Da li imate preko 18 godina?

SZIGET 2019: TOP 10 koncerata

Najbolji koncerti izvođača koji nisu nastupali na Mejn stejdžu, već su njihovi nastupi bili rasuti po manjim binama!

9
0

Nedavno sam pročitao knjigu, bolje rečeno, huligansku ispovest Stiva Fista koji je predvodeći svoj batinaški odred na fudbalske utakmice, izlazeći sa stanice metroa znao da zavrišti „Čeeeellllsssssiiiiiii!“ Čovek je osećao neverovatnu strast prema ekstremnom nasilju i fudbalu…dobro, mnogo manje prema fudbalu. Takvu strast moja malenkost oseća svaki put kada se početkom avgusta nađem u Budimpešti, kada ugledam horde ljudi iz svih krajeva sveta na stanici Filatorigat koji hrle preko dunavskog mosta, ka Ostrvu slobode i sedmodnevnom party pandemonijumu, kruni letnje festivalske sezone! Tada i ja iz sve snage zavrištim (u sebi, doduše) „Sziiiiigggeeeeeeet!“

Tri dana nakon povratka iz mađarske prestonice, nakon sumiranja utisaka, mogu konstatovati da je ovo bilo još jedno sasvim dobro izdanje festivala. Ponovo je oboren rekord po broju posetilaca (prema zvaničnim podacima 565.000 ljudi je pohodilo dvadesetsedmu epizodu Szigeta), bili smo svedoci nekih od najspektakularnijih nastupa najvećih svetskih muzičkih zvezda današnjice, vankoncertne aktivnosti (čiji se obim svake godine povećava), takođe su imale svoje čari.

Po regionalnim i inostranim portalima možete čitati kako je nastao kolaps zbog enormne gužve nakon koncerta Eda Širana, o rok spektaklu u režiji Foo Fightersa, o senzacionalom nastupu Florence + the Machine, odnosno o istinkim dens žurkama koje su, uz svetleće štapiće i ružne frizure, održali mladi di-džej superstar Martin Garrix, te predstavnik modernog trep žanra Post Malone. Međutim, u ovom tekstu odlučio sam se da izdvojim najbolje koncerte izvođača koji nisu nastupali na Mejn stejdžu, već su njihovi nastupi bili rasuti po manjim binama. Neke sam i ranije imao priliku da čujem uživo, a neki su potpuno otkrovenje za mene. Eto, još jedan od razloga zašto volim Sziget.

  1. Phum Viphurit

Listu otvara Phum Viphurit, muzička senzacija iz Bangkoka. Mladi i supertalentovani gitarista svirao je na Volt stejdžu, gde su prethodnih godina nastupali isključivo bendovi iz Mađarske. Hvala organizatorima što su promenili takvu praksu. Dakle, Phum sa još četiri muzičara na sceni, priredio nam je opuštenu, lenju verziju funk-pop zvuka uz još mnoštvo isprepletanih žanrova pride. U prethodnom periodu podigla se velika larma oko njegovih singlova koji su doživeli veliki uspeh i u Evropi i u Americi. Muzika koja ne može biti adekvatnija za vrele letnje temperature koje su gospodarile Budimpeštom tih dana.

  1. Rayland Baxter

Pravi hedlajner prve festivalske večeri što se mene tiče. Pravo osveženje usred jurnjave, planiranja i organizovanja pregršt sitnica na samom početku. Rej, sin vrsnog, prekaljenog muzičara Bakija Bakstera (Bucky Baxter) koji je sarađivao sa Dilanom, Rajanom Adamsom, grupom R.E.M., između ostalih, na malenoj Musicbox pozornici, potpomognut još bubnjarom i klavijaturistom svojim alternativnim kantri setom stvorio je toplu, prisnu atmosferu koja je pre odgovarala nekom minijaturnom akustičnom festivalu nego szigetovskom ludilu. Nakon što je obožavani album Imaginary Man bio jedan od najboljih 2015. godine, prema mom mišljenju, drago mi je što sam konačno dobio priliku da Baxtera juniora čujem i uživo.

  1. Idiotape

Južnokorejski elektronski trio dobrano je oznojio sve prisutne na Europe stejdžu. Bubnjar, klavijaturista i di-džej za miks pultom napravili su ponoćni rejv uz ritmove i beatove koji su bili odgovorni za višestruka iščašenja i upale mišića narednog dana. Nemam pojma o kojoj se žanrovskoj odrednici elektronske muzike radi, samo se sećam kad se sa bine zaorila bistijevska „Sabotage“ u njihovoj verziji, sve je otišlo u Honduras!

  1. Maribou State

Engleski sastav miksuje elektroniku sa čitavom paletom različitih uticaja, od soula, indie zvuka, do R&B i house elemenata. Bilo ih je četvorica na sceni A38 šatora, a s vremena na vreme pojavljivala bi se i Holly Walker u ulozi glavnog vokala. U pitanju je ugodan, neagresivan stil koji ide od decentnijih ritmova do zvučne eksplozije u pojedinim momentima. Više mi se dopadalo kada je Holly bila na bini nego kada je nastup poprimao formu di-džej giga, ali i tu su momci našli zanimljiva rešenja kojima su kvalitet koncerta održavali na visokom nivou.

  1. Khruangbin

Koliko li će se još puta teksaški trio naći na mojim listama? Ali, šta mogu? Njihov zavodljivi, atraktivni, elegantni fankom insprisani zvuk  – pa, to mi je hrana za dušu. Istovetno kao i samo posmatranje zanosne basistkinje Laure Lee dok svira i lagano se njiše na bini. Gitarista Mark Speer gradi tenziju svakim novim rifom, a sve to kulerski prati bubnjar Donald Johnson. Otkad sam saznao sa Khruangbin, hvalim ih na sva zvona, pa mi je posebno drago što me nisu razočarali ni u živom nastupu. Drago mi je da je naš prvi rendez-vous ovako prošao, siguran sam da nas očekuje još mnogo susreta u budućnosti.

View this post on Instagram

Happy August 10, from our family to yours 💗

A post shared by Khruangbin (@khruangbin) on

  1. DeWolff

Svojevrsnu proslavu pedesetogodišnjice Woodstocka doneo nam je holandski sastav koga čine braća Pablo i Luka van dePoel i Robin Piso na hamondu. Dugokosi momci neguju hipi estetiku, kako u vizuelnom, tako i u muzičkom stilu. Južnjački psihodelični rok koga krase savršene solo deonice muzičara, koje se prepliću, stapaju, pa ponovo iskaču iz koloseka, poput nekakve organizovane improvizacije. Kontrolisani jam session koji nas je oborio s nogu i predstavlja najbolji nastup na od ove godine kosmopolitskom Volt stejdžu.

  1. Chvrches

Škotski synthpop trio, sa još jednim perkusionistom na bini, u svom drugom pohođenju na Sziget zvučao je samouverenije, razigranije, energičnije. Predstavili su aktuelni album „Love Is Dead“ koji, sudeći prema reakcijama auditorijuma, može da parira sjajnim prethodnim izdanjima. Melodične numere visokog tempa, đuskanje bez prestanka, odnosno sočna produkcija glavne su odlike ovog showa. Svetlucava vokalistkinja Lauren Mayberry oduševila je brojnu publiku svojim okretnim plesnim pokretima i anegdotama koje je podelila između pesama. Primetno je napredovala kada je reč o pevanju i zaista je bilo dirljivo videti koliko joj znači podrška fanova. Muzika benda iz Glazgova stvorena je za A38 ambijent gde sve poprima osećaj klupskog nastupa, samo sa zastavama koje se neprestano vijore.

  1. Whispering Sons

Festivalsko otkrovenje broj jedan! Nikada pre Szigeta nisam čuo za ovaj belgijski sastav, ali drago mi je što sam prisustvovao njihovom koncertu. Dakle, četiri muška muzičara odevena u crno i neuhranjena vokalistkinja gotovo albino puti odevena u belo. Jedina dama na sceni, Fenne, obdarena je neverovatnom bojom glasa, nekada sablasno dubokim čime daje osobenost pesmama i čini se da je upravo ona udarna pokretačka snaga benda. Međutim, onda se menja situacija, pa instrumenti započinju svoju dominaciju, te se njen vokal nakratko primiri, kako ne bi remetila tu mračnu harmoniju. Prošle godine su objavili debi album, te ga ovih dana sa guštom preslušavam. Sve preporuke za ovaj bend.

  1. Parcels

Evo reprezenata i sa najmanjeg kontinenta. Za ovu australijsku kombinaciju sam već znao, čak sam i pisao o njihovom fantastičnom prvencu na stranicama ovog portala, ali ono što nisam očekivao jeste istinska plesna terapija od koncerta. Četiri dugokosa mladića u odelima, štrebersko-surferskog izgleda, postavljeni jedan do drugog na bini, te peti član benda, bubnjar, iza njih, imali su najzabavniji nastup od svih izvođača u natkrivenom prostoru A38 bine. Njihova muzika motivisana je disko zvukom sedamdesetih, odnosno elektropopom osamdesetih godina prošlog veka, ali u njihovoj, modernoj produkciji, te ne čudi što je čitav šator ubrzo transformisan u gigantski dancefloor. Muzika gotovo da nije prestajala, već su se pesme nadovezivale jedna na drugu. Ni sekundu odmora nisu ostavljali publici, koja je uzvicima oduševljenja pozdravljala svaki potez na sceni. Možda je ova postava mlada po godinama, ali vrlo vešto i iskusno zna kako da kupi svakog ko se zadesi na njihovom koncertu.

  1. Idles

Uragan iz Bristola imao je ubedljivo najbolji koncert tokom svih sedam dana ovog festivala, računajući sve bogovetne bine na Szigetu. Ovo je bio treći susret sa njima, dakako najžešći i najluđi do sada. Visokooktanska svirka, gde već nakon prve pesme gitaristu nose na rukama (što će se ponavljati još nekoliko puta), zatim i drugi gitarista, onaj kome je donji veš sasvim dovoljan pri odabiru garderobe, a koji je zadavao silne probleme tehničarima i obezbeđenju zbog redovnih silazaka u publiku. Basista a la Helsinki iz La Casa de Papel delio je vokalne dužnosti sa brutalnim Joe Talbotom, dok je bubnjar zlostavljao svoj instrument tokom tih 75 minuta.

Znoj i pljuvačka, nezaustavljive, konstantne šutke, pesnice i srednji prst visoko izdignuti, glasni i galopirajući garažni/hardkor pank od koga slepoočnice pulsiraju jače, a krv u telu postaje vrelija. Od početne „Heel/Heal“ do finalne „Rottweiler“ atmosfera je bila naelektrisana do maksimuma, sa neprekidnom tenzijom i rušilačkim nabojem. Svirka nakon koje imaš snagu da preskočiš planine!

Često ih nazivaju najvažnijim bendom koji Velika Britanija ima u ovom trenutku, a lično tvrdim da je ovo svirački najjači bend današnjice!

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: