Neizostavni član kraljevske porodice i omoti njegovih albuma

Planetarna ikona Prins (u nastavku teksta PIP), u čijoj muzici još uvek ne možete tek tako da uživate na YouTube-u, rođen je 1958. godine u Mineapolisu. Priču o uticaju PIP-a na pop, rock, funk, soul, R&B i muziku uopšte, pre-ska-čem. Od svog prvog albuma koji je izdao sa devetnaest godina, PIP je snimio preko trideset studijskih albuma umotanih u jednak broj genijalnih i lenjih omota. Za skoro 40 godina karijere, PIP nije nastupao u prestonici zemalja formerly known as Jugoslavija. Pre pet dana, PIP je napunio 57 godina.

FOR YOU [1978.]

Prinsov prvi album „For You“ izdat je 1978. godine. Na omotu je portret svetlom noćnog kluba pregažene PIP, fotografa Joea Giannettija. Ovaj, kao i većina albuma PIP-a, izdat je za Warner Bros. Art direktor je Jeff Farmakes. PIP od prvog dana donosi većinu važnih odluka u vezi sa svojim izdanjima.

PRINCE [1979.]

Drugi album, izdat 1979. godine, donosi i prvi legendarni omot PIP-a. Fontom na kom bi svaka poslastičarnica pozavidela PIP-u, ispisan je naslov albuma „Prince“. Fotografiju toples PIP-a radio je Jürgen Reisch. Koliko je drugi album veliki skok u svakom smislu u odnosu na debi „For You“, dokazuje i omot.

DIRTY MIND [1980.] i CONTROVERSY [1981.]

Publika prvi put ima priliku da se upozna sa pupkom PIP-a koji stoji ispred nečega što bi moglo da bude žičana kontrukcija dušeka za francuski ležaj ili maketa jedne od fasada Jeana Nouvela. Fotograf je Allen Beaulieau. PIP deluje odlučno u tim crnim gaćama dok peva o incestu i promiskuitetnoj verenici. Isti fotograf je zadužen za nastavak priče i omot četvrtog albuma „Controversy“ na kom vidimo PIP-a u gotovo istom izdanju kao na prethodnom omotu.

1999 [1982.]

Sa hitovima poput „Little Red Corvette“ i „1999“, ovo je jedan od najuspešnijih i najuticajnijih albuma PIP-a na kom prvi put čujemo prateći bend The Revolution. Na omotu se nalazi ili dečji crtež ili crtež nekog Art Brut umetnika na kom piše „PRINCE 1999“. Flomasteri! Omot sadrži puno skrivenih detalja.

PURPLE RAIN [1984.]

Šesti studijski album ujedno je i najpoznatiji, najuspešniji, najvoljeniji, najpevaniji album PIP-a. Reč je o muzici za istoimeni film u kom PIP glumi… well… struggling PIP-a. Na mnogim listama najboljih albuma svih vremena ćete naći „Purple Rain“. Umetnički direktor je Laura LiPuma. Fotografiju PIP-a dressed in purple na ljubičastom motoru u magli radili su Ed Thrasher and Associates i Ron Slenzak. Ime pratećeg benda The Revolution se prvi put nalazi na omotu. Po prvi put u istoriji vidimo preteču InstaSize aplikacije koja vam pomaže da fotografije u originalnom formatu kačite na Instagram. Borders > Select > Spring Flowers. Tako to izgleda kada gugutke plaču.

AROUND THE WORLD IN A DAY [1985.]

Sa minimalno publiciteta, PIP izdaje svoj sedmi studijski album. Iako poređen sa „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“, PIP je opovrgnuo da je bio inspirisan albumom Bitlsa. Uz reči da veruje da se publika umorila od gledanja PIP-a, njegovo muzičko veličanstvo pravda izbor ilustracije Douga Hendersa za omot albuma.

PARADE [1986.]

Frizurica. Cipelice. Majičica. Na omotu osmog studijskog albuma PIP-a vidimo legendarnu crno-belu fotografiju PIP-a u definiciji majičice. Iste one majičice koju je nosio na spotu za „Kiss“, najpoznatiju pesmu sa albuma. Fotograf je Jeff Katz, a Laura LiPuma se treći put pojavljuje kao umetnički direktor. Ovo je farewell album za The Revolution. PIP se po prvi put bolje prodaje u Evropi nego u SAD.

SIGN O’ THE TIMES [1987.]

Umetnička direktorka Laura LiPuma i fotograf Jeff Katz ponovo u akciji. PIP postavlja pitanje rodnog identiteta u „If I Was Your Girlfriend“. Raspušta The Revolution. Frka sa Warner Bros. počinje. “☮”.

LOVESEXY [1988.]

Za omot svog jubilarnog studijskog albuma, PIP odlučuje da se počasti fotografijom Jean Baptiste Mondina. Gologuza PIP u ulozi Palčice. Mnoge radnje odbijaju da prodaju album. Neki ga prodaju u crnoj kesi što mu dođe smešno pošto je „Lovesexy“ u poslednjem trenutku zamenio prvobitno zamišljeno izdanje „The Black Album“ koje će PIP izdati nekoliko godina kasnije.

BATMAN OST [1989.]

PIP u Gotamu. Fotografije koje prate album je radio Jeff Katz. Na omotu je Betmenov simbol. Ilustrator – Anton Furst. Airbrush.

GRAFFITI BRIDGE [1990.]

Već 1990. godine je postojala razlika između Jugotonove i radnje PGP-RTS u Beogradu. U radnji PRP-RTS ništa niste mogli da nađete osim albuma „Alannah Myles“ na kom je „Black Velvet“. U Jugotonu ste mogli da nađete šta hoćete. Moj stariji brat kupuje Deee-Lite – „World Clique“, ploču sa najšarenijim omotom u radnji. Kupujem svoju prvu ploču – „Graffiti bridge“. Enigmin „MCMXC“ kupujemo na kaseti. Volim „Thieves in the Temple“. Dali wannabe ilustrator je Steve Parke, a fotograf Bob McNamara. PIP ima dugu ispeglanu kosu i obučen je u crno. All Hail The New Power Generation!

DIAMONDS AND PEARLS [1991.]

Trinaesti studijski album PIP-a izlazi 1991. godine. Na omotu je fotografija Joela Larsona incl. PIP-a, Diamond, Pearl, prave veštačke bisere i plave nijanse. Dizajner je Greg Ross. Art direktori su Tom Recchion i Jeff Gold.

Remind me of something James used to say
“I like ’em fat”
“I like ’em proud”
“Ya gotta have a mother for me”
Now move your big ass ’round this way
So I can work on that zipper, baby

O(-|-> [1992.] aka THE LOVE SYMBOL ALBUM

Na četrnaestom studijskom albumu PIP-a prvi put gostuje Mayte Garcia koja će u kratkom vremenskom odstojanju postati Mrs. PIP. Na omotu je fotografija Jeffa Katza. Art direktori su Jeff Gold i Greg Ross. U sektalike sceni vidimo PIP-a kako zavodi 10 žena zvucima gitare u Knez Mihailovoj Fritz Langovog Metropolisa.

COME i THE BLACK ALBUM [1994.]

Na omotu za „Come“ PIP komunicira smrt mononima Prince i nagoveštava duži period u kom će izdavati muziku kao The Artist Formerly Known as… Fotograf je Terry Gydesen, a umetnički direktor J.C.Munson.

Omot za „The Black Album“ je – black! Nema potpisa. Crni omot kao odgovor na tvrdnje da se PIP okrenuo popu i pokušaj da se ponovo pridobije African-American publika.

O(-|-> period i ostali whatever omoti

Od 1995. godine PIP kao da manje pažnje posvećuje svojim omotima. Sledi serija omota koje je za PIP-a kao umetnički direktor radio uglavnom Steve Park.

Iz perioda od 1995. do danas izdvajam:

THE RAINBOW CHILDREN [2001.]

PIP kao Jehovin svedok propoveda o utopiji na svom dvadeset prvom studijskom albumu. Jazzy ilustraciju je radio Cbabi Bayoc.

MUSICOLOGY [2004.]

Ne naročito dobar omot ali važan zbog toga što se PIP posle dužeg niza godina ponovo pojavljuje na omotu svog dvadeset sedmog studijskog albuma. Fotograf je Afshin Shahidi. Umetnički direktori Jeremy Gavin i Sam Jennings.

3121 [2006.]

Jednostavan i konačno pismen omot za dvadeset osmi studijski album PIP-a radili su Afshin Shahidi kao fotograf i Sam Jennings kao umetnički direktor. „Black Sweat“ – hell yes!

ART OFFICIAL AGE [2014.]

Još jedan od retkih omota u rasponu od 20 godina dostojan PIP-a. Naočare za sunce za treće oko!! PIP simultano izdaje i „Plectrumelectrum“, album koji snima sa svojim all-girl pratećim bendom 3rdeyegirl. Fotograf i umetnički direktor je Maya Washington.

Je l’ vidite vi KOLIKO omota je potrebno da biste završili u Rock and Roll Hall of Fame?