Naplaćivanje muzike kao relikvija prošlosti

Muzička industrija je pojavom interneta i digitalnog sistema deljenja fajlova upala u veliki probem. Naime, postavlja se pitanje naplativosti digitalne distribucije muzike.

Naravno, problemi na muzičkoj sceni nisu nikakva novost. Od samog početka svaki novitet se prvo predstavio kao problem, što je logično. U trenutku kada je u muzici bilo moguće uživati samo nalazeći se ispred muzičara, pojava nosača zvuka je pokrenula pitanje:

‘Zašto bi ljudi dolazili na koncerte ako im omogućimo da nas slušaju kod kuće?’.
‘Zato što tako možemo da zaradimo novac’.

Od tog trenutka, od pojave masovne proizvodnje i distribucije nosača zvuka, mi zapravo i uvodimo termin ’muzička industrija’. Svi su u bili zadovoljni. Slušaoci su u svojim domovima na miru mogli da preslušavaju svoje omiljene izvođače, muzičari su dobili mogućnost da njihovo delo sada čuje mnogo veći broj ljudi, a muzička industrija je dobila ono što je i očekivala – novac. Kad bolje razmislite, novac uvek i jeste tema. Zapravo, glavni problem je naplativost.

Digitalno doba je sa sobom povuklo i činjenicu da je sada svaka pesma dostupna besplatno, na ovaj ili onaj način. To možda sada ne zvuči kao velik problem, za slušaoce je to čak i veliko olakšanje, ali fakat je da:

Nijedan album u 2014. godini nije dostigao status ’platinum’.

Šta to znači? Američko udruženje diskografskih kuća, RIAA (Recording Industry Association of America) dodeljuje platinum status albumu koji je prodat u milion ili više primeraka. Od 1976. godine, kada je uveden ovaj sistem, 2014. je prva godina u kojoj se album prodat u milion primeraka nije desio.
Da li postoji album koji se nalazi kod milion ljudi? Naravno da postoji. Jasno vam je sada šta je problem.

Prodaja nosača zvuka će zauvek postojati, to je činjenica. Albumi se i dalje izdaju fizički, za one fanove koji prosto vole da imaju ploču ili CD svojih voljenih izvođača. Njih je, naravno, sve manje i manje. Problem nastaje kod digitalne distribucije. Muzička industrija sada ponovo pokušava da uzme stvar u svoje ruke time što muzičari masovno eksperimentišu sa distribucijom digitalnih fajlova.

Radiohead su još 2007. godine uveli ’pay-what-you-want’ sistem time što su svoj album izdali na internetu i omogućili fanovima da sami procene koliko novca su spremni da izdvoje. Ovo je bio početak. Tako sada funkcioniše poznati sajt za mlade bendove – Bandcamp. Uvođenje ovog sistema predstavilo je veliko olakšanje za publiku. Dakle, bend izda album i digitalni život tog albuma svodi se na milost i nemilost publike. S druge strane, ovaj korak je veoma zadrmao stubove naplativosti digitalnih fajlova. On je takođe manifestacija svesti muzičara o problemu vremena u kojem se nalaze.

Tokom 2013. i 2014. godine nastaje mnoštvo marketinških trikova u području najave i izdavanja albuma. Od potpunog iznenađenja (prisetimo se samo iznenadnog Beyoncé ‘video albuma’ krajem 2013.) preko vrlo čudnih najava (Aphex Twin balon koji lebdi nad Londonom i čudan video novog albuma John Frusciante-a dok mu pakuju album u raketu da bi se ‘strimovao’ iz svemira) do izdavanja albuma na bitTorrenet-u (Thom Yorke ponovo pokušava da eksperimentiše sa alternativnim metodama izdavanja).

U traženju rešenja ovog problema muzičke industrije, uz dužno poštovanje svim poduhvatima, U2 su prošlogodišnji pobednici. Njihov pakt sa iTunes-om i odluka da, bez pitanja, besramno samo ubace svoj album u ‘biblioteku’ svakog iTunes korisnika na svetu je stvarno bio potpuni promašaj. Na celu tu priču, El–P, iz rep dvojca Run The Jewls, rekao je: ‘ne možete da provalite u nečiju kuću, da im ostavite poklon i očekujete da se ne naljute zbog polomljenog prozora’.

El-P-ju je savršeno jasno u kojem vremenu se nalazi, njihov novi album ‘Run the Jewels 2’ izdat je potpuno besplatno na internetu i njihova ideja zarade je to da prosto pruže ljudima dobar lajv nastup.

U doba piraterije ne možete nekome zabraniti da besplatno skine vaš novi album, a i zašto biste se trudili? Informacije na internetu su sve više i više dostupne i potpuno je nerealno očekivati naplativost digitalnih fajlova. Službi za strimovanje muzike je sve više i više (Spotify, Deezer, Grooveshark, itd.) i, na kraju, pre ili posle će sve biti upload-ovano na Youtube.

Mislim da se na kraju krajeva sve svodi na sledeće: dobar lajv nastup i pravi trud oko muzike će se sigurno isplatiti.

Iako očekujem još mnogo sjajnih ideja za distribuciju albuma u digitalnoj formi, mislim da je ta bitka pomalo izgubljena, ali, ako ništa drugo, sa sigurnošću možemo reći da muzička industrija nikada nije bila ovako nepredvidiva. I to je ono što je zabavno.