Top 10: Najbolje evrovizijske pesme u Jugoslaviji od 1961. do 1992. godine

Jugoslavija bila je jedina socijalistička zemlja učesnica Pesme Evrovizije. SFRJ je debitovala 1961. godine i neprekidno je učestvovala sve do 1977. godine. Tokom 70-ih Jugoslaviju su predstavljale zvezde domaće muzike, ali su plasmani bili loši, što je uslovilo pauzu u učešćima od 1977. do 1981. godine. Međutim, ni povratak nije bio slavan. Tokom osamdesetih beleženi su dobri plasmani i, konačno, pobeda 1989. godine.

Jugoslovenski izbori počeli su skromno, u televizijskim studijima i manjim dvoranama, potom su se selili u veće prostore. Pobednik se od 1973. do 1977. godine birao na Opatijskom festivalu, dok su osamdesetih Jugovizije bile nalik izborima za Pesmu Evrovizije. U prvom izboru jugoslovenskog predstavnika 1961. godine učestvovala su tri televizijska centra (Beograd, Zagreb i Ljubljana), a od sredine sedamdesetih učestvovalo je svih osam (šest republičkih i dva pokrajinska).

Na domaćim takmičenjima je bilo iznenađujućih pobednika, pa su neke pesme i izvođači brzo zaboravljani. Bilo je pobedničkih pesama koje su u zemlji bile popularne, ali se nisu dopale evrovizijskoj publici i žirijima.

Velike zvezda jugoslovenske scene poput Lepe Brene, Olivera Dragojevića, Gabi Novak, Indeksa, Borisa Novkovića, Nede Ukraden, Kemala Montena, Đorđa Marjanović ili grupe Hari Mata Hari nisu uspevale da izbore evrovizijsku vizu.

Propozicije za Jugoviziju su bile jednostavne. Televizijski centri u bivšoj Jugoslaviji su birali svoje predstavnike koji su potom učestvovali u finalnom izboru. Najuspešnija je bila Televizija Zagreb, posebno u drugoj polovini osamdesetih, kada su hrvatski kompozitori i izvođači dominirali. Bilo je tu naravno i navlačenja i skandala.

Ovo je podsećanje na 10 najautentičnijih pesama koje su Jugoslaviju predstavljale na najpopularnijem evropskom muzičkom takmičenju.

“Hajde da ludujemo” Tajči // 1990. godina

Zadarska hala “Jazine” bila je domaćin Jugovizije 1990. godine i to je bilo najbolje organizovano zabavno-muzičko takmičenje u istoriji Jugoslovenske radio-televizije. U dvorani je bilo 10 kamera, prvi put u zemlji je korišćen videozid i upotrebljen kran za daljinsko upravljanje kamerom. Ovo takmičenje ostaje upamćeno po grupi Tajči, odnosno pevačici Tatjani Matejaš.

Stajling u stilu Merlin Monro, karakteristični pokreti rukama i sladunjavo pevanje dopalo se tinejdžerkama i devojčicama širom Jugoslavije, tako da je dvedesetogodišnja Zagrepčanka preko noći postala zvezda.

Pesma “Hajde da ludujemo” odnela je ubedljivu pobedu, a Tajči je kasnije na Pesmi Evrovizije osvojila solidno 7. mesto. Kompozitor pesme “Hajde da ludujemo” Zrinko Tutić je pre nekoliko godina izjavio da je Tajči bila prva prava ozbiljna tinejdžerska zvezda u nas, Britni Spirs pre Britni Spirs. Snimila je dva albuma i kada je počeo rat otišla u SAD. Tamo se udala i okrenula drugačijoj vrsti muzike.

“Rock me” Riva // 1989. godina

Za najveći jugoslovenski uspeh na Pesmi Evrovizije zaslužni su Rajko Dujmić i grupa Riva koja je 1989. godine ostvarila iznenađujuću pobedu na Jugovoziji. Dujmić je za tada anonimnu zadarsku grupu komponovao pesmu “Rock me” i na nacionalnom takmičenju u Novom Sadu je ostvarena tesna pobeda. Za samo jedan bod Riva je bila bolja od Masima Savića.

Usledila je još veća senzacija i trijumf u finalu evrovizijskog takmičenja održanog u Lozani.

Međutim ova grupa nije postala popularna u Jugoslaviji, a početkom rata se raspala. Pevačica Emilija Kokić je i dalje prisutna na hrvatskoj muzičkoj sceni i vodi školu pevanja.

“Gori vatra” Zdravko Čolić // 1973. godina

Na Danima jugoslovenske zabavne muzike u Opatiji, gde je biran predstavnik Jugoslavije za Pesmu Evrovizije, pobednik je bio Zdravko Čolić s pesmom “Gori vatra” koju je komponovao Kemal Monteno. Čola je tada bio na početku karijere, na Pesmi Evrovizije u Luksemburgu je podelio pretposlednje mesto, ali to ga nije omelo da postane najveća muzička pop zvezda na prostoru nekadašnje SFRJ.

“Džuli” Danijel Popović // 1983. godina

Radio TV Revija je nacionalni izbor u Novom Sadu 1983. godine okarakterisala kao tragikomičnu priredbu, navodeći da umesto Lepe Brene u Minhen šaljemo napuderisanog Danijela, inače prilično bledunjavog imitatora popularnog Šejkin Stivensa.

Lepa Brena je nastupila s pesmom Kornejila Kovača “Sitnije, Cile, sitnije”, ali pobeđuje Danijel Popović (predstavnik Televizije Titograd) s pesmom “Džuli”.

Štampa je pisala da je nacija u šoku, ali se sve promenilo kada je Danijel na Pesmi Evrovizije u Minhenu osvojio 4. mesto i izjednačio najbolji plasman Jugoslavije.

Njegov album “Bio sam naivan” (koji je uključivao i evrovizijski hit) prodat je te godine u tiražu od (danas nezamislivih) 717.166 kopija, a singlica “Džuli” u 80.883 primerka. To je najrodavanija ploča koju je objavio zagrebački Jugoton.

“Ne pali svetlo u sumrak” Lola Novaković // 1962. godina

Popularna pevačica šlagera Lola Novaković nastupila je na Pesmi Evrovizije 1962. godine i osvojila četvrto mesto, uspeh koji je za jugoslovenske izvođače bio nedostižan dve decenije. Njeno izvođenje balade “Ne pali svetlo u sumrak” dopalo se evrovizijskom žiriju. Jedini trag ove pesme je video snimak, jer ploča nikada nije objavljena. Navodno se Lola Novaković zamerila komunističkim vlastima jer je, kako je i bilo predviđeno protokolom festivala, kleknuvši pozdravila luksemburšku vladarsku porodicu, iako su instrukcije Beograda bile da se takav protokol ignoriše.

“Brazil” Bebi Dol // 1991. godina

Pesma “Brazil” je jedna od onih koja je postala veliki hit u zemlji, ali je na Evroviziji prošla katastrofalno. Bebi Dol je na Jugoviziji, kao predstavnica Televizije Beograd, 9. marta 1991. godine u Sarajevu tesno pobedila Danijela Popovića, koji je ovoga puta predstavljao Televiziju Zagreb.

Tokom glasanja je bilo evidentno da beogradski žiri ignoriše Danijela, a zagrebački Bebi Dol.

Pesma Evovizije održana je 4. maja, kada je građanski rat u Jugoslaviji već počeo. Bebi Dol je osvojila pretposlednje mesto sa samo jednim bodom, dobijenim od Malte.

“Tvrdim da smo imali odličnu kompoziciju u slaboj konkurenciji, ali nas žiriji nisu konstatovali. Šta su drugo mogli da poruče zemlji koja se raspadala”, izjavila je Bebi Dol u jednom intervjuu.

Bila je to poslednji pravi jugoslovenski izbor za Pesmu Evroviziije. U izboru predstavnika Jugoslavije naredne godine nisu učestvovali televizijski centri iz Zagreba, Ljubljane i Skoplja.

“Ja sam za ples” Novi fosili // 1987. godina

Zagrebačka grupa Novi fosili je u nekoliko navrata pokušavala da izbori plasman na Evoviziju i to im je konačno uspelo 1987. godine. Rajko Dujmić je napokon komponovao pesmu koja je ostvarila ubedljivu pobedu na Jugoviziji. Pesma “Ja sam za ples” je osvojila odlično četvrto mesto na Evroviziji i postala veliki hit. Singl Novih fosila je posle takmičenja objavljen u devet evropskih zemalja.

“Željo moja” Doris Dragović // 1986. godina

Jedno od najzanimljivijih takmičenja održano je 1986. godine u prištinskoj dvorani “Boro i Ramiz”, jednoj od simbola bratstva i jedinstva.

Za pobedu su konkurisali Neda Ukraden, Lepa Brena, Danijel Popović, Seid Memić Vajta, Dado Topić, grupe Novi fosili, Hari Mata Hari i Denis & Denis, a pobedila je dvadesetpetogodišnja Splićanka Doris Dragović s pesmom “Željo moja”, za koju je tekst napisao Zrinko Tutić, a komponovao Nikica Kalođera.

Bio je to početak uspešne solo karijere jedne od najpopularnijih pop pevačica na prostoru bivše Jugoslavije, iako je Doris Dragović na Evroviziji zauzela 11. mesto.

“Ciao amore” Vlado i Izolda // 1984. godina

Drugu pobedu Televiziji Titograd na nacionalnom takmičenju doneli su čovek jedinstvene boje glasa (tzv. šoder u glasu) Vlado Kalember i seksepilna Izolda Barudžija s pesmom “Ljubavna priča br. 1” 1984. godine. Veliki hit “Princeza” u izveđenju Dade Topića i Slađane Milošević na nacionalnom takmičenju zauzela je tek šesto mesto. Posle pobede Vlade i Izolde pisalo se o štelovanju glasova, a pet televizijskih centara pokrenulo je proceduru za proveru regularnosti glasanja.

Pesma je za potrebe Evrovizije preimenovana u “Ciao amore” i snimljen je spot u kojem Izolda izranja iz mora u toplesu (doduše sa rukama preko grudi).

Spot nije emitovan u Turskoj tokom Evrovizije, ali to nije sprečilo žiri ove zemlje da pesmi dodeli osam poena. Međutim Vlado i Izolda su na takmičenju u Luksemburgu doživeli fijasko i bili pretposlednji.

“Lejla” Seid Memić Vajta // 1981. godine

Posle pet godina pauze i neučestvovanja na Evrovizijama, Jugoslaviju je na takmičenju 1981. godine predstavljao harizmatični Seid Memić Vajta, nekadašnji pevač hard rok grupe Teška industrija. Prateći vokali bile su prve dame bosansko-hercegovačke muzike Jadranka Stojaković, Neda Ukraden i Ismeta Krvavac. Vajta je takmičenje završio na 15. mestu (od 20 učesnika), ali se njegova fuzija pop melodija i mekšeg roka, sa jedva naglašenim folk elementima (kako je njegovo pevanje definisao Pera Janjatović) dopala jugoslovenskoj publici.

Na kraju ovaj video nam daje presek svih učešća Jugoslavije od 1961. do 1992. godine.