OFF FESTIVAL 2022 – uzavrele gitare

Nakon dve godine neodržavanja zbog svima znanog razloga, šarmantni poljski festival najzad se vratio na festivalsku scenu. Organizatori su za petnaesto, slavljeničko izdanje ponovo okupili neke od najeklektičnijih izvođača iz svih krajeva sveta, dok je neprikosnovena zvezda celokupne muzičke fešte u Dolini tri jezera bio besmrtni Iggy Pop!

Prvi put sam pohodio OFF pre pet godina i odatle nosim samo drage uspomene. Veoma me je zanimalo da li se i na koji način festival promenio za taj period vremena, počevši od kampa, press centra, odnosno izgleda samog prostora održavanja. Da, nije zgoreg pomenuti da sam se posle pet godina opet vratio old school varijanti odlaska na festival – dakle, ranac na leđima, putovanje vozom, odnosno spavanje u šatoru. Nisam ni bio svestan koliko mi je to nedostajalo.

No, da krenemo redom…

Festivalski kamp i dalje se nalazi na staroj lokaciji, nadomak sportskog aerodroma. I dalje je čist i pristojan, kakvog ga i pamtim, odnosno opskrbljen svim bazičnim postrojenjima neophodnim za trodnevni boravak posetilaca. Međutim, i dalje, osim štanda sa hranom i pićima, nema nikakvog drugog sadržaja za kampere, ali kako koncerti počinju već od 15 časova, verovatno niko ni ne žali za time.

A, sada, napred ka festivalskom prostoru! Čoveče, zaboravio sam koliko ovo mesto izgleda divno i uredno! Ne možete ostati ravnodušni kada ugledate ogromno zelenilo pred vama, drveće, okolnu šumu. Hoda se po betonu i travi, nema gušenja u prašini. Kako su ostali verni principu da nema iznošenja hrane i pića iz označenog prostora, celokupno okruženje čini se mnogo prijatnijim. U posebnom, ograđenom delu nalazi se gastro/chill zona, odnosno OFF market i literarni kutak. Gastro ponuda bila je više nego raznovrsna, od veganskih do mesnih opcija po prihvatljivim cenama, a ovde su smešteni i štandovi sa pivom, koktelima, kao i mnoštvo ljuljaški, lazy bagova i ležaljki razbacanih oko jezerceta, gde su posetioci mogli da se okrepe u pauzama između nastupa. Sve skupa izgledalo je vrlo simpatično!

View this post on Instagram

A post shared by OFF Festival Katowice (@offfestival)

Kad sam se, napokon, dotakao koncerata, da kažem da se standardnom kvartetu pozornica, pridružila i omalena Scena Dr. Martens gde su se održavale mahom akustične svirke lokalnih izvođača. Sa leve strane najveće bine postavljena je Scena Eksperymentalna gde je nastupala Erika de Casier sa kojom je započeta moja ovogodišnja OFF avantura. Danska kantautorka portugalskog porekla, zajedno sa pratećim bendom, pružila nam je veoma ugodan popodnevni set protkan plesnim retro R&B i UK garage ritmovima sa početka ovog veka. Sasvim korektna koncertna predstava, naročito tokom pesme “Busy” koja mi je jedna od omiljenijih iz prošle godine, a sudeći po reakcijama publike ne samo meni.

Sledi prvi hajlajt festivala u vidu njujorškog sastava DIIV. Ova (neuhranjena) četvorka utapa se u razjarenim gitarskim rifovima, odnosno teškim post-punk i moćnim shoegaze zvucima što nailazi na opšte oduševljenje među brojnim posetiocima. Još uvek je dan, a ispred glavnog stejdža šutke, crowd-surfing i od znoja mokra publika. Čak sam u mosh-pitu izgubio narukvicu za kamp koju sam pukom srećom našao posle koncerta. Ma, ludački gitarski juriš koji predstavlja uvod u ono što nas očekuje sutra na istom ovom mestu. Stvari se ne stišavaju ni za vreme nastupa novih ostrvskih nada Squid. Letnja vrelina dostiže maksimum u natkrivenom prostoru ekperimentalnog stejdža dok ekipa iz Brajtona žari na bini. Hm…dok sviraju, dok ide melodična mešavina frenetičnih bubnjeva i distorziranih gitara, zvuče fantastično! Međutim, u par navrata su naprasno prekinuli takvu svirku da bi se izmenjali na miksetama koristeći se mnoštvom haotičnih elektro efekata, a proizvod i nije ispao najbolje! Pozdravljam što su nastup završili pravom gitarskom poslasticom, tako da apsolutno zaslužuju visoku ocenu.

Na glavnoj bini Ride svira svoje debitantsko remek-delo Nowhere u celosti, te kako sam imao priliku na ovogodišnjoj Primaveri da ih čujem, odlučio sam se za T Tent gde je nastupala koncertna atrakcija Altin Gün. Bend sa holandskom adresom donosi zavodljivu kombinaciju anadolskih i orijentalnih zvukova sa psihodeličnim rokom i funkom, uz disko i synthpop uticaje. Iznenađuje kako su brzo stigli od relativno nepoznate grupe do festivalske atrakcije par excellance. Ogroman broj ljudi ostao je izvan šatora, ali to im nije smetalo da se prepuste magiji koja je dopirala sa bine. Što se kaže, bend zasigurno opravdava trenutni hajp. Sledi selidba na obližnji Forest stage aka Scena Lesna gde su nas čekale zvezde devedesetih Bikini Kill. Možda su u međuvremenu izgubile na žestini, ali njihovi tekstovi napisani pre tri decenije još uvek su relevantni i značajni, možda prvenstveno baš za devojke u Poljskoj. Postavu čine tri originalne članice Kathleen, Tobi i Kathy, kao i mlada Sara za koju se primeti da oseća ogromnu čast što deli pozornicu sa svojim idolima. Ređale su se kratke i britke riot grrrl himne, muzičarke su se smenjivale na instrumentima, vladala je dobra energija tokom svirke, a vrhunac se, naravno, desio na samom kraju kada je zagrmela „Rebel Girl“. Finale sa stavom! Tvorac nekih od najvećih plesnih bangera današnjice, Mura Masa, bio je zadužen za žurku na glavnoj bini. Stajao je na sredini sa sintisajzerom i bubnjevima, povremeno se laćao gitare, dok su se dve tamnopute pevačice svako malo menjale kako bi odradile vokalne dužnosti. Uglavnom je mlađa publika ispunila prostor ispred scene i, bez svake sumnje, raširenih ruku prihvatila muzičara i ono što im je engleski producent ponudio.

Za razliku od tropskog prvog dana, subota je osvanula u kišovitom ambijentu i sa znatno nižom temperaturom. Već smo mislili da nas očekuje borba sa vremenom, ali, kao po komandi, došlo je do prestanka padavina baš u vreme kada su koncerti počinjali. Iskoristio sam višak vremena za posetu press centru (zaboravio sam koliko prelepo izgleda, kao bar u parku), odnosno OFF marketu, gde su se u ponudi našle ploče, oficijelni merch, te razni drugi nezavisni brendovi odeće, nakita, kozmetike, igračaka… Dok prolazim famoznom chill zonom, vidim red za foto kabinu gde se tinejdžeri tiskaju da ovekoveče svoje blesave momente, a bilo je posla i za šminkere i frizere. Samo nek je veselo! Dograbih pivo marke BUH (lokalni craft i jedan od glavnih sponzora festivala) i uputih se koncertnim dešavanjima.

Možda kiše nije bilo, ali zasigurno su se festivalom prolamali gromovi kada je mnogočlani kolektiv The Armed zaposeo šumski stejdž. O, kakva divlja horda, Peruna mu! Sedam, uglavnom, mišićavih momaka i jedna devojka prouzrokovali su zemljotres, orkane i vulkansku erupciju odjednom. Startovali su brutalno, bučno i žestoko, istovetno su se držali do okončanja svirke. Hardcore, metal, noise-rock, punk kakofonija u 45 minuta. Svega smo se nagledali, od vrištanja u mikrofon, preko energičnog skakanja po bini, do silaska frontmena Akvamena (nadimak koji smo mu nadenuli) u publiku i pravljenja monstruoznog circle-pita! Odličan uvod u ono što nam sleduje.

Ali, pre hedlajnera, sledi poseta T Tentu gde nas je čekao sastav Dry Cleaning. Glas liderke benda Florence Shaw, odnosno njena nepokolebljiva spoken-word interpretacija zvuči jednako intrigantno i misteriozno kao na ploči, a ostatak postave pruža idealnu zvučnu pozadinu koja čitav doživljaj podiže na neki drugi nivo. Beloruski darkwave trio Molchat Doma, koji smo imali prilike da gledamo i na ovogodišnjem Exitu, prikupio je pristojnu gužvu na svom nastupu. U prepoznatljivom sve-je-crno-oko-mene stilu, sastav je pošteno rasplesao sve okupljene ubitačnim post-punk/goth-rock repertoarom, a atmosfera je dostigla vrhunac tokom viralnog hita „Sudno“.

Bez sumnje, najiščekivaniji koncert čitavog festivala desio se u subotu kada je Scena Glowna  ugostila živu legendu muzike. Iggy Pop, otelotvorenje rokenrola, nakon kratkog instrumentalnog intra njegovog pratećeg benda, furiozno dotrčava na pozornicu mameći, pritom, urlike posetilaca koji su se okupili u rekordnom broju. Već u početnoj „Five Foot One“ lišava se sakoa i nastaje histerija! Ubrzo sledi „I Wanna Be Your Dog“ i pandemonijum se duplira! Čovek ima punih 75 godina, a doslovno juri po pozornici! Mnogi ne uspevaju da dožive to doba, a kamoli da ostanu koliko-toliko vitalni. Ali, Iggy nije bilo ko! Žudnja za životom je, očigledno, nepopustljiva. Setlistu čine kako numere iz solo karijere, tako i one koje je stvarao dok je bio u „prljavom, malom bendu The Stooges“. Na sceni ga je pratila nadahnuta, sedmočlana kohorta uključujući i duo duvača (trubač i trombonista) koji su pojedinim pesmama udahnuli novu dimenziju. Veliko bravo za njih.

„I know I’m going to die soon, but before that happens, I want to fucking have fun!“, viče Iggy pre nego što nas povede na „Death Trip“. Na energičnosti bi mogli da mu pozavide i neki tinejdžeri, čovek se daje bez izuzetka, a i u vokalnom segmentu i dalje zvuči besprekorno. Sledi nešto mirniji blok, kao zatišje pred buru sa numerama poput „James Bond“ i „Mass Production“, između ostalih. Kao da nam je ovim dao fore da se pripremimo za završni uragan! Potom kreće taj fast and furious segment sa „Gimme Danger“, „I’m Sick of You“, „Run Like a Villain“ i finalnom „Search and Destroy“ kojima nas rastavlja na komade i čime okončava regularni deo koncerta.

Međutim, nakon vrlo kratke pauze i ovacija prisutnih, vraća se Iggy kako bi nam produžio ovo čarobno veče. Svakako da će naročito nezaboravno biti srećnoj obožavateljki koju je izveo na binu tokom bisa. Za sam kraj ostavljena je „Fun House“ kao svedočanstvo da sa njim, ustvari, zabava nikada ne prestaje! Što se tiče potpisnika ovih redova – ovo nije bio koncert, ovo je bila istorija!

Kako nisam ostao u nedelju, to je bilo sve od OFFa za mene. Ovo je još jedno dobitničko izdanje festivala čiji organizatori znaju da manje često znači više. Još uvek sprovode sopstvenu originalnu viziju da muzika ostaje u centralnoj ulozi. Sve dok je tako, imaće moju punu podršku i nalaziće se na mom festivalskom radaru.

fotografije: Michal Murawski