Da li imate preko 18 godina?

Poruke, signali i simboli – priča o omotima

Kratak pregled kolaboracija umetnika i muzičara predstavljen kroz dizajn omota ikoničnih muzičkih albuma

5
0

Ovom prilikom fokus će biti usmeren na dizajn omota muzičkih izdanja ili na engleskom jeziku album arta. Wikipedia konstatuje da umetnost ovog tipa kao primarnu funkciju ima promovisanje proizvoda na kome je prikazana, u isto veme posedujući estetsku dimenziju, te može biti umetnički povezana sa proizvodom odnosno sa umetnošću stvaraoca proizvoda.

Prvobitno samo zaštitni poklopac za krhke proizvode, omot je ubrzo prerastao u autonomni prostor za umetnički izraz, vrlo često jednako važan kao i sama muzika koju ima zadatak da vizuelizuje. Pored toga što su podrazumevala poigravanje sa fotografijom, fontovima, koloritom, materijalima ili prelomom, važno je napomenuti i da su grafička rešenja često reflektovala kritičke stavove benda, te su bila u službi slanja poruke pacifističke, ateističke ili koje već druge prirode. Ponekad, čak i više od toga. Legenda kaže da je omot za singl Blue Monday kultnog benda New Order bio toliko skup da je Factory Records kao izdavač izgubio novac na svakom prodatom primerku.

The Velvet Underground

Nebrojeno je primera omota koje su osmislili muzičari za vlastite albume, ali neke od najpoznatijih realizovali su upravo vizuelni umetnici koji su sa članovima benda bili u neposrednoj vezi. Najpoznatiji primer je svakako kultni omot sa bananom na beloj pozadini za prvi album benda The Velvet Underground koji je osmislio niko drugi do pop umetnik Andy Warhol. The Beatles angažuju različite umetnike za potrebe rada na omotima njihovih ploča od čuvenog nadrealističkog fotografa Angusa Mcbeana, preko dizajnera i fotografa Roberta Freemana, nemačkog dizajnera Klausa Voormana do pop umetnika Petera Blakea. Sedamdesete donose potpuno novi pristup promišljanju omota. Prestaju se rabiti isključivo portreti samog benda, eksperimentalna fotografija i ilustracija postaju daleko prisutniji. Hipgnosis, engleska formacija grafičkih dizajnera sastavljena od nekadašnjih studenata filma i umetnosti Storma Thorgersona and Aubreya Powella, (kasnije i Petera Christophersona, jednog od osnivača industrial benda Throbbing Gristle) realizuje čitav niz inovativnih vizuelnih rešenja mahom za albume rok muzičara i bendova. Kombinujući različite tehnike (airbrush retuširanje, veću izloženost fotografije izvoru svetlosti) proizvodili su bogato obrađene, začudne, kompozicije praktično anticipirajući mogućnosti Photoshopa. Neki od autentičnijih su svakako omoti za albume The Dark Side of The Moon (1973) benda Pink Floyd i Houses of the Holy (1973) benda Led Zeppelin.

Brian-Wilson

The Beatles – Sgt Peper (1967)

Usled tehnološkog napretka odnosno pojave prvih kompjutera, umetnicima i dizajnerima postaje dostupan čitav spektar mogućnosti u kontekstu postupka odnosno efekata, stilova, formi, itd. Istovremeno, muzičko tržište postaje u potpunosti uslovljeno pojavom novih pravaca posebno sa pojavom disko muzike koju karakteriše hiperprodukcija, a omoti sugerišu flambojantni miks seksualnosti, elegancije, sofisticiranosti i ponekad kiča. Ovde je nužno izdvojiti saradanju između dekadentne dive Grace Jones i francuskog grafičkog dizajnera Jean-Paula Goudea, čija rešenja na izvestan način nagoveštavaju novi talas estetike karakteristične za osamdesete. Bilo da je reč o albumu Nightclubbing (1981) ili singlu Slave to The Rhythm (1985), reč je inovativnom prikazu žene kao osnažene futurističke femme fatale za razliku od snenih i nevinih porteta disko ili pop pevačica tog vremena. U gotovo isto vreme kada Jones postaje velika pop diva, anarhistička baklja pali se u Londonu i nastaje punk. Antologijski omot albuma Sex Pistolsa Never Mind the Bollocks, Here’s the Sex Pistols (1977) realizuje Jamie Reid, mladi umetnik, jedan od inicijatora punk estetike. Koncipiran tako da je umesto fotografije benda iskorišćena kombinacija boja (crne, crvene i žute) sa izrezanim slovima nalik sirovim namazima farbe, omot ovog albuma najavio je novi pristup album artu koji je podrazumevao pronalaženje izvora u političkim pokretima i avangardnom umetničkom izrazu. New wave, pak, koketira sa modom, Warholovim nasleđem pop filozofije i seksualnom ambivalencijom. Jedan od najboljih primera je svakako omot albuma Rio (1982) kultnog benda Duran Duran koji realizuje američki illustrator Patrick Nagel. Nužno je pomenuti i ime Petera Savillea, grafičkog dizajnera koji radi omote za album Closer (1980) kultnog sastava Joy Division i pometnuih New Order, ali i drugih bendova poput OMD, Ultravox, Wham! i Roxy Music.

Devedesete donose drugačiju vizuru. Omoti postaju grafički bolje opremljeni, a rešenja obiluju mnoštvom motiva, značenja i simbola, pri čemu treba imati u vidu i postepenu smenu generacija nosača zvuka odnosno pojavu kompakt diska, čije pakovanje podrazumeva znatno manju površinu od vinila. Razumljivo, uprkos tome inovativna rešenja ne jenjavaju već se raznorodni pristupi umnožavaju posebno u odnosu na tržište koje konstantno biva preplavljeno pojavom kako novih muzičara, tako i novih žanrova. Može se izdvojiti saradnja benda Radiohead i umetnika Stanleya Donwooda, koji je dežurni krivac za sva rešenja omota od njihovog prvog albuma The Bends (1995), preko OK Computer (1997) do Amnesiac (2001), pa čak i solo projekta pevača Thoma Yorka The Eraser (2009). Čuvena je i višegodišnja saradnja Bjork i modnog maga Alexandera Mcqueena započeta njegovim radom na omotu za, sada već kultni, album Homogenic (1997). Vredi pomenuti i kontroverzni omot za album Mechanical Animals Marylina Mansona (1998) za koji je odgovoran fotograf Jospeh Cultice, poznat i po saradnji sa KISSom i Bowiejem.

08bafc1f6df51fd2a41240b61a652aef.1000x1000x1

Manson – Mechanical Animals (1998)

Dvehiljadite nam donose fascinantne saradnje. Enfant terrible Banksy realizuje anti-ratno i anti-konzumerističko rešenje za album Think Tank (2003) pop starova Blur, dok jedan od najpoznatijih umetnika današnjice Damian Hurst radi omot za I’m With You (2009) rok bardova Red Hot Chilly Peppers. Konačno, američki super star umetnik Jeff Koons radio je omot za album Artpop (2013) kraljice malih čudovišta, interplanetarne zvezdetine Lady Gage.

Takođe, dosta je i primera odličnih rešenja omota nastalih u poslednjih par decenija koje muzičari samostalno realizuju za svoje albume. Većina izdanja pionira elektronske muzike Kraftwerka, neponovljivog Nirvaninog Nevermind, gotovo svih izdanja IDM- oca Aphex Twina, ali i drugih, odražavaju visok stepen inovativnosti, kreatinosti i doslednosti u odnosu na bazičnu ideju na kojoj se, pre svega, muzika bazira.

Dvadeset prvi vek doneo je potpunu digitalizaciju, i gotovo sva muzička izdanja u potpunosti postaju dostupna putem interneta. Bilo da je reč o pločama, kasetama i konačno kompakt diskovima, uspon digitalne muzike preti da omot kao jedan od uzbudljivijih umetničkih medija u 20. veku iščezne. Međutim, ubrzani tehnološki proces se odražava na omote utoliko što oni u fizičkom smislu prestaju biti površina na kojoj se interveniše, dakle, samo dolazi do promene formata (JPGE, JPG, PNG, itd.). S obzirom na potrebe tržišta, čini se da kolaboracije umetnika i muzičara u savremenom trenutku odražavaju pre pitanje statusa, nego situaciju u kojoj dolazi do međusobne razmene ideja koje mogu podstaći tranformaciju društvene ili svesti pojedinca kao što je to bio slučaj u prethodnim decenijama. Svakako, ova konstatacija ostaje na talasu neizvesnosti i može se razložiti uz pomoć detaljnije analize što nije zadatak ovog teksta. Izvesno je samo reći da čak i ovaj kratak presek istorije omota uveliko pruža uvid u kulturnu evoluciju društva odnosno različita stremljenja u domenu kulture, mode, životnih stilova, pa čak i politike.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: