Da li imate preko 18 godina?

Sa Shurom o Mountain Pornu, saradnji sa Talib Kweliem i debi albumom u pripremi

Ekskluzivni intervju sa ostrvskom synthpop senzacijom

2
0

Protekle nedelje smo dobili jedinstvenu priliku da porazgovaramo sa Shurom, engleskom muzičarkom, koja posle niza uspešnih singlova priprema svoj debi album. Razgovor je trajao nešto manje od dvadeset minuta, a za to vreme smo saznali praktično sve o razvojnom putu ove umetnice, od odrastanja preko života u Londonu kao i u amazonskim tropskim šumama, o susretu sa prvim softverima u kojima je počela da pravi svoju muziku. 

Spremili smo nekih desetak pitanja tako da možeš kratko da odgovoriš ili dugo, samo da stignemo da ih pokrijemo sve.

Nažalost, ja volim da pričam. Izvini.

Šta znači tvoje umetničko ime i kako si došla do njega?

Prilično je jednostavno ustvari. Moja majka je ruskinja, a u Rusiji ako se zoveš Aleksandra zvaće te Saša ili Šura. To je samo nadimak, tako su me zvali od rođenja.

Shura - Portraits, London, 18/11/14 | Photo by Wunmi Onibudo

Kako je bilo odrastati u Mančesteru, gradu sa tako bogatim muzičkim nasleđem?

Bilo je sjajno. Mislim da sam to uzimala zdravo za gotovo, kao Mančester tu su Smitsi, eno ga Morisi kako šeta ulicom… Radila sam u prodavnici ploča i tu sam otkrila da postoji mnogo više muzike od onoga što možeš da čuješ na top listima. Tako sam i shvatila da želim da se bavim muzikom.

Kako si se snašla u Londonu i koja su ti omiljena mesta?

U poslednjih šest meseci definitivno moja spavaća soba, mesto u kom radim na svom album, tako da nisam izlazila (smeh). Imam puno prijatelja u istočnom Londonu, tamo volim da provodim vreme. Zadržao je nezavisni duh i možeš da se ponašaš kao čudak, a da niko ne obraća pažnju.

Pošto si diplomirala, provela si godinu dana radeći na svojoj muzici u amazonskim kišnim šumama. Kako ti je bilo tamo?

Kao Lari Kroft u Tomb Raideru (smeh). Bilo je zabavno. Htela sam da budem sama i istražim svet, da se upustim u nešto nepredvidljivo i preživim ukoliko je to moguće.

Tvoji spotovi su puni prelepih predela, planina, okeana… Koliko ti je važna priroda ili ekologija?

Ja to zovem Mountain porn. Gledam mnogo dokumentaraca o planinarenju i dok svi pričaju o lepim plažama ja obožavam planine, to je najbliže osećaju da si u svemiru ili Bogu ako si religiozan. Volim prirodu, to je stvar odrastanja. Kada mi je otac dok sam bila mala pričao o planinama to mi je bilo dosadno, ali kada jednom odeš i vidiš sve to ne možeš da ne budeš očaran.

Da li su studije engleske književnosti uticale na tvoje pisanje?

Mislim da su mi pomogle, iako su moji tekstovi vrlo jednostavni i direktni, ali sama činjenica da sam svake nedelje morala da pišem po jedan esej i da ga pošaljem nekom ko je mnogo pametniji od mene me je ohrabrila i razbila strah od tuđeg mišljenja. Tako sam dobila samopouzdanje koje je neophodno da bi se bavio kreativnim poslom.

rsz_shura

Sama si radila produkciju svojih pesama, režirala i montirala svoje spotove. Da li ti je uradi sam (DIY) pristup važan ne bi li predstavila sebe tačno onako kako želiš?

Mislim da jeste, naročito na samom početku, jer je to tvoj prvi korak u svet i želiš da bude autentičan. Ako uradiš nešto što ne želiš i neko ti kaže da je jadno, pomisliš: “Dođavola, trebalo je samo da uradim ono što sam htela”. Taj prvi spot sam uradila sama, ali da li želim da tako radim svaki, apsolutno ne, nema vremena za to, tako da volim da sarađujem sa ljudima.

Koje softvere si koristila za produkciju?

Prvo sam radila u Garage Bandu za Mac jer je bio besplatan, ali sam onda prešla na Ableton koji sam, neću da lažem, ilegalno skinula pošto nisam imala novca i gledala sam puno tutoriala na YouTubeu. Ableton je tako intuitivan i jednostavan, naravno prvo moraš da savladaš osnovne stvari. Zabavan je.

Da li i omote za svoja izdanja radiš sama?

Ne. Sarađujem sa svojom prijateljicom Luiz koja je ilustrator. Mislim pravom drugaricom i pitala sam je da li bi radila na mojim albumima i pristala je, što me je oduševilo, bojala sam se da će me odbiti.

rsz_white_light_-_single_cover_universalmusicrs

Ko je na tebe najviše uticao kada si kao tinejdžerka počela da pišeš, a ko sada kada si afirmisana umetnica?

Kad sam bila tinejdžerka to su bile žene sa gitarama. Poli Džin Harvi je ogroman uticaj, Peti Smit takođe zbog tog pank stava. Sada pravim pop muziku, ali u početku sam želela da budem rok zvezda, neko kao Kurt Kobejn, a sada na mene utiče muzika koju sam slušala jako mala, zapravo ona koju su slušali moji roditelji- Madona, Elton Džon, Tina Tarner, Dženet Džekson… Ali volim svu muziku ako je dobra, svaki žanr me inspiriše, ako slušam elektroniku poželim da napravim rejv album, ili ako slušam Kortni Barnet poželim da pravim pank rok.

Gde kupuješ garderobu i koji su ti omiljeni brendovi?

Dosta odeće kupujem u Second hand radnjama jer je jeftinija i već izgleda iznošeno. Opsednuta sam patikama. Nosim Nike, Vans, Converse, trenutno nosim Vans. Nosim Levis jakne, bukvalno živim u njima, uvek su u modi i kad nisu ostaviš ih u ormaru pa se vrate.

Da li ti je bilo zanimljivo da se prebaciš na analogni sintisajzer za pesmu “Touch”?

Ekstatično! Nisam pipnula sintisajzer pre toga, nikad ga nisam ni čula, tako da je cela priča oko mog albuma priča o mom zaljubljivanju u analogni sintisajzer, o mojoj aferi sa Junom 106. To je prvi put da sam mogla da pravim muziku na instrumentu koji nije gitara. Bilo je jako uzbudljivo.

Kako je došlo do saradnje sa Talib Kweli-em i da li si zadovoljna kako je to ispalo?

To je bila stara pesma i želela sam da uradim nešto novo sa njom, a on je legenda i mislila sam da se to nikada neće desiti, ali ne možeš da znaš ako ne probaš. Poslali smo mu mejl i dopala mu se pesma što me je šokiralo i kada nam je poslao svoj snimak nisam verovala svojim ušima. Trebalo mi je vremena da to prihvatim, naročito što se vidi da je slušao pesmu i snimio odgovarajući vers, jer često oni nemaju nikakve veze sa samom pesmom, ali kod njega se vidi da je baš razmišljao i uradio nešto smisleno. Volim da se igram sa očekivanjima publike, tako da je ovo bila prava stvar, nešto potpuno neočekivano.

Ako bi neki srpski muzičar poželeo da sarađuje s tobom, kako bi to izveo?

Samo treba da pita, pošalje mejl. Upravo kako smo mi uradili sa Talibom. Ako ne probaš, nikad nećeš saznati.

Potpisala si ugovor sa Polydorom i Universalom. Da li ćeš zadržati svoju indie estetiku kada postaneš poznata zvezda?

Polidor verovatno želi da se oblačim malo pametnije i stavljam malo više šminke, ali ja nisam takva, uvek ću izgledati malo dronjavo. Ne zanima me. Uvek ću se držati svog stila bilo da ljudi misle da je to kul ili prirodno. To sam prosto ja.

Kako će tvoj debi zvučati u odnosu na ranije radove?

Imaće potpuno novi zvuk zbog sintisajzera kojima nisam imala pristup u svom ranijem radu. Eksperimentisanje sa novim stvarima u nadi da će iz toga izaći nešto dobro.

Šta možemo da očekujemo od debija i ima li nekih zanimljivih saradnji?

Nema nikakvih saradnji, tu sam samo ja pošto je moja prva ploča. Volim da radim sa drugim ljudima, ali sam želela da na ovom albumu budem samo ja. Puštala sam ga nekim ljudima i prilično ih je iznenadio, tako da mislim da će nekima biti super, a neki prosto više neće slušati moju muziku. To je i poenta. Mnogo je bolje snimiti album koji ljudi vole ili mrze, nego neki za koje će reći da je dobar i sutra zaboraviti na njega.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: