Da li imate preko 18 godina?

Muzički avgust – gitare u glavnim ulogama

Naši predlozi za muzički produžetak leta.

0
0

Kada je muzika u pitanju, imali smo čemu da se radujemo u avgustu. Pored brojnih letnjih festivala koje smo pohodili, muzičari su nam priuštili pregršt razloga za zadovoljstvo objavljujući fantastične nove albume. Šta se to našlo na našem radaru, možete pročitati u nastavku: bendovi su bili veoma vredni, pa se nadamo da će se u vašem plejeru naći bar neki od preporučenih izvođača.

Idles  / Joy As an Act of Resistance

Što se mene tiče, album meseca. Punokrvni, pank-rok/post-rok sastav Idles, svojim novim studijskim izdanjem dobro je izudarao famozni “sindrom drugog albuma”, zatim ga je olupao o beton, a ostatke dodatno isitnio macolom. U odnosu na, isto tako odlični prvenac “Brutalism” sveži “Joy…” je poboljšanje u svakom mogućem smislu – sviračkom, muzičkom, liričkom. Bez obzira da li obrađuju teme poput otrovnog mačizma, imigracije, Bregzita i drugih socijalno-političkih problema, petorka iz Bristola prikazuje ogromnu strast, nepopravljivu lucidnost i rušilačku energiju. Eksplozivne gitare, distorzija, super dinamični ritam bubnjeva, masni groove – svega ovoga ima u izobilju. Da li ovakvu brutalnu svirku mogu da ponove i na bini, pitate se? Imao sam tu sreću da sam ih dva puta slušao i gledao uživo, tako da mogu da posvedočim da su Idles trenutno “vruća roba” i da spadaju u red mlađih bendova čiji live nastup nikako ne bi trebalo propustiti. Književnim rečnikom, Idles kidaju.

Interpol / Marauder (Matador Records)

Poznati i priznati njujorški trio više nije mračan? Da, moguće je. Na šestom albumu u karijeri, Interpol zvuči nekako srećnije i ne onoliko melanholično kao ranije. Iako se i dalje služe oprobanom formulom koja ih u žiži interesovanja održava već petnaest godina, sada post-pank gitare plešu zajedno sa ritam sekcijom, refreni se pevaju glasno, teme su harmonične i melodičnije…rečju, veselije (ova reč zaista se retko, ako i uopšte koristila u opisima muzike Interpola). Naravno, u vokalu Paula Banksa i dalje možemo čuti neku gorčinu i očajanje, naročito u “Stay In Touch” i “Surveillance”, ali sveopšti utisak jeste da se sjajno uklopio sa generalnom atmosferom na čitavoj ploči. Ne znam koliko ova promena nailazi na odobravanje kod tvrdokornih fanova, ali kod potpisnika ovih redova Inteprol dobija prelaznu ocenu.

Alice In Chains / Rainier Fog (BMG)

Veterani iz Sijetla vratili su se u sedlo novim studijskim albumom. Prema mom mišljenju, ovo je njihovo najzaokruženije i najpotpunije izdanje u eri DuValla. Iako su i protekle dve ploče “Black Gives Way to Blue” (2009) i “The Devil Put Dinosaurs Here” (2013) bile korektne, najrecentniji dugosvirajući uradak mi je pun pogodak. Možda ovom mom utisku doprinosi činjenica da sam premijerno prisustvovao njihovom koncertu početkom leta u Zagrebu, gde su singlovi sa albuma zvučali sasvim zadovoljavajuće. Svima je već jasno da se, nakon smrti legendarnog i nikada prežaljenog frontmena, bend u novoj inkarnaciji kreće nekim drugim stazama, a što se mene tiče, dobro im ide. Alice in Chains uspevaju da ne zvuče monotono posle tri decenije karijere, naprotiv. Gitara Jerry Cantrella dominira, razume se, od prve do poslednje pesme, koketira se sa alt-metalom i hard-rok zvukom, ali numere imaju hook, melodičnije su, samim tim i prijemčivije. Za sve one koji su sumnjaju u današnje mogućnosti ovog bradonje, neka poslušaju “Rainier Fog” i uveriće se o kakvom je muzičkom virtuozu reč.

Oh Sees / Smote Reverser (Fire Castle Records)

Čekaj, da li je neko stvarno mislio da John Dwyer i ekipa neće objaviti novi album ove godine? Šalu na stranu, jedan od najproduktivnijih bendova današnjice, obradovao nas je 21. studijskim izdanjem i to sve u jedanaest godina postojanja. “Smote Reverser” je nova žestoka, visokooktanska muzička avantura kalifornijskog sastava koja poseduje prepoznatljive zvučne odlike na kakve su nas odavno navikli, ali su sada u taj pankerski obojen psihodelični rok umiksali prog-rok, džez i elektronske elemente. Gitara pršti, dva seta bubnjeva deluju ubitačno, bas-gitara i klavijature dodatno mute vodu, tako da ni ova ploča po kvalitetu ne zaostaje za svojim odličnim prethodnicima. Ne mogu da se setim da li je ovaj bend, koji svako malo menja ime, ikada objavio slab album. Ty Segall i Mars Volta fanovi, mislim da će ovo štivo itekako prijati vašim ušima.

Mitski / Be the Cowboy (Dead Oceans)

Talentovana američko-japanska kantautorka Mitski objavila je najbolje i najzrelije izdanje u njenoj dosadašnjoj karijeri. Najintimnije, svakako. Sve priče, likovi, delovi razgovora, vlastita razmišljanja, događaje kroz koje prolazi našli su mesto u pesmama na albumu “Be the Cowboy”. Dvadesetsedmogodišnja muzičarka ne libi se da slušaocima pruži srce i dušu na dlanu, dostižući nivo personalnosti gotovo do krajnjih granica – ova ploča njena je ispovedaonica. Stilski, u pitanju je čudnovat i raznolik miks muzičkih žanrova koji kao delići mozaika, na kraju tvore divnu i jedinstvenu celinu. Dakle, tu imamo dancefloor hitove poput “Why didn’t you stop me?” i “Nobody”, art-pop eksperiment “Geyser”, zatim folk baladu “Lonesome Love”, pidžejharvijevske “A Pearl” i “Remember My Name”, klavirsku elegiju “A Horse Named Cold Air”, indi-pop biser “Me and My Husband”, te “Washing Machine Heart” i “Two Slow Dancers”, numere koje kao da je napisala St. Vincent. Četrnaest novih pesama ukupnog trajanja nešto više od pola časa, ali uživanje u njima traje znatno duže.

Anna Calvi / Hunter

Britanska kantautorka Anna Calvi na svom trećem izdanju “Hunter” preispituje neutralnost polova i seksulanu slobodu kroz uzbudljivo putovanje kroz indi pop-rok, uz par interesantnih gitarskih solaža i kontraverznih tekstova, dok američki dream-pop sastav Wild Nothing sa albumom “Indigo” osvaja kompleksnim slojevima sintisajzera i elektronike. Justin Vernon (Bon Iver) i Aaron Dessner (The National) imaju zajednički projekat pod imenom Big Red Machine, a istovetno su nazvali i njihov debi album. Na ploči pretežno dominira zvuk kakav se mogao čuti na “22, A Million”, pa ko voli ovo izdanje Bon Ivera, neka da šansu i novonastalom bendu. Zajedničku ploču objavili su veteran Mark Lanegan i Duke Garwood, londonski multi-instrumentalista. “With Animals” je minimalistički uradak gde oba muzičara još jednom dokazuju svoje nepobitno umeće.

Blood Orange / Negro Swan

Blood Orange na provokativnom “Negro Swan” miksuje soul, R&B, džez, hip-hop stvarajući autentične aranžmane, dok su reprezenti Australije mlađani Troye Sivan sa pločom “Bloom” i Tash Sultana koja je objavila prvenac “Flow State”. Mančesterski sastav James, vrh popularnosti dostigli su tokom devedesetih, a u avgustu su objavili petnaesti veoma dobri album “Living in Extraordinary Times”. Bend sa Long Ajlenda, The Lemon Twigs, koga predvode braća Brian D’Addario i Michael D’Addario, dobro se zabavljaju na novom albumu “Go to School”, baš kao i žestoki post-pank duo Slaves na željno iščekivanom izdanju “Acts of Fear and Love”.

White Denim / Performance

Vrlo uspešnu mešavinu roka, fanka, južnjačkog roka, džeza, glama i raznih drugih žanrova možemo čuti na albumu “Performance” teksaške grupe White Denim, dok nam iz dalekog Ouklenda, sa Novog Zelanda stiže raspevani indi-rok debi benda The Beths pod nazivom “Future Me Hates Me”. Škotski sastav The Proclaimers prekida trogodišnju diskografsku pauzu pločom “Angry Cyclist”, dok kanadski bend Great Lake Swimmers greje dušu sa novim izdanjem “The Waves, The Wake”. Death Cab for Cutie se vratio sa “Thank You for Today”, dok je njihov frontmen bio zauzet, te se našao na mestu producenta nove ploče benda Foxing, “Nearer My God”.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: