Short Reports: Rad, posvećenost i izdržljivost!

„Nisam“ je prvi singl alternativnog dua Short Reports na srpskom jeziku, u kome talentovani dvojac kombinuje noiz i pank sa primesama art roka.

Koncizne rečni pesme, pomalo apstraktni paterni bubnjeva sa uvrnutim rifovima čine glavne primese ove numere koja najavljuje predstojeći EP.

Ovaj put u saradnji sa izdavačkom kućom Kontra, „Nisam“ je prva pesma koju je duo napisao na srpskom jeziku, gde glavni vokal preuzima Nikolete, bubnjarka benda. Ovo je bio povod za razgovor sa njima.

Da li možete da nam se predstavite?

Ćao! Mi smo Short Reports, nas dvoje! Niki svira bubanj i peva prateće, Nemanja svira gitaru i peva.

Kako je došlo do stvaranja numere “Nisam” i koje su vam bile glavne inspiracije za nju?

“Nisam” je prvo bila neki čudan instrumental koji je vremenom dobio svoju malu krunu sa po prilici kratkim tekstom. Opet više od toga nije ni bilo potrebno da se kaže na tu temu. Govori o tome kako se osećamo nas dvoje živeći u modernom vremenu, eskapizmu i generalnom nesnalaženju.

Zamenili smo uloge što se tiče vokala u ovoj pesmi i zato je baš ona izabrana za prvi singl sa novog izdanja.

Na koji način je period korone i karantina uticao na vaše stvaralaštvo i vas same?

Nama je konkretno to zatvaranje dalo vreme da osmislimo koncept benda kao i prvi album “Cats VS Dogs” koji smo čak i snimili u tim nemilim uslovima i miksali kod kuće. Pomenuti period je na nas uticao tako da smo bili uplašeni pomalo i razmišljali smo o tome šta je sledeće što će snaći planetu i da treba da svo vreme dok je sve “ok” iskoristimo maksimalno.

To je prouzrokovalo i naših 70ak živih nastupa od sredine 2021. kad je ponovo proradio život.

Da li mislite da su se neke stvari promenile tokom pandemije – i da li se možda više muzike konzumira nego inače, ili je sve ostalo manje-više isto?

Nemanja: Nakon te globalne katastrofe, muzika se vratila u koncertne dvorane i na bine klubova sa velikim interesovanjem publike zbog preduge pauze od istih. Muzika se konzumira sada i na druge načine, ali smatram da se primeti da je i dalje najbolji način konzumacije putem živih nastupa.

Niki: Zasićenost informacijama je nešto sa čime se suočavamo u poslednje vreme, možda je korona dovela do toga da je mnogo sadržaja prešlo u onlajn oblik što je korisno sa jedne strane pogotovo zbog arhive naše scene, ali dodaje na razmaženosti publike. Osetim to i po sebi ponekad.

Kako je došlo do promene da se piše na srpskom jeziku umesto na engleskom?

Zapravo nismo mi prestali da pišemo na engleskom jeziku. EP na srpskom jeziku koji radimo u saradnji sa Kontra Rights je nastao potpuno spontano na nekoliko proba i sada se te pesme dotežu i uskoro snimaju, miksaju. Opet, pored pomenutih postoji i ceo LP na engleskom koji je segmentno pisan odmah nakon završetka prvog albuma. Taj album takođe planiramo da snimimo u nekoj skorijoj budućnosti.

Kako biste opisali zvuk koji pravite?

To je najteže pitanje! Bend teško može da opiše decidno na čemu zapravo radi, pogotovo kad si u kreativnom procesu. Pošto je samo nas dvoje u bendu i neretko smo skloni blagoj šizofreniji (hahaha), dolazi do čudnih iseckanih ritmova sa isto tako iseckanim gitarama, a sve je po prilici debelo zvučno. Pevamo o tome šta u tom momentu osećamo i muzika koju pravimo je veoma intuitivna.

Pošto izbegavamo žanrovske odrednice, u poslednje vreme nam je složenica koju koristimo “glasan duo”, što zapravo i jesmo, a u koju fioku će nas staviti, to će vreme pokazati.

foto: Dejan Lalić

Prethodni EP Cats vs Dogs je bio u potpunosti na engleskom. Kako biste opisali razliku između tog izdanja i novog (osim jezika naravno)?

Prvi album je uglavnom bio posvećen emocijama koje osećamo prema sebi, a drugi album je emotivno posvećen svetu oko nas. Budući albumi su nastavak istraživanja socioloških tematika kao i emulzije kontra-emocija, što je takođe proizvod naših karaktera. Muzički se ne razlikuju mnogo, držimo se onoga što najbolje znamo, ali tekstualno su različiti.

Koju bi poruku poslali mladim muzičkim entuzijastima koji upravo kreću da se bave muzikom?

Nemanja: Sećam se još pre 20ak godina kad sam bio klinac da mi je Vranjković rekao da umesto da se uvlačim u svet muzike bolje je da idem na pecanje. hahahaha

U toj izjavi ima istine, jer zaista jeste JAKO teško da se kontinualno baviš muzikom i da ti to bude primarna aktivnost, ali sa sobom nosi emotivni prostor koji je samo tvoj i koji ništa drugo ne može da zameni.

Poruka entuzijastima bi možda mogla da bude da slušaju isključivo sebe i rade to što im prija i da ne prave kompromise zbog love jer na taj način gube mnogo u umetničkom životu i ako je to motiv, onda je bolje i MNOGO isplativije da rade bilo šta drugo.

Ostani svoj, ukratko.

Niki: Samo tri reči – rad, posvećenost i izdržljivost!

Šta mislite da mi kao publika možemo da promenimo a da još više podržimo omiljenog muzičara/umetnika?

Na publici je da ako joj se neki izvođač stvarno sviđa, plati kartu za koncert i kupi merč na istom. Takođe da legalno skine album i podeli mišljenje o tome što im se svidelo kod konkretnog benda/umetnika sa što više ljudi oko sebe. Uz to, sabskrajbovanjem i praćenjem na mrežama, publika podržava rad umetnika jer na taj način će revnosno dobijati informaciju o radu dotičnog.

U čemu se ogleda progres naše regionalne muzičke scene?

Naša ExYu scena sa sobom nosi mnogo toga. Uglavnom je to što vidimo u prvom planu komercijalno, kako sama definicija te reči i nalaže. Progres je u tome što se sada neki izvođači mogu kvalitativno/kvantitativno uporediti sa svetskim zvezdama po pitanju produkcije, ogromnih koncerata na ogromnim mestima sa mnogo svetla i efekata. To je lepo. A ono što nije lepo je što sve manje ima nečega novog i interesantnog zaista, a da je u prvom planu. U “undergroundu” ima mnogo toga dobrog što kulminira uglavnom u malim krugovima i pošto sviramo po celoj staroj Yugi slušali smo preko 10 odličnih novih bendova za koje slabo ko zna!

Šta možemo od izdanja ili projekata (ili gigova) da očekujemo od vas u nekoj bližoj budućnosti?

Po završetku spota za pesmu “Nisam”, odmah smo krenuli da planiramo novi spot za jednu od pesama sa predstojećeg EP-a. Od početka septembra konstantno sviramo i za sad su koncerti ispod ono što imamo potvrđeno, ali će iih biti još do kraja godine širom regiona. Ove godine ćemo planirano odsvirati 40 koncerata.

07.10. Mojo Club – Senta
13.10. Thrill Bar Gallery – Kraljevo
14.10. АKC Obala – Gornji Milanovac
21.10. AKC Fuzz – Niš
25.10. Pub Lazino Tele – Novi Sad
09.12. Jazbina Rock and Roll Club – Pančevo