MUZIKA: Novembarski hot tips

/ Albumi / Singlovi / Spotovi /

Oktobar i novembar nas po pravilu preplavljuju novitetima, ali se taj period ove godine čini malo tišim nego što bi trebalo. Bestseleri su se sakrili u studija, izmišljaju kolaboracije, primaju nagrade, odlaze i vraćaju se na društvene mreže, menjaju svet i nadamo se, spremaju neki big bang za kraj godine.

Ipak, ako industriji priđemo sa posebnom ljubaznošću i strpljenjem ne očekujući večni „top of the pops“, iznenadiće nas ponekim draguljem. Neočekivano, možda prerano i vrlo lično, otkrivaju se album(i) i singlovi godine, ali i nešto glasnija aktuelna video produkcija na jako dobrom talasu.

TIGA – Bugatti (Virgin EMI)

Već izašao na njegovoj etiketi i uspešno osvajao densflor u svakom iole relevantom miksu ovog leta, Tigin singl “Bugatti” ovih dana reizdanjem za Virgin EMI, setom novih i žanrovski raznolikih remiksa, kao i uzbudljivim videom postaje najava novog studijskog albuma nakon čak pet godina od poslednjeg – “Ciao”.

“Bugatti” je pravi Tiga klasik – jednostavan, precizan i napaljen, zavodljivog basa i taman dovoljno iritantan da vrlo brzo postane jako zabavan i neverovatno zarazan. Ključni pop element dodaje spot koji je re-lansirao originalni miks kako u klubove, tako i na top liste, a u kome francuski reditelj Helmi stavlja sugestivne Tiga fetiše u tri minuta fimski besprekorne, bizarne, prljave i nezaustavljive 80’s electro fantazije. Singl koji pored Tige potpisuje i Jori Hulkonnen, nepogrešiva hitmejker kombinacija još od “Sunglasses At Night”, zapravo tek počinje da se sluša početkom decembra – vinil donosi još nekoliko remiksa, a digitalno izdanje i novu vokalnu verziju u kojoj Pusha T svojim vrlo klasičnim repovanjem uspeva da do kraja “uprlja” ovaj svakako mejnstrim hit.

“Bugatti” se već proglašava dens pločom godine, a u toj oštroj konkureciji, ovaj super video ga definitivno stavlja u top favorite.

OK Go – I Won’t Let You Down (Paracadute)

U toj istoj kategoriji za video godine, iznenada se našao i poslednji singl OK Go sa albuma “Hungry Ghosts”. Iako sama numera u zvuku ne donosi ništa novo do uobičajeno zabavnog (i kvalitetnog) radijskog hita po kojima su prepoznatljivi, video produkcija za “I Won’t Let You Down” ne izneverava nego čak naprotiv, ponovo uspeva da malo pomeri granice. Očekivano ambiciozan i pomalo ekstreman koncept u kome japanski reditelj Morihiro Harano oživljava fantastičnu koreografsku tradiciju Busbya Berkeleya dodajući mu sve radosti 21. veka – Hondine gedžete, kamere na dronovima i masovnost, stavlja nas pravo u izmišljenu video igru, a ne među viralno ovisne neme posmatrače “samo” jednog suludog sleta igrača snimljenog u jednom kadru! Da mi ispunimo ovaj zabavan zadatak, a OK Go ovaj singl učine još viralnijim, objavljena i online aplikacija kojom možemo da se igramo Berkeleyevih kaleidoskopa i sami isprobamo ovaj na prvom mestu, tehnološki revolucionaran muzički video koncept.

Kindness – Otherness (Female Energy Records)

Sudeći po do sada objavljenim kritikama, na listama projekata koji su obeležili 2014. godinu nepravedno se vrlo verovatno neće naći i drugi album Kindness “Otherness” koji ne samo da pokazuje napredak u vrhunskoj veštini Alana Bainbridgea u pravljenju modernih gruv-balada, nego možda i najznačajniju skoriju kolaborativnu inicijativu na aktuelnoj muzičkoj sceni.

Stilski ujednačen i zvučno vrlo autentičan, duboko emotivan i romantičan, jednostavno postavljen u ipak bogatoj orkestraciji kroz najrazličitijie pop žanrove, “Otherness” je retko kompletan autorski paket koji već na prvo slušanje ostavlja utisak promišljenog muzičkog dela. U svih deset pesama gde se na pojedinim pojavljuju Kelela, Robyn, Ade, Tawiah, Dev Hynes (aka Blood Orange) i M.anifest, Kindness kombinuje svoj specifičan sneni glas i postavlja novi standard u kreiranju vokalne muzike gde oni u savršenom (skoro horskom) balansu, ponekad prilično meditativno, imaju vrlo isključivu instrumentalnu funkciju. Ovi raspisani vokalni eksperimenti, složeni u putovanje kroz očigledne klasične, džez i 80’s pop uticaje, stvaraju nežnu, raspevanu atmosferu na granici srceparajućeg koja verovatno tek u live postavi može da se ispriča do kraja. Ipak, repeat-all-mode u kome se sluša ovo izdanje – nešto slično kao što smo nekada slušali npr. Herbert “Bodily Functions” – daje nam bar naznaku vanvremenskog statusa koji ovaj album zaslužuje.

Adamovu spontanost, sklonost eksperimentu i iskreno uživanje u kolaboracijama, opisuju i oba spota do sada objavljena sa ovog albuma. Koreografski video za prvi singl “This Is Not About Us”, otkriva ovog beskrajno simpatičnog autora u jednodnevnom plesnom procesu sa koreografkinjom Karlom Garcijom i opet postavlja jedan upotpunjen umetnički komad koji posmatramo van kontesta u kome nastaje.

Slično i jednako efektno, tek objavljeni video za “Who Do You Love ft. Robyn” kao i sama pesma, ispituje bliskost kroz intimne portrete prijatelja autora kojima, kako i sam kaže, definiše precizniju sliku o sebi i sugeriše analizu sopstvenih odnosa. Naših u publici, takođe.

Kindness ovim albumom predstavlja jedan vrlo svež koncept umetničke komune koja deluje ujedinjenim audio-vizuelnim izrazom, a sebe kao autora stavlja u poziciju svojevrsnog gurua, dirigenta i uticajnog kompozitora koji ne sme biti zanemaren click-play-delete principom prema kome uglavnom konzumiramo umetnost danas.

Hozier – Hozier (Rubyworks/Island Records)

U potrazi za novim talentima, industrija je postigla hit pogodak oktrivši mladog irskog kantautora Hoziera. Za samo godinu dana, ovaj 24-ogodišnjak uspeva da od YouTube senzacije, izdanja “From Eden EP” i ugovora za major izdavača, stigne do rasprodate američke i evropske turneje, kao i nedavno objavljenog prvog studijskog albuma. Da, to zvuči kao priča o putu do zvezda koju lako vezujemo za mnoge pop izvođače, ali ovog autora upravo njegov specifičan stil izmešta iz tog dobro poznatog scenarija, a debi album “Hozier” menja tok mejnstrim rok zvuka (ako se ovaj preširoki pravac još uvek tako može i nazvati).

Obojeni njegovim sirovim, snažnim vokalom, ovi vrlo klasični bluz aranžmani koji dominiraju albumom i melodije u kojima se oseća neka neobična mladalačka seta, stvaraju gotovo pa duhovnu atmosferu koja stilski neodoljivo podseća neke prošle “proroke”. Tako, uz malo pažnje, ovaj mladi cathedral blues autor vrlo lako može biti proglašen svojevrsnim prorokom, recimo Jeffom Bucklyem svoje generacije kojoj jedan takav svakako nedostaje.

Ova proročnička misija čita se čak i u sugestivnom nazivu numere kojom otvara album, singlu koji ga je i proslavio, odnosno video spotu za ”Take Me To Church”, filmskoj priči o dvojici muškaraca, žrtvama nasilja izazvanih homofobijom. Ovaj video rađen po njegovoj ideji, predstavlja upravo odgovor na uticaj crkve i pojedinih državnih aparata u stvaranju novih globalnih okolnosti koje suštinski ograničavaju slobodno mišljenje i pravo izbora, gorućih tema krajem 2013. godine kada je singl i izašao.

Ohrabrujuće je reći – Hozier ima mnogo toga da kaže i njegovo vreme tek dolazi.

FEMIXETA 5.0 (Femix / OPA)

Baš na Noć Veštica, svetlost dana ugledalo je izdanje FEMIXETA 5.0, kompilacija pesama ženskih bendova i kompozitorki iz Srbije. Već četvrta po redu, ova kompilacija vrlo inspirativnog koncepta sa jasnom aktivističkom asocijacijom, predstavlja sedamnaest novih pesama autorki različitih žanrova – od snene vokalne elektronike, preko elektro-pop gruva i hip-hopa, alternativnog roka i amerikane, sve do savremene klasike. Produkciono kompletno izdanje na kome su se između ostalih našle Andrijana Belović, Dingospo Dali, Lollobrigida, Sajsi MC, Jules Verne, Ana Ćurčin, Anita Iličić,Zemlja Gruva, i Milena Tomić, daje nam jedan vrlo precizan presek stanja ne samo ženskog muzičkog stvaralaštva u Srbiji već i ukupnog kreativnog potencijala i interesovanja ovdašnje muzičke scene.

Opšti utisak – u Srbiji se sluša i stvara dobra muzika, nezavisno od dominacije “onih drugih” žanrova.

U tom neprestanom promišljanju i analizi aktuelne lokalne muzičke scene, okolnostima koje su je snašle i drugih (uglavnom) otežavajućih faktora koji na nju utiču, na žalost često arogantno ni ne primećujemo inicijative koje to stanje uspešno unapređuju i pale nam svetlo na kraju tunela. FEMIXETA je upravo jedna takva plodna platforma za razmenu ideja koju svakako treba negovati.

Femixeta 5.0 by Femixeta

Kiesza – Sound of a Woman (Island Records)

Kad smo već kod “ženskog popa”, i Keisza je konačno izdala svoj debi album. Nakon ekplozije pozitivne kritike i verovatno najveće pažnje koju je izazvalo neko izdanje ove godine, uspeh singla “Hideaway” je postavio jako velika očekivanja i od prvog albuma ove tek primećene kanadske zvezde. U medjuvremenu je izašao i EP, na kome još sigurnije jaše na talasu sve glasnijeg povratka 90’s dance zvuka, a u trenutku apsolutnog praska ovog žanra, Keisza je morala da se na sledećem izdanju predstavi spektaklom koji će ga redefinisati dve decenije kasnije.

Umesto toga, pored svih prethodno objavljenih numera, album donosi tek nekoliko neubedljivih traka u kojima se osetno forsiraju stilski trikovi specifični za njen vokal (toliko da postaju iscrpljujući), odnosno par balada medju kojima je i naslovna numera, a u kojima se muzički njen temperament uopšte ne snalazi. Možda jedina nova traka koja na albumu vredi pažnje je (očekivano) aktuelni singl “No Enemiesz” iako je takodje samo replika “Hideaway”, vizuelno i muzički. Ipak, ako je gledamo ljubaznim očima hit industrije, Keisza ima dovoljno šarma i autentičnog gruva da će joj se sigurno pružiti i druga šansa.

Gorgon City – Sirens (Black Butter / Virgin EMI)

Na čelu 90’s-house-pop trenda se ipak daleko sigurnije drži producentski duo Gorgon City čiji debi album “Sirens” vrlo živo usmerava promene trenutne klime na klupskoj sceni u Britaniji.

Ekspermentišući sa različitim vokalistima u skoro svakoj pesmi u vrlo definisanom žanru, momci uspešno izdvajaju stilske elemente značajno zastupljene u onom “starom, dobrom house zvuku” uz očigledno vrlo visoke kriterijume u produkciji koje su sebi postavili.

“Sirens” je zavodljiva dens ploča koja se lako stavlja na sve gramofone, od mejstrim klubova do dubokog andergraunda što potvrđuje i šarena ekipa producenata koji potpisuju remikse za sva tri do sada objavljena singla “Ready For Your Love ft. MNEK”, “Here For You ft. Laura Welsh” i “Unmissable ft. Zak Abel”

Iako će je možda najtvrđi klaberi na prvu loptu prezreti jer je vrlo prijemčiv radijski dens zvuk, kvalitet ove produkcije, autorski senzibiltet i sklad ovog albuma su nesumnjivi.Tako je i aktuelni singl sa Jennifer Hudson “Go All Night” raspevana i vrlo originalna house pop predstava koju Gorgon City, dakle kao sirene, pevaju na densfloru. London is burning!

MUNK – Chanson 3000 (Gomma)

Na jednoj od najprogresivnijih evropskih elektronskih etiketa, GOMMA Records, kući Teloniusa, Moulinexa, WhoMadeWho i Kathy Diamond, konačno je izašao novi studijski album njenog oca i vlasnika – MUNK “Chanson 3000”.

Kao i prethodna tri albuma, i ovaj ispada iz svih žanrovskih okvira (ili postavlja nove), ali ovog puta se čini da se Munk u potpunosti stilski definisao – fina dens elektronika sa jakim soul vokalima na talasu masnog disko basa u koji tek spontano uspevaju da ulete čak i tradicionalni latino bitovi, džez eksperimenti, fank melodije i neverovatno rasvirane instrumentalne deonice koje ovaj talentovani, osvešćeni muzičar sâm i izvodi. Upravo u takvom koketiranju sa nekim ipak evergrin plesnim žanrovima, Munk uspeva da jednako uspešno osvoji najširu publiku. Njegova muzika zvuči mejsntrim, a osećaj je ipak vrlo andergraund… jer njegova muzika puca na sve kukove!

Kako i on svoj rad i razvoj ostvaruje kroz uvek nove kolaboracije, tako i ovog puta radi sa dva potpuno nova ženska vokala – Monom Lazette i Lizzie Paige za koje je, kao i sve prethodne, nevažno iz kojih žanrova da inicijalno dolaze, uspevaju da zajedno sa njim slože jednu nepretencioznu, a muzički izvrsnu i inovativnu dens avanturu. Čekajući remikse koji će ovaj album preneti na flor, na treklisti albuma se izdvaja zanosna traka “Desire To Believe” sa oba ova vokala, a koja možda najpreciznije oslikava trenutnu Munkovu kreativnu, očigledno nezaustavljivu vožnju. Čisti Munk u kuk.

Cazwell ft. Big Dipper – Hot Homo

Cherry (fairy) on top ovog novembra je njujorški gej hip-hoper Cazwell sa singlom “Hot Homo”! Rušeći apsolutno sve stereotipe u sred promocije svog aktuelnog albuma “Hard 2 Be Fresh”, on izbacuje video parodiju singla “Hot Nigga” mladog Bobbya Shmurda, nedavnog pop hip-hopa o stvarnosti geto Amerike. Prebacivši ga u kontekst ponosnog i autovanog (ali isto toliko getoiziranog) homoseksualnog muškarca koji može i treba da koristi isti model oštre kritike društva, Cazwell u saradnji sa Big Dipperom (ortakom reperom, za ovu priliku samoprozvan – Fat Homo) i ekipom svojih homo-homies uz neodoljivi humor proziva svaki kliše svog urednog i slobodnog gej života.

Cazwell je već poznat kao kontraverzni reper iz “ozloglašene” ekipe kvir Njujorka, a svako njegovo izdanje i način na koji ga on sam marketira dodaje taj neophodni angažovani element za koji se čini da je jedini funkcionalan u sve glasnijem šumu koji čujemo u toj neprestanoj borbi za slobodan svet.

Bez imalo preterivanja, Cazwell je najzabavniji aktuelni hip-hop izvođač, a njegova otvorenost u izrazu vraća suštinski smisao ovom muzičkom pravcu koji se negde zagubilo još od kada je postao pop. Za razliku od mnogih drugih, Cazwellovo repovanje i neverovatno duhovit jezik se sluša sa punom pažnjom… and he’s a HOT HOMO!