Najboljih 20 u prvoj polovini 2020.

Iza nas su turbulentnih šest meseci koje ćemo pamtiti po gubicima voljenih, policijskom času, zatvaranju granica, karantinu i propratnim sranjima, a kako sada izgleda, ne piše nam se dobro ni u nekom doglednom periodu. A, sećate se samog početka godine kada su glavni problemi bili hoćemo li od sada morati da govorimo Nizozemska ili izbor članova REM-a? To su bili dani!

S druge strane, bendovi nisu posustajali, te smo dobili mnoštvo kvalitetne muzike koja stoji kao protivteža sveopštem ludilu koje ova nesrećna 2020. ne prestaje da nam servira. U ovom tekstu fokus je na ovdašnjim prilikama i muzičkim izdanjima (isključivo dugosvirajućim) koja su obeležila prvi deo godine.

Vežite se, polećemo!

Rebel Star / Demoni (Pop Depresija)

Jedno od najlepših karantinskih iznenađenja doživeli smo u aprilu kada nam je Rebel Star isporučio novo studijsko izdanje. Tačnije, ovo je u potpunosti autorsko čedo kreativnog genija Milana Glavaškog, budući da je sve pesme sam napisao i sve instrumente sam odsvirao. Bilo mu je potrebno deset dana da od početnih ideja stvori ovo mini remek-delo. Ne postoji ploča koja više priziva slike leta od ove.

Peščane plaže, morska obala, plovidbe brodom i dani natopljeni suncem bili su nam mnogo bliži tokom preslušavanja pesama sa albuma Demoni, a kako sada stvari stoje, za mnoge od nas to je i najbliže moru što ćemo prići ove godine.

Tekstovi, kao i uvek, zahvalni su za raznolika tumačenja, pa neka svako od vas pronađe omiljene mudrosti u Milanovim stihovima.

Klinika Denisa Kataneca / Jada Jada (Klinika/Krava22)

Nakon mnoštva samostalnih izdanja i par EP-ja sa bendom, mislim da je ovo prvi oficijelni dugosvirajući album Klinike Denisa Kateneca. Hiperaktivni trubadur udružio je snage sa sjajnim muzičarima koji su na sceni dugi niz godina, te su zajedno, za sada, kreirali ponajbolji hrvatski muzički proizvod u ovoj 2020. godini.

Vodi nas Klinika na putovanje kroz različite ambijente, provlači kroz različite teme i raspoloženja, podstiče nas na preispitivanje sopstvenih emocija.

Produkcija je na vrhunskom nivou, aranžmanski sve pliva u raskoši, Denisov jecajući glas mi prija kao nikada pre, a dopada mi se kako zvuči moj rani favorit „Pejotl“ u bendovskoj izvedbi. Jedan od onih albuma gde svakim novim slušanjem otkrivate zanimljive detalje koje ste možda propustili ranije i zbog kojih utisak o albumu postaje sve pozitivniji.

Remedy / Ethiopian Mountains (Ammonite Records)

Supergrupa u sastavu Nemanja Kojić Kojot (Eyesburn), Igor Škoro (Bandx, Sunshine) i Ivan Petrović (Shark, Snakes & Planes) odradila je odličan posao sa ovom pločom. Deluje kao da su ono najbolje iz ranijih bendova inkorporirali u ovu visokooktansku fuziju grandža, hardkora i stoner roka, zatim sve skupa vrlo umešno isproducirali što je, na kraju, dovelo do impresivnog rezultata. Slušati najglasnije!

Mašinko / Danas ću, sutra ću (Dostava Zvuka/Dirty Old Label)

Zagrebački sastav Mašinko doneo nam je svežu dozu veseljačkog, zajebantskog, pitkog i interesantnog pop-punk zvuka kome se teško odupreti. To su one pesme kada vas od starta ponesu zarazni i pevljivi refreni koje se na keca urežu u vašem mozgu, pa ih posle danima pevušite, a da toga niste ni svesni. Been there, done that. Ono što bih naročito izdvojio na ovom albumu jeste numera „Jedne davne jeseni“ gde gostuje Dunja Ercegović aka Lovely Quinces, a koja je moj lični favorit. Dunju smo upoznali kao solo umetnicu, ali kako ona u poslednje vreme gradi karijeru u okviru pravog rok benda, onda ovaj spoj deluje više nego adekvatno.

Ab Re / More napeto (Krokodil/Kontra)

Ovaj požarevačko-beogradski sastav osnovan je pre 20 godina, ali usled angažmana na raznim drugim muzičkim projektima, tek nedavno su objavili debi album. Nakon slušanja ovih deset numera, postaje jasno da je muzički izraz grupe gotovo nemoguće odrediti, jer se tu može čuti od sve od eksperimentalnog roka preko džeza i fanka do folk zvuka sa ovih prostora sa blesavim tekstovima koji, uprkos neozbiljnom predznaku, nose određenu po(r)uku.

21 Vek / 2 LP (Balkan Veliki)

Melodični post-punk dragulj stiže nam direktno iz Skoplja. Vasko Atanasoski je u sjajnoj seriji kada je produkcija odličnih albuma u pitanju, pa i ne čudi što je trio fantastiko, koga još čine Deni Krstev i Rade Jordanovski, stvorio još jednu magičnu ploču. Vole momci da eksperimentišu sa raznim žanrovima, što su dokazali i na ovom albumu.

Iza plesnih i primamljivih melodija, koji teraju kukove da se mrdaju u ritmu, kriju se angažovani tekstovi sa osvrtom na društvene probleme sa kojima se običan narod u Makedoniji svakodnevno susreće.

Prljave Sestre / Najgore tek dolazi (Pop Depresija)

Ne pamtim kada sam poslednji put pisao o domaćoj sceni, a da se tu nije našao sastav iz Niša. Bez sumnje trenutno jedan od vodećih muzičkih centara u regionu. Idemo Niiiiš!!! Sada je na redu trio Prljave Sestre i njihov drugi album ne baš optimističnog imena. Od prvog rifa uvodne numere postavljen je pravac u kom će se kretati ostatak ploče, pa do kraja čujemo kako momci eksperimentišu sa različitim iteracijama bluza, pustinjskog roka i psihodelije pritom rušeći te žanrovske granice. Ovde čujem i stari Black Keys i QOTSA, Supersuckers i Partibrejkers, ali se ekipa potrudila da sve to uvije u moderno ruho, pa imamo jedno od najuspešnijih domaćih izdanja ove godine.

Mark Mrakovčić / Breeding Black Sheep (Dostava zvuka)

Verovatno ste već naišli na ime ovog svestranog muzičkog znalca koji potpisuje brojna izdanja hrvatskih izvođača, od kojih se neki pominju i u ovom tekstu. Najzad je Mark objavio debi album pod svojim imenom i to kakav! Koliko sam shvatio, pojedine pesme sa ovog izdanja nastale su u prošlosti, čak pre deset godina, dok su ostale novijeg datuma. U konačnici, dobili smo superioran spoj različitih muzičkih elementa koji su uticali na Marka i njegov sadašnji zvuk, pa se stilski ploča prostire od indie-roka, gitarskog popa, raznih singer-songwritera do garažnog roka.

Ono što bih zamolio ovog ultra posvećenog muzičara jeste da naredno izdanje traje duže od „pukih“ 21 minuta i da ne pokušava da limitira svoj talenat i kreativnost koji, sudeći po ovom, ne znaju za granice.

Brainswitch / Sun Worship Kingdom (Geenger Records)

Tokom perioda izolacije sam više nego uobičajeno slušao metal i srodne žanrove, pa mi se tako na plejeru našao i drugi studijski album sastava Brainswitch. Sami članovi benda određuju sebe kao post-metal, ali u kombinaciji sa ostalim uticajima dolaze do željenog rezultata. Na momente zvuče žestoko, moćno, kao da nam se obraćaju sa vrha vulkana iz koga samo što ne prošiklja lava, dok u pojedinim trenucima silaze deluju mirnije i manje tenzično. Vokal je spušten u odnosu na instrumente i sve skupa deluje zaista prijemčivo. Kako sugerišu poslednje dve pesme, album je kao da je adekvatna zvučna pozadina stvaranja i razaranja univerzuma.

Brigand / Iza crne duge (Dallas Records)

Ne pamtim kada sam poslednji put pisao o domaćoj sceni, a da se tu nije našao bend iz Pančeva. Ček, bre, ovo već bilo? Ne, stvarno, veliko poštovanje i za pančevačku muzičku scenu. Nego, da se odmah konstatuje kako je Brigand objavio najbolji album u dosadašnjoj karijeri. Sigurno najkompaktniji, najzaokruženiji i najotvoreniji. Velibor Nikolić, vrlo respektabilno ime kada je reč o underground sceni, uspeo je, ako mu je to uopšte i bila namera, da skroji prihvatljiviji zvuk, uz par sasvim radiofoničnih pesama, a da ostane dosledan svom (hard)koru. Pretpostavljam da zasluge za to idu u pravcu Stefana Gaćeše, člana benda i ko-producenta albuma. Vrlo vešto uklopljeni stoner, grandž, doom, rok gitarski rifovi imaju moć da sruše sve što im se nađe na putu, dok se Veliborov glas i lirika savršeno nadovezuju na sve to.

Lednik / Celestial Monuments

Lednik je instrumentalna post-rok/metal postava iz Novog Sada koja nam je tokom februara predstavila svoje debi ostvarenje. Celestial Monuments sastoji se od šest pesama, sve od reda skladno ukomponovane sa, barem sam ja takvog utiska, zimskim predznakom i atmosferičnim, kompleksnim gitarskim pasažima. Muzika koja se sluša širom zatvorenih očiju.

Čao Portorož / Pop (Kapa Records)

Ljubljanski kvartet na veoma dopadljiv način kombinuje elektronske plesne ritmove sa pank-rok elementima, gde svaka pesma predstavlja pravu napast za klupske podijume. Prosto, ako se nekad đuskalo uz LCD Soundsystem ili Bloc Party, nema razloga da tako ne bude dok sa zvučnika šuri Pop. Atraktivne, catchy melodije sa disco potencijalom mogu postati neizostavan deo vaše buduće žurke samo ako im pružite šansu.

Dogs in Kavala / Zubi

Najzad dočekasmo i zvanični prvenac ove tročlane postave koja je na beogradskoj sceni već izgradila zavidan kredibilitet kada su nastupi uživo u pitanju. Album sadrži devet pesama koje su razapete između ljutog garažnog roka i psihodeličnih uticaja, bržeg ili sporijeg tempa. Lično, najviše mi se dopada kada ekipa nezaustavljivo krene u prepoznatljivi rušilački gitarski pohod, gde možete osetiti tu njihovu žestinu sa koncerata, kada plene mladalačkom energijom i buntom. Hvala im što su odlučili da album okončaju upravo sa takvim trilingom pesama, ne ostavljajući mi drugu mogućnost nego da otpočnem novu slušalačku sesiju.

Kevlar Bikini / OPT-OUTism (Geenger Records)

Još jedna eksplozivna naprava stigla nam je od benda Kevlar Bikini. Iako sad već mnogo iskusniji, ljudi ulaze u srednje godine, i ne gube ništa na svojoj brutalnosti, žestini i posvećenosti. Beskompromisna svirka, bučna hardkor i pank-rok rasturačina, obračunavanje sa brojnim savremenim problemima, praćeno vrištanjem vokala i razbijačkim kidanjem instrumenata, glavne su odlike četvrtog studijskog albuma zagrebačkog benda.

Hod / Strane percepcije

Moram da priznam da nisam bio upoznat sa radom grupe Hod ranije (shame on me), ali njihovo aprilsko izdanje nije prošlo nezapaženo kod mene. U pitanju je šestočlana postava sa dva ženska vokala koja se prepliću sa dreampop i šugejz gitarama iz devedesetih i klavijaturama uz čije deonice komotno može da se đuska. Što se potpisnika ovih redova tiče, otkriće godine za sada.

She Loves Pablo / Death Threats From Future Self (Dostava Zvuka/Dirty Old Label)

Reprezenti žestokog stoner zvuka, zagrebački sastav She Loves Pablo, objavili su četvrto studijsko izdanje. U principu, ono na šta su nas navikli proteklih godina, isporučili su i sada. Tona uraganskih, moćnih rifova, Šimekov snažni vokal koji je neraskidivi deo njihovog silovitog izraza, ritam sekcija koja reže. Muzički se drže svog karakterističnog stila uz povremene prog rok („When It Stacks It Makes The Summer Black“) i elektronske uplive (“Get to you“).  Sramota, ali nikada do sada nisam gledao ovaj bend uživo, te se nadam da će mi se ova godina smilovati, te da ću uspeti da ih konačno ukačim na koncertu.

Palms Voice / Eastern Bloc (Pop Depresija/Kišobran)

Iza imena Palms Voice krije se muzičar i producent Boris Milanović i Eastern Bloc je njegov drugi album. Boris nam, koristeći retro sintpop zvuk, pruža uvid u sopstvena razmišljanja o aktuelnim pitanjima seksualnosti i romantičnim ili manje romantičnim (kako kod koga) situacijama, prizivajući klupski ambijent gde svetla neprestano treskaju, dok se ljudi, znojavi i nasmejani, uvijaju uz specifične plesne melodije. Još jedna interesantna stvar na ovom albumu jeste način na koji Milanović kreira vlastitu verziju priče upotrebom brojnih popkulturnih referenci.

Dingospo Dali / O nečemu lepom (Long Play)

Drugi album talentovane beogradske postave koja stvara pod firmom Dingospo Dali me je, naprosto, oduševio. Još od pesme „Slabost“, koja je i najavila ovo izdanje, zadobili su moje poverenje, koje, na sreću, nisu izigrali kada se konačno pojavila celokupna kolekcija od deset numera.

Duboki, teški gitarski rifovi, mračnija, anksiozna atmosfera i nadahnuta lirika dominiraju u ovih 46 minuta koliko traje O nečemu lepom.

Sandrin glas, jedan od najubitačnijih stvari na albumu, idealno plovi tim hipnotičkim, melanholičnim melodijama, istovremeno čineći da osećate i tenziju i lagodnost, a instrumentalne deonice grade ne zid, već tvrđavu zvuka! Tu, naravno, prednjači gitarista koji u jednom šamanskom zanosu odvodi slušaoca na kosmičko putovanje, a u pesmi „Srce“, mislim najdinamičnijoj na čitavom albumu, istakao se Nemanja, čija je bas linija u samoj njenoj srži.

Them Moose Rush / Dancing Maze (Dostava Zvuka/Dirty Old Label)

Neukrotivo, razorno, bučno – ove reči su mi prvo proletele kroz glavu nakon slušanja novog albuma bjelovarskog trija. Them Moose Rush su ponovo u petoj brzini na svom trećem albumu sa White Stripes sreće Mars Volta sviračkim stilom i bizarno duhovitim tekstovima dokazujući još jednom da su u zenitu kreativnog zanosa. Nadam se da će ovom pločom proširiti bazu obožavalaca, jer to zaista zaslužuju.

zalagasper / 4 (Universal Music)

Zala Kralj i Gasper Šantl čine, kako sam negde pročitao, najljupkiji duo savremene pop muzike u regionu. Njihov prvenac sadrži deset pesama, od kojih smo neke zavoleli još ranije, tekstovi su na slovenačkom i engleskom, a stilski se kreću od elektropopa preko sanjivih gitarskih deonica do modernih synth uticaja. Dopadljivosti albuma svakako da doprinosi senzualni, nežni Zalin glas koji vas instantno osvaja.