Nova žena za novi milenijum

Kao što je Ognjen imao potrebu da odbrani srpsku novokomponovanu muziku i u tekstu o Južnom vetru i u ovom o Ceci, ja kao pripadnik nešto mlađe generacije smatram da su ovakve apologije, trideset godina po proboju ove nekad manje-više kvalitetne, ali svakako uspešne i relevantne muzike, gotovo apsurdne. Ipak, i pored toga, čini se da i dan danas postoje struje čija se nastojanja negativne kritike srpske savremene narodne muzike već neko vreme određuju kao kulturni rasizam. Ne bi li još jednom objasnili koliko su ovakvi napadi jalovi i besmisleni pozvaću se na reči filozofa Miše Đurkovića koji je za NIN 2002. godine izjavio sledeće: „Svetlana Ražnatović je predstavnik muzičkog mejnstrima u Srbiji, koji okuplja one ljude koji u svakoj zemlji slušaju mejnstrim, dakle prosečnu populaciju od omladine do srednje generacije koja želi da ima modernu, dinamičnu muziku koju može da peva, uz koju može da igra i da se veseli po klubovima, na svadbama i drugim veseljima. To danas zahteva da ta muzika bude mešavina tehno matrica i folklornih elemenata, samo što je šteta što je kvalitet te mešavine uglavnom loš“.

Sa poslednjom rečenicom se ne bih složio, ali je Đurković ovom prilikom izjavio nešto što je još važnije, a to je tvrdnja da „termin turbo-folk nije žanrovska klasifikacija već ideološka odrednica“. Posle ovoga se nadam da smo ove dileme razrešili jednom za svagda.

Da bismo pošteno obradili novozavetni deo Cecine karijere neophodno je da se vratimo par koraka unazad i ustanovimo zašto su ova dva dela Cecine diskografije gotovo dijametralno suprotna. Ključni faktor ovog (judeo-hrišćanskog) raskola je Aleksandar Milić-Mili koji je pošto je zamenio Futu na mestu glavnog autora i aranžera bespovratno okrenuo Cecinu karijeru u jednom drugom smeru. Ne toliko drastično kako je to Futa uradio kada je zamenio Kemiša, ali dovoljno da Cecinu karijeru možemo da podelimo na deo pre i posle Milija, ili još indikativnije pre i posle Arkana.

Dok se Futa pri komponovanju oslanjao na elektro minijature i modulirane melodijske linije sa sintova uz nepresušno rabljenje ritam mašine, Milijev pristup je organski, što nije nužno loše, ali će bitno uticati na to da Cecini albumi od Maskarade nadalje budu daleko disperzivniji i u stilu i u kvalitetu od onih iz ere Kemiša i Fute. Ovo ne dolazi kao iznenađenje ako uzmemo u obzir da je Mili u muziku ušao još 1988. godine kao vođa jednog neuspešnog benda – ambicija koju će ostvariti nekih petnaest godina kasnije sa sada čuvenim Miligramom.

Već na Emotivnoj ludi, poslednjem albumu čuvene trilogije koja je Cecu ustoličila kao najveću regionalnu zvezdu, imamo naznake u kom bi pravcu Cecina karijera mogla da se razvija pod Milijevom palicom i vidimo ga kako uz jake orijentalne ritmove pravi novi obrazac koji će nastaviti da troši i na sledećim izdanjima. Značajno je istaći da je ovde Mili počeo da koristi studijske muzičare poput sjajnog basiste Nenada Stefanovića-Japanca, virtuoznog gitariste Zorana Kine Alvirovića, mladog Vlada Georgieva te sijaset pratećih vokala. Zahvaljujući uspehu Emotivne lude na Maskaradi će Miliju biti razrešene ruke pa će svoju svitu pojačati Ogijem Radivojevićem na perkusijama, Bokijem Miloševićem na klarinetu, još jednim virtuoznim gitaristom, utemeljenom na instrumentalnom etno zvuku, Vladanom Pajom Vučkovićem i trubačem Bokanom Stankovićem.

Maskarada je indikativan album i u tom smislu što će Mili podleći mešanju najrazličitijih žanrova i praviti neukusne hibride (boljka koja će pratiti i nemali broj narednih Cecinih albuma) i tako narušiti jednu do tada maltene besprekornu karijeru. To će za posledicu imati da će se Ceca više dokazivati na grandioznim, izuzetno posećenim nastupima (Marakana, Ušče) nego samim albumima, iako ne poričem da je i u ovom delu karijere imala sasvim dovoljno hitova.

Posle ovoga je možda suvišno da dodam, da će na pragu novog milenijuma, Ceca, koja nije htela da bude kao mašina, biti reinstalirana bez bekapa.

 

Sada naša novozavetna priča konačno može da počne, a počinje albumom Ceca 2000 izdatim 1999. godine (poslednji album izdat pre Arkanove smrti), a koji je zamišljen kao moderan album pod sloganom „Nova žena za novi milenijum“. U tom smislu angažovana je još ambicioznija ekipa, nego na prethodna dva albuma, te su pored Milija kao autori prisutni Milić Vukašinović na dve pesme, Čeda Čvorak, Hari Mata Hari, Nenad Stefanović Japanac i grčki autor Nikos Karvelas. Svi ovi uticaji koje su autori doneli sa sobom trebalo je da naprave jedan zanimljiv, eklektičan album, ali ono što smo dobili je zapravo najrazvodnjeniji Cecin album do tada. Tanatos ovde trijumfuje nad Erosom, a iz Pandorine kutije ne viri čak ni nada.

Dok se u pesmi koja otvara album Ceca razračunava sa ljubavnicom klinca od koga je napravila “princa za kajanje”, što je Dejan Milićević lepo pojasnio praveći od spota za Dokaz nastavak spota Idi dok si mlad, već u Oproštajnoj(!) večeri Ceca uz orijentalnu hard rok podlogu peva zloslutne stihove K’o ovu kocku leda, nek’ me zalede; Nek’ mi sačuvaju mladost i lepotu, jer voleće me možda on u drugom zivotu. Velike umetnike krasi i odlična intuicija, a u ovom slučaju Marina Tucaković je ubola jedan kroz jedan. Samo nekoliko meseci kasnije Arkan će stradati u do danas nerazjašnjenom atentatu, a Ceca će se povući sa scene na nešto jače od godinu dana.

Duet sa Acom Lukasom koji bi trebalo da bude jedna od najjačih pesama na albumu kvari mračan i ambivalentan refren, da bi u Sviće dan svanuo sudnji dan što nam ukazuje na to da su u Cecinom „Novom zavetu“ otkrovenja Jovanova mnogo prisutnija od Jevanđelja. Konačno dno svoje pokornosti i defetizma Ceca iskazuje u inače pristojno aranžiranoj pesmi Već viđeno gde njena rezigniranosti postaje duboko morbidna te izjavljuje strahotne stvari poput: Možes da me miluješ, možeš da me siluješ, možes da me ubiješ, sve jedno je… Gore pomenuta eklektičnost radi samo “u korist svoje štete” te tako ovo izdanje čini bizarnijim mešavina euro dancea, orijentalnog melosa (tada popularnih estradnih hibrida), truba, a onda i nekih ničim izazvanim ex-yu pop momentima koji su prisutni u duetu sa pevačicom Lune Drugarice. Krilatica koja je najavila album se na kraju i ostvarila, ali ova nova žena je, ironije radi, predstavljala udovicu čiju je žalost gledao i slušao ceo Balkan.

U maliciozno postavljenom dokumentarcu Sav taj folk u kom su tendenciozno suprotstavljene urbana građanska i „nazadna“ narodna struja, ne bi li se u nekom napadu kolektivne paranoje turbo folk okarakterisao kao Miloševićev projekat za rasplamsavanje niskih strasti i podizanje borbene gotovosti, Marina Tucaković je objasnila kako pristupa pisanju pesama za svoje saradnike. Afektivno je izjavila kako autorima sa kojima sarađuje pravi neke lične karte odnosno neke njihove živote. Kada ovo uzmemo u obzir jasno nam je da je novoj Ceci trebala nova lična karta, a upravo motiv izgubljenog identiteta će je pratiti celim tokom ostatka karijere sve do, za sada, poslednjeg albuma (Nemam ja godine, nemam ime ni prezime).

Kao najveća regionalna zvezda Ceca će biti prinuđena da pravi hitove, ali će dobar deo njene lirike prekriti veo tuge i maštanja. Od patoloških osvetničko-histeričnih momenta do pukog samosažaljenja, većina emocija će ovde ostati na platonskom nivou, a one kojima se ukaže prilika za otelotvorenje će sama Ceca (kao lirski subjekat) osujetiti. Tako će Ceca postati rezignirana žena koja se sa nemilosrdnim udarcima stvarnosti bori eskapizmom u negativne emocije, taštinu i ambivalentna raspoloženja.

Oscilacije u Cecinom „privatnom“ životu gde je osim rane smrti muža morala da se nosi sa hapšenjem u „Sablji“, zbog čega je provela četiri meseca u Centralnom zatvoru, a onda je zbog malverzacija oko prodaje fudbalera Obilića bila u kućnom pritvoru (epizoda sa čuvenom nanogicom) su bitno uticale na njenu muzičku karijeru, kao i odnos sa Milijem, i celom svitom menadžera i organizatora koji su se pomamili pošto su videli koliko su njeni koncerti unosan biznis. Dovoljna je bila jedan Marakana.

Ipak, prvi album koji će izbaciti u novom milenijumu biće značajno bolji od prethodnog, a ostaće upamćen i kao najpopularniji album koji je Ceca snimila kao Arkanova udovica, a to je čuvena Decenija. Pesma Zabranjeni grad koja otvara album, iako nije benger kakvom bi se nadali, daje nam neke od najsimptomatičnijih stihova Cecine nove poetike: Ja sam tu u oči da ne gledam, da najbolje izgledam kad se najgore osećam. Posle Brže brže sledi jedna od najupečatljivijih pesama u drugom delu Cecine karijere 39.2 koja pored inovativnijeg pristupa sa elektro matricom pokazuje prve naznake pomaka ka onoj staroj Ceci koju smo voleli, odnosno onoj koja konce sudbine drži u svojim rukama. Ovo Cecino vaskrsnuće je najočiglednije u pesmi Dragane moj gde je opet vidimo u svoj svojoj slavi i veri u bolje sutra. Dirljiva balada Zadržaću pravo predstavlja posvetu pokojnom mužu, a već na Bruci vidimo Cecu oslobođenu aveti prošlosti i jaku, onakvu na kakvu smo i navikli. Priču o Deceniji možemo da završimo nezvanično najvećim hitom i najboljom pesmom albuma Tačno je u produkciji grka Fivosa Tasapulosa gde Ceca iznosi na čistac sve svoje ljubavne zablude i slabosti. Na Deceniji će Ceca raskinuti saradnju sa Dejanom Milićevićem te će za produkciju spotova biti zadužen njen menadžer Raka Marić koji će se u pokušaju da njen identitet učini savremenijim manje više uspešno osloniti na kompjutersku animaciju i specijalne efekte. Najbolji primer za ovo je spot za 39.2 futuristički video u kom koreografiju čine i brejkdenseri. Sve u svemu Decenija predstavlja značajan korak napred za Cecinu karijeru sa bar pet neospornih hitova koje će promovisati na Vidovdan 2002. godine pred punom Marakanom i tako definitivno potvrditi svoju titulu najveće zvezde na Balkanu.

Sledeći album Gore od ljubavi je u celosti producirao i komponovao Aleksandar Milić-Mili. To je i razlog što i ovaj album koji je pun nekih treš hibrida ipak zadržava konzistentan izraz, koji toliko nedostaje Ceci 2000. Album je za razliku od prethodnog izdat pod novom etiketom Ceca Music i neizostavnog Miligram Musica. Pored naslovne numere koja se uz određene zamerke može uzeti za pristojnu baladu i hita Pazi s kime spavaš koji je najprogresivnija pesma na albumu, ali i očigledan uljez u nizu tugaljivih, samosažaljivih pesama gde se euro dance meša sa sirtakijem i flamenkom bez neke dublje promisli, kao jedina dostojanstvena pesma se izdvaja Neću dugo koja opet asocijacijama na balade Olivera Dragojevića odudara od svega što očekujemo od Cece. Treba pomenuti i Trulu Višnju drugi singl albuma koju su fanovi protumačili kao iskustvo Cecinog boravka u zatvoru mada za to ne postoji nikakva osnova u tekstu. Za mene je ovde važniji ponavljajući motiv izgubljenog identiteta koji se očitava u stihu Sad neka mi iz knjige rođenih ime brišu. Nije zgoreg ni pomenuti jedan od najbizarnijih momenata u Cecinoj karijeri, odnosno stih iz Stereo bola Zove te zauvek tvoja Lajka iz svemira.

Uz sve ove manjkavosti ostaje nejasno zašto najveći hit albuma Pazi s kime spavaš nije dobio spot iako je ostao upamćen kao najpopularnija pesma albuma. Za dva gore pomenuta singla snimljeni su spotovi koji su daleko od onih kojima je Milićević od Cece stvorio seks bombu nekih deset godina ranije. Ovde je Ceca u ulozi napuštene žene koja hodnicima svojih vila šeta u svečanim salonskim haljinama.

Valjda da se navrat-nanos nastavi kontinuitet koji su prethodni Cecini albumi iz zlatne ere održavali, za ovim albumom je usledio potpuno nepotreban London Mix na kom se nalaze remiksi Cecinih pesama sa prethodna dva albuma. Ovde su uz Cecu ubačeni nepotpisani reperi, rastafarijanci sa podlogama u tehnu, hausu, world musicu, opet nekom Miliju svojstvenom hibridu, za koji kao jedino opravdanje vidim cilj da se Ceca približi klupskoj publici koja joj nikada i nije bila ciljna grupa. Tako se ovo završilo kao jedan jalov pokušaj sticanja nove publike i autorskog kredibiliteta, koji je mogao samo da odbije Cecinu publiku.

Kao što je Decenija izvukla Cecu posle neuspeha sa prethodnim albumom tako se kao kompenzacija za Gore od ljubavi javlja ubedljivo najbolji album u ovom delu Cecine karijere Idealno loša. Nije nikakvo čudo što je za jednim ovakvim punokrvnim albumom punim hitova usledio i najposećeniji Cecin nastup na Ušću (pred oko sto hiljada fanova), koji će kasnije postati tradicija u promociji daljih izdanja.

Album otvara pesma Lepi grome moj, inače autentična gengsta traka gde Ljiljana Jorgovanović (Marinin lirički sidekick) pravi od Cece i Arkana srpku verziju Boni i Klajd.

Idealno loša predstavlja Cecin povratak na tron, te će kasniji nastup na Ušću predstaviti krunisanje neprikosnovene ikone balkanske pop-folk muzike. Naslovnu numeru sledi pesma koju smatram za najlepšu Cecinu pop pesmu u novom milenijumu, a to je fantastično aranžirana Manta manta, gde se solo deonice harmonike savršeno smenjuju sa fanki gitarom sa jakim wah-wahom. Budući da se posle smrti Arkana, te društveno političkih promena u zemlji koje su usledile izgubio kompas oko toga šta Ceca treba da predstavlja u novom veku, trebalo je vremena da se sve te rane i zablude zaleče, a onda i da se sa njima otvoreno suoči. Tako je ovde još jedna pesma i jedan od najvećih hitova na albumu Pile upravo posvećena pokojnom Arkanu o čemu najbolje sude stihovi poput: A moje srce je pile, pokislo, žuto i malo, što je kraj orla jednom zaspalo ili Moje suze padaju na gore.

Upravo ovo suočavanje sa haosom i samoćom koju je Arkan ostavio za sobom dalo je Ceci odnosno njenim tekstopiscima i autorima znak da može da nastavi dalje oslobođena tereta koji vuče za sobom i vrati se na scenu kao relevantan izvođač. Kao što je ovde Marinu kao tekstopisac dopunila Ljiljana, tako je i Milija na dve pesme odmenio Aleksandar Perišić Romario inače autor aktivan na srpskoj estradi već dvadeset godina sa nizom hitova u svom opusu za najveće zvezde Grand i City Records produkcije. Romario je ovde uradio dve fantastične pesme Čulo bola i Koža pamti.

Kada je u jednom intervjuu sa početka karijere Ceca pričala o momcima koji je privlače, pomenula je vezu sa jednim tada popularnim fudbalerom Crvene Zvezde Vladanom Lukićem i objasnila kako ta romansa nije uspela jer joj je Lukić ugađao u svemu, a njoj je trebao neki čvršći muškarac, budući da je ljubav uvek doživljavala kao borbu. Ovo nam može dosta pomoći u razumevanju Cecinog karaktera, odnosno Marinine poetike. Od Doktora gde je bila Tepih po kome ti gaziš do poslednjeg albuma Poziv gde peva Volim ukus tvoga đona čak i kad na njemu donosiš mi nju slični momenti su prisutni i na ovom albumu, a neki od najindikativnijih su: Čudo moje, nazdravi mi čašom žuči, jer u životu drži me samo ono što me muči.

Idealno loša je dakle definitivno najbolji album koji je Ceca iznedrila u novom milenijumu, jedina zamerka bi mogla biti što je ovaj album ispratio samo jedan spot i to ne naročito kvalitetan.

Neposredno posle albuma Ceca je, posle desetak godina, ponovo udružila snage sa Oliverom Mandićem i izbacila singl Vreme za ljubav ističe. Iako je singl pratio tizer za spot gde su i Ceca i Oliška ošišani na nularicu, video nikad nismo dočekali.

Zbog malverzacija sa svojom sestrom oko prodaje igrača FK Obilića Ceca će osam meseci provesti u kućnom pritvoru. Odmah po izlasku iz pritvora februara 2012. izbaciće prvi album bez njene slike na omotu Ljubav živi. Na ovom albumu se ponavlja matrica po kojoj jedan dobar, neizbežno prati jedan slabiji album i takav je slučaj i sa generičkim Ljubav živi. Za pohvalu je to što je ovo prvi album posle dugo vremenena koji zvuči kao skladna celina. Razlog za ovo je verovatno taj što je radom sa Miligramom Mili apsolvirao sebi svojstven gitarski pop i koristio ga je i ovde, naravno prilagođen Ceci, ali je svakako to njegovo iskustvo iz prve ruke kao frontmena dobro došlo ovom albumu, koji i pored toga neće biti upamćen kao važan za Cecinu karijeru. Album otvara jedan teškaš Rasulo koji je najhitičnija pesma na albumu i podseća na najsjajnije Cecine momente, ali bih ja kao najbolje izdvojio dve pesme koje plene iskrenošču, a to su sjajna Šteta za mene i Igračka samoće. I pored toga što mu manjka kvalitet ovaj album je po mnogo čemu jedinstven u Cecinoj karijeri. Jedini spot koji je pratio album je za prvi singl Rasulo, ali je pored toga za svaku pesmu izbačen po jedan spot sa tekstovima (lyric video) gde Ceca u studiju izvodi pesme na plejbek.

Već sledeće godine Ceca izbacuje svoj najprogresivnji album do sada i opet je vidimo na omotu kao fatalnu crnku u ljubičasto crnom izdanju- istom onom koje su pratili kaveri za njene najbolje albume. Poziv je poslužio kao prilika da još jednom skupi desetine hiljada svojih vernih fanova na Ušću, a iako se ne bih usudio da ga poredim sa Idealno loša primetno je da je ovde Ceca napravila značajan iskorak u odnosu na prethodna izdanja i to prevashodno angažujući sada jednog od najvećih producenata srpske zabavne i narodne muzike Damira Handanovića. Na taj način ostala je u toku sa svetskim tokovima i snimila najuspešniji album u drugom delu svoje karijere. Na ovom albumu meni je ubedljivo najjača naslovna numera u kojoj su Ljiljana i Marina udružile snage na tekstu- šteta što ovo nisu i ranije radile budući da su napravile hit kakav Ceca nije imala od dvehiljadešeste. Ako zanemarimo tekstove koji variraju u kvalitetu, zvučno je ovo punokrvna gitarska, folk dens kidalica, sa primesama dab stepa koje je inkorporirao Handanović, a koje su naročito prisutne na dva singla Raskinem sa njom i Turbulentno. Mili je ovde u punoj snazi i čini se kako je konačno pronašao recept da hibridne boljke pomiri u jedan novi legitiman izraz.

Tako se sa zakašnjenjem od skoro petnaest godina krilatica koja je najavila Cecu 2000 konačno otelotvorila na pravi način i dobili smo novu vaskrsnutu Cecu što ilustruju stihovi poput:”A onda si se ti pojavio kao da si magija i za noć uradio da se opet rodim ja” ili “Svega mi je malo izlazaka, love, seksa, čujes li budalo, još ni pola u moj život nije stalo”.

Sve ambicije koje je Mili imao od kada je preuzeo kormilo ovde su se na najbolji način ostvarile. Od liričkih, preko muzičkih do produkcionih. Velika zasluga za ovo ide Damiru Handanoviću koji je kao moderni producent hibride sa kojima je Mili baratao uspešno mirio godinama unazad i nesumnjivo je uticao na Milija da zauzme savremeniji pristup. Ovo su na pravi način ispratili i kvalitetni visokobudžetni spotovi u režiji Miloša Nadaždina.

Album je ponovo ustoličio Cecu kao najuticajniju i najuspešniju zvezdu regiona. Stihovi sa albuma postale su popularne internet meme, a strofe popup Osim što je viski džin, i to bez leda, i što u oči me ta tvoja gleda, i što sam prosula po sebi puder, inače sve je full i sve je super će u obliku gifova preplaviti tumblr.

Nova žena za novi milenijum će se sa Pozivom konačno sa Windows 95ice prebaciti na Macintosh X tigrića. Mission accomplished.

Za kraj top 10 najboljih pesama iz novozavetnog dela.

10. Šteta za mene

9. Dragane moj

8. Manta manta

7. Brat

6. Rasulo

5. Tačno je

4. Pile

3. Ime i prezime

2. Lepi grome moj

1. Poziv