara Haim suočila se sa tamnom stranom života – gubitak bliske osobe, borba sa neizlečivom bolešću, depresija, preteći zdravstveni problem – ali su uspele da se na svoj način izbore sa ovim nedaćama i snime najbolji album u dosadašnjoj karijeri. Potpuno intimno i hrabro razračunavaju se sa ličnim traumama, kao i iritantnim usputnim situacijama sa kojima se hvataju u koštac. Album je svedočanstvo njihovog sazrevanja, kako ličnog tako i profesionalnog. Postale su snažnije, samouverenije, provokativnije, sa stavom kojim kao da poručuju – jače smo od svega! To čine uz sunčane melodije i miks popa, R&B zvuka, folka, kantrija, džeza, čak hip-hop i rege uticaja pružajući nadu i optimizam u vremenu koje dolazi.

Laura Marling / Song for Our Daughter (Chrysalis Records/Partisan)

Ne dajte se zavarati povodom naziva sedmog po redu albuma engleske kantautorke, Lora nije još uvek postala majka. Reč je o imaginarnoj ćerki koju ona pokušava da pripremi za brojne poteškoće i probleme u društvu koje je tokom odrastanja očekuju. To radi u svom stilu, dovitljivim i inteligentnim stihovima koje se ne bi postideli ni Pol Makartni i Džoni Mičel, emotivnom izvedbom i glasom kojim nas prosto zasenjuje, nenametljivim gitarskim zvucima, odnosno klavirskim deonicama koje tope planine.

Other Lives / For Their Love (ATO Records)

Verujem da su svi oni koji uživaju u raskošno orkestiranom pop zvuku oduševljeni petim izdanjem benda iz Oklahome. For Their Love sastoji se od deset pesama koje se prosto takmiče u lepoti, sa magičnim harmonijama i melodijama koje evociraju scene iz vesterna koje kao da je stvorio genije kakav je besmrtni Enio Morikone. Other Lives su jedan od potcenjenijih bendova svoje generacije, te bi ovaj album mogao to da promeni.

Touché Amoré / Lament (Epitaph Records)

Novi album kalifornijskog sastava predstavlja “svetlo na kraju tunela” nakon prethodnog konceptualnog izdanja Stage Four, gde je frontmen Džeremi Bolm ispričao priču o smrti svoje majke koja je preminula od raka. Međutim, to treba uzeti sa rezervom, jer je i Lament obavijen melanholičnim post-hardkorom. Energični gitarski rifovi smenjuju se od nekontrolisanog do atmosferičnog, a Bolm i dalje vrišti stihove iz sveg srca. Negde na sredini ploče, u pesmi “Limelight”, možemo čuti svojevrsni intermeco Endija Hala iz benda Manchester Orchestra kao kontrast teškom, nabrijanom ostatku albuma.

Fontaines D.C. / A Hero’s Death (Partisan Records)

Dablinski post-pankeri su se malo smirili u odnosu na svoj gromoglasni prvenac, ali još uvek itekako znaju da odtutnje moćne, pulsirajuće kidačine. Tada najbolje zvuče.

nemanja / Cosmic Disco (Yem)

Luka Šipetić, frontmen sastava nemanja, i njegova kohorta nastavljaju priču koju su započeli sa odličnim prošlim izdanjem „Tarot Funk“. Tada je inspiraciju pronašao u različitim tumačenjima tarot karata, a ovoga puta u žiži interesovanja je tibetanska Knjiga mrtvih. Eklektičan miks koga čine drevni istočnjački ritmovi, disco i thai funk, afrobeat i cumbia, te još mnogo toga, dobrano će promrdati vase kukove. Sada su još odlučili da se pozabave vokalnim deonicama, što predstavlja pun pogodak.

 

Jonathan Wilson / Dixie Blur (Bella Union)

Čini se da sve čega se Džonatan Vilson dotakne, pretvori se u zlato. Ovoga puta snimao je u Nešvilu, te je svom omiljenom gitarskom zvuku Laurel Canyona iz sedamdesetih, pridodao je blugras i kantri elemente, pa imamo soundtrack putovanja od američkog juga do Kalifornije.

SAULT / Untitled (Rise) (Forever Living Originals)

Ovaj britanski misteriozni projekat(?) predstavlja otkriće godine za mene. Sa dva ovogodišnja Untitled albuma napravili su odličan posao, a u biti svega je podrška BLM pokretu, borba protiv policijske represije i nepravde. Sve to prati zavodljivi ritam gde se smenjuju afrobeat, soul, boogie iz 80-ih, funk i house tako da možemo konstatovati da poziv na revoluciju nikada nije bio atraktivniji.

Bruce Springsteen / Letter to You (Columbia Records)

Posle prošlogodišnjeg kantri/folk albuma Western Stars, za potrebe svog dvadesetog studijskog izdanja, Boss se ujedinio sa svojim starim saveznicima iz E-Street Banda i rezultat je klasična rokenrol ploča na koje nas je Springstin navikao proteklih decenija. Letter to You se sastoji od uzvišenih kompozicija čoveka koji postaje svestan svojih poznih godina i osvrće se na ono što ostane kad oni koje volimo nestanu sa lica zemlje. Ono što se može zaključiti jeste da je legendarni muzičar još uvek u vrlo dobroj formi i da mu na energiji mogu pozavideti mnogo mlađe kolege. Sjajan dodatak njegovoj ionako ozbiljnoj diskografiji.

Jeff Rosenstock / NO DREAM (Polyvinyl Record Co.)

Od autora nekih od najboljih power-pop/pop-punk pesama u poslednjoj deceniji, stiglo nam je peto solo izdanje. Muzičar sa Long Ajlenda u poznatom maniru nastavlja da se obračunava sa pošastima modernog društva čineći to beskompromisno, glasno i oštro. Sve stvari na ploči, Džef je snimao uživo sa svojom bandom, trudeći se da uhvati energiju i polet sa koncerata. Na sreću slušalaca, primetna je kohezija između frontmena/kreatora ovih numera i ostatka sviračke brigade.

Dogs in Kavala / Zubi

Album sadrži devet pesama koje su razapete između ljutog garažnog roka i psihodeličnih uticaja, bržeg ili sporijeg tempa. Lično, najviše mi se dopada kada ekipa nezaustavljivo krene u prepoznatljivi rušilački gitarski pohod, gde možete osetiti tu njihovu žestinu sa koncerata, kada plene mladalačkom energijom i buntom.

Chubby and the Gang / Speed Kills (Partisan)

Debi izdanje najglasnijeg novog benda iz Londona podseća me na onakav pank zvuk kakvog su pravili kultni engleski bendovi krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, a koji ima posebno mesto u mom srcu, tako da nije bilo dileme hoće li se naći na listi koju ja priređujem.

Protomartyr / Ultimate Success Today (Domino)

Bend Protomartyr je usavršio balans između pritajene agresije, soničnog zida koji se gradi postepeno i razarajućeg zemljotresnog izliva zvuka kome se ne možete odupreti. Prija njihova jedinstvena kombinacija post-panka i nojz-roka, kroz koju su provučeni džez elementi, poput saksofona u početnoj „Day Without End“.

Khruangbin / Mordechai (Dead Oceans)

Treći album teksaškog benda ponovo spaja interkontinentalne uticaje poput indijanske folk muzike, jamajčanskog daba, flamenka, odnosno afričke i azijske funk elemente, ali nikako površno, već uz veliko poštovanje prema drugim tradicijama. Novina je i to što su uključili vokale na većem broju pesama, što zahteva dodatni fokus na same pesme. Kao i na prethodnim izdanjima, bend nam ne ostavlja ništa drugo nego da se zavalimo u omiljenu fotelju i uživamo. Kada je Khruangbin u pitanju, eklektika je i dalje u modi.

Bob Dylan / Rough and Rowdy Ways (Columbia Records)

Klasa je večna!!! Toliko o tome…

DEHD / Flower of Devotion (Fire Talk)

Ako je osnovni motiv prošlog albuma američkog trija Dehd bio raskid ljubavne veze između liderke i gitariste benda, onda ploča predstavlja prihvatanje trenutne situacije, pomirenje i ostavljanje ličnih razmirica po strani zarad dobrobiti grupe. Na Flower of Devotion stalo je melanholičnih 38 minuta, bez slabih momenata, sa jednostavnim bubnjarskim ritmom uz semplove ritam mašine, svedenim gitarskim rifovima, odnosno vokalnim dijalogom između Emili i Džejsona što svakako doprinosi celokupnoj dinamičnosti izdanja.

Oceanator / Things I Never Said (Plastic Miracles/Polyvinyl)

Oceanator je, zapravo, autorski pojekat Elise Okusami, kantautorke i muzičarke iz Bruklina. Kako je jedna od osnovnih tema kraj sveta kakvog poznajemo, a pesme su nastale prošle godine, možemo govoriti o proročkom ostvarenju. Zvuk koji koristi i melodije koje stvara Elise deluju poznato, ali nekako osveženo. Distorzirani, prljavi gitarski rifovi dominiraju, a ritam sekcija i sintisajzeri samo upotpunjuju power-pop ugođaj.

Klinika Denisa Kataneca / Jada Jada (Klinika/Krava22)

Jedno od najhvaljenijih regionalnih izdanja servirali su nam hiperproduktivni trubadur Denis Katanec sa kohortom iskusnih muzičkih znalaca. U pitanju je jedan od onih albuma  gde svakim novim slušanjem otkrivate zanimljive detalje koje ste možda propustili ranije i zbog kojih sveopšti utisak postaje sve pozitivniji.

Caribou / Suddenly (Text Records)

Fuzija raznih žanrova, od klavirskog popa do uvrnutog hip-hopa, Dan Snaith aka Caribou se poigrava strukturama samih pesama, pritom isporučujući zavodljive melodije praćene nežnim falsetom. Iako balade nekako zauzimaju posebno mesto na ploči, proslavljeni producent ipak ne gubi plesni podijum iz vida. Caribou nam daje dovoljno razloga za mrdanje kukovima.

Hod / Strane percepcije (Samizdat)

Sećam se svog oduševljenja kada sam prvi put preslušao Strane percepcije, odmah sam pomislio „i mi Slowdive za trku imamo“. Baš na ovaj bend iz Redinga su me asocirale u dream-pop/šugejz utopljene pesme uz dovoljnu dozu elektronike, sa besprekornom produkcijom i opijajućim melodijama. Još kad se na sve to priključe dva harmonična ženska vokala (glavni adut ploče), dobijamo jasno definisanu zvučnu sliku koja ne može da vam se ne svidi.

Phoebe Bridgers / Punisher (Dead Oceans)

Kalifornijska kantautorka je za vrlo kratko vreme izgradila status zvezde u usponu na indie sceni. Nakon sjajnog debi albuma, usledile su dve zajedničke ploče najpre u projektu boygenius, a potom i Better Oblivion Community Centar sa indie veteranom Konorom Oberstom. Kao i na prethodnom izdanju, i Punisher obiluje baladama gde se njen sanjivi, emotivni vokal u kombinaciji sa poetičnim stihovima zariva u kosti, ali ovde Fibi proširuje svoje vidike, pa imamo i uptempo numere kakva je, recimo, “Kyoto” ili “ICU”.

Porridge Radio / Every Bad (Secretly Canadian)

Muzika na drugom albumu brajtonskog benda istovremeno je žestoka i khrka, vodi nas od bučnog popa, preko plesnog post-panka do istinskih rokerskih bisera. Zvukom i stavom podsećaju na grupe okupljene oko Riot Grrrl pokreta, a liderka benda Dejna Margolin, svojom interpretacijom, priziva Pi Džej Harvi s početka devedesetih.

The Psychedelic Furs / Made of Rain (Cooking Vinyl)

Tokom osamdesetih i početkom devedesetih, The Psychedelic Furs su bili jedan od najvećih alternativnih bendova na svetu. Pre gotovo tri decenije otišli su na dugu pauzu, da bi se početkom ovog veka vratili koncertnim aktivnostima, ali bez studijskog izdanja. To se promenilo ovog leta, kada je svetlost dana ugledao Made of Rain. Nakon početnih singlova “Don’t Believe” i “You’ll Be Mine” samo su zagolicali maštu brojnih obožavalaca, a kada je čitav album postao dostupan, postalo je jasno da se radi o povratku kakvom se samo poželeti može. Braća Batler ne igraju na staru slavu, nije ovo lutanje nostalgičnim putevima, već pružaju sveže ideje spajajući svoju zaostavštinu sa savremenim zvukom.

Them Moose Rush / Dancing Maze (Dostava Zvuka/Dirty Old Label)

Neukrotivo, razorno, bučno – ove reči su mi prvo proletele kroz glavu nakon slušanja novog albuma bjelovarskog trija. Them Moose Rush su ponovo u petoj brzini na svom trećem albumu sa White Stripes sreće Mars Volta sviračkim stilom i bizarno duhovitim tekstovima dokazujući još jednom da su u zenitu kreativnog zanosa.

Creeper / Sex, Death & the Infinite Void (Roadrunner Records)

U pitanju je svojevrsna pop-punk opera (sa akcentom na pop) u kojoj se prepliću razni žanrovi kao što su emo, glam-rock, goth, kao i različiti uticaji poput neizbežnog Dejvida Bouvija, Nika Kejva ili Roja Orbisona. Ploča obiluje zaraznim melodijama i pop-kulturnim citatima, a frontmen i glavni vokal grupe, Vil Gould, vrlo umešno predvodi paradu prebacujući se sa lakoćom od himničnih refrena do mračnih spoken-word deonica između pesama, u kojima se još pojavljuje i Patriša Morison (ex Sisters of Mercy).

Nothing / The Great Dismal (Relapse Records)

Jedan od najzaslužnijih bendova za šugejz renesansu protekle decenije svakako je Nothing. Do sada su uspevali da održe ravnotežu između neizbežnih uticaja vodećih predstavnika žanra i stvaranja sopstvenog stila koketiranjem sa post-rok, dream-pop i grandž elementima. To su nastavili i na svom četvrtom studijskom izdanju još se dodatno trudeći da famozni zid zvuka bude još kompaktniji i gušći.

Rina Sawayama / SAWAYAMA (Dirty Hit)

Rina je rođena u Japanu, a odrasla je u Londonu. Tokom studiranja na Kembridžu, upustila se u muzičke vode, najpre u hip-hop grupi, gde joj je kolega u bendu bio Teo Elis, basista indie rok grupe Wolf Alice, da bi se kasnije otisnula u solo vode. Nakon EP izdanja, ove godine konačno je objavila svoj prvi dugosvirajući album i pobrala sve simpatije publike. Eponimni debi zasniva se na njenoj želji za besomučnim međužanrovskim ogledima, često u istoj pesmi, te tako imamo nu-metal/mejnstrim pop hibrid na “STFU”, gothic/hard rok u početnoj “Dynasty”, R&B/rok u “XS”, dok je najplesnija “Comme Des Garçons (Like The Boys)” spoj elektropopa i hip-hopa. Mislim da je Rina Sawayama buduća svetska muzička zvezda, nemam sumnje u to.

Valentino Bošković / Velika praska (Nimavode)

Posle dva remek dela jedne od najoriginalnijih muzičkih pojava u kosmosu (pun intended!), stigla nam je objedinjena kolekcija već poznatih singlova objavljenih u proteklih nekoliko godina i još par poslastica bračko-marsovskog dvojca. Velika praska, kako bi sportski komentatori ispalili „nije baš na visini zadatka“, ali daleko od toga da zvuči razočaravajuće. Pristali smo na vasionskog brod i plovimo sa Valentinotom u potrazi za tajnom svemira.

Pottery / Welcome to Bobby’s Motel (Royal Mountain Records/Partisan Records)

Petorka iz Montreala na svom dugo očekivanom debiju nudi energičnu kombinaciju post-panka i njuvejva praćene intezivnim plesnim melodijama koje vas u trenutku zarobe. Poređenja sa grupom Talking Heads su više nego osnovana, ne samo u muzičkom smislu, već i glas Ostina Bojlana neverovatno podseća na Dejvida Brna, što se može najbolje primetiti u pesmama “Hot Heater“ ili „Booby’s Forecast“.

U.S. Girls / Heavy Light (4AD)

Sjajna Meg Remi, alfa i omega pop projekta U.S. Girls, svojim prošlim izdanjem In a Poem Unlimited postavila je lestvicu visoko. Prema mom mišljenju, kantautorka iz Čikaga ovogodišnjim albumom uspela je, ne samo da parira, već i da, po kvalitetu, nadmaši hvaljenu ploču. Heavy Light zvuči mračnije, tmurnije, najzad takve su teme kojih se dotiče, međutim kombinacija slojevitih, bogatih aranžmana, njen emotivni vokal i iskreni stihovi osiguravaju divno slušalačko iskustvo.

Bill Callahan / Gold Record (Drag City)

Najdivnija pozivnica da uronite u ovaj album je uvodna pesma koja počinje sa „Hello, I’m Johnny Cash“, a završava stihom „Sincerely, L Cohen“. Na taj način Bil postavlja manir kojim će se kretati ostatak ploče. Akustična gitara i njegov vokal su u glavnom fokusu, dok duvački i žičani instrumenti dodatno doprinose specifičnoj atmosferi. Dovitljivi tekstovi nadahnjuju da se radujemo malim, svakodnevnim stvarima.

Brigand / Iza crne duge (Dallas Records)

Vrlo vešto uklopljeni stoner, grandž, doom, rok gitarski rifovi imaju moć da sruše sve što im se nađe na putu, dok se glas Velibora Nikolića (vrlo respektabilnog imena kada je reč o srpskoj andergraund sceni) i lirika savršeno nadovezuju na sve to. U pitanju je najotvoreniji, najprijemčiviji, rečju, najbolji album u dosadašnjoj karijeri pančevačkog benda.

Perfume Genius / Set My Heart on Fire Immediately (Matador)

Majkl Hadreas aka Perfume Genius jedan je od najprominentnijih autora u poslednjih deset godina. To je, bez sumnje, dokazao i ovoga puta. Očarava njegovo poigravanje sa žanrovima, njegov unikatan pogled na pop muziku, gde se trudi da konstantno razvija svoj zvuk, ujedno ne zapostavljajući uticaje sa ranijih izdanja. Bilo da isporučuje disko hitove iz sedamdesetih, barokne pop poslastice ili elektronske minijature, znalački sve to upakuje u svojevrsnu koherentnu celinu koja zvuči fantastično i traži da joj se posvetite. Perfume Genius je u zenitu svoje kreativnosti.

Moaning / Uneasy Laughter (Sub Pop)

Na svom drugom izdanju, bend iz Los Anđelesa je pridodao je svom uobičajenom post-pank stilu još elektronskih i pop uticaja, pa neretko čujemo kako klavijature odnose prevagu u odnosu na gitarske deonice. Takođe, vrlo uspešno su inkorporisali retro elemente, pa numeru “Running” nije teško zamisliti kao nešto što bi rani The Cure rado videli u svom katalogu.

Fleet Foxes / Shore (ANTI-)

Negde sam pročitao da album Shore odnosi sve brige koje nam je 2020. godina priredila. Poput reke koja neumitno teče, ispere nam misli od t(r)užnih vesti, izolacije, propalih planova, neizvesne budućnosti i rastače na sitne čestice, odvodeći ih daleko od nas, dok ne postanu nevidljive. Mogu se samo složiti sa tim i dodati da ovaj set pesama čini da se osećamo toplije i sigurnije. Robin Peknold je opet nadmašio sebe.

Nation of Language / Introduction, Presence (Nation of Language)

Evo još jednog benda čijim venama teče synthpop osamdesetih. Dugo očekivani debi trija iz Bruklina sadrži sve što možete zamisliti a da ima veze sa plesnom muzikom od pre četiri decenije. Dakle, još jedna Depeche Mode/Erasure/New Order mikstura dušu dala za besomučno đuskanje u klubu. Ili, da se okrenemo savremenijim poveznicama, kao da LCD Soundsystem sreće The National, jer glas pevača benda veoma nalikuje na Meta Bernindžera.

Boston Manor / GLUE (Pure Noise Records)

Ovde imamo posla sa eksplozivnim, agresivnim post-hardcore zvukom sa provučenim pop-punk uticajima, te vokalom punim besa i gitarama i ritam sekcijom u borbenom stavu. Pesme koje osvajaju na prvu loptu su „Brand New Kids“, „1’s & 0’s“ i „Ratking“, neodoljivo su zarazne i predstavljaju najsvetlije trenutke na čitavoj ploči. Njihovo najbolje izdanje u dosadašnjoj karijeri.

Repetitor / Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji (Moonlee Records)

Iako je kulminacija četvorogodišnjeg olimpijskog ciklusa (sa kojom u šali povezujemo godine objave njihovih izdanja) u Tokiju izostala, Repetitor nije izdao. Tročlana beogradska ekspedicija se vratila i ponovo demonstrirala nepatvorenu rokenrol energiju zbog čega ih toliko obožavamo! Ne mogu da se odlučim da li mi se više dopada kada krenu sa kidačkim rifovima u petoj brzini, pa promene dinamiku u nekakav ludi stoner ili kad počnu sporije, pa sve preraste u žestoki distorzirani pohod koji izuva iz patika. The Stooges za 21. vek! Mogu samo da zamislim bombastične šutke na svirkama (što pre, nadam se) imajući u vidu kakav status live atrakcije bend uživa. Tada ćemo imati priliku da se uverimo u istinsku snagu ovih pesama. Ploču dugog naziva finiširaju dve laganice, ali ne dajte se zavarati, to je isto Repetitor kao i rasturačine koje ste prethodno čuli. Uostalom, ovo i nije prvi put da trio na album uvrsti nešto poput takvih balada. Definitivno album godine kada je potpisnik ovih redova u pitanju.

Lajkuj:

Komentari:

Ostavite komentar:

Slični članci: