ROUNDUP EGZOTIKA

Za one kojima je bliže da kulturološki smeste ili objasne fenomen, u ovom slučaju muzički žanr, definicija exotica-e rekla bi da je u pitanju imitacija polinežanske, karipske i havajske izvorne muzike, koju su 50ih i 60ih godina prošlog veka komponovali američki muzičari – u Americi. I to bi bila potpuna istina, afro-kubanski ritmovi i zvuci iz prirode spojeni su sa romantičnim orkestarskim deonicama koje podsećaju na klasične holivudske teme. To možda zvuči kao kulturološki hibrid ali upravo je u tom spoju nastala cela magija, iz koje ne izostaje ni talenat ni kompleksnost.

Albumi koji su obeležili ovaj žanr su, iako po formuli slični, zapravo različite interpretacije jednog okvira (daleki krajevi i njihova izvorna muzika), i svaki za sebe predstavlja prilično maštovitu sliku. 

Egzotici se doduše može prepisati određena hermetičnost. U godinama kada je nastajala ova muzika je slabo izlazila iz okvira kalifornijskih okruga. Ono što je neosporno je da je žanr izrodio mnoštvo zanimljivih kompozicija koje su sa razlogom upisane u anale muzike… 

Nekako spontano u okviru egzotike izdvojila su se dva žanra, Jungle i Tiki. Strašno talentovani Les Baxter bio je mali muzički genije još od detinjstva a posle albuma koji je napravio 1947.  (na kom je prvi put u popularnoj muzici prisutan zvuk themerina) bilo je jasno da je u pitanju ozbiljan lik. Ipak tek album iz 1951. Ritual Of The Savage postao je krunisani kralj jungle-a.

Pik popularnosti Tiki muzike desio se kada su 1959. Havaji zvanično postali pedesata američka država. Havajska estetika postala je američka opsesija, a kontinentalni deo Amerike masovno su počeli da preplavljuju koktel barovi i restorani sa palmama i suncobranima, dakle potpuno ludilo. Kao najreprezentativniji tiki muzičar izdvaja se Arthur Lyman, rođen na Havajima.

Jedan od ličnih favorita, Russ Garcia albumom Fantastica stvar je pomerio nešto dalje (od planete zemlje). Fantastica bukvalno može da vas katapultira na drugu planetu…ceo album trebalo bi slušati od početka do kraja bez prekidanja.

Yma Sumac, tačnije Zoila Augusta Emperatriz Chávarri del Castillo, prvi put se pojavila u javnosti, na radiju, 1942 godine, i odmah postala atrakcija. Tokom pedesetih snimila je seriju lounge muzike – verzije južnoameričkih folk pesama, radeći uglavnom sa Les Baxterom i Billy May-om. Svi su obožavali Ymu, kombinacija neverovatnog glasa, egzotičnog izgleda i načina na koji je nastupala na bini, učinila je svoje. Posle albuma Voice of the Xtabay usledili su i veliki nastupi u Karnegi holu i Holivud bolu, a popularnosti su doprinele priče o njenom kraljevskom poreklu, tačnije o njoj kao naslednici Atahualpe.

Sve to na stranu, Ymina genijalnost zaista leži u njenom glasu. Njen vokalni opseg obuhvatao je više od pet oktava, a ekstremi njenih mogućnosti najbolje se vide u pesmi Chuncho.

Album Surfers Paradise Alexa Keacka je po koherentnosti odličan primer egzotike kao žanra. Ipak za razliku od većine albuma koje smo pomenuli, koji svojom raznovrsnošću teže da vas odvedu negde daleko, Alex kao da je želeo da ostanemo u istom elementu sve vreme. Tri, četiri različite perkusije, klavir, udaraljke i polinežanska flauta, za sunčan dan na plaži bez preterano razmišljanja.

* Obratite pažnju i na izvođače kao što su Martyn Denny, Eden Ahbez, Juan Garcia Esquivel.