Najgore fudbalske motivacione pesme

Svetsko prvenstvo u fudbalu je najveći globalni sportski događaj koji izaziva planetarnu euforiju. Najvažnija sporedna svar na svetu tada postaje glavna i koga je briga što se ta ista planeta raspada po šafovima. Oči fanova svih zemalja uprte su u fudbalska borilišta, bez obzira da li te zemlje učestvuju ili ne. Stari je običaj da se u tu svrhu komponuju pesme kojima se promoviše događaj ili reprezentacije koje se takmiče. Te pesme su uglavnom naručene od sportskog ili državnog establišmenta, a nekad nastanu i dobrovoljnim gestom pripadnika estrade. One se prave s namerom da postanu svojevrsne himne. To nisu navijačke pesme, jer njih prave sami navijači i one vrlo brzo postanu hitovi koji se na tribini pevaju uglas. Ove o kojima sada govorimo se retko kad, gotov nikad, ne prime kod publike. Nekad zato što jednostavno nisu dovoljno hitične, verovatno zato što su nastale inženjeringom nekog mrsomuda od kompozitora. A nekad jedostavno zato što su grozne. Na ovoj listi navešćemo neke od najgorih primera pesama komponovanih za Svetska i Evropska prvenstva u fudbalu.

1. FIFA 1994 –„Far Away in America” – Village People and German team 

Ovako nešto gadno mogu da smisle samo Ameri vođeni nepoznavanjem fudbalske kulture i verovatno boljenjem uveta. Da bi među američkom publikom afirmisali Svetsko prvenstvo koje se te 1994. godine odigravalo u SAD odlučili  su da angažuju neke lokalne zvezde. Od svih su se setili, ni pet – ni šest nego, Village People i izvukli iz naftalina ovu disko gej atrakciju iz 70ih i 80ih. U tom trenutku, američku publiku bi verovatno lakše bilo dovesti na soker nego na nastup zaboravljenih disko densera.

Ovaj bend nikad nije uspeo propisno da animira ni gej publiku za koju je bio projektovan, a kamoli fudbalsku.

Bilo je presmešno gledati u istom košu te kostimirane klovnove i Mateusa, Klinsmana, Felera, Bremea i ostale legende nemačkog fudbala u šuškavim trenerčicama sa znakom orla kako zajedno pevaju i plešu.

2. FIFA 2006  – Toni Braxton & Il Divo – The Time Of Our Lives

Zamislite da je 2006. godina. U toku je Svetsko prvenstvo u Nemačkoj. Nalazite se u nekoj bavarskoj pivnici i čekate da počne utakmica. Pre utakmice kreće ova pesma, himna prvenstva. Da li bi gostima u lokalu skočio adrenalin? Da li bi im proraradile emocije? Teško. Pre bi krenule salve pijanih psovki i uvredljivih komenatara na račun izvođača. Još ako uzmemo u obzir da spot počinje snimcima kontroverznog finala SP iz 1966. godine u Engleskoj koje je Nemačka tragično izgubila od domaćina usled spornih sudijskih odluka moglo bi se očekivati i razlupavanje lokala od strane onih najpijanijih i najemotivnijih gostiju koje taj poraz još uvek boli.

To što pesma liči na reciklirani otpadak neke pesme Selin Dion u kojoj se prepoznaju delići pesme My Heart Will GoOn iz filma „Titanik“ je tek  poseban problem.

3. EURO 2012 – Thompson – Uvijek vjerni tebi

Na Evropsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini 2012 . godine Hrvatska je svoju reprezentaciju ispratila pesmom svog najpopularnijeg pevača, Marka Perkovća Thompsona. Thompson je stekao veliku popularnost u Hrvatskoj rodoljubivim pesmama dikutabilne sadržine, pa je te godine na njega pao izbor da isprati hrvatske fudbalere na takmičenje prigodnom numerom. Perković je uložio sav svoj poetski i pevački talenat u ovu pesmu. Otpevao je stvar onako iz muda, a njegov prateći bend ga dostojno podržao teškim metalskim rifovima. Postoji samo jedan problem.

U ovoj pesmi nema ni F od fudbala. Spominje se domovina, borba, Vukovar, oluja, krv prolivena, mladost pokošena, neka “sveta stvar”. Ali fudbala nigde.

Pesma stvarno zvuči efektno ali nemojmo se zajebavati, ovo nije himna reprezentacije. Ovo je saundtrek za jebeni “Platoon”.

4. FIFA 1998 – Jean Michel Jarre & Tetsuya Komuro – Together Now

Kad smo već kod promašenih tema postoji još jedan zanimljiv primer sa SP u Francuskoj 1998. Za Žan Mišel Žara, kao umetnika, ne treba imati ništa drugo osim dubokog poštovanja. Ali očigledno treba da se kloni namenske muzike ovog tipa.

Pesma čak zvuči interesantno ako se posmatra kao neka histerična, krosover trešina ali gde je ovde fudbal i Svetsko prvenstvo?

Singl je prošao dobro jedino u Japanu. Ne čudi što je tako, potpuno njihov fazon i njihova zvezda u glavnoj ulozi.

5. FIFA 1998 – Rock Union – Navijaj Za Plave

Ostajemo u 1998. godini i Francuskoj ali ovog puta stižemo i do domaćeg doprinosa muzičkom fudbalskom šundu. Krajem 90ih po srpskom medijskom tamnom vilajetu ordinirala je jedna diskutbilna muzička skupina pod imenom Rock Union. Najviše profura su imali na SOS kanalu, verovatno su tamo imali nekog rođaka. I upravo su oni imali čast da isprate reprezentaciju SRJ na mondijal. Učinili su to ovim sramotnim audio vizuelnim radom.

U pesmi prizivaju božiju pomoć za pobedu i pevaju o slavi, inatu i rakiji kao ključnim motivima koji asociraju na naš nacion.

Za to vreme na ekranu se smenjuju VHS snimci atraktivnih turističkih lokacija Beograda i SR Jugoslavije paralelno izmontiranih sa potezima Piksija, Deje, Mijata i kompanije. Kakvom su ih pesmom ispratili, rezultati su još bili i dobri.

IZUZETAK KOJI POTVRĐUJE PRAVILO

EURO 2016 – Manic Street Preachers – Together Stronger (C’mon Wales) 

Da ne ispadne da je ovaj tekst usmeren protiv žanra zvanog fudbalski motivacioni hit, iako je isti dokazano problematičan evo i jednog izuzetno pozitivnog primera. Vels je poznat kao ekipa ograničenih mogućnosti ali krajnje požrtvovana i fanatična. Imaju navijače koji su veoma verni, posvećeni i dobroćudni u šta smo se više puta uverili kad su dolazili u Beograd. Jedini put su učestvovali na velikom takmičenju 1958. na SP u Švedskoj i tada igrali u četvrtfinalu. Na sledeći nastup čekali su čitavih 58 godina, kad su uspeli da se dočepaju 2016. na EP u Francuskoj.

Na takmičenje ih ispratio najpoznatiji velški bend Manic Street Preachers hitom koji su otpevali baš onako kako i njihova ekipa igra – svim srcem.

Tekst pesme nas na emotivan, čak i dirljiv način, vodi kroz celokupnu istoriju reprezentacije Velsa. Nabrajaju se svi ti pokušaji Velšana da se domognu velikog takmičenja i ostvare svoj san, momenti kad su slomljenog srca ostajali na korak od tog sna, kao i svi velikani velškog fudbala. Manijaci su obojili pesmu svojim autentičnim zvukom koji ih je učinio prepoznatljivim 90ih i otpevali je uz pomoć cele reprezentacije. Pesma je ekipi izgleda bila talija, jer Geret Bejl i drugovi su tada stigli do polufinala. Eto kako sve može da profunkcioniše kad se poklope talenat i zadata tema stavi u pravi kontekst.