Petar Krstajić, mladi džez basista
Trenutno je na Berkliju nezaobilaznom epicentru savremene džez muzike
Svakome ko je upoznat sa srpskom džez scenom nikako nije moglo da promakne ime našeg sagovornika, jer se pojavljivalo neretko uz imena svetski poznatih, izuzetno cenjenih muzičara poput: Vasila Hadžimanova, Bojana Zufilkarpašića, Save Miletića, Aruana Ortiza, Erika MekFersona, Šao Maestra, Dejvida Binija, Dušana Jevtovića, Marka Đorđevića, muzičara Kuzama kvarteta (od kojih je i Petar jedan od stalnih članova), i mnogih drugih… Ovo zvuči kao sjajna biografija, koja postaje neverovatna zbog činjenice da je većinu od pomenutih muzičkih saradnji Petar ostvario pre svoje devetnaeste godine! Sada, kao dvadesetogodišnjak, pohađa prestižni Berkli, te smo iskoristili priliku da saznamo iz prve ruke kako izgleda studirati u svojevrsnoj Meki džez populacije.
Pre svoje dvadesete zasvirao si sa najvećim i najznačajnijim imenima srpske (a i svetske) muzičke scene, sa kojima muzičari u zrelijim godinama tek pomišljaju da zasviraju, postao si izuzetno cenjen i tražen mladi basista. Kakav je osećaj bio stupiti na Berkli muzičku scenu i početi iz početka?
Kad sam došao ovde znao sam da sve opet kreće iz početka. Jeste da je bila čudna promena, pošto sam u Srbiji često imao koncerte i svirke, a na Berkliju me na početku još uvek niko nije poznavao. Srećom moji prijatelji koji su ovde su mi pomogli da upoznam dobre muzičare i da ubrzo zasviram sa njima.
Koliko se razlikuje ritam Bostona od ritma beogradskog načina života (mislim na obavljanje svakodnevnih aktivnosti, ali i obaveza na koledžu)?
Sve je mnogo brže. Da bi se ostalo u toku sa dešavanjima i da bi te ljudi poštovali mora da se radi konstantno. Najbolja stvar je što mnogo ljudi radi oko tebe, a to onda i tebe povuče da radiš više nego što bi inače radio.
Kako i kada započinje tvoj tipičan dan i gde (studentski kamp ili stan)?
Živim u stanu, nedaleko od fakulteta. Predavanja počinju uglavnom ujutru izmedju 10 i 11h, tako da idem direktno na predavanja koja se završavaju oko 15-16h. Posle toga vežbam (svakog dana minimum 4 sata), a nakon toga izvršavam obaveze za sledeća predavanja.
Na predavanjima imaš priliku da upoznaš svoje uzore i majstore bas gitare. Šta bi izdvojio kao poseban događaj i iskustvo?
Za mene je najveći šok bio kada sam shvatio da su svi ti ljudi potpuno normalne i druželjubive osobe, a drugi šok je kada vidiš kako na pola metra od tebe majstori rade svoj posao. Neopisiv osećaj!
Slobodno vreme poklanjaš svom instrumentu i vežbanju? Kako je opremljena jedna Berkli soba za vežbanje?
Uslovi su odlični! Svaka soba ima klavir (akustični ili električni), bubanj, pojačala za gitare i bas gitare, miksetu… Sva oprema je jako kvalitetna i veliki je užitak svirati na njoj. Postoje razne sobe. Ovo što sam opisao je soba za vežbanje sa bendom, ali isto tako ima i soba u kojima imaju samo bubnjeve, samo klavire…
Potičeš sa podneblja koje ima karakteristično muzičko nasleđe, kako reaguju napolju na nepravilne ritmove (5/8, 7/8 itd.) koji su samo jedan mali segment tvog širokog muzičkog jezika?
Pa konkretno ritmovi kao sto su 5/8 i 7/8 su već malo poznatiji ovde, ali još uvek je ta tematika egzotična. Baš sam imao nastup skoro sa svojim prijateljem Nikolom Stajićem ovde na Berkliju i svirali smo 25/8. Ljudi su odlepili! Mnogo njih je prilazilo posle i ispitivalo nas kako mi to sviramo i kako brojimo.
Kada sam pričao jednom prilikom sa Victorom Wootenom, čak me je i on tada pozvao da mu pokažem neke folk elemente. Ja sam mislio da je ironičan.
Kako obično završavaš svoj dan, na nekoj svirci ili…?
Zavisi od dana, ali uglavnom su to neki sešni, ili je u pitanju vežbanje kod kuće.
Život u Beogradu je skup, a u Bostonu već i nezamislivo. Da li ti je dozvoljeno da kao student radiš neke dodatne, part-time poslove?
Postoje opcije da se radi u okviru kampusa, pošto je legalno jedino da se radi u okviru škole. Na primer, mogu da se zaposlim u odseku za bas ili da budem portir i da dajem ključeve za vežbaonice. Uglavnom ima izbora.
Dobio si deo stipendije, koja pokriva više od pola školarine, ali ne i celu. Da li si naišao na nekoga ko bi novčano podržao tvoj nesumnjiv talenat i ogroman dosadašnji, a i budući rad?
Našao sam sponzore koji su mi pomogli da budem ovde do januara. Trenutno tražim sponzore za period na dalje, jer ako ih ne nadjem najverovajtnije ću morati da prekinem školovanje i da se vratim.
Želim ti puno sreće u pronalaženju sponzora koji će prepoznati i podržati tvoj veliki talenat, baš kao što je čuveni Berkli to pre dve godine učinio!
U Petrov rad i stvaralaštvo se detaljnije možete uputiti na njegovoj facebook stranici.
Lajkuj:
Komentari:
Ostavite komentar:Cancel reply
Slični članci:
- Night Drive – teksaška plesna vrelina
Night Drive – teksaška plesna vrelina
Bend se prvi put otisnuo na turneju van Sjedinjenih Američkih Država i sa Brandonom Duhonom smo pričali o tome, ali i o synthwave zvuku, njihovoj diskografiji i festivalu na Mesecu.
- U ritmu slobode: Vladimir Lenhart o stvaranju bez kompromisa
U ritmu slobode: Vladimir Lenhart o stvaranju bez kompromisa
Vladimir nije samo muzičar; on je istraživač zvuka koji svojim radom doprinosi dijalogu između prošlosti i sadašnjosti, lokalnog i globalnog, tradicije i inovacije.
- Devarrow: Sviram „country road car ride folk“
Devarrow: Sviram „country road car ride folk“
Kanadski muzičar Grejem Ero (Graham Ereaux) je ponovo u Evropi kako bi podelio svoju muziku sa publikom.
- Iva Lorens: Ne volim samo da ne hvale, volim i da me pitaju “a što baš tako?”
Iva Lorens: Ne volim samo da ne hvale, volim i da me pitaju “a što baš tako?”
Mlada kantautorka govori o novom singlu „Asfalt“, letnjim planovima i akcijama, najboljoj muzičkoj eri i otkriva da li će se prijaviti za Pesmu za Evroviziju.
Zulfikarpasic !