Mora se raditi na razvoju nove, mlade publike

Klasična muzika se (u Srbiji) mahom doživljava kao nešto što je usko vezano za elitne krugove u kulturi, nešto nepoznato, “to je za starije ljude”, te je vidljivost ove muzičke scene prilično mala, nažalost praćena od strane vrlo malog broja ljudi.

Jedan od najvećih problema klasične muzike je razvoj nove publike i stvaranje navika kojim bi se zadovoljile kulturne potrebe mladih u ovom domenu. S tim u vezi, jedan od pomaka dešava se upravo u nedelju 21. juna, na Svetski dan muzike, kada će u Studentskom parku kao jednom epicentru okupljanja omladine koncert održati poznati violinista Nemanja Radulović, u organizaciji Kolarčeve zadužbine. Izmeštanjem programa van institucije, u susret (novoj) publici predstavlja značan pomak i pokazatelj želje za stvaranjem novog talasa publike. Povodom koncerta održana je press konferencija i promocija izdanja u Metropolis Music Shop-u 17. juna, nakon čega smo uspeli i da porazgovaramo sa Nemanjom.

Rekao si da je East Journey tvoje najličnije izdanje do sada. O čemu je poslednji album, kako je nastao i o kakvom putovanju je reč?

To i jeste moj najličniji disk koji sam do sad snimio. Tu su moji prijatelji sa kojima sam radio, to je muzika koju sam ja slušao i svirao dok sa sam se školovao kod profesora Mihailovića, to je muzika koja je bila neka spona sa Srbijom kada sam došao u Francusku. East Journey je  posvećen mojoj mami i taj disk volim da slušam, drago mi je da u njemu čujem svu tu atmosferu dok smo snimali i da osetim sva ta sećanja

Koje je tvoje mišljenje o poziciji klasične muzike u Srbiji? Da li misliš da je za trenutno stanje odgovorna muzička industrija i njeno (ne)bavljenje tom vrstom muzike sa jedne strane, ili publika koja možda nije dovoljno upoznata sa svim tim da bi imala interes da konzumira sadržaje tog tipa: posećuje koncerte, aktivno sluša klasičnu muziku?

Mora se stalno raditi na razvoju nove, mlade publike. Ja pokušavam da kroz svoje nastupe na neki način skinem famu i da se muzikom približim mlađim generacijama.

Volim da radim koncerte u klubovima, na nekim neformalnim mestima koja su prihvatljiva za mlade, gde se oni osećaju prijatno, pa je i to jedan od načina da skrenemo pažnju na to čime se bavimo i u isto vreme da zainteresujemo i mlade za to.

Možda se u Srbiji ne poklanja dovoljno pažnje klasičnoj muzici, ali je svakako pomak ovaj pristup i nova vrsta produkcije – Kolarac u Studentskom parku, te možda ovakvom novom produkcijom uspemo da privučemo čak i one koji nikada nisu bili na koncertu ovog tipa.

Kako reaguješ na fenomen klasičnih muzičara koji su praktično postali integralni deo pop kulture i na neki način su svojevrsne rok zvezde – turneje, potpisivanje izdanja, fanovi itd? Da li ti to prija i da li ti je drago da taj ‘zvezda’ aspekt postoji i u klasičnoj muzici?

Meni je uvek drago kada vidim da ljudi ovde znaju šta ja radim i čime se bavim. S druge strane u nekim zemljama i kulturama, kao što je Japan, ta vrsta fanatizma je prosto normalna stvar. Kod njih veliki broj muzičara ima status pravih rok zvezda. To svakako prija, a ja inače smatram to sastavnim delom mog posla – da nije slušalaca koji me prate ne bi bilo vidljivo ovo čime se bavim.

Šta najviše voliš da radiš dok si u Beogradu i kako koristiš svojeslobodno vreme?

Ja obično dolazim pred koncert i tada vreme provodim na probama i pripremama za nastup. Ali, umem da pobegnem, u tajnosti, na nekoliko dana u Beograd kada se uželim dragih ljudi i provedem nekoliko dana “običnog” opuštenog života, napunim baterije za neke nove poduhvate. Tada sedim u kafiima, odem da pogledam neku predstavu, volim da budem u toku.

Kolarčeva zadužbina u saradnji sa CEBEF-om, povodom Svetskog dana muzike i početka Beogradskog letnjeg festivala (BELEF), organizuje koncert na otvorenom violiniste Nemanje Radulovića, sa orkestrom Double Sens. Koncert je na programu 21. juna u 21 čas u Studentskom parku.