Da li imate preko 18 godina?

Šta je to u našim venama

Superanaliza alhemijske smeše koja je Svetlanu R. ustoličila kao Svetu Petku balkanske pop muzike.

Subota je jedne prijatne majske večeri. Voja Nedeljković strpljivo čeka iza teške plišane zavese da Radovan, Žika i Jelena otpraše svoj osmoljetski potpuri najvećih hitova, dok se pred njima mlitavo klati desetak bubuljičavih osmaka i osmakinja u prevelikim Prvi maj Pirot odelima i krišom obučenim minićima. Dok je Radovan gasio pojačalo Voja nam je žovijalno, kao sniženu cenu svinjskog buta b.k. u Tempu, najavio specijalni ad-hoc događaj – naša drugarica X iz 8/4 želi da se oprosti od sviju nas jednom pesmom.

Ustajalim vazduhom pohabanog hotela Jugoslavija prolomio se zvuk unjkavog basa, Korg je zapištao orguljaškim vajbom i naposletku jedno Zagrlimeeeeee… pođi puteeem kojim idu kukaviceee.

Sa današnje tačke gledišta ne vidim šta je čudno da neko maja 95. godine peva Kukavicu u Beogradu, ali 14ogodišnji ja, podjednako bubuljičavi smotani tinejdžer koji je tek apsolvirao Guns N’ Roses, zabrinuo se da je drugarica svojim nepromišljenim činom zaradila stigmu za ceo život. Koji. Blam. Malo čega u sopstvenom životu se stidim kao ove malograđanske Voja-Nedeljković epizode, ne naravno zato što je Kukavica neko remek delo o kojem se ne raspravlja, već zato što sam drugaricu otpisao samo zbog muzičkog ukusa. Za razliku od nas ostalih emotivnih bogalja, barem je smogla snage i hrabrosti da da svoj pečat kakvom takvom osmogodišnjem druženju, a pošto je bila modernog duha izabrala je Cecu pre nego nekog otrcanog Balaševića ili Čole. Jedina mi je uteha što se moje sablažnjenje događalo duboko u meni te se nadam da nisam nikoga drugog povredio.

Sasvim je moguće da smo u međuvremenu drugarica i ja zamenili mesta po pitanju ove muzičko-etičke debate, ali čini mi se da na mnogo načina ona i dalje polarizuje naše društvo. Osim čisto muzičkih argumenata češće se poseže za etičkim, ili konkretnije krivično-pravnim ormanom koji je, bog sveti zna, prepun leševa. Iskrenosti radi nije taj orman ni veći ni mnogo grđi od sličnih koji su imali mnogi svetski umetnici. Kako god, sanitarni kordon još uvek je jak, ali probaćemo čarolijom pisane reči da spojimo te dve Srbije koje stoje na različitim stranama.

Sve je počelo dok je gore pomenuta balavurdija iz Juge bila na rekreativnoj nastavi u Milni na Braču nakon završenog I razreda. Dok smo mi uživali u sopstvenom komadiću pozne jeseni SFRJ, brčkajući se u plićaku, jedna nešto starija šiparica od nepunih petnaestak leta, započela je u studiju PGP-a odiseju ka večnosti.

Ovo je priča u kojoj nećemo razjasniti šišanje, dijamantsku ogrlicu ili transfer Nikole Lazetića ali ćemo elaborirati kako Ceca prožima i mlado i staro, i muško i žensko i Žižeka i Borisa Budena.

U početku beše Brena, a bogami i Dragana, da pozajmimo starozavetni narativ. Tajming za izgradnju karijere nije mogao biti teži. Te ’88. godine Brena je već snimila Hajde da se volimo i, u godinama koje su nastupale, pretila je da će svojim dobrim njuhom za biznis armirati svoj status mega-zvezde. Gaga Mirković je bila u svojoj 3. godini saradnje sa Južnim vetrom i već je dobrano počela da skreće ka popičnijem melosu, samim tim i široj publici. Život je međutim imao drugačije planove, i Brena i Dragana više su se, svaka na svoj način, fokusirale na sticanje obrtnog kapitala, nego da kroz pesmu polemišu o lakanovskim egzistencijalnim dubiozama (Vazduh koji dišem, ne treba mi, ne).

Da budem iskren Brenina muzička karijera oduvek mi je bila potpuna misterija. Kome se ona obraća? Nije za milenijalce, ali nije ni za stare. Od početka izgleda više kao ATM mašina iz mašte Rake Đokića i Minimaksa nego kao autentični vokalni solista. Sa druge strane Dragana predstavlja antitezu našoj junakinji. Umesto da na vrhuncu karijere početkom 90ih zacementira svoje mesto kraljice, ona se opredeljuje za komforan život i opušteno pentranje bečkim high snobiety lestvicama. Umesto da zabavlja vojnike u Edutu, ona se opredelila za šoping po Grabenu. A mogla je da usmeri turbo folk ka hard-rocku, euro danceu, dubstepu…

Maria Hilfer štrase ju je naterala. Za nju i njenu porodicu svakako mnogo bolji izbor, jer može se samo pretpostaviti kako je izgledala kaljuga kojom je Ceca krčila put ka uspehu. Zaronimo dakle…

ceca cvetak

Imajući u vidu ove činjenice prvi album nije mogao da počne na kilaviji način. Iako je partner u zločinu bio Mirko Kodić, jedan od harmonikaša sa najviše sklonosti pop improvizaciji i modernom gruvu, rezultat je jedan nemušti bućkuriš folk standarda u kojem je Cecin preplašeni glas filovan uglavnom nekim bizarnim miksom šumadijskih trilera sa nešto malo fejk harmonike sa Monmartra. Iako je lirička potka na kojoj visi ovaj pačvork na nivou “Ja sam mlada bela rada” i zašto da ne i sam Cvetak zanovetak ne čudi da dobijamo jedan album za zaborav kojem će se vraćati samo Cecini najveći die-hard fanovi. Mirko je premalo investirao, a Ceca je sa 15 godina bila tabula raza u pravom smislu te reči. Ilustracije radi, Dragana Mirković te iste godine snima Milo moje što te nema, što u poređenju sa zanovetkom izgleda kao Brian Eno. Možda je najsubverzvniji segment ovog albuma bio psihodelični dizajn omota. Narandžasto nebo krčka iznad Rusoovske žive prirode.

DSCN3200

Direktori PGPa kao da su bili pod dejstvom nekih psihoaktivnih supstanci kada su rešili da istom timu ponude još jednu priliku. Pribrao se malo Mirko ali tek nešto malo više da rezultat ne bude potpuno sramotan. Ipak kao svetionik u toj pomrčini dobili smo Lepotana, jednu od prvih Cecinih himni. Svi mi koji imamo ostavljenu curicu u sebi prepoznali smo taj autentični vapaj i to konačno u vizionarskoj oblandi – red električne gitare red ‘armonike. Klasik.

DSCN3201 (1)

Sledeće godine Mirko je najverovatnije bio prebukiran pa je njegovo mesto zauzeo još jedan teškaš srpske dugmetarske scene Miroljub Aranđelović Kemiš (mala trivija, kao autor na par pesama javlja se i Miša Mijatović). Kemiš je i dalje čuvar Mirkove vatre, miksa dosta rudimentarni folk sa gitarskim particijama taman u tolikoj meri da Južni vetar i dalje zvuči kao Massive Attack. Pa opet, fascinantno, kako je sa 17 godina Ceca sa puno street cred-a iznela Pustite me da ga vidim. A šta tek da kažemo na Drugaricu prokletnicu, audio bibliju svake izdate sestre.

U sada već ustanovljenom 2 za 2 ritmu Kemiš je dobio priliku za svoju 2.0 verziju. Ovog puta potpisan je kao autor svih pesama i konačno imamo bomba album. Bacimo samo pogled na omot. Faux-mermer i na njemu zasvođen prozor, a u njemu Ceca, taze punoletna sa minivalom i izazovnim pogledom (dakako i mali easter egg u vidu rainbow flaga). Škola, spomenari, vožnja bickla, sve je to so last year. Pred nama je zrela žena.

A1, i kuma celom albumu, Babaroga najpoznatija je po urnebesnom spotu i infamous fluo žutoj kombinaciji. Ali nakon ove relativno lagane up-beat numere sledi nekoliko vanvremenskih klasika kao što su Izbriši vetre njegov trag, Volim te, Bivši. Pošto sam se već outovao kao žena u telu muškarca, moram da priznam da ipak najviše krahiram na Da l’ si nekad do bola voleo, genetski polusestru Lepotana. I dok je Dragana Mirković jedno vreme držala hipoteku na nesrećne ljubavi Ceca se odlučno nametnula kao pokroviteljka ostavljenih, izdatih devojaka.

A onda 1993. godina i verovatno najznačajniji domaći album 90ih. Neko je bio dovoljno pametan da shvati kako Ceca mnogo više može da pruži kao heroina (nekog nemog filma) koja nije ograničena terminima narodno, seljačko, urbano. Ko drugi ako ne Futa Radulović i supruga Marina Tucaković da je oktroišu kao najveću zvezdu regiona.

I dok je očigledno da je muzička direkcija velikog maga Fute napravila muzički U-turn, čini mi se da je partnerstvo sa Marinom sine qua non Cecinog budućeg rada. Jer nemojmo se zavaravati, Ceca je samo medium, svako ko je bio na njenom koncertu nije mogao da ne primeti apsolutno odsustvo talenta za javni nastup. Vrhunac animacije je mikrofon uperen ka masi, ili eventualno jedno ofucano Idemo ruke gore. Na kanabetu kod Minimaksa Cecini odgovori su po pravilu prostoprošireni i veoma retko izlaze iz šablona kurtoaznih poštapalica. Ona zna da ne vlada dramskim manevrom i svesno se oslanja na minimalizam u izražavanju. Sa druge strane, Marina je svojim tekstovima pomogla da se ta situacija neutrališe, tako da mi dok slušamo muziku ne znamo gde počinje Marina, a gde Ceca.

DSCN3202

Bez ikakve dileme kamen temeljac celog albuma je Kukavica, pesma koja je, ako verujemo estradnim naknadnim mudrostima, lutala od nemila (Vesne Zmijanac) do nedraga (Ane Bekute) ne bi li tucakovićevskim proviđenjem završila kod mlade lavice. Sasvim je moguće da bi i Vesna Vučelić Zmijanac oštećenim miokardom i napuklim glasom valjano “pročitala” Marinin katihizis o moralnim kvalitetima muškog roda, ali upravo je Cecina mladost i životno neiskustvo ono što sa dovoljno čemera natapa stihove.

Ovo je prvi album na kojem su apsolutno sve pesme ušle u pesmaricu svakog iole pristojnog tezgaroškog benda. Osim Fute i Marine, saradnici su i Radovan iz Zane i možda najinteresantnije Dino Merlin, koji potpisujući muziku za Zaboravi (tj. onako kako je svi kršteni ljudi zovu – Ciklame) i tekst za Žarila sam žar, pokazuje da saradnja prekaljenih profesionalaca nema alternativu čak ni onda kada muž poslodavca puca na tebe.

Tesanje muzičkog izraza teklo je paralelno sa kopernikanskim obrtima u privatnom životu. Od onih najbanalnijih kao što su moda, frizura i šminka sve do suštastvenijih kao što je izbor životnog partnera. Lako je danas za 15 minuta pročitati koja pevačica je u ovulaciji, a za koju se sumnja da je u drugom stanju, tada smo imali tek ono malo polu-informacija koje su mogle da se pročitaju između redova Minimaksovih vesti sa teleksa. Ortak sa Banjice je imao pouzdanu informaciju da se Ceca zabavlja sa muslimanom iz Švajcarske, ortak sa Kanarevog kaže Nemačke, da se drogira ali da ju je Arkan izlečio šamarima ili šišanjem, ako pitaš drugaricu sa Medaka. Ta mi je naturalistička biografija bila odvratna pa sam zamišljao kako Ceca u nekom švajcarskom predgrađu na krevetu sa satenskom posteljinom (plavom, razume se) pevuši … Da li osećaš miriš istoka…  Za mene je ona bila Bebi Dol 21. veka.

Šta god da je u stvari bila istina, Ceca se iz onog trash fluo kombinezona pretvorila u amazonku duge bujne crne kose. Žena koja nas gleda sa omota Kukavice najviše liči na lik Natalije ciganke koju u Dobermanu glumi mlada Monica Bellucci. Nadrkana. Samosvesna. Spremna da ide do kraja čak i kada je Čeki Kario šamara.

giphy

Potpisavši faustovski životni ugovor sa Arkanom, Ceca je, između ostalog, stekla neophodnu karmu za apsolutni trijumf na srpskoj estradi. Sledeća tri albuma predstavljaju apoteozu tog ezoteričnog izraza koji do dana današnjeg ostaje benchmark svakoj wannabe pevačkoj zvezdi. Nakon Kukavice, najvredniji audio-vizuelni uradak ipak je bilo VHS izdanje svadbe veka, čiji minimalizam bi izmamio suze radosnice i Miri Nair. Ko na Kanarevom brdu ovo nije imao tik pored neobeleženog VHSa sa pornićima najverovatnije nije imao video rekorder.

DSCN3204

Prvi album trilogije na svom omotu i nema naziv ali se kolokvijalno naziva Ja još spavam u tvojoj majici. Kosa je porasla u međuvremenu, ali je bad-motherfucker-attitutude i dalje tu. Ceca je na Suzukiju i gleda nas kao Mimi Mercedez. Bad. Ass. Prva numera je Ja još spavam, ako dobro pamtim, jedina grčka pozajmica na Cecinom albumu ikada. Pesma u originalnom izvođenju Christosa Kyriazisa ima mnogo više kafansku atmosferu, ali vajb je i kod Fute zarazan, a Marina ga prati intrigantnim, neko bi reko prozaičnim, tekstom. U Devojko veštice, Ceca pominje ravno Kosovo u fanki gruvu (lajk). Sledeća pesma u mnogome predstavlja prekretnicu. Vazduh koji dišem je magična formula koja je kalup za većinu najvećih hitova sa sledeća 3 albuma. Futa stvara intro sa nekim acid gajdama ne bi li u prvi plan gurnuo samo Cecu i Marinu da same guraju tu epsku žvaku: Idite idite od mene, pevajte pijte ljubiteee see.  Sledi prva od dve obrade pesama Milića Vukašinovića originalno napisanih za Hanku Paldum. Ja te volim u Cecinom izvođenju daje jednu daleko energičniju numeru skladniju vremenu u kojem je snimljena.

Da nam radi Muzej savremenih umetnosti, spot za pesmu Ne računaj na mene bi morao da bude deo stalne postavke. Ceca i Mira se, kao Bijonse i Niki, u nekim suludim perikama i naočarima za sunce, dostojnih Bege Fanka, glupiraju na Poršeu Targi, a Futa i Marina, kao srpski Anita i Rej, isporučuju jedan 2unlimited biser u najboljoj Futinoj školi – i Evropa i Kosovo. Malo koja stvar na plastičniji način ne demonstrira nepodnošljivu lakoću postojanja početka 90ih.

Bračni par Radulović-Tucaković ima toliko samopouzdanja da na albumu ima mesta i za jednu od najtrešerskih kompozicija ikada Neću da budem ko mašina (dugo sam bio ubeđen da u neverovatnom spotu za ovu numeru gitaru praši Filip Žmaher ali to na žalost nije istina). Kao recidiv prošlosti, pesma koja bi mogla da se nađe i na 2. albumu, je Ko nekad u osam – jedna prava mala neo folk poslastica. Za kraj Futa nam pokazuje da mu je Lutka sa naslovne strane baš jaka pesma i rastajemo se uz njegovu rock baladu Kuda idu ostavljene devojke.

Sve je bilo spremno za album veka…

Fatalna ljubav!

DSCN3205

Omot nas već poučava, zajebana Natalija ciganka sa prethodna dva albuma pripitomljena je do te mere da sada izazovno prede sa haube Rols Rojsa držeći šake smerno preklopljene tik pored Duha ekstaze. Bujne kose ustupile su mesto, silom prilika, kratko začešljanoj frizuri. Umesto trep zlatne kajle, na vratu se belasaju biseri.

Za one koji nisu znali da čitaju između redova Dr Faust Ceca je u posveti lakonski zapisala samo: Hvala suprugu Željku na maksimalnoj podršci.

I dok nam je izvršni producent Željko predstavio novu umiljatiju, zreliju Cecu, muzički šef Futa je uz all-star entourage sašio audio šinjel iz kojeg do dana današnjeg svakog meseca izbaulja po nekoliko autora. Za bezbolnu tranziciju u pop, angažovani su ratni drugari Oliver Mandić i Bora Đorđević. Majstor jadranskog Đorđo-Moroder swaga – Knez (+Đokaj), izdominirao je jako u nekoliko kompzocija, a u igru je na kašičicu uveden i mladi padavan Mili – master Futa ga je već tada pripremao za veliku odgovornost koja ga čeka.

Futa otvara album nešto čvršćim gitarskim rifovima u Monotoniji, Oliver zatim preuzima i gitaru i štafetu i u Zlato srećan put imamo prvi od instant klasika koje je Oliver podario publici nakon samovoljnog prekida karijere. Nakon ove mandićevske epopeje ide žovijalni Knez sa mojim favoritom Znam, jednom živahnom Ace-of-base-olikom kidalicom. Kao da to sve nije mnogo, sledi blockbuster celog albuma Idi dok si mlad, remek delo mladog Futinog protežea Aleksandra MIlića Milija. Hrabro je Mili stao u Futine cipele i zajedno sa Marinom isporučio evergreen 90ih. Genijalni spot sa lamberseksualcem je celu stvar vozdigao u kompletan kulturološki masterpiece. Jedina pesma za koju mi nije jasno šta radi na ovom albumu i zašto uopšte postoji je Volela sam volela Milića Vukašinovića. Moguće je da je ovo neki estradni easter egg, ali ni Ceca ni Futa ne donose ni promil nove interpretacije, niti je ovo Hanka u Pajeru, niti je Hanka na koksu, ovo je prosto prepevana pesma u istom ključu. Ali ok, dramski nam prija mala pauza jer odmah posle kreće novi hit brothers-in-arms duela Mandić-Đorđević Šta još možeš da mi daš. Ovo je takođe i prvi Cecin prodor u čistokrvni pop. Ako smo malo prenaglili u progresivnosti, Futa nas odmah nakon toga vraća u neka srećnija Sabrina-Samanta Fox audio prostranstva u veseloj Fatalnoj ljubavi. Fanke ritam mašina i obilje sintetizovanih gitara sjajno dočaravaju taj bezbrižni vajb ranih 90ih, a Marina dominira prilično jakim rimama tipa Ja te volim čak i kad si Londonu jer i u Londonu u mom si fazonu. Približavamo se kraju albuma, vreme je za tearjerker u vidu omiljene pesme Slavoja Žižeka Da li to ljubav pravi od nas slabiće. U istom psihološkom ključu kao Idi dok si mlad i ovde dobijamo praktikum za razumevanje intimnih odnosa.

I na kraju stvar koja je naprosto morala da bude kruna celog albuma. I pre no što se osušilo mastilo na Merlinovoj pesmarici bilo je očigledno da pesma Beograd ne može ni u ludilu da ne bude hit. Nisam je nikad nešto naročito voleo baš zbog tog kalkulantskog naslanjanja na lokal patriotizam, ali šta je tu je, pesma je postala hit. Boris Buden je baš gotivi, pevali smo je jednom zajedno.

Ok, evo odlučio sam, ovo je najbolji album domaće muzike. Ikada.

I šta da radi umetnik kad napravi ovakav uradak? Ili pravi dugogodišnju pauzu ili počinje da se drogira, menja žanr… Ceca ne radi ništa od toga, već sledeće godine izbacuje poslednji deo trilogije kojim kao parnim valjkom prelazi preko kompletne estradne industrije ploča, kaseta i CDa.

Futa je verovatno bio u fazonu pa šta još mogu da ti daaam, te se povukao i palicu prepustio Miliju. Marina ostaje, jer kao što rekoh, pitanje je da li Ceca uopšte može da operiše bez svog alter ega. Ovo su već zlatne godine garanta stabilnosti na Balkanu i svojevrsno mini zlatno doba devedesetih, izvršni producent više ne radi u inostranstvu već je sve češće poslovima vezan za Srbiju, a Ceca postaje Emotivna luda!

DSCN3206

Ne znam zašto, ali omot je opet malo više bitchy nego classy. Samo nas sad Ceca ne gleda opet-neko-kurčenje pogledom, već je nekako anksiozno seksi. Crna bretela i tamna maskara dominiraju na monohromatskoj fotki. Ok, naslov sve govori, Ceki je jedan od nas, nas emotivnih pogorelaca.

Treba reći da je Mili pre svega inteligentan autor, koji možda nema genijalnost Olivera ili funky-ass-shit-wtf mojo Fute, ali zna kada da pristisne pravo dugme. Na početku odmah počinje sa trubačkom pesmom, a istorija nas uči da je primena ovakvih numera višestruka. Zatim ide traka sa mnogo jakom prijavom, koja kumuje celom albumu, a u stvari najverovatnije Marina kroz Cecinu ljušturu besedi o dolini gladi kroz koju je Ceca prešla da bi bila tu gde jeste … A ja samo emotivna luda ceo život sa kretenima. Potresno. Nakon ovog katarzičnog momenta imamo Milijevu stilsku vežbu Zabranjeno pušenje. Baš uopšte mi nije jasno šta je poenta ove pesme. Zvuči kao neki jeftini melanž Čole i ranog Balaševića koji eksperimentiše sa hip hopom. I onda opet moj omiljeni crnogorski autor u hitčini Mrtvo more. Iz šadeastog uvoda Knez prelazi na noseću temu koja bi mogla da bude wikipedijski unos za turbo folk gruv. Marina samo podvlači crvenom linijom na tekstualnom planu. Neodoljiv, neumoljiv pamtim kao Freedom, George Michaela za siromašne.

B stranu započinje jedna od najintrigantnijih numera Ličiš na moga oca u kojoj nas Ceca Marina krišom uvodi u osnove feminizma. Na žalost Ceca nije Vesna Galiot Gala po pitanju ženske emancipacije ali tu i tamo imamo Marinine pokušaje da održi vatru upaljenu. Ali da budem iskren pesma bi bila hitčina i da je tekst na nivou Zabranjenog pušenja (pesme, ne benda). Ali Marina je đavo jer odmaH posle ove femino tužbalice ide Doktor, moja omiljena pesma u kojoj ima nekoliko antologijskih stihova, ali dominira refren Dok u znoju bilo koju noćas negde maziš, ja bi opet bila tepih po kojem ti gaziš. Od ovoga je jača samo ultimativna izjava ljubavi na kraju Jer moja ljubav stvarno besssmrtna jeeee. Knez nastavlja da dominira, Usnule lepotice nam donosi jedan JuVe sint dragulj. Na kraju naravno ide Isuse, krst u Pioniru koji se spušta, dim, i pesma koja bi opušteno mogla da bude soundtrack filma Boj na Kosovu. Oliver genijalno prelazi iz vizantijskog početka na Dona Summer razradu i nazad. Jer život je pas. Uvek pokvari sve.

Po mom individualnom merenju ovim se završava stari zavet. Estradni svet kakav poznajemo je stvoren, i većina mitoloških priča je ispričana. Sve što se dešava kasnije predstavlja istoriju koja mi je silom prilika nešto manje poznata i koja je krenula nekim paralelnim tokom od onoga kojim se ja krećem. Pa ipak uključio bih u ovu eru i album Maskarada, zato što, iz više razloga, prethodi velikoj vododelnici Cecine karijere – 1999. godini.

DSCN3207

Dizajner omota je očigledno konačno dobio krekovanu kopiju Fotošopa, pošto Ceca izmučenog lica sija neonskim sjajem iznad neke 3d draperije i najjeftinijeg kliparta za masku ikada (Maskarada, kapiraš). Međutim već prvom numerom Marina i Mili nas razoružavaju. Totalno old school balada, sa moduliranim saksofonom koji zvuči kao da je iz špice za Srećne ljude i nekim od stihova koji su obeležili kraj 20. veka.

Dobrodošli, drugovi

na našu malu maskaradu

pozivnice imate

najbolje je to u gradu

Šampanjac otvorite

otkačimo se do daske

i da se goli skinemo

ostaće nam naše maske

Život ne biva mnogo bolji od ovoga (pa da li je moguće da za ovu atomsku bombu nema spota!?). Ritam se podiže i ide Nevaljala, up-tempo pesma formulaična za dalju Cecinu karijeru (nekoliko klonova ove pesme viđaćemo na kasnijim albumima), ali najveći dragulj je bez dileme stih Plave noći u satenu i mleko od kokosa. Marina – Tin Ujević 21. veka! Sledeća mega himna je Nagovori, balada o nemogućnosti suštinske promene. Malo je poznato da je tu i numera koju je Žižek napisao inkognito, moj lični favorit I bogati plaču. Stih I bogati plaču zašto ne teku im suze biserne što se mene tiče trebalo bi da bude deo svakog marksističkog udžbenika.

I tu se završava ovaj labudov poj. Ceca i ja prolazimo kroz svojevrsan coming-of-age period. Srećemo se tu i tamo, metafizički, klimnemo glavom, ali jasno je da nikad neće biti kao u srednjoj školi. Jedan od poslednjih prisnijih susreta bio je u autobusu na redovnoj liniji Beograd – Amsterdam preko Ofenbaha. Nismo se baš najbolje razumeli ali pomogla mi je da shvatim da mi ne prija nijedna od 7 grkih kora gastarbajterskog hljeba.

I na kraju pre no što odjavim emisiju, pre Biga Laleta i Mikice iz Prvog maja, podeliću sa vama moj mali psaltir sa 10 + 1 najvećih hitova, samo za one najteže trenutke u životu.

Top 10
10a. Maskarada

10b. Kuda idu ostavljene devojke

9. Da li to ljubav pravi od nas slabiće

8. Znam

7. Ličiš na moga oca

6. Isuse

5. Pustite me da ga vidim

4. Idi dok si mlad

3. Vazduh koji dišem

2. Kukavica

i naravno

1. Lepotan
Dragi čitaoci ljubi vas čika Mića, sanjajte Lanu, RiRi i Jessie Ware, a ja ću sanjati… Cecu.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Nataša says:

    Oproštajna večera je takođe grčka kompozicija :)

  2. Bege Fank says:

    vrhunski tekst. suština. sanjajte ognjena, before after i cecu… a ja ću se već nekako snaći (s ovim tekstom) :33 #LAJK

  3. Nena says:

    Ne sećam se kada sam poslednji put ovako uživala u tekstu. Hvala!

  4. ciossa says:

    Brenina ciljna grupa bili su muškarci preko 30 i devojčice do 12 iz doba kada je počela. Ona je bila extremno radikalna pojava u doba kad je prvi put stigla na TV. Posle otvorenosti iz kasnih 60-ih i ranih 70-ih u desetak godina pre Brene ti nisi mogao da vidiš ni izbliza toliko butina i dekoltea, pogotovo tokom Titove bolesti i posle njegove smrti. I dok su svuda okolo mračne priče tebi odjednom iskoči ova u šljaštećoj mini haljini sa tonom šminke i ispada na sve strane. Naravno, ženi je bilo bolje da joj muž gleda Brenu nego komšinicu, a osmogodišnja ćerka našla način da privuče pažnju. Neku godinu kasnije, kad je stigla konkurencija, Brena je postala čisti mainstream, mlađi muškarci su se prešaltali na mlađe pevačice, a stariji su ostali uz nju (ove mlađe su bile mršavije, a muškarac od jednog trenutka postane fan količine). Od tad gađa stariju i predpubertetsku publiku.

  5. Vule says:

    za užbenike!

  6. “Tačno je” je takođe grčka pesma (Despina Vandi – Kleinomai)

  7. Istina boli says:

    Clanak nema veze sa zivotom, kakav primitivan komentar: Umesto da zabavlja vojnike u Edutu, ona se opredelila za šoping po Grabenu, ili ona se opredeljuje za komforan život i opušteno pentranje bečkim high snobiety lestvicama:))
    93-ce kad je izbacila pesmu DO POSLEDNJEG DAHA ili BICU NJEGOVA IL NICIJA nisi mogao na ulicu da izadjes a da neko ne vrti tu pesmu, da ne govorim o televizijama, a cece nije bilo nigde! A ovo lupetanje o vojnicima ili KOMFORNOM ZIVOTU, kao prvo tada se zabavljala sa debilom basanovicem (ili je tek pocinjala) ne znam KAKAV SE KOMFORAN ZIVOT SPOMINJE KAD SU 90-TIH BILE SANKCIJE, NISI MOGAO DA IZADJES IZ ZEMLJE A POSLE DRAGANINIH PESAMA (KOJE SU BILA JEDINA RAZONODA) NA DNEVNIKU SI SLUSAO VESTI O RATU ILI NESTANKU HLEBA ILI MLEKA.
    A mogla je da usmeri turbo folk ka hard-rocku, euro danceu, dubstepu…??? Jos JEDAN DEBILAN KOMENTAR, prvo nije turbo folk nego folk, a drugo ko kaze DA NIJE? To se u filmu SLATKO OD SNOVA najbolje vidi. Ceca se jedino pojavljivala u medijima kad se udala za Arkana, ali 2000-te se umalo nije sjebala, na njenu srecu godinu dana pre toga Dragana odlazi u Bec tamo se udaje i dobija porodicu, sto je bila njena velika sansa!

    1. ogisa says:

      Ti si baš diehard Gagin fan. Poštujem.

  8. Bogoljub Omorikovic says:

    Sramno je koristiti svoje obrazovanje i kulturu za afirmaciju anti-kulture i destruktivnog prostakluka. Ceca nije Cune devedesetih, pa da se o njoj pisu dubokoumni, ali pitki tekstovi, prepuni referenci na savremenu pop kulturu i toboznja skrivena znacenja banalnih proser-rima. Cenjeni kolumnista – cecopoznavalac treba da se zapita u kom trenutku svog Cecom ispunjenog zivota je resio da izda sebe – decaka sa pocetka price. Sta bi mu taj mali maturant rekao danas, da procita tekst u kome se, sasvim bez skrivene zajebancije, ozbiljno, ali uz neskriveno divljenje, analiziraju uspesi Cece? Jer ako skrupula nemamo, ako je sve dozvoljeno, ako istina nije ono sto cujemo, vidimo i zivimo, vec ono sto nam neko kaze da jeste, tako se moze pisati i o, boze me prosti, Aleksandru Vucicu?

    1. Велики поздрав Богољубе и хвала на труду! Различити људи слушају различиту музику и мислим да не може бити срамота када неко уложи труд да објасни зашто му се нешто свиђа па макар то био и Александар Вучић (срамота је резервисана за неке мало страшније ствари). Схватам да се по свему судећи налазимо на различитим половима по овом музичком питању. Штета. Ако вас не мрзи напишите шта је по вама та нека ”права” култура о којој би се смело писати и будите уверени да ћу врло аргументовано и питко (са све референцама) бити у стању да се испишам по било којем извођачу како на кривично-правној онови, тако и у музичком смислу. Једино што ја више верујем у страсну глорификацију онога што волим неко јефтино паушално пљување онога што не волим.

      Уложите труд да исхвалите и препоручите оне за које мислите да представљају вредност. Једино тако ћете некога навабити да пређе у табор праве културе. Ако вам је то заиста циљ (а мени се из Вашег тона чини да вам то јесте намера).

      Ја би искрено волео да прочитам шта ви мислите да су дозвољене теме макар се и не слагао.
      Поздрав од малог матуранта.

  9. Jelena says:

    Za njen koncert nikada ne bih dala pare, ali na te pesme se u kafani penjem na stolove, :-). Hvala na informacijama koji muzicari i muzicki uticaji su sve u prici, za Kneza i Dina pojma nisam imala, pogotovo Dino za vreme rata, to je podatak za neke anale…

Ostavite komentar:

Slični članci: