Da li imate preko 18 godina?

“Odoh po ručak, vraćam se uzbrdo“ – DJ Krem (Miks)

Sa Marijom Balubdžić o njenim brojnim muzičkim karakterima, sceni, radijskom programu i nastupima.

3
0

Čime se baviš? Da li možeš da nam se predstaviš?

Zovem se Marija Balubdžić i bavim se muzikom.

Foto: Marija Đorđević

Koliko dugo se baviš muzikom i na koji način?

U igri je pregršt načina, i tri moguće tačke za početak mog bavljenja muzikom. Ništa to nije tako bitno, ali hajde da podelim. Prva tačka je negde daleko u nesvesti – neprekidno sam po kući pevala i igrala, izvodila neke bizarne karaktere na izmišljenom jeziku. To i dalje radim. Koliko se sećam, čim su uneli klavir u kuću nisam mogla nazad. Imala sam 5 godina. U muzičku školu sam krenula sa 7, i to bi mogla biti druga tačka početka na temu zvaničnog obrazovanja. Kao treću tačku početka računam prve prave javne nastupe iz 2000. godine kad sam bila na pola srednje muzičke i uključila se u Horkeškart (prvo kao trijanglistkinja, pa pijanistkinja, pa punk dirigentkinja, sve do 2008). Paralelano sa studijama na FMU usledilo je sve i svašta: divljanje, koncepti, performansi, komponovanje i produkcija muzike za pozorište, radio, film, samostalne i kolektivne improvizacije.

Umbra je karakter koji se sve to vreme u potaji razvijao iz senke. Od 2002. radi kao deo kompozitorskog dua Halbstar i Umbra, a od 2006.-2009. i kao saradnica tada već podkast izdanja legendarne emisije Lepi ritam srca. Iz tog perioda je čuveni hit „Četvrtak“, recimo. 2014. se Umbra potpuno osamostalila, „pozajmila“ prvi luper od tate, i počela da sakuplja hardver – sinteve, lupere, semplere i ostale mašine. Sada je Umbra u centru moje pažnje.

Od 2015. pod okriljem dreg kolektiva Efemerne konfesije razvijam lik virtuoznog pijaniste pod imenom Fritz Klein. Ponekad, retko i kobajagi kao DJ Krempuštam muziku i organizujem koncerte prijatelja iz belog sveta.

Fritz Klein svira sa Efemernim konfesijama u KC Gradu u sredu 23.10. u 20h u okviru Kondenz festivala. Ulaz je besplatan.

Kako bi opisala stil muzike koju praviš? 

Još nisam rešila u koju jednu kovanicu bih udobno smestila taj prisan zagrljaj nojza i artikulisanih struktura. Umbra je i songstress, i improvizovani nojz, i nekakav mračni pop sa dobovanjem, i akuzmatika. Mislim o svom stilu kao o ekspresivnom waveform kontrapunktu, izvedenom u žanru vokalno-instrumentalne minijature. Možda će se sledeći album Umbre zvati Kontra talasi. Neke pesme su baš lepe, a od nekih me zaboli glava. Tekst dajem u obliku stiha, kao razbrajalicu, kao perkusivni ćorsokak, ili u parčićima koji postaju elementi za talasni kontrapunkt.

Šta predstavlja glavni potpis u tvojim live setovima?

Glasčina. I to što nastupam u formi koncerta izvedenog uživo pred publikom. Live set može svašta da znači diz dejz. Perkusivne deonice su pripremljene unapred, a sve ostalo nastaje na licu mesta – slojevi glasa na višekanalnom luperu i monumentalni sintetički zvuci, bilo da su strukture komponovane ili improvizovane.

Da li radije sviraš u manjim klubovima ili na festivalima pred više ljudi?

Potrebna su mi oba. U manjim klubovima upijam brojne nijanse u entuzijazmu domaćina i publike, imam osećaj da sam deo nečega, ispunjava me zajedništvo. Festivali imaju novce i vidljivost, a bez toga se ne može.

Kako bi opisala B/A mikstejp koji si snimila za nas u tri reči?

Reska i meka seča.

Na talasima Trećeg programa Radio Beograda jednom mesečno vodiš specijalni serijal emisije Imaginarni pejzaži pod nazivom „Zvuk ispod“; da li možeš da nam objasniš koncept iza emisije i kako je došlo do saradnje sa Radio Beogradom?

Urednica emisije Imaginarni pejzaži Ksenija Stevanović me je jednom prilikom pozvala da učestvujem u posebnom izdanju „autorski mikstejp“. Tada je DJ Krem, iz svoje donekle auto-ironične pozicije, pronašla zadovoljstvo u potpuno sumanutom povezivanju udaljenih mračnih zona. Posle tog iskustva mi je pala na pamet ideja da dovedem u vezu taj karakteristični slušalački prostor Trećeg programa Radio Beograda na kom sam ionako odrasla, sa podzemnim svetom eksperimentalne elektronike u kom i sama delujem. Zanimalo me je kako bi mogao biti konstruisan most između tih različitih a opet skrivenih supkultura, gde se svaka na svoj način interesuje za nesvakidašnje i začudne prakse. Odlučila sam da u svakom izdanju jako ozbiljnim glasom i dikcijom u stilu Trećeg programa najavim po jedan grad koji je u fokusu, a u kom sam recimo nastupala, i predstavim nekoliko upečatljivih, teških anderground autora i autorki koje sam upoznala, ili o kojima su mi tamo pričali. Predlog je uspeo, urednica Ksenija Stevanović mi je dala odrešene ruke i punu podršku u uređivanju teksta. Do sada je „Zvuk ispod“ prošao kroz Beč, Antverpen, Prag i Budimpeštu.

Kog datuma u mesecu se emituje „Zvuk ispod“, i gde na vebu ljudi mogu čuti propuštene epizode?

Termin je klizan, ide jednog ponedeljka u mesecu, posle pola 11 uveče. Propušteno se može naći ovde, kao i na RTS Planeti.

Sledeći „Zvuk ispod“ ide 11.11 na Trećem programu, FM 97.6. 

Ti si takođe profesorka muzike – da li možeš da nam objasniš na koji način ti taj proces pomaže u shvatanju sopstvenih dela?

Ljudi koji dolaze kod mene na časove procesuiraju muziku i zvuk na neki svoj način, i time se bavimo svesno. Moje je da ih u isto vreme i vodim i pratim. Ponekad se desi da tako udruženi parovi ušiju uvide još jednu moguću muzičku gramatiku. Ne razmišljam previše o tome, odvija se nekako autonomno, kao prirodna razmena.

Šta misliš o domaćoj sceni (Beograd/Srbija)?

Nažalost, nisam baš preterano oduševljena ovdašnjom scenom. Mi umetnici smo jako osamljeni, usamljeni i siromašni, i ne ulažemo dovoljno u zajednički momentum i vidljivost. Problemi leže i sa druge strane – u nepostojanju pisane kritike, u odnosu koje gazde i institucije imaju prema elektronskoj muzici i muzičarima, i u publici koja nije naročito angažovana i kojoj nedostaje supkulturno nadahnuće. Scena bi mogla da bude raznovrsnija a manje razuđena, trebalo bi nam više entuzijasta koji nas guraju i izazivaju. Jako malo se piše o sceni, izdanjima, lejblima, o konceptima, osećanjima, događajima i sl. Ako se uopšte piše. Samopromocija nikako nije dovoljna, i same najave raznih sadržaja posle kojih nema nikakvih prikaza niti kritike ne mogu da uspostave osećaj kontinuiteta koji bi bio potreban jednoj sceni. Gazde i institucije koje vode prostore u kojima nastupamo bi mogle više da se aktiviraju i naprave inteligentnije i duhovitije programe, kao i da izbunare projekte i finansije, te bolje plate umetnike i njihove saradnike. Publika bi mogla pažljivije da sluša i da se strastvenije zanima za ono što se dešava u ovoj sredini. Da u publici budu žešći znalci, fanovi, fotografi, videografi, stilisti, knjigovođe, menadžeri, bukeri, VJ-evi, dizajneri, tonci, garderoberi – šta god! Da nas bolje povezuju sa drugim zonama (pozorište, pokret, film, video, radio, veb, vizuelne umetnosti…). Da nam živi rad. Svakako, drago mi je da i u takvim uslovima postoje kolektivi i pojedinci koji polako pletu mrežu unapred i u širinu. Samo mora sve to mnogo više i jače.

umbra in concert – by andreas klotz

Da li imaš neki savet za mlade buduće muzičke producente?

Nešto odabrati važnije je nego razbacati se na sve strane. Donositi zvučne odluke u krupnim potezima, one koje taj rad čine posebnim. Dobro organizovati foldere. Bekapovati.

Koji je poslednji koncert koji si posetila?

Napalm Death u Areni u Beču. Nije poslednji, al’ me je dotakao.

Oiljene pesme u u poslednjih par dana?

The Room I’m In od PIL, Nadal od Mimi Mercedez i I Shall Sing Until My Land Is Free od Muslimgauze.

Jedna (!) odomiljenihpesma svih vremena za naše čitaoce?

Pale Blue Eyes od Velvet Underground, šta da radim.

Tracklist:

  1. PiL – The Room I’m In
  2. Sigtryggur Berg Sigmarsson – Eight Hour Delay (excerpt)
  3. STAR SEARCHERS – FUXIANHUA PREVIZ COILERS
  4. Suicide – Dominic Christ
  5. Muslimgauze – I Shall Sing Until My Land Is Free
  6. Superskin – Remedy (unmastered, unreleased)
  7. The Cure – One Hundred Years
  8. This Heat – Horizontal Hold
  9. Springboard – Phase Spiders (unmastered, unreleased)
  10. Tanita Tikaram – Twist In My Sobriety
  11. Howard Shore – Crash
  12. Mini Pops - She Said Go Go Go
  13. Martin Rev – I Heard Your Name
  14. Cluster – Manchmal
  15. Dizzcock - Invocation

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: