Muzika u aprilu| Album i Hit meseca | Nova izdanja

Kao što ćete se uveriti u redovima ispod od sada ćemo početkom svakog meseca objavljivati presek značajnih muzičkih izdanja, uključujući najzapaženije albume i singlove kako sa svetske tako i sa srpske scene. Siguran sam da će svako u ovom izboru aprilskih izdanja pronaći nešto zanimljivo. Ukoliko mislite da smo nešto bitno propustili slobodno nas dopunite u komentarima. Do tada uživajte u ovom preseku, a nadamo se, najviše u samoj muzici koje ovde ima na pretek.

ALBUM MESECA

Weezer: White Album (Crush Music)

Beli album nije The Beatles referenca ni na koji način ovde, ali jeste sixties referenca. Jedini koncept belog albuma je bio da nije bilo nikakvog koncepta, dok sada imamo slučaj sa jednim sjajnim i uz to nepretencioznim konceptualnim delom. Ne samo da je ovo ultimativni omaž Kaliforniji te u tom smislu i lokalnim tradicijama surfa i panka, ovo je koncizan, sažet savršen rokenrol feel good album koji ne robuje nikakvim usiljenim podražavanjima, a opet neodoljivo podseća na najlepše trenutke rokenrola šezdesetih i naročito na početak druge polovine te dekade koju je obeležilo sazrevanje pop formi. Pop muzika je tada postala više od strukturalne forme i krčila svoj put do legitimne umetničke forme što se do kraja dekade i desilo, možda baš i zaslugom čuvenog belog albuma pomenutih Bitlsa.

Kada je u pitanju koncept on je ovde prisutan utoliko što album opisuje jedno leto u Kaliforniji, od dobrodošlice svima koji bi da se u njoj odmore i razonode na “California Kids” do zaključne “Endless Bummer” u kojoj Rivers Kvomo priželjkuje da se leto konačno završi. Dobar deo pesama je posvećen Riversovoj ženi Kjoko, mada ima i nekoliko digresija, jedna od njih predstavlja put u Meksiko sa neuračunljivom devojkom što je opet deo Kalifornijske mitologije. Sve u svemu ovo je sjajan niz pesama među kojima je većina materijal za singl, budući da album obiluje hitovima, ali i one koje to nisu, tu su sa dobrim razlogom i u funkciji pomenutog narativa. Kao jedan od najboljih albuma Weezera pored ode Kaliforniji, on predstavlja i odu Kalifornijskim devojkama što možemo da čitamo kao Beach Boys referencu koja je mnogo transparentnije prisutna u samoj muzici, harmoniji i formi pesama koje asociraju na najsjajnije trenutke ovog benda, odnosno njihovih klasika sa kraja šezdesetih.

Beyonce: Lemonade (Tidal)

Slično prethodnom albumu, njenom magnum opusu Beyoncé, kada je napravila presedan u dotadašnjem plasmanu izdanja i odjednom izbacila 17 spotova (po jedan za svaku pesmu albuma), ovog puta nam je uz album stigao i ceo film, odnosno mjuzikl u kom je Bijonse potcrtala i značenjski dopunila ono što se već nalazi u samim pesmama. Slično Mili Džekson na albumu Caught Up ovo je konceptualan album zasnovan na ženskom putu samospoznaje i izlečenja. Nevernost se ovde ispostavlja kao kohezivna tema albuma i ona je sigurno vezana za Jay Z-ja, što je čini relevantnijom budući da je to bračna nevernost najvećeg bračnog para u muzičkoj industriji. Od numere koja otvara album gde je neverstvo samo slutnja, preko saradnje sa Džekom Vajtom gde se na sjajan način u refrenu ispostavlja kako bračna nevera neminovno povređuje obe strane do ohrabrujućih momenata u kojoj Bijonse slavi svoju nezavisnost poput “6 inch” i obračuna sa komplikovanim odnosom sa njenim ocem koji je na svom primeru upozorava na momke slične njemu, pa sve do završnih numera, zadržava se narativ o prevarenoj ženi i njenom suočavanju sa tim. Album je prilično eklektičan, dobrim delom i zahvaljujući nizu saradnika sa kojima je Bijonse pisala i snimala album, te se tako ovde nalazi nekoliko balada, nekoliko himni jakim crnim ženama, jedna kantri, jedna rok i jedna rege pesma. Na jednoj od pesama, možda i najpevljivijom na albumu, “Hold Up” Bi je sarađivala sa Ezrom Kuningom iz Vampire Weekenda koji je stihove čuvene pesme “Maps” Yeah Yeah Yeahs pretvorio u sjajan hook dok je Father John Misty upao sa prvom strofom, refrenom i melodijom pesme. Drugi značajni saradnici na albumu uključuju Džejms Blejka, The Weeknd, Panda Bear, The Dream, Andre 3000 i Rae Sremmurd. Kada je produkcija u pitanju par traka je uradio Diplo, a tu su i Boots (sa kojim je sarađivala na prethodnom albumu), Mike WiLL Made-It i Just Blase koji je zaslužan za zvuk nekih od najznačajnih albuma Jay Z-ja.

Ovo sve govori u prilog tome da je Bijonse za svaku numeru pažljivo birala saradnike ne bi li postigla tačno ono što je želela i to joj je pošlo za rukom. Iako je nejasno koliki je tačno njen učinak na albumu osim vokala kada se uzme u obzir koliko je proračunato birala saradnike to postaje irelevantno i album na kraju može da se uzme za legitimno autorsko delo. Previše zanimljivosti je vezano za album kao i za film koji uključuje najrazličitije filmske i umetničke reference, tako da bi trebalo dosta vremena da se sve to pobroji, ali ono što je ovde najvažnije je da je ovo jedan uspešan konceptualni album zasnovan na žanrovima koji su gotovo svi potekli iz tradicionalne američke crnačke muzike koja je stvorlila ono što danas znamo kao pop muziku. U tom smislu ovo je jedinstven poduhvat svoje vrste i uz prethodni album ispostavlja Bijonse kao jednog od najznačajnih autora savremene pop muzike.

Parquet Court: Human Performance (Rough Trade)

Ovaj bend mi je, kao i ostatku sveta, privukao pažnju svojim drugim albumom Light Up Gold koji je ukusan i zanimljiv post pank album, pomalo suv kako to već ume da bude, mada je ova sirovost bila uzbudljiva prevashodno zato što je bila autentična. E sad, s obzirom na to u kom se stanju nalazi rokenrol ili bolje rokenrol glasila, da je bend gazio ovu formulu narednih deset godina sve bi bilo okej. Sreća, u međuvremenu bend je sazreo, ali stvarno (!), ne kao postali su pretenciozni, ubacili klavijature i promenili producenta. Sjajni rokenrol albumi ne izlaze svaki dan, a Human Performance iako zvuči kao da je snimljen 1983. neposredno po opsesivnom preslušavanju Marquee Moon-a, nije ništa manje hipnotičan, niti mu ta arhaičnost oduzima draž. Prava je retkost slušati ovako raskošan rokenrol danas, a neke od asocijacija koje mi prolaze kroz glavu pored Televisiona su i Sonic Youth i The Replacements. Muzika ovde prvi put kao da ima mesta da diše što je posledica drugačijeg pristupa kako u pisanju tako u snimanju u odnosnu na prethodna izdanja. Pesme su pravljene neposredno, što se najbolje oseti u preplitanju gitarskih deonica, a ako se uzme u obzir i to da su svi članovi priložili po neku pesmu (Endrju Sevidž je potpisao tek šest) nije iznenađenje što album toliko odudara od dosadašnjih izdanja benda. Ovu vrstu blagostanja koju je bend pronašao najbolje ilustruje numera koja otvara digitalnu verziju albuma “Already Dead” gde glas operatora praktično daje instrukciju za preslušavanje. Experience the show of sound that is happening around you right now. Life in stereo. Allow the instruments into your globe of sound, and when the next part comes along let it be there.

Kamaiyah: A Good Night in the Ghetto (samizdat)

Ovo je definitivno jedan od tejpova koji će obeležiti godinu, prvo jer se nijedan sličan nije pojavio godinama unazad, a onda prosto zato što je odličan. West coast old school  rep danas deluje kao reakcionaran potez, što delom i jeste, ali ono što čini ovaj tejp vrednim nije ta kontrateža savremenom repu nego sopstvena priča. Stoga mislim da ni ne treba pričati o ovom izdanju u tom kontekstu već ga ceniti zbog toga što jeste, a to je jedan feel good summer jam o bleji u kraju, ali ne fušarskoj već kraljevskoj. Uz to ova dvadesetogodišnjakinja iz Oklanda uspeva u nečemu što malom broju umetnika polazi za rukom, a to je da govori o (teškoj) svakodnevici i opštim temama na način koji osvežava i afirmiše slušaoca te stvara osećaj zajedništva. Jednostavno slušajući tejp osećamo se ne samo pozvani na žurku, već kao da smo već na njoj. Na kraju, muzika koju Kamaiyah pravi nije autentična, ali njena priča i način na koji je priča jesu vrsta iskrenosti koja ne opterećuje slušaoca, i to je retko. Tako da skupite se sužnji zemlje i rejoice!

dvsn: SEPT. 5TH (OVO Sound)

Od početka godine imali smo prilike da čujemo različita kvalitetna r’n’b izdanja, od revival soul-a šezdesetih do izdanja etiketiranih svežom kovanicom pbr’n’b. Ovo je album koji se razlikuje od pomenutih i jedan je od najsvežijih ove godine. Niz jednostavnih senzualnih ljubavnih, sjajno produciranih pesama predstavlja jedan savremeni r’n’b klasik. Ovo je album koji The Weeknd sanja da izbaci. Biser koji je potpisao za Drejkovu etiketu OVO sound čini kanađani Daniel Dejli i producent Nineteen85.

Tacocat: Lost Time (Hardly Art)

Budući da je Best Coast zatajio,  i posle odličnog debija nije nastavio da isporučuje zanimljivu muziku imate priliku  da čujete jednako uzbudljiv pa čak i bolji bend koji svoj izraz pronalazi u surf pop kanonu. Iako se određuju kao post pank bend, ja ih vidim kao rokenrol bend čiji optimizam ih često izvede na power pop staze u najboljem smislu te kovanice. Bend na čelu sa Emili Noks (vokal) je pop pank kvartet iz Sijetla sa Erikom Rendalom na gitari i čvrstom ženskom ritam sekcijom koju čine Bri MekKena i Lila Mopin. I po stavu i po pristupu (tri zlatna akorda) ovo je jedan odličan savremeni pank bend, a ono što ih izdvaja pored inteligentnih tekstova je melodičnost muzike koju izvode. Veličina ovde leži u jednostavnosti svirke, a onda i u jednostavnosti sa kojom isporučuju svoju poetiku, bilo da je to omaž Skali iz Dosijea X, oda Sijetlu ili niz hejterskih numera usmerenih na PMS, anonimne hejtere sa neta, obračunavanje sa devojkama visoke klase koje konje vole više od momaka ili kapitalističku instituciju vikenda koje su pametno potcrtale sa Work hard, play hard its damn obsolete. Ovu uzbudljivu teenage angst vožnju ipak završavaju optimističnom notom. Take your time because / It’s your time to take / And the values that you want / Are the ones that you create.

Young Thug: Slime Season 3 (300 Entertainment)

Thugger nije izbacio loš tejp već jako dugo s obzirom na to koliko je ažuran. Najavio je turneju za leto, povodom debi albuma Hi Tunes iako samog album nema ni u najavi, ali zato su tu ovi zadirkivači u vidu sjajnih tejpova. Treće izdanje u nizu Slime Season tejpova je jedno od najboljih u ovoj trilogiji. Sadrži osam tvrdih traka sa izuzetkom jedne prve eksplicitno ljubavne pesme u njegovom katalogu, sjajne “Worth It” posvećene njegovoj devojci Džeriki Karli koja se sa njim pojavljuje u spotu. Pesma koja otvara tejp je svoju premijeru imala tokom Kanjeovog performansa u Madison Gardenu gde smo imali prilike da putem direktnog prenosa premijerno čujemo The Life of Pablo. Kanje je i nešto ranije podržao Thuga kada je, pošto je preslušao stotine njegovih neobjavljenih pesama, izjavio kako misli da je neverovatno talentovan i produktivan i uporedio ga sa Bob Marlijem. Većinu pesama na tejpu je producirao London on the Track sada već stalni Thuggerov saradnik uključujući najubedljivije trake tejpa poput “Memo” i “Digits” sa jednim od najzaraznijih hook-ova. Nigga, hustlers don’t stop, they keep goin’, You can lose your life but it gon’ keep goin’, Why not risk life when it’s gon’ keep goin’?, When you die somebody else was born….

Frankie Cosmos: Next Thing (Bayonet Records)

Dvadeset i jednu godinu mlada Greta Klajn je čedo Pitchfork-a što nije naročito iznenađenje budući da je Pitchfork od samog početka posebnu pažnju davao nezavisnoj sceni, naročito kad je rokenrol u pitanju. Za taj period Pitchfork-a su karakteristične i poprilične omaške kada su u pitanju hip hop izdanja kao i mainstream pop. U poslednjih par godina takvih promašaja je sve manje i Pitchfork se od hype mašine pretvorio u prilično relevantan muzički medij. Ovo pominjem zato što sada i kada opskurnog autora poput Grete uzmu za svog štićenika rade to sa dobrim razlogom.

Dok je kao tinejdžerka nastupala pod pseudonimom Ingrid Superstar u okrilju Njujorške anti folk scene, svoj debi Entropy kao Frankie Cosmos je sa pratećim bendom snimila 2014. godine. Greta bend koristi tek da potcrta svoje kantautorske radove i tako naglasi promene u dinamici i ritmu sa kojima voli da se poigrava. Ovo je njen najzreliji album do sada, nešto kraći od pola sata i sadrži čak 15 pesama. Od običnih skica koje se ni ne trudi da predstavi kao deo koncepta, već ih sama razobličava (I haven’t written this part yet; Will you help me write it? I haven’t finish this song yet…), do pesama koje imaju strofe i refrene, ovde je teško naći pravu pop pesmu u smislu klasične strukture. To je ipak nije sprečilo da napravi interesantan album zahvalan za višestruka preslušavanja. Tvrdoglava u tome da kreativni proces predstavi u svojoj ogoljenosti uspeva da se izvuče na talenat i ne ispadne obična hermetična čudakinja. Ono što joj pomaže da ovako rasplinutu kolekciju pesama predstavi kao legitiman stil je upravo iskrenost sa kojom piše. Nesigurnosti o kojima peva se odražavaju na same aranžmane, a kada ih prebrodi u stanju je da nas iznenadi odličnom ljubavnom pesmom i čak ponekom melodijskom linijom.

M83: Junk (Mute)

Iako je “Lose Yourself To Dance” ozbiljan benger a “Get Lucky” ozbiljan hit Random Acess Memories će za deset godina biti jednako odbojan album kao danas kad iskopate neki pretenciozni prog rok iz sedamdesetih. To ne znači da neće povući sa sobom slične nostalgija projekte, i ovo je upravo takav slučaj. Dok se za projekat Daft Punka opravdanje može naći u ambicioznom omažu dekadi koja je zadužila elektro pop, Junk ostavlja utisak neukusne reciklaže zvukova nađenih čeprkanjem po staroj kolekciji ploča. M83 je bio mnogo inventivniji kao mali indie elektro bend na početku svoje karijere nego u poslednjih nekoliko godina, a sa ovim albumom se postavlja pitanje ima li njihovo postojanje ikakvu svrhu. Listen to the sound of a new tomorrow? No, thank you.

Kuriozitet: “Moon Crystal” obrada teme Policajca sa Petlovog brda.

Singlovi

HIT MESECA

Neodoljiva Grimes kao i njen poslednji singl “California” pritužba njenom tretmanu na američkoj zapadnoj obali sa sjanim stihovima: Broken my own heart again chasing something beautiful, Oh Lord, but I don’t understand what they say, Cause I get carried away commodifying all the pain.

Predstavljena kao dekonstrukcija i kraj EDM-a “This Is What You Came For” više liči na nezavršenu skicu za EDM banger.

The Stone Roses su dvadeset godina od poslednjeg singla izbacili traku podjenaku svežu kao sa kultnog debija.

KAYTRANADA je izbacio prvi singl sa svog sada već dostupnog albuma 99.9% u saradnji sa sjanim Anderson.Paak.

Posle velikog uspeha njenog prvog singla, prošlogodišnjeg “Kamikazi”, MO je izbacila novi singl kojim najavljuje svoj debi.

Jedini domaći unos na ovom mesečnom pregledu je sjajna pesma “Crni Sin” kojom su Coby, Relja i Cvija zadali domaći zadatak srpskoj sceni i što se audio i video produkcije tiče,

Novi mesečni pregled vas očekuje prve nedelje juna, a nadamo se da će vam bar neko od ovih izdanja do tada držati pažnju.