Septembarske muzičke preporuke

U ovom članku čitaćete o jednom od najboljih povratničkih albuma godine, zašto volimo The National, koga to prokletstvo “drugog albuma” nije ni dotaklo, šta je to stiglo iz Protomartyr laboratorije, te šta nam je na novoj ploči priredila gotska princeza. 

The National / Sleep Well Beast (4AD)

Sedmo studijsko izdanje jednog od najvoljenijih indie-rok bendova 21. veka donosi preko potrebno osveženje kada govorimo o zvuku i stilskim rešenjima grupe koja je je nakon gotovo savršenih albuma “Alligator” i “Boxer” igrajući na sigurno počela da se davi u blagoj monotoniji. Ovoga puta, pored davno utvrđenih formi nekonvencionalnih sktruktura pop pesama, mračne atmosfere i inteligentnih tekstova, kvintet iz Ohaja svojoj muzici je, više nego ikad, pridodao minimalističke elektronske momente, te zajedno sa tmurnim klavirskim melodijama i gitarama koje više nemaju svoju uobičajenu ulogu, uneo određene inovacije praktično izlazeći iz svoje zone komfora. Bryan Devendorf, čovek koji konstantno napreduje, svojim tribalnim setom bubnjeva daje ritmičnu podlogu koja izdvaja The National od mora sličnih bendova, dok ga prate suptilni gitarski rifovi braće Dessner i najzad dobro poznati bariton Matta Berningera koji hipnotiše i daje specifičan ton pesmama. Za razliku od prošlih albuma, njegovo pevanje je sada razgovetnije, slabije se pojavljuje ono simpatično mrmljanje, a tekstovi su inspirisani raznim temama: od realnih, ljudskih kojih se tiču nemogućnosti čoveka da se snađe u modernom svetu, preko večito aktuelnih ljubavnih motiva, do onih koji su stavljeni u jasan politički kontekst aludirajući na nesreću povodom novoizabranog predsednika SAD-a. Bez potrebe da se opisuje svaka numera ponaosob, može se zaključiti da momci iz sastava The National novom pločom nisu razočarali, naprotiv, dokazali su da još  uvek kadri da isporuče album visokog kvaliteta.

Alvvays / Antisocialites (Polyvinyl Records)

“Antisocialites” je drugi album u karijeri simpatičnog indi dream-pop benda iz Toronta, koji nasleđuje njihov s-t prvenac iz 2014. Petorka i dalje uspešno vozi utabanim dream-pop stazama, ali sada sa mnogo zrelijim tekstovima i odlično razrađenim aranžmanima, koji ruku na srce, ne donose ništa epohalno, ali su vaistinu neopisivo prijatni za slušanje.  Pored zaraznog miksa indi zvuka sa shoegaze, jangle pop i fuzzy melodijama, ono što kupuje slušaoca jeste slatki i emotivni glas liderke Molly Rankin koji je sada više isturen nego ranije. Njen vokalni performans je vrlo odmeren i uverljiv, tako da tipu iz početne i ponajbolje pesme “In Undertow”, kada Molly peva “There’s no turning back”, ne preostaje ništa drugo nego da se pomiri sa raskidom, jer ona zaista to i misli i spremna je da nastavi dalje. Slična tematika i dreamy ugođaj proteže se i na sledećoj “Dream Tonite” u kojoj čujemo kako nostalgični sintovi daju divnu podlogu za kompletnu melodiju. Iako albumom dominira karakteristični atmosferični ambijent, Alvvays nas iznenađuje oštrijim, pankerskijim rifovima, poput onih na “Your Type” ili “Hey” koji deluju kao neizostavni deo njihove estetike. Između sanjivih melodija sa jedne i furioznih i plesnih numera sa druge strane, svoje mesto našla je i balada “Already Gone”, koja svojom nežnošću ne dozvoljava monotoniji ni da priviri, dok poslednja “Forget About Life” u velikom stilu zatvara ovo poglavlje neodoljivim praskom gitara, basa i klavijatura, nakon čudnovatog i sporog vokalnog početka. Ako ste fanovi bendova Best Coast, Beach House, Camera Obscura i Dum Dum Girls, neće vam biti teško da zavolite Alvvays

LCD Soundystem / American Dream (DFA/Columbia)

LCD Soundsystem je, bez svake sumnje, obeležio prvu deceniju novog milenijuma, a među njihova tri albuma objavljena u periodu od 2005. do 2010. godine teško je naći bilo kakvu zamerku. Međutim, kada su bili u zenitu popularnosti, James Murphy je odlučiio da raspusti bend, pa je labudova pesma odsvirana početkom aprila 2011., gde bi drugo, u Medison Square Gardenu. Ipak, na svu sreću, to nije bio definitivan kraj, pa sada govorimo o četvrtom studijskom izdanju njujorškog sastava koga pored Murphyja čine i Nancy Whang (The Juan MacLean), Gavin Russom, Pat Mahoney (Museum of Love) i Al Doyle (Hot Chip). Njihova verzija “američkog sna” predstavlja oprobanu elektronsku formulu svojih prethodnika koja naginje ka art roku, ali prošarana disko pank motivima i velikim uticajima zvuka iz osamdesetih, od mračnih tonova Joy Divisiona do plesnih melodija benda The Human League. Neke poprilično jasne reference odnose se na Gang of Four (“emotional haircut”), Talking Heads (“other voices”) i, verovatno najkristalnije, na Davida Bowieja, između ostalih na “black screen”, fantastčnoj numeri koja elegantno spušta zavesu na ovaj album, dok je početna “oh baby” posveta Alanu Vegi (Suicide). Od starta album teče, širi se i razvija sopstvenim tempom da bi vas zatim zapljusnulo obilje zvučnih slojeva koji osvajaju slušaoca i teraju na pokret. Usešno su članova benda utisnuli svoj kreativni pečat, tako da nema govora o pukom kopiranju i učinili su da “American Dream” bude neizostavni deo lista najboljih povratničkih albuma ove godine.

Protomartyr / Relatives In Descent (Domino)

Post-pank kvartet iz Detroita, nakon dve godine od odlično prihvaćenog albuma “The Agent Intellect”, vratio se novim, kvalitetnim izdanjem “Relatives In Descent”, servirajući nam 12 novih pesama koje donose neophodnu dozu prljavog gitarskog zvuka. Joe Casey, skromni lider ovog sastava, svojom specifičnom poetikom i idiosinkretičnim vokalom izdvaja Protomartyr iz gomile sličnih bendova, dok ostatak sviračke družine savršeno upotpunjuje frontmenove melodijske prohteve. Članovi benda u izjavama su isticali da se ne radi o konceptualnoj ploči, međutim, sasvim je jasno da postoji nit i ideja koja sve numere povezuje u efektnu celinu i daje kompletnom albumu prepoznatljivu magiju zbog koje ih i volimo. Ovoga puta, Casey pokušava da odgonetne šta je to istina u svetu lažnih vesti, piše o teškom i hrabrom putu običnog čoveka kroz životnu svakodnevnicu dok se sve(t) okolo raspada, odnosno preispituje vlastito mesto u “novom mračnom dobu”.

Već prvi singl “A Private Understanding” najbolje ilustruje prethodnu rečenicu stihovima “In this age of blasting trumpets/Paradise for fools/Infinite wrath/In the lowest deep a lower depth/I don’t want to hear those vile trumpets anymore” sa mogućom političkom konotacijom, ali pre svega, reč je o njegovom stanju anksioznosti u modernom društvu. Na nju se nastavlja naredna “Here Is the Thing” čiji gruv i česte zvučne promene, uz Caseyjevu besedu u momentu zaokuplja vašu pažnju. Zlokobni drone zvuk glavna je pokretačka snaga u “Windsor Hum” dok još jedan highlight ploče “My Children” od tmurnog, buncajućeg intra eksplodira negde na sredini. Gitarista Greg Ahee ovde kupi sve pohvale, ali i ritam sekcija koju čine bubnjar Alex Leonard i basista Scott Davidson imaju svoje zapažene trenutke. Ukoliko vašoj duši gode Nick Cave ili Mark E. Smith, odnosno Parquet Courts ili Iceage od bendova novije generacije, verujem da će vam se sveži Protomartyr itekako dopasti. Kako god, možemo uživati u muzici grupe koja se nalazi na svom kreativnom vrhuncu.

Chelsea Wolfe / Hiss Spun (Sargent House)

Kalifornijska princeza tame krajem septembra objavila je šesto studijsko izdanje kojom nastavlja da nas znalački vodi ponorima mračnih bespuća u kojima se gotika spaja sa folkom. Negde sam pročitao da je ono što Chelsea Wolfe radi kao kada bi  PJ Harvey svirala blek metal i zaista, to nije daleko od istine, a uviđam da ima i dosta Swans momenata. Za potrebe albuma “Hiss Spun” regrutovani su Troy Van Leeuwen, gitarista QOTSA, kao i Kurt Ballou iz benda Converge koji je pored sviranja gitare, učestvovao i u samom procesu snimanja, a njihov uticaj se može primetiti već nakon prvog slušanja. Bučne, distorzirane gitare, doom metal atmosfera sa primesama sludgea, kraljajući bas, melodije iz noćnih mora su glavna obeležja onoga što imamo prilike da čujemo na ovom uratku, ali  numere ostaju u domenu eteričnog  art roka, te zvuče prilično atraktivno. Pesma koja je najavila novi album “16 Psyche” kreće se od introspektivnih, mračnih momenata do bučnih eksplozija kako smo bliži refrenu, dok u početnoj “Spun” imamo prilike da svedočimo borbi njenog vantelesnog vokala sa soničnim monstrumom sačinjenim od gitara, gruvajućeg basa, teških bubnjeva i klavijatura. U još jednom singlu “Vex” gostuje Aaron Turner, nakadašnji član benda Isis, koji preteći reži u pozadini, a kontrast sa glasom Chelsea Wolfe kao da je bitka između dobra i zla.  Još mnogo  detalja i paklenih aranžmana se krije na ovoj ploči, koji samo čekaju da ih otkrijete. Srećno slušanje!

HONORABLE MENTIONS

Septembarske preporuke uključuju jednu od najboljih debi ploča ove godine “Strangers in the Alps” koju je objavila kantautorka Phoebe Bridgers, zatim post-rok veterani Mogwai imaju novi album “Every Country’s Sun”, dok je neumorni Neil Young objavio ko zna koje izdanje “Hitchhiker”. Talentovana norveška muzičarka Susane Sundfør vratila se sa petim albumom “Music for People in Trouble”, alt rok družina iz Londona, Wolf Alice, objavila je album “Visions of a Life” , dok nam je indie-folk duo Angus & Julia Stone predstavio novu ploču “Snow”. Stari rokeri  Foo Fighters se još ne predaju, te su isporučili novo izdanje “Concrete and Gold”, Zola Jesus je objavila album pod nazivom “Okovi”, a i hipster nad hipsterima Ariel Pink obradovao nas je novim albumom “Dedicated to Bobby Jameson”. Indi kvartet The Horrors konačno imaju kvalitetno izdanje “V”, njihov sunarodnik Benjamin Clementine objavio je ploču”I Tell a Fly”, a kalifornijski kantautor Moses Sumney predstavlja debi album “Aromanticism”. Kada je hip hop u pitanju, nezaobilazno štivo su nova Rapsody sa albumom “Laila’s Wisdom”, odnosno Open Mike Eagle sa “Brick Body Kids Still Daydream”.

SINGLOVI

Björk / The Gate

Sredinom septembra predstavljen je prvi najavni singl novog albuma islandske umetnice koji će nositi naziv “Utopia”, a trebalo bi da bude objavljen u novembru.

Courtney Barnett + Kurt Vile / Continental Breakfast 

Sledeće nedelje trebalo bi da se pojavi zajednička ploča dvoje maestralnih kantautora,  pod nazivom “Lotta Sea Lice”, a sudeći prema najavnom prvom singlu, biće to veoma kvalitetno izdanje.

Timber Timbre / Les Egouts

Nakon sjajnog ovogodišnjeg albuma “Sincerely, Future Pollution”, kanadski sastav obradovao je fanove sasvim novim singlom, a trenutno se nalaze na evropskoj turneji u okviru koje su nedavno svirali i u Ljubljani.

First Aid Kit / It’s a Shame

Švedski sestrinski duo objavio je singl “It’s a Shame” snimljen u Los Anđelesu, a prema njihovim rečima u pitanju je pesma o praznini i očajanju koje osećaš nakon završetka veze.

Screaming Females / Black Moon 

Rokerski trio iz Nju Džersija objavio je novi singl što je prva njihova stvar koju imamo prilike da čujemo još od 2015. godine i albuma “Rose Mountain”.

BADBADNOTGOOD / Confessions Pt III (Feat. Colin Stetson)

Fri-džez ekipa iz Toronta sarađivala je sa prominentnim saksofonistom Colinom Stetsonom na njihovoj prošlogodišnjoj ploči “IV”, a sada je isplivao još jedan zajednički singl kojom završavaju “Confessions” trilogiju.

Angel Olsen / Special

Američka kantautorka će 10. novembra predstaviti album koji će se sastojati od do sada neobjavljenih i raritetnih snimaka iz njene kratke, ali plodne karijere. Prvi singl koji imamo prilike da čujemo jeste “Special”, a originalno je snimljen tokom sesija za “My Woman”.