Phony Job: kontinuitet u radu je važan

Zamislite kako se vozite krajolicima Kalifornije sredinom 60-ih u crvenom kabrioletu sa odvrnutim radiom. „Tommy“ je savršen soundtrack za tu scenu sa svojim miksom indi rok i garažnog rok zvuka iz 60-ih. Upravo je i ovo bio povod da Miloš Radičević ugosti Phony Job-a.

Da li možeš da nam se predstaviš?

Ćao, predstavio bih sebe kao osobu koja jednostavno dosta uživa u procesu pravljenja autorskih stvari i izbacivanju istih. Sam trenutak nastajanja nove pesme i nekog vajba je jedan boljih osećaja koji te potpuno preuzme i koji želiš da što duže traje! Jednostavno nema puno boljih stvari od File–>new! Od manje bitnih stvari: živim i radim u Beogradu; kafu preferiram iz kafeterije i pržionice, mada ima dosta dobrih mesta u Beogrady, imam jednog ludog basenjija kod kuće i spavam sa leve strane kreveta.

Kako je došlo do stvaranja izdanja Tommy sa dva singla i koje su ti glavne inspiracije?

Obe pesme sa Tommy izdanja su nastale u poslednjih nekoliko dana 2022. godine. Nekako su pesme imale sličnu energiju i davale dobru najavu za sve što treba da sledi, tako da sam lako doneo odluku da upravo te dve pesme čine debi izdanje. Tommy je začet u mojoj dnevnoj sobi kroz neki jam i vežbanje gitare. Kasnije su pesme dobile svoj trenutni zvuk i oblik kada smo produkciju preselili u Down There Studio i kada su se uključili Uroš i Emilija.

Što se tiče inspiracije, ne bih rekao da imam neke glavne inspiracije. Inspiraciju mogu da nađem u različitim stvarima. Na primer u svakoj pesmi koja mi se sviđa, u analognoj opremi i instrumentima (pogotovo vintage opremi)  dobroj knjizi koja ima za temu muziku, dokumentarcu, itd. Ako bih morao da nabrojim neke bendove koji su mi baš super u poslednje vreme i koji su možda uticali najviše na “Tommy” izdanje, naveo bih The Dandy Warhols i King Gizzard.

Zašto baš Phony Job?

Mislim da i sam i dalje ne mogu u potpunosti da odgovorim zašto. Međutim, ono što znam jeste da jedna od pesama sa Tommy izdanja – “Not so colorful”, ima u sebi deo gde devojka, koja je naravno nezadovoljna prorečenom budućnošću koju dobija od kristalne kugle (duga priča…) izgovara “Here’s your money shinny for this phony job”. Kada sam kasnije pokušavao da na osnovu teksta iz pesama izvedem ime za bend, ovaj deo se nekako izdvajao od drugih.

Sa druge strane, veliki deo mog života i vremena bio je fokusiran na posao – Radim u IT firmi kao rukovodilac projekata. Tako da mi je bilo nekako simbolično da ovaj “sporedni projekat”, nazovem “phony” job.

I dalje nemam lepo objašnjenje :)

Na koji način je period korone i karantina uticao na tvoje stvaralaštvo i tebe samog?

Kao i kod drugih ljudi, mislim da je korona predstavila trenutak kada smo svi radili neko preispitivanje toga šta su nam prioriteti u životu i da li smo zadovoljni kako isti živimo. Ja sam definitivno tada uvideo da jednostavno moram više da se bavim muzikom. Da me sporadično vikend bavljenje muzikom i nezavršavanje pesama dosta opterećuje. Jednostavno, kada sam posvetio više slobodnog vremena muzici, iako je to otvorilo vrata za dosta nekih drugih muka, osećao sam se bolje.

Da li misliš da su se neke stvari promenile tokom pandemije – i da li se možda više muzike konzumira nego inače, ili je sve ostalo manje-više isto?

Na svom primeru mogu reći da ja manje-više konzumiram na istom nivou. Nekako uvek postoji vreme i mesto za muziku, makar u mom slučaju. Generalno bih rekao da je korona pozitivno uticala na to da ljudi daju više prostora svojim navikama koje vole. Tako da je stoga verovatno porasla i konzumacija muzike.

Koju bi poruku bi poslao mladim muzičkim entuzijastima koji upravo kreću da se bave muzikom?

Glavni savet koji bih mogao da dam mladim muzičarima je da drže kontinuitet u radu na svojoj muzici i da ne dopuste da komentari/kritike drugih stanu na put realizaciji. Jedan od boljih saveta koji sam ja dobio je da zapravo ne delim pesmu dok nije gotova sa drugim ljudima. Komentari i te kako mogu uđu u glavu.

Takođe, ne treba čekati posebni inspirativan trenutak ili varnicu prilikom pravljenja muzike. Super je kada se ona desi, ali varnica se nekada mora izazvati kroz samo bavljenje. Možda prethodni savet ne zvuči inspirativno, ali zaista iz mog slučaja mogu da kažem da je dosta pesama nastalo kroz puko vežbanje gitare.

Ukoliko je već i potrebna neka motivacija/inspiracija da se instrument uhvati u ruke, knjige poput “Life” od Kit Richards-a ili “The Creative act: A way of being” od Rick Rubina mogu da pomognu. Sa druge strane, tu je i pregršt muzičkih dokumentaraca, pa i serija koje su fokusirane na svet muzike.

Šta misliš da mi kao publika možemo da promenimo a da još više podržimo omiljenog muzičara/umetnika?

Generalno, mislim da publika daje podršku svojim izvođačima i da ako se nekome sviđa neki izvođač da će otići na njegov koncert, podeliti neku pesmu na društvenim mrežama, preporučiti prijateljima, itd. Možda, ukoliko bi izvođači ponudili publici malo više nekog merch-a, bi to otvorilo više vrata i tom vidu podrške. Svakako, deluje mi da imamo dobru publiku!

U čemu se ogleda progres naše regionalne muzičke scene?

Ono što sam ja primetio je da jedan naš bend, u pitanju je Koi Koi, ima dosta nastupa na sceni Zapadne Evrope, odnosno van regiona. Mislim da to pokazuje progres na neki način, s obzirom da osim što promovišu svoju priču, Koi Koi time daju prostor i promociji ostalih bendova sa scene, jer će neko ukoliko mu se svidi Koi Koi da istraži šta još ima od muzike iz zemlje odakle je i Koi Koi. Sa druge strane, moram da priznam da se ja tek upoznajem sa našom i regionalnom scenom tako da tek treba da stvorim svoj lični utisak o stanju.

Šta možemo od izdanja ili projekata da očekujemo od tebe u nekoj bližoj budućnosti?

Što se tiče nove muzike: dve nove pesme završavamo trenutno u studiju. Plan je da se izbace do kraja godine. Nakon toga, nastavljamo rad na albumu i novim pesmama.

Do kraja godine bi trebalo da završimo i nadam se i izbacimo neki spot. Videćemo još da li će prvo izaći spot za neku pesmu sa Tommy izdanja ili će to biti za novu pesmu.

Omiljena pesma u poslednje dve nedelje? Samo jedna!

Comfort Eagle – Cake

Resistance is useless!

All-time pesme favoriti? Samo tri molim te!

Ballad of the Hip death Goddess – Ultimate Spinach

Love in a trashcan – The Raveonettes

Mezzanine – Massive Attack. BOOM! 3:11 najjjači prelaz ikada!

View this post on Instagram

A post shared by Phony Job (@phonyjob)

Foto: Nikola Radivojević