Da li imate preko 18 godina?

Mini albumi za duga uživanja vol. 2

Podsećanje i preporuka za neke od najboljih EP izdanja objavljenih tokom letnjih meseci.

1
0

Na BeforeAfter portalu već ste imali prilike da čitate o najboljim mini albumima objavljenim tokom zime, a sada je pred vama nova tura izdanja koji su ovog leta najviše zaokupili našu pažnju. 

Alice Glass / Alice Glass EP (Loma Vista)

Posle napuštanja benda Crystal Castles i razmirica sa nekadašnjim kolegom Ethanom Kathom,  kantautorka koja nastupa pod pseudonimom Alice Glass, konačno je objavila samostalni EP. Na osnovu njenog prvog solo singla “Stillbirth” (ne nalazi se na ovom EP-ju), moglo se naslutiti u kom smeru će se kretati njen muzički izraz, jer novih šest pesama umnogome podsećaju na pomenutu numeru. Dakle, u pitanju je mešavina industrial buke, energičnih i dinamičnih ritmova, kao i ubitačnih elektro bitova, preko kojih Alice vrišti u prepoznatljivom maniru. Najmoćnija traka je, svakako, prvi singl “Without Love” koji potvrđuje ranije priče muzičarke o zlostavljanju kroz koje je prolazila u vezi, odnosno o iskustvu kada volite određenu osobu zbog koje najviše patite. Osim toga, čitava stvar se može posmatrati i kroz prizmu njene potčinjene uloge u bivšoj grupi, a stihovi “Tell me what to spit/Don’t tell me what to swallow” direktna je referenca ka završnoj pesmi prvog albuma tog kanadskog benda. Ukoliko vam se dopada ono što rade Purity Ring ili Grimes, recimo, velika je verovatnoća da će vam se i ovaj ep svideti.

Inc. No World / Living (Handsome Dad)

Novim ep-jem bratski duo iz Kalifornije, Andrew i Daniel Aged, potvrđuju da spadaju u red nakvalitetnijih neo-soul izvođača današnjice. Njihova verzija soul muzike, prošarana fank i R&B uticajima, uspešno kombinuje retro i moderno, manje se oslanjajući na elektronske i sintetizovane zvuke pružajući mogućnost pravim instrumentima da se razmahnu. Ipak, u nameri da naglase lični izražaj, doneli su odluku da sam zvuk ne bude uvek pun, već se na albumu nalazi dosta minimalističkih deonica koje još više doprinose posve spokojnoj i spritualnoj atmosferi. Jedan od najzanimljivijih momenata je instrumentalna kompozicija “Sent” koja razoružava svojom prirodnošću i razigranim saksofonom, prizivajući slike nekog planinskog krajolika zapanjujuće lepote. Naslovna numera nenametljivo vam se uvlači pod kožu, dok pesma koja zatvara ovo mini izdanje “Compromise” kompleksnim aranžmanom dokazuje sav talenat i virtuoznost kalifornijskih muzičara. Za mene lično, album “Living” je pravo letnje otkriće.

The Tallest Man On Earth / The Tallest Man On Earth with yMusic EP

The Tallest Man On Earth jedan je od mojih omiljenih izvođača kada je u pitanju folk-rok žanr, odnosno kada su kada su u pitanju muzičari čija su “glavna napadačka oružja” akustična gitara i vokal. Kristian Matsson, alfa i omega ovog one-man projekta, rabio je ovaj minimalistički stil na početku svoje karijere, da bi nam pre dve godine predstavio “Dark Bird Is Home”, produkcijski najimpresivniji album u njegovoj dosadašnjoj karijeri. Pesme u kojima su dominirali ništa osim glasa i akustare, zamenile su raskošni i bogati aranžmani sa duvačima, violinama, perkusijama i elektronskim efektima, pa se, zahvaljujući oplemenjenom i intezivnom zvuku, ta ploča zasluženo visoko kotirala na listi omiljenih mi muzičkih izdanja te 2015. Sličnom stazom hoda i na novom mini albumu. Ovoga puta uortačio se sa njujorškom družinom yMusic, sekstetom koga čine flautista, trubač, klarinetista, čelista, violistkinja i violinista. EP se sastoji od novih verzija njegovih ranijih kompozicija, ukupno četiri, kao i jedne obrade Joan Baez, umetnice sličnog muzičkog izraza.

Pa, da krenemo redom. Početna “There’s No Leaving Now” za razliku od originala koji startuje klavirskom uvertirom, zvuči nekako toplije i otvorenije. Obrada “East Virginia” oduševljava fingerpicking stilom sviranja gitare i predivnim aranžmanom u pozadini, Kristianov rustični vokal u kombinaciji sa ženskim pratećim vokalom pleni na “On Every Page”, praćen veličanstvenom melodijom, dok “Revelation Blues” u novom ruhu manje podseća na Boba Dylana nego prvobitna verzija. Verovatno najpoznatija “Love Is All” predstavlja prelepu međuigru električne gitare i violine koja na trijumfalan način završava ovu milinu od albuma. “The Tallest Man On Earth with yMusic” ep idealno pristaje uz kišne nedelje koje nas očekuju u narednom periodu.

Nine Inch Nails / Add Violence (The Null Corporation)

Sredinom leta objavljen je novi ep Trenta Reznora, okosnice projekta Nine Inch Nails koji predstavlja novu kolaboraciju sa producentom i muzičarom Atticusom Rossom. Reč je o drugom izdanju u okviru planirane trilogije započete mini albumom “Not the Actual Events”. Za razliku od agresivnog industrial zvuka na tom ep-ju, “Add Violence” predstavlja stilistički zaokret, te smo dobili eksperimentisanje sa nju-vejvom iz osamdesetih, odnosno modernim, sinetičkim zvukom i atmosferičnim, filmskim melodijama po kojima je Ross uveliko poznat. Reznor i Nine Inch Nails poseduju tu posebnu vrlinu da ne gube na kuloći, kakav god muzički koktel da smućkaju, bilo da nam se servira sintisajzerska zavrzlama prepuna plesnih momenata (“Less Than”) ili nešto mračnija ili napetija tema (“This Isn’t the Place”). Završna, elektronska, gotovo dvanaestominutna “The Background World” počinje trip-hop elementima, da bi se kasnije razvila u idealnu zvučnu pozadinu nekog modernog horora, sa haotičnom bukom i nepovezanim vokalima. Da sumiramo, “Add Violence” je veoma kvalitetno izdanje, a fanovi su spremni za veliko finale trilogije koje nas očekuje do kraja ove godine.

Blaenavon / Prague ’99 (Transgressive)

Članovi posade Blaenavon se (više) ne šale. Od momaka koji su pre par godina krenuli da sviraju kako bi ubili dosadu, došli su do saradnje sa Jimom Abbissom, producentom koji je radio sa imenima kao što su Arctic Monkeys i Adele i letnje festivalske turneje širom Evrope. Svega nekoliko meseci nakon aprilske debi ploče “That’s Your Lot”, britanski trio obradovao je obožavaoce novim EP izdanjem nazvanom po vlastitoj pesmi sa pomenutog prvenca. Pored naslovne numere, koja kao da sad poprima ulogu singla, na mini albumu nalaze se još tri  pesme koje nisu našle mesto na dugosvirajućem albumu. Stilski su na tragu savremenog indi roka sa daškom britpopa iz devedesetih, a karakterišu ih naizmenične promene tempa u strofama praćene eksplozivnim refrenima uz otresite gitarske rifove (“Prague ’99”), dok na “The Monte Carlo Kid” unose dozu pop humora pa u toku ta skoro 3 minuta ploča poprima optimističnu i veselu atmosferu. Preostale dve numere su melanholične, svedene balade sa gitarom i vokalom Bena Gregoryja u prvom planu, kome se u “A Death in the Family” priključuju klavijature, dok lo-fi pristup u intimnoj “12” povećava teskobu za nekoliko stepeni.

Frabin / Nope (Midsummer Madness)

Multi instrumentalista i kantautor Victor Fabri, odnosno njegov alter-ego Frabin, nakon debija “Real” iz 2015. godine, ovog leta objavio je novi EP, jednako uzbudljiv i kvalitetan kao prvenac. U pitanju je miks psihodeličnog roka i dream popa sa shoegaze uplivima koji će vas podsetiti na Slowdive, The Strokes ili Real Estate. Početna “Public Loneliness” flertuje sa pop zvukom osamdesetih, dok je naredna “Habits” midtempo numera koja nakon nešto laganijeg početka tokom refrena dostiže svoj vrhunac. Najbolja pesma na albumu, bar kad je autor ovog teksta u pitanju jeste “Dreamy State”, psihodelija sa klavijaturama i gitarama koje se prepliću sa upečatljvim vokalom Fabrija, a njegov impresivni glas glavna je zvezda i u melodičnoj “Back Together” kojom se “Nope” završava. Sve preporuke za ovog Brazilca, verujem da ćete biti oduševljeni onim što čujete.

Palm / Shadow Expert (Carpark)

Palm je talentovani i poletni četvoročlani sastav iz Filadelfije koji je u dosadašnjoj karijeri objavio  nekoliko ep izdanja i jedan dugosvirajući album. Pravo su otkrovenje za sve ljubitelje eksperimentalnog roka, a karakterišu ih konstantna nepredvidivost, želja i odsustvo straha za istraživanjem, te iščašene i kompleksne melodije. Svaka numera predstavlja posebnu celinu, a nijedna od njih nema klasičnu strukturu strofa-refren-strofa-refren. Kada god pomislite da stvar ide jasnim i određenim tokom, već naredne sekunde će vas strefiti totalno drugačiji zvučni udar, a pesma se razvija, što bi Darkvudi rekli “u svim pravcima”. Česte promene tempa, bučnom svirkom “nadglasani” vokali, neobična instrumentacija instantno okupiraju vašu pažnju i traže koncentraciju prilikom preslušavanja. Ovo nikako nije album koji će svirati u pozadini dok obavljate neke druge poslove, prosto, ne možete ga ignorisati. Najsvetliji trenuci su naslovna numera, koja zvuči gotovo futuristički i podseća na Deerhoof, kao i pesma “Walkie Talkie” koja otvara album i koja u jednom Battles maniru nagoveštava šta možemo očekivati u nastavku. Nadam se da ću imati prilike da prisustvujem njihovom koncertu, jer me strašno zanima kako to sve zvuči uživo.

HONORABLE MENTIONS

Pored gore pomenutih izdanja, obratite pažnju i na “Threshold of Faith”, australijskog kompozitora i producenta Bena Frosta, zatim na indie pop albume koje su objavile američke kantautorke Julia Michaels “Nervous System”, odnosno Samantha Urbani “Policies of Power”, kao i sastav Snail Mail i odlično izdanje “Habit”.  Hiperproduktivni Ty Segall predstavio je novi ep “Fried Shallots”, dok kad je elektronska muzika u pitanju ističu se  Konx-om-Pax sa albumom “Refresher”,  Ross From Friends i njegov ep “The Outsiders”, kao i Suicideyear sa izdanjem “Hate songs”.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: